Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 27

Ćūla-hatthipadopama sutta
Kratki govor o poređenju
sa otiskom stope slona

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

2. I desilo se da se usred dana brahman Đāṇussoṇi izvezao iz Sāvatthīja u beloj kočiji, koju su vukle bele kobile. Izdaleka je video asketu Pilotiku kako dolazi, pa ga upita: „Odakle to učitelj Vaććhāyana dolazi usred dana?”

„Gospodine, išao sam da posetim asketu Gotamu.”

„Šta učitelj Vaććhāyana misli o mudrosti askete Gotame? Je li on mu­dar ili nije?”

„Gospodine, ko sam ja da uviđam mudrost askete Gotame? Svakako, onaj ko uviđa mudrost askete Gotame, mora mu biti ravan.”

„Učitelj Vaććhāyana zaista veoma hvali asketu Gotamu.”

„Gospodine, ko sam ja da hvalim asketu Gotamu? Oni koji su i sami hvaljeni, hvale asketu Gotamu kao najboljeg među božanstvima i ljudima.”

„Koji su razlozi što učitelj Vaććhāyana ima toliko poverenje u asketu Gotamu?”

3. „Gospodine, zamislite mudrog lovca na slonove koji se zaputi u šumu gde borave i slonovi i ugleda veliki otisak slonove stope, dugačak i širok. On bi zaključio: ‘Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika.’ Isto tako, kada sam video četiri stope askete Gotame, zaključio sam: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je prakti­kuje na pravi način.’ A koje četiri?

4. Gospodine, video sam ovde neke učene plemiće, znalce, koji po­znaju učenja drugih, precizne u raspravi poput savršenih strelaca; oni idu unaokolo i zapravo pobijaju gledišta drugih svojim oštrim umom. Kad oni čuju: ‘Asketa Gotama će posetiti to i to selo ili grad’, onda kuju plan: ‘Otići ćemo do askete Gotame i postaviti mu ovakvo pitanje. Ako ga ovo budemo pitali, on će odgovoriti ovako, te ćemo njegovo učenje pobiti na ovaj na­čin; a ako ga ono budemo pitali, on će odgovoriti onako, te ćemo njegovo učenje pobiti na onaj način.’

Onda im jave: ‘Asketa Gotama je stigao u to i to selo ili grad.’ I oni odu do askete Gotame, a ovaj ih uputi, podstakne, obodri i ohrabri govo­rom o Dhammi. Pošto ih je asketa Gotama uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio govorom o Dhammi, oni nemaju mnogo pitanja da mu postave. Pa kako bi onda mogli da pobiju njegovo učenje? Zapravo, postanu nje­govi učenici. Kad sam video prvu stopu askete Gotame, zaključio sam: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način.’

5. Dalje, video sam neke učene brahmane… Zapravo, postanu njegovi učenici. Kad sam video drugu stopu askete Gotame, zaključio sam: ‘Bla­ženi je potpuno probuđen…’

6. Dalje, video sam neke učene kućedomaćine… Zapravo, postanu njegovi učenici. Kad sam video treću stopu askete Gotame, zaključio sam: ‘Blaženi je potpuno probuđen…’

7. Dalje, video sam neke učene askete… oni nemaju mnogo pitanja da mu postave. Pa kako bi onda mogli da pobiju njegovo učenje? Zapravo, pitaju asketu Gotamu da ih zamonaši, te on to i učini. I ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučeni, marljivi, predani i odlučni, stekavši neposredno znanje, ovde i sada ulaze i ostaju na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. I tada kažu: ‘Skoro smo bili izgubljeni, skoro smo bili potpuno propali, jer ranije smo tvrdili da smo askete, iako zapravo nismo bili askete; tvrdili smo da smo brahmani, iako zapravo nismo brahmani, tvrdili smo da smo arahanti, iako zapravo nismo bili arahanti. Ali sada jesmo askete, sada jesmo brahmani, sada jesmo arahanti.’ Kad sam video četvrtu stopu askete Gotame, zaključio sam: ‘Blaženi je potpuno probu­đen…’

Dakle, kad sam video ove četiri stope askete Gotame, zaključio sam: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način.’”

8. Kad ovo bi rečeno, brahman Đāṇussoṇi siđe sa svoje bele kočije, koju su vukle bele kobile, i prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženog i izgovori ove reči tri puta: „Poštovanje Blaženome, plemenitom i potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženome, plemenitom i potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženome, plemenitom i potpuno probuđenome!’ Možda bismo jednom mogli posetiti učitelja Gotamu i porazgovarati s njim.”

9. Onda brahman Đāṇussoṇi otide do Blaženog i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i ispriča Blaženome svoj razgovor s asketom Pilotikom. Na to mu Blaženi odgo­vori: „Dosad, brahmane, poređenje sa otiskom stope slona nije potpuno dovršeno. Da bi saznao kako ga je moguće detaljno razviti, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.” – „Da, gospodine”, odgovori brahman Đāṇussoṇi. A Blaženi nastavi ovim rečima:

10. „Brahmane, zamisli mudrog lovca na slonove koji se zaputi u šumu gde borave slonovi i ugleda veliki otisak slonove stope, dugačak i širok. Mudar lovac još ne bi zaključio: ‘Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika.’ A zašto? U šumi ima i slonica, koje takođe ostavljaju veliki otisak stope i to je možda jedan od njenih otisaka. On dalje prati taj trag kroz šumu i naiđe na tragove drugog slona, dugačke i široke, i na tragove zuba visoko na stablu. Mudri lovac još ne bi mogao da zaključi: ‘Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika.’ A zašto? U šumi ima i visokih slonica snažnih zuba, koje ostavljaju velike tragove i to može biti stopa jedne od njih. On dalje prati taj trag kroz šumu i naiđe na tragove drugog slona, dugačke i široke, na tragove zuba visoko na stablu i na tragove kljova. Mudri lovac još ne bi mogao da zaključi: ‘Zaista, ovo je otisak stope slona predvodnika.’ A zašto? U šumi ima i visokih slonica snažnih kljova, koje ostavljaju velike tragove i to može biti stopa jedne od njih. On dalje prati taj trag kroz šumu i naiđe na tragove drugog slona, dugačke i široke, na tra­gove zuba visoko na stablu, na tragove kljova i na polomljene grane. I isto tako vidi tog slona predvodnika u podnožju drveta ili na čistini, kako hoda unaokolo, sedi ili leži. Tada on zaključuje: ‘Ovo je veliki slon predvodnik.’

11. Isto tako, brahmane, Tathāgata se pojavljuje u ovome svetu, ple­menit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj bo­žanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje ra­zumeo je i zna da objasni ovaj svet, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmama, zajedno sa pokolenjem isposnika i brahmana, plemenitih i običnih ljudi. U skladu sa njegovom formom i suštinom, on propoveda ovo učenje divno na početku, divno u sredini, divno na kraju. On je oličenje svetačkog života, tako celovitog i pročišćenog.

12. Kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ili neko rođen u nekom dru­gom klanu čuje tu Dhammu. Kad čuje Dhammu, on stiče poverenje u Tat­hāgatu. Kad poseduje poverenje, ovako razmišlja: ‘Domaćinski život je skučen i prašnjav. Svetački život je poput širokog polja. Nije lako u kući praktikovati svetački život potpuno savršen i čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?’ A kasnije, napustivši mali ili veliki imetak, napustivši mali ili veliki krug srodnika, obrije glavu i bradu, stavi na sebe žuti ogrtač i ostavivši iza sebe domaćinski život, postane beskućnik.

13. Pošto je otišao u beskućnike, prošao monašku obuku i način živo­ta, napustivši ubijanje živih bića, on ne ubija živa bića; pošto je batinu i oružje ostavio po strani, blag i dobronameran, živi ispunjen saosećanjem prema svim živim bićima. Napustivši uzimanje onoga što nije dato, on ne uzima ono što nije dato; uzima samo ono što mu se da, očekuje samo ono što mu se da, bez krađe živi u čistoti. Napustivši necelibat, pridržava se celibata, živi odvojeno, odustavši od vulgarne prakse seksualnog snošaja.

Napustivši laganje, on ne laže; govori istinu, čvrsto se drži istine, po­verljiv i pouzdan, on nije obmanjivač ovoga sveta. Napustivši zlonameran govor, ne govori zlonamerno; ne ponavlja tamo ono što je čuo ovde kako bi ove ljude zavadio s onima, niti ponavlja ovde ono što je čuo tamo kako bi one ljude zavadio s ovima; tako spaja podeljene, podstiče prijateljstvo, uživa u slozi, raduje se slozi, oduševljava slogom, govori reči koje jačaju slogu. Napustivši grube reči, ne izgovara grube reči; govori reči koje su blage, prijatne za uho i ljubazne, koje idu pravo do srca, učtive su, poželjne za mnoge i s njima su saglasni mnogi. Napustivši ogovaranje, on ne ogova­ra; govori u pravo vreme, govori činjenice, govori o onome što jeste dobro, govori o učenju i pravilima; u pravo vreme govori reči koje su vredne da se zapamte, razložne, umerene i korisne.

Odustaje od uništavanja semenki i biljaka. Jede samo jednom dnevno, odustavši od jela noću i izvan propisanog vremena. Odustaje od plesa, pevanja, muzike i pozorišnih predstava. Odustaje od nošenja venaca, ko­rišćenja mirisa i ulepšavanja balzamima. Odustaje od visokih i luksuznih ležajeva. Odustaje od primanja zlata i srebra. Odustaje od primanja siro­vog zrna. Odustaje od primanja sirovog mesa. Odustaje od primanja žena i devojčica. Odustaje od primanja robova i ropkinja. Odustaje od primanja koza i ovaca. Odustaje od primanja živine i svinja. Odustaje od prihvata­nja slonova, stoke, konja i kobila. Odustaje od prihvatanja njiva i livada. Odustaje od izvršavanja tuđih naloga i prenošenja poruka. Odustaje od kupovanja i prodavanja. Odustaje od lažnih utega, lažnih metala i lažnih mera. Odustaje od primanja mita, obmanjivanja, podvaljivanja i lukavstva. Odustaje od ranjavanja, ubijanja, vezivanja, prepada, pljačkanja i nasilja.

14. Zadovoljan je ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Kao i ptici što su, kud god da krene, jedini teret sopstvena krila, tako je i monah zadovo­ljan ogrtačem da zaštiti telo i dobijenom hranom da utoli glad; gde god da krene, sa sobom nosi samo ogrtač i zdelu. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline, tada u sebi doživljava blaženstvo kojem zamerke nema.

15. Kad okom vidi oblik, ne vezuje se za njegova obeležja i detalje. Ako oko ostavi bez nadzora, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu ga napasti, te zato vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima oka, obuzdava oko. Kad uhom čuje zvuk… Kad nosom oseti miris… Kad je­zikom oseti ukus… Kad telom dodirne neki predmet… Kad umom prepo­zna objekat uma, ne vezuje se za njegova obeležja i detalje. Ako um ostavi bez nadzora, štetna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu ga napasti, te zato vežba njegovo obuzdavanje, stražari na vratima uma, obuzdava um. Kad poseduje takvu plemenitu obuzdanost čula, u sebi doživljava blaženstvo koje je potpuno čisto.

16. Kad odlazi i dolazi, monah postupa sa jasnim razumevanjem; kad gleda pravo i kad gleda u stranu, postupa s jasnim razumevanjem; kad sa­vija i kad pruža svoje udove, postupa s jasnim razumevanjem; kad oblači donji ogrtač, kad nosi spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupa s jasnim razumevanjem; kad jede, pije, žvaće i guta hranu, postupa s ja­snim razumevanjem; kad obavlja veliku i malu nuždu, postupa sa jasnim razumevanjem; kad hoda, stoji, sedi, leže i ustaje, govori i ćuti, postupa s jasnim razumevanjem.

17. Kad poseduje takvo svojstvo plemenite vrline i plemenitu obuzdanost čula, kada poseduje plemenitu svesnost i jasno razumevanje, tada boravi na osamljenom, mirnom mestu: u šumi, podnožju drveta, planini, klisuri, pećini, mestu za kremaciju, gustoj džungli, na proplanku ili u stogu sena.

18. Kada se vrati iz prošenja hrane, posle jela, seda nogu ukrštenih, uspravnog tela i ustali svesnost pred sobom. Napušta pohlepu za ovim sve­tom, živi uma oslobođenog pohlepe; um svoj pročišćuje od pohlepe.

Napušta zlovolju i mržnju, živi uma oslobođenog zlovolje, stalo mu je do dobrobiti svih živih bića; um svoj pročišćuje od zlovolje i mržnje. Napušta tromost i tupost, živi oslobođen tromosti i tuposti, vidi svetlost, svestan i s jasnim razumevanjem; um svoj pročišćuje od tromosti i tuposti. Napušta uznemirenost i kajanje, živi neuznemiren, uma sasvim spokojnog; um svoj pročišćuje od uznemirenosti i kajanja. Napušta sumnjičavost, živi tako što je prevazišao sumnjičavost, ne dvoumi se o povoljnim stanjima; um svoj pročišćuje od sumnjičavosti.

19. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje sla­be mudrost, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji prate usmerena misao i istraživanje, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Ovo se, brahmane, naziva stopa Tathāgate, trag Tathāgate, nešto na čemu je Tathāgata ostavio svoj beleg, ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način.’

20. Dalje, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. I ovo se, brahmane, nazi­va stopa Tathāgate… ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje: ‘Blaženi je potpuno probuđen…’

21. Dalje, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva, ulazi on i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!’ I ovo se, brahmane, naziva stopa Tathāgate… ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje: ‘Blaženi je potpuno probuđen…’

22. Dalje, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. I ovo se, brahmane, naziva stopa Tathāgate… ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje: ‘Blaženi je potpuno probuđen…’

23. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, po­stojan i stabilan, usmerava ga ka znanju o svojim prošlim životima. Seća se mnoštva prošlih života, jednog rođenja, dva rođenja, tri rođenja, četiri rođenja, pet rođenja, deset rođenja, dvadeset rođenja, trideset rođenja, če­trdeset rođenja, pedeset rođenja, sto rođenja, hiljadu rođenja, sto hiljada rođenja, mnogih eona skupljanja kosmosa, mnogih eona širenja kosmosa, mnogih eona skupljanja i širenja kosmosa… (kao u sutti 4, §27)… Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja. I ovo se, brahma­ne, naziva stopa Tathāgate… ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje: ‘Blaženi je potpuno probuđen…’

24. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, po­stojan i stabilan, usmerava ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića. I duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna. Razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima… (kao u sutti 4, §29)… Tako duhovnim okom, pro­čišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna; razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima. I ovo se, brahmane, naziva stopa Tathāgate… ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje: ‘Blaženi je potpuno probuđen…’

25. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, po­stojan i stabilan, usmerava ga ka znanju o uklanjanju otrova. Vidi, kao da mu je pred očima: ‘Ovo je patnja’; vidi, kao da mu je pred očima: ‘Ovo je nastanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ‘Ovo je prestanak patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ‘Ovo je put koji vodi prestanku patnje’; vidi, kao da mu je pred očima: ‘Ovo su otrovi’; vidi, kao da mu je pred očima: ‘Ovo je nastanak otrova’; vidi, kao da mu je pred očima: ‘Ovo je prestanak otrova’; vidi, kao da mu je pred očima: ‘Ovo je put koji vodi prestanku otrova.’ I ovo se, brahmane, naziva stopa Tathāgate, trag Tathāgate, nešto na čemu je Tathāgata ostavio svoj beleg, ali plemeniti učenik još uvek ne zaključuje: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izlo­žio i sangha je praktikuje na pravi način.’ Umesto toga, on je još uvek u procesu izvođenja tog zaključka.

26. Kada zna i vidi tako, njegov um se oslobađa otrova želje za zado­voljstvima čula, otrova želje za bivanjem i otrova neznanja. Kada se oslo­bodi, tada dolazi znanje: ‘Slobodan sam.’ On razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’

I ovo se, brahmane, naziva stopa Tathāgate, trag Tathāgate, nešto na čemu je Tathāgata ostavio svoj beleg. Na ovoj tački plemeniti učenik za­ključuje: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način.’ Na ovoj tački, brahmane, poređe­nje s otiskom stope slona potpuno je dovršeno.”

27. Kad ovo bi rečeno, brahman Đāṇussoṇi reče Blaženome: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”