Mađđhima nikāya 28
Maha-hatthipadopama sutta
Dugi govor o poređenju
sa otiskom stope slona
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo.327 Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se poštovani Sāriputta ovako obrati monasima: „Prijatelji, monasi.” – „Prijatelju”, odgovoriše oni. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:
2. „Prijatelji, baš kao što otisak stope bilo kojeg živog bića staje unutar stope slona, te se za otisak slonove stope kaže da je predvodnik među njima zbog svoje veličine, isto tako sva povoljna stanja mogu da stanu u četiri plemenite istine.328 Koje četiri? U plemenitu istinu o patnji, u plemenitu istinu o nastanku patnje, u plemenitu istinu o prestanku patnje i u plemenitu istinu o putu koji vodi prestanku patnje.
3. A koja je plemenita istina o patnji? Rođenje je patnja, starost je patnja, smrt je patnja; žalost, naricanje, bol, tuga i očaj su patnja; ne dobiti ono što želimo je patnja. Ukratko, pet sastojaka bića kao objekti vezivanja jesu patnja.
4. A koji su to pet sastojaka bića kao objekti vezivanja? To su: materijalni oblik kao sastojak koji je objekat vezivanja, osećaj kao sastojak koji je objekat vezivanja, opažaj kao sastojak koji je objekat vezivanja, mentalni obrasci kao sastojak koji je objekat vezivanja i svest kao sastojak koji je objekat vezivanja.
5. Šta je materijalni oblik kao sastojak koji je objekat vezivanja? To su četiri velika elementa i materijalni oblik izveden iz ta četiri velika elementa. A koja su to četiri velika elementa? To su zemlja kao element, voda kao element, vatra kao element i vazduh kao element.
(ZEMLJA KAO ELEMENT)
6. „Šta je to, prijatelji, zemlja kao element? Zemlja kao element može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je zemlja kao unutrašnji element? Šta god da je unutrašnje, u osobi, čvrsto, stvrdnuto i za njega smo vezani, dakle kosa, malje, nokti, zubi, koža, mišići, tetive, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, pluća, debelo crevo, tanko crevo, želudac i njegov sadržaj, izmet ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je čvrsto, stvrdnuto i za njega smo vezani: to se zove zemlja kao unutrašnji element.329 Unutrašnji i spoljašnji element zemlje zajedno čine element zemlje.330 I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom zemlje i u umu nestaje strast prema elementu zemlje.
7. Ali dođe vreme kad je voda kao element pokrenuta i tada zemlja kao element nestaje.331 Kad i ta zemlja kao spoljašnji element, tako velika, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ‘ja’, ‘moje’ ili ‘ja sam.’332
8. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji ovaj element vidi onakvim kakav zaista jeste], on to razume ovako: ‘Ovaj bolni osećaj rođen iz kontakta uha javio se u meni. On je uslovljen, a ne neuslovljen. Šta ga uslovljava? Uslovljava ga kontakt.’333 Zatim on vidi da je kontakt prolazan, da je osećaj prolazan, da je opažaj prolazan, da su mentalni obrasci prolazni i da je svest prolazna. A njegov um, načinivši od nekog elementa svoj objektivni oslonac, ulazi u [taj objektivni oslonac] i stiče poverenje, postojanost i odlučnost.334
9. I tako, ako drugi napadnu tog monaha na načine koji su nepoželjni, grubi i neprijatni, i to pesnicama, busenjem, štapovima i noževima, on to razume ovako: ‘Ovo telo je takvo da ga kontakt sa pesnicama, busenjem, štapovima i noževima povređuje.335 Ali Blaženi u svom „savetu kroz poređenje sa testerom” kaže: „Monasi, čak i ako bi vam razbojnici dvoručnom testerom divljački sekli udove, jedan za drugim, onaj ko bi u sebi stvorio um ispunjen mržnjom ne bi sledio moje učenje.”336 Zato neiscrpnu energiju treba da probudim u sebi i uspostavim istrajnu svesnost, a moje telo biće mirno i spokojno, moj um koncentrisan i sjedinjen. A sada neka kontakt s pesnicama, busenjem, štapovima i noževima povređuje ovo telo; jer ja praktikujem ovo Budino učenje.’
10. Kada se taj monah tako podseti Bude, Dhamme i sanghe, ako spokojstvo potpomognuto korisnim ne postane ustaljeno u njemu, tada u sebi budi osećaj neodložnosti ovako: ‘Gubitak je za mene, nije dobitak za mene, loše je za mene, nije dobro za mene da, kad se tako podsetim Bude, Dhamme i sanghe, spokojstvo potpomognuto korisnim ne postane ustaljeno u meni.’337 Baš kao kad snaha vidi svekra, ona u sebi budi osećaj neodložnosti [da ga obraduje], isto tako, kad se monah tako podseti Bude, Dhamme i sanghe, ako spokojstvo potpomognuto korisnim ne postane ustaljeno u njemu, tada u sebi budi osećaj neodložnosti. Ali, kad se podseti Bude, Dhamme i sanghe, ako spokojstvo potpomognuto korisnim postane ustaljeno u njemu, tada je on time zadovoljan. I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.
(VODA KAO ELEMENT)
11. A šta je to, prijatelji, voda kao element? Voda kao element može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je voda kao unutrašnji element? Šta god da je unutrašnje, u osobi, voda, vodeno i za njega smo vezani; dakle, žuč, sluz, gnoj, krv, znoj, mast, suze, salo, pljuvačka, sline, tečnost u zglobovima, mokraća ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je voda, vodeno i za njega smo vezani: to se zove voda kao unutrašnji element. Unutrašnji i spoljašnji element vode zajedno čine element vode. I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vode i u umu nestaje strast prema elementu vode.
12. Ali dođe vreme kad je voda kao spoljašnji element pokrenuta. Ona odnosi sela, varoši, gradove, okruge i zemlje. Dođe vreme kad se vode u velikom okeanu povuku stotinu hvati, dvesta hvati, trista hvati, četiristo hvati, petsto hvati, šesto hvati, sedamsto hvati. Dođe vreme kad su vode u velikom okeanu duboke svega sedam visina palmi, šest visina palmi… dve visine palme, samo jednu visinu palme. Dođe vreme kad su vode u velikom okeanu duboke svega sedam hvati, šest hvati… dva hvata, samo jedan hvat. Dođe vreme kad su vode u velikom okeanu duboke svega pola hvata, samo do struka, samo do kolena, samo do članaka. Dođe vreme kad vode u velikom okeanu nisu dovoljno duboke ni da se gurne ceo prst. Kada čak i ta voda kao spoljašnji element, tako velika, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ‘ja’, ‘moje’ ili ‘to sam ja.’
13–15. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji ovaj element vidi onakvim kakav zaista jeste], on to razume ovako:… (ponavlja se §8–10)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.
(VATRA KAO ELEMENT)
16. A šta je to, prijatelji, vatra kao element? Vatra kao element može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je vatra kao unutrašnji element? Šta god da je unutrašnje, u osobi, vatra, plameno i za njega smo vezani; dakle, ono čime se neko zagreva, stari i sagoreva, kao i ono čime nešto što smo pojeli i popili biva potpuno svareno ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vatra, plameno i za njega smo vezani: to se zove vatra kao unutrašnji element. Unutrašnji i spoljašnji element vatre zajedno čine element vatre. I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vatre i u umu nestaje strast prema elementu vatre.
17. Ali dođe vreme kad je vatra kao spoljašnji element pokrenuta. Ona spaljuje sela, varoši, gradove, okruge i zemlje. Ona prestaje da gori samo kad ponestane goriva, kada dođe do zelene trave ili do puta, stene, vode ili brisanog prostora. I dođe vreme kad pokušavaju da upale vatru makar petlovim perom i trljanjem. Kada čak i ta vatra kao spoljašnji element, tako velika, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ‘ja’, ‘moje’ ili ‘to sam ja.’
18–20. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji ovaj element vidi onakvim kakav zaista jeste], on to razume ovako:… (ponavlja se §8–10)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.
(VAZDUH KAO ELEMENT)
21. A šta je to, prijatelji, vazduh kao element? Vazduh kao element može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je vazduh kao unutrašnji element? Šta god da je unutrašnje, u osobi, vazduh, gasovito i za njega smo vezani; dakle, vazduh koji ide nagore, vazduh koji ide nadole, vazduh u stomaku, vazduh u crevima, vazduh koji se kreće kroz udove, udah i izdah ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vazduh, gasovito i za njega smo vezani: to se naziva vazduh kao unutrašnji element. Unutrašnji i spoljašnji element vazduha zajedno čine element vazduha. I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vazduha i u umu nestaje strast prema elementu vazduha.
22. Ali dođe vreme kad je vazduh kao spoljašnji element pokrenut. On razori sela, varoši, gradove, okruge i zemlje. Dođe vreme poslednjeg meseca sezone vrućina, kad ljudi prave vetar lepezama i mehovima, ali vetra nema pa nema, ni slamka se ne pomera. Kada čak i taj vazduh kao spoljašnji element, tako velik, jeste prolazan, podložan razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ‘ja’, ‘moje’ ili ‘to sam ja.’
23–25. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji ovaj element vidi kakav zaista jeste], on to razume ovako:… (ponavlja se §8–10)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.
26. Prijatelji, baš kao što prostor ograđen drvetom i slamom, travom i glinom, nazivaju ‘kuća’, isto tako, prostor ograđen kostima i tetivama, mišićima i kožom, nazivaju ‘materijalni oblik.’338
27. Prijatelji, ako je oko samo po sebi zdravo, ali nema spoljašnjih oblika u njegovom dometu, niti odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti.339 Ako je oko samo po sebi zdravo i ima spoljašnjih oblika u njegovom dometu, ali nema odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti. Kada je oko samo po sebi zdravo, ima spoljašnjih oblika u njegovom dometu, kao i odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada ima i manifestacije odgovarajuće vrste svesti.
28. Materijalni oblik u onome što tako nastane uključen je u materijalni oblik kao sastojak bića koji je objekat vezivanja.340 Osećaj u onome što tako nastane uključen je u osećaj kao sastojak bića podložan vezivanju. Opažaj u onome što tako nastane uključen je u opažaj kao sastojak bića podložan vezivanju. Mentalni obrasci u onome što tako nastane uključeni su u mentalne obrasce kao sastojak bića podložan vezivanju. Svest u onome što tako nastane uključena je u svest kao sastojak bića podložan vezivanju. On ovako razume: ‘Ovo je, zaista, način kako se odigrava uključivanje, okupljanje i gomilanje stvari u ovih pet sastojaka bića podložnih vezivanju. I ovako je rekao Blaženi: „Onaj ko vidi uslovljeni nastanak, vidi Dhammu; onaj ko vidi Dhammu, vidi uslovljeni nastanak.”341 A ovih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja nezavisno nastaju. Želja, vezivanje, sklonost i opčinjenost zasnovani na ovih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja jesu izvor patnje.342 Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti prema tih pet sastojaka bića jeste prestanak patnje.’ I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.343
29–30. Prijatelji, ako je uho samo po sebi zdravo, ali nema spoljašnjih zvukova u njegovom dometu… (kao u §27–28)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.
31–32. Prijatelji, ako je nos sam po sebi zdrav, ali nema spoljašnjih mirisa u njegovom dometu… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.
33–34. Prijatelji, ako je jezik sam po sebi zdrav, ali nema spoljašnjih ukusa u njegovom dometu… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.
35–36. Prijatelji, ako je telo samo po sebi zdravo, ali nema spoljašnjih dodira u njegovom dometu… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.
37. Prijatelji, ako je um sam po sebi zdrav, ali nema spoljašnjih objekata uma u njegovom dometu, niti odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti.344 Ako je um sam po sebi zdrav i ima spoljašnjih objekata uma u njegovom dometu, ali nema odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti.345 Ali kad je um sam po sebi zdrav, ima spoljašnjih objekata uma u njegovom dometu, kao i odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada ima i manifestacije odgovarajuće vrste svesti.
38. Materijalni oblik u onome što tako nastane uključen je u materijalni oblik kao sastojak bića koji je objekat vezivanja. Osećaj u onome što tako nastane uključen je u osećaj kao sastojak bića koji je objekat vezivanja. Opažaj u onome što tako nastane uključen je u opažaj kao sastojak bića koji je objekat vezivanja. Mentalni obrasci u onome što tako nastane uključeni su u mentalne obrasce kao sastojak bića koji je objekat vezivanja. Svest u onome što tako nastane uključena je u svest kao sastojak bića koji je objekat vezivanja. Monah ovako razume: ‘Ovo je, zaista, način kako se odigravaju uključivanje, okupljanje i gomilanje stvari u ovih pet sastojaka bića podložnih vezivanju. I ovako je rekao Blaženi: „Onaj ko vidi uslovljeni nastanak, vidi Dhammu; onaj ko vidi Dhammu, vidi uslovljeni nastanak.” A ovih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja uslovljeno nastaju. Želja, vezivanje, sklonost i opčinjenost zasnovani na ovih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja jesu izvor patnje. Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti prema tih pet sastojaka bića jeste prestanak patnje.’ I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.
Tako reče poštovani Sāriputta. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte.
Beleške
327 Prevod ovog govora objavio je kao posebnu knjižicu, sa uvodom i fusnotama, Nyanaponika Thera: The Greater Discourse on the Elephant-Footprint Simile.
328 Struktura ovog govora može se prikazati na sledeći način: poštovani Sāriputta prvo nabraja četiri plemenite istine (§2). Zatim istinu o patnji analizira iz različitih uglova (§3). Među njima, odabira poslednji i nabraja pet sastojaka koji su objekat vezivanja (§4). Potom uzima prvi sastojak, a to je materijalni oblik (§5). Nastavljajući svaki veliki element pojedinačno, pokazuje da oni imaju dva vida – unutrašnji i spoljašnji – od kojih prvi odabira zbog detaljne analize, a drugi spominje tek ukratko radi potpunosti i poređenja (na primer, §6–7). Svaki od elemenata objašnjava se kao osnova za meditaciju uvida, za razvijanje strpljenja, poverenja i spokojstva (na primer, §8–10). Pošto je okončao razmatranje elemenata, poštovani Sāriputta prelazi na one vidove četiri plemenite istine koje je na početku ostavio sa strane. Tako uvodi derivativni materijalni oblik putem čula i njihovih objekata (§27 itd.), potom ga povezuje sa ostala četiri sastojka prve plemenite istine. Na kraju čitav ovaj kompleks ideja dovodi u vezu sa ostale tri plemenite istine (§28 itd.).
329 Upādinna, „vezani” koristi se u abhidhammi kao tehnički pojam primenjiv na telesne fenomene stvorene kammom. Ovde se više koristi u jednom opštem značenju primenjivom na čitavo telo koliko smo za njega vezani kao za „moje” i koliko je pogrešno shvaćeno kao sopstvo. Sintagma „bilo šta drugo” ima cilj da obuhvati zemlju kao element, uključen u one delove tela koji nisu prethodno nabrojani. Prema abhidhamma analizi materije, četiri osnovna elementa su nerazdvojiva – svaki element je uključen, mada u podređenoj ulozi, u telesne fenomene nabrojane u vezi sa ostala tri elementa.
330 MA: Ovim se naglašava neživa priroda (aćetanābhāva) zemlje kao unutrašnjeg elementa, tako što se ona povezuje sa zemljom kao spoljašnjim elementom, čiju je neživu prirodu mnogo lakše uočiti.
331 Prema drevnoj indijskoj kosmologiji, ciklično razaranje sveta može biti izazvano vodom, vatrom ili vetrom. Videti Vsm XIII, 30–65.
332 Svaki od tri pojma – „ja”, „moje”, „ja sam” – predstavlja tri opsesije: verovanje da postoji trajna osoba, žudnju i obmanutost.
333 MA objašnjava da ovaj odlomak, koji se odnosi na monaha koji praktikuje meditaciju na elemente, ima cilj da pokaže snagu njegovog uma kada svoje razumevanje stvari primenjuje na nepoželjne objekte koji se pojave na „vratima” uha. Kontemplirajući to iskustvo kroz prizmu uslovljenosti i nepostojanosti, potencijalno provokativnu situaciju kad je podvrgnut nasilju on transformiše u priliku za uvid.
334 Tassa dhātārammaṇam eva ćittaṁ pakkhandati. Ova se rečenica može prevesti na dva načina, u zavisnosti kako se razume složenica dhātārammaṇam. Poštovani Nyanaponika je uzima kao objekat glagola pakkhandati, a dhātu ovde razume kao „impersonalni element uopšte” sposoban da uključi zvuk, kontakt, osećaj itd. Tako je njegov prevod: „I njegov um ulazi upravo u taj objekat [uzimajući ga samo kao jedan impersonalan] element”. Ñm ovu složenicu čita kao dodatak koji kvalifikuje ćitta i obezbeđuje objekat za glagol u zagradi. Čini se da MA podupire prvo čitanje; MṬ eksplicitno označava dhatu kao element zemlje i time podupire drugo čitanje. MA za sintagmu „stiče odlučnost” kaže da meditant kontemplira situaciju kroz prizmu elemenata i tako u njemu nema ni vezanosti, ni odbojnosti u vezi sa njom.
335 MA: Ovaj deo treba da pokaže snagu monaha koji meditira u situaciji kada njegovo telo biva povređeno.
336 Videti MN 21.20.
337 MA: Podsećanje na Budu je prizivanje u sećanje činjenice da je Buda izrekao to poređenje sa testerom, podsećanje na Dhammu priziva u sećanje savet dat u okviru poređenja sa testerom, a podsećanje na sanghu priziva vrline monaha koji takvo zlostavljanje može da podnese, a da se u njegovom umu ne pojavi bes. „Spokojstvo potpomognuto korisnim” (upekkhā kusalanissitā) jeste spokojstvo uvida, šestostruko spokojstvo ni privlačnosti, ni odbojnosti prema prijatnim i neprijatnim objektima što se pojavljuju na vratima šest čula. Strogo govoreći, šestostruko spokojstvo obeležje je jedino arahanta, ali ovde se pripisuje i monahu koji još vežba, zato što se njegov uvid približava savršenom spokojstvu arahanta.
338 Ovim se još jednom naglašava da telo nema bilo kakvu trajnu suštinu. MṬ: On pokazuje da su četiri elementa tek puki sastojci koji ne pripadaju sopstvu; oni su bez bića, bez duše.
339 Ovaj deo, prema MA, ima za cilj da predstavi materijalni oblik sačinjen od četiri velika elementa. Takav oblik, prema analizi materije koji daje abhidhamma, uključuje pet čula (pasādarūpa) i prve četiri vrste objekata čula, dok je objekat čula dodira izjednačen sa samim primarnim elementima. Odgovarajuće [svesno] nastojanje (tađđo samannāhāro) MA objašnjava kao pažnju (manasikārā) što nastaje na osnovu oka i oblika; ono se označava i kao „svest koja pokriva pet vrata” (pañćadvārāvađđanaćitta), koja prekida tok životnog kontinuuma (bhavanga) kako bi inicirala proces kognicije. Čak i kada oblici dođu u domet oka, ako pažnja ne postane zaokupljena tim oblikom zato što je zauzeta nečim drugim, još uvek nema manifestovanja „odgovarajuće vrste svesti”, svesti o viđenom.
340 Ovaj deo treba da prikaže četiri plemenite istine putem čula. „Ono što tako nastane” (tathābhūta) predstavlja čitav kompleks činilaca nastalih sa svešću o viđenom. Razlaganjem tog kompleksa na pet sastojaka, poštovani Sāriputta pokazuje da je svako čulno iskustvo obuhvaćeno istinom o patnji.
341 Ova tvrdnja nije bila pripisana Budi ni u jednom od postojećih govora u Pāli kanonu. MA objašnjava, možda sa premalo osećaja za duboke implikacije koje ima ova tvrdnja: „Onaj ko vidi uslovljeni nastanak, vidi i uslovljeno nastala stanja (paṭićća samuppanne dhamme); onaj ko vidi uslovljeno nastala stanja, vidi i uslovljeni nastanak.”
342 Ova četiri termina – ćhanda, ālaya, anunaya, ađđhosāna – jesu sinonimi za žudnju (taṇhā).
343 Iako su u tekstu eksplicitno pokazane samo tri od četiri plemenite istine, četvrta se podrazumeva. Prema MA, ona jeste pronicanje u ove tri istine, kroz razvijanje osam činilaca puta.
344 MA poistovećuje „um” (mano) u ovom pasusu sa svešću životnog kontinuuma (bhavangaćitta).
345 MA ovaj slučaj ilustruje zaokupljenošću uma poznatim objektom, kada on ne uočava dobro poznate detalje na tom objektu. „Odgovarajuća vrsta svesti” ovde je svest o spoznatom (manoviññāṇa), koja uzima ne-čulne objekte kao sferu svoje kognicije.