Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 28

Maha-hatthipadopama sutta
Dugi govor o poređenju
sa otiskom stope slona

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se poštovani Sāriputta ovako obrati monasima: „Prijatelji, monasi.” – „Prijatelju”, odgovoriše oni. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:

2. „Prijatelji, baš kao što otisak stope bilo kojeg živog bića staje unutar stope slona, te se za otisak slonove stope kaže da je predvodnik među nji­ma zbog svoje veličine, isto tako sva povoljna stanja mogu da stanu u četiri plemenite istine. Koje četiri? U plemenitu istinu o patnji, u plemenitu istinu o nastanku patnje, u plemenitu istinu o prestanku patnje i u plemeni­tu istinu o putu koji vodi prestanku patnje.

3. A koja je plemenita istina o patnji? Rođenje je patnja, starost je patnja, smrt je patnja; žalost, naricanje, bol, tuga i očaj su patnja; ne dobiti ono što želimo je patnja. Ukratko, pet sastojaka bića kao objekti vezivanja jesu patnja.

4. A koji su to pet sastojaka bića kao objekti vezivanja? To su: materi­jalni oblik kao sastojak koji je objekat vezivanja, osećaj kao sastojak koji je objekat vezivanja, opažaj kao sastojak koji je objekat vezivanja, mentalni obrasci kao sastojak koji je objekat vezivanja i svest kao sastojak koji je objekat vezivanja.

5. Šta je materijalni oblik kao sastojak koji je objekat vezivanja? To su četiri velika elementa i materijalni oblik izveden iz ta četiri velika elemen­ta. A koja su to četiri velika elementa? To su zemlja kao element, voda kao element, vatra kao element i vazduh kao element.

(ZEMLJA KAO ELEMENT)

6. „Šta je to, prijatelji, zemlja kao element? Zemlja kao element može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je zemlja kao unutrašnji element? Šta god da je unutrašnje, u osobi, čvrsto, stvrdnuto i za njega smo vezani, dakle kosa, malje, nokti, zubi, koža, mišići, tetive, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, pluća, debelo crevo, tanko crevo, želu­dac i njegov sadržaj, izmet ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je čvrsto, stvrdnuto i za njega smo vezani: to se zove zemlja kao unutrašnji element. Unutrašnji i spoljašnji element zemlje zajedno čine element zemlje. I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zai­sta jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom zemlje i u umu nestaje strast prema elementu zemlje.

7. Ali dođe vreme kad je voda kao element pokrenuta i tada zemlja kao element nestaje. Kad i ta zemlja kao spoljašnji element, tako veli­ka, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ‘ja’, ‘moje’ ili ‘ja sam.’

8. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji ovaj element vidi onakvim kakav zaista jeste], on to razume ovako: ‘Ovaj bolni osećaj rođen iz kontakta uha javio se u meni. On je uslovljen, a ne neuslovljen. Šta ga uslovljava? Uslovljava ga kontakt.’ Zatim on vidi da je kontakt prolazan, da je osećaj prolazan, da je opažaj prolazan, da su mentalni obrasci prolazni i da je svest prolazna. A njegov um, načinivši od nekog elementa svoj objektivni oslonac, ulazi u [taj objektivni oslonac] i stiče poverenje, postojanost i odlučnost.

9. I tako, ako drugi napadnu tog monaha na načine koji su nepoželjni, grubi i neprijatni, i to pesnicama, busenjem, štapovima i noževima, on to razume ovako: ‘Ovo telo je takvo da ga kontakt sa pesnicama, busenjem, štapovima i noževima povređuje. Ali Blaženi u svom „savetu kroz pore­đenje sa testerom” kaže: „Monasi, čak i ako bi vam razbojnici dvoručnom testerom divljački sekli udove, jedan za drugim, onaj ko bi u sebi stvorio um ispunjen mržnjom ne bi sledio moje učenje.” Zato neiscrpnu energi­ju treba da probudim u sebi i uspostavim istrajnu svesnost, a moje telo biće mirno i spokojno, moj um koncentrisan i sjedinjen. A sada neka kontakt s pesnicama, busenjem, štapovima i noževima povređuje ovo telo; jer ja praktikujem ovo Budino učenje.’

10. Kada se taj monah tako podseti Bude, Dhamme i sanghe, ako spokojstvo potpomognuto korisnim ne postane ustaljeno u njemu, tada u sebi budi osećaj neodložnosti ovako: ‘Gubitak je za mene, nije dobitak za mene, loše je za mene, nije dobro za mene da, kad se tako podsetim Bude, Dhamme i sanghe, spokojstvo potpomognuto korisnim ne postane ustaljeno u meni.’ Baš kao kad snaha vidi svekra, ona u sebi budi osećaj neodložnosti [da ga obraduje], isto tako, kad se monah tako podseti Bude, Dhamme i sanghe, ako spokojstvo potpomognuto korisnim ne postane ustaljeno u njemu, tada u sebi budi osećaj neodložnosti. Ali, kad se podseti Bude, Dhamme i sanghe, ako spokojstvo potpomognuto korisnim postane ustaljeno u njemu, tada je on time zadovoljan. I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

(VODA KAO ELEMENT)

11. A šta je to, prijatelji, voda kao element? Voda kao element može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je voda kao unutrašnji element? Šta god da je unutrašnje, u osobi, voda, vodeno i za njega smo vezani; dakle, žuč, sluz, gnoj, krv, znoj, mast, suze, salo, pljuvačka, sline, tečnost u zglobovima, mokraća ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je voda, vodeno i za njega smo vezani: to se zove voda kao unutrašnji element. Unutrašnji i spoljašnji element vode zajedno čine element vode. I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vode i u umu nestaje strast prema elementu vode.

12. Ali dođe vreme kad je voda kao spoljašnji element pokrenuta. Ona odnosi sela, varoši, gradove, okruge i zemlje. Dođe vreme kad se vode u velikom okeanu povuku stotinu hvati, dvesta hvati, trista hvati, četiristo hvati, petsto hvati, šesto hvati, sedamsto hvati. Dođe vreme kad su vode u velikom okeanu duboke svega sedam visina palmi, šest visina palmi… dve visine palme, samo jednu visinu palme. Dođe vreme kad su vode u velikom okeanu duboke svega sedam hvati, šest hvati… dva hvata, samo jedan hvat. Dođe vreme kad su vode u velikom okeanu duboke svega pola hvata, samo do struka, samo do kolena, samo do članaka. Dođe vreme kad vode u velikom okeanu nisu dovoljno duboke ni da se gurne ceo prst. Kada čak i ta voda kao spoljašnji element, tako velika, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ‘ja’, ‘moje’ ili ‘to sam ja.’

13–15. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji ovaj element vidi onakvim kakav zaista jeste], on to razume ovako:… (ponavlja se §8–10)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

(VATRA KAO ELEMENT)

16. A šta je to, prijatelji, vatra kao element? Vatra kao element može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je vatra kao unutrašnji element? Šta god da je unutrašnje, u osobi, vatra, plameno i za njega smo vezani; dakle, ono čime se neko zagreva, stari i sagoreva, kao i ono čime nešto što smo pojeli i popili biva potpuno svareno ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vatra, plameno i za njega smo vezani: to se zove vatra kao unutrašnji element. Unutrašnji i spoljašnji element vatre zajedno čine element vatre. I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi takvim kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vatre i u umu nestaje strast prema elementu vatre.

17. Ali dođe vreme kad je vatra kao spoljašnji element pokrenuta. Ona spaljuje sela, varoši, gradove, okruge i zemlje. Ona prestaje da gori samo kad ponestane goriva, kada dođe do zelene trave ili do puta, stene, vode ili brisanog prostora. I dođe vreme kad pokušavaju da upale vatru makar petlovim perom i trljanjem. Kada čak i ta vatra kao spoljašnji element, tako velika, jeste prolazna, podložna razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ‘ja’, ‘moje’ ili ‘to sam ja.’

18–20. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji ovaj element vidi onakvim kakav zaista jeste], on to razume ovako:… (ponavlja se §8–10)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

(VAZDUH KAO ELEMENT)

21. A šta je to, prijatelji, vazduh kao element? Vazduh kao element može biti unutrašnji ili spoljašnji. Šta je vazduh kao unutrašnji element? Šta god da je unutrašnje, u osobi, vazduh, gasovito i za njega smo vezani; dakle, vazduh koji ide nagore, vazduh koji ide nadole, vazduh u stomaku, vazduh u crevima, vazduh koji se kreće kroz udove, udah i izdah ili bilo šta drugo unutrašnje, u osobi, što je vazduh, gasovito i za njega smo vezani: to se naziva vazduh kao unutrašnji element. Unutrašnji i spoljašnji ele­ment vazduha zajedno čine element vazduha. I njega treba videti kao što zaista jeste, sa pravom mudrošću: ‘To nije moje, to nisam ja, to nije moje sopstvo.’ Ko ga vidi kakav zaista jeste, sa pravom mudrošću, trezni se od opčinjenosti elementom vazduha i u umu nestaje strast prema elementu vazduha.

22. Ali dođe vreme kad je vazduh kao spoljašnji element pokrenut. On razori sela, varoši, gradove, okruge i zemlje. Dođe vreme poslednjeg meseca sezone vrućina, kad ljudi prave vetar lepezama i mehovima, ali vetra nema pa nema, ni slamka se ne pomera. Kada čak i taj vazduh kao spoljašnji element, tako velik, jeste prolazan, podložan razaranju, nestanku i promeni, šta reći za ovo telo, za koje smo vezani žudnjom i koje tako kratko traje? Nemoguće ga je smatrati za ‘ja’, ‘moje’ ili ‘to sam ja.’

23–25. I tako, ako drugi zlostavljaju, psuju, izazivaju i muče monaha [koji ovaj element vidi kakav zaista jeste], on to razume ovako:… (ponavlja se §8–10)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

26. Prijatelji, baš kao što prostor ograđen drvetom i slamom, travom i glinom, nazivaju ‘kuća’, isto tako, prostor ograđen kostima i tetivama, mišićima i kožom, nazivaju ‘materijalni oblik.’

27. Prijatelji, ako je oko samo po sebi zdravo, ali nema spoljašnjih oblika u njegovom dometu, niti odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti. Ako je oko samo po sebi zdravo i ima spoljašnjih oblika u njegovom dometu, ali nema odgo­varajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti. Kada je oko samo po sebi zdravo, ima spoljašnjih oblika u njegovom dometu, kao i odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada ima i manifestacije odgovarajuće vrste svesti.

28. Materijalni oblik u onome što tako nastane uključen je u materi­jalni oblik kao sastojak bića koji je objekat vezivanja. Osećaj u onome što tako nastane uključen je u osećaj kao sastojak bića podložan vezivanju. Opažaj u onome što tako nastane uključen je u opažaj kao sastojak bića podložan vezivanju. Mentalni obrasci u onome što tako nastane uključe­ni su u mentalne obrasce kao sastojak bića podložan vezivanju. Svest u onome što tako nastane uključena je u svest kao sastojak bića podložan vezivanju. On ovako razume: ‘Ovo je, zaista, način kako se odigrava uklju­čivanje, okupljanje i gomilanje stvari u ovih pet sastojaka bića podložnih vezivanju. I ovako je rekao Blaženi: „Onaj ko vidi uslovljeni nastanak, vidi Dhammu; onaj ko vidi Dhammu, vidi uslovljeni nastanak.” A ovih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja nezavisno nastaju. Želja, vezi­vanje, sklonost i opčinjenost zasnovani na ovih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja jesu izvor patnje. Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti prema tih pet sastojaka bića jeste prestanak patnje.’ I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

29–30. Prijatelji, ako je uho samo po sebi zdravo, ali nema spoljašnjih zvukova u njegovom dometu… (kao u §27–28)… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

31–32. Prijatelji, ako je nos sam po sebi zdrav, ali nema spoljašnjih mirisa u njegovom dometu… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

33–34. Prijatelji, ako je jezik sam po sebi zdrav, ali nema spoljašnjih ukusa u njegovom dometu… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

35–36. Prijatelji, ako je telo samo po sebi zdravo, ali nema spoljašnjih dodira u njegovom dometu… I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

37. Prijatelji, ako je um sam po sebi zdrav, ali nema spoljašnjih obje­kata uma u njegovom dometu, niti odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovarajuće vrste svesti. Ako je um sam po sebi zdrav i ima spoljašnjih objekata uma u njegovom dometu, ali nema odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada nema manifestacije ni odgovara­juće vrste svesti. Ali kad je um sam po sebi zdrav, ima spoljašnjih obje­kata uma u njegovom dometu, kao i odgovarajućeg [svesnog] nastojanja, tada ima i manifestacije odgovarajuće vrste svesti.

38. Materijalni oblik u onome što tako nastane uključen je u materi­jalni oblik kao sastojak bića koji je objekat vezivanja. Osećaj u onome što tako nastane uključen je u osećaj kao sastojak bića koji je objekat veziva­nja. Opažaj u onome što tako nastane uključen je u opažaj kao sastojak bića koji je objekat vezivanja. Mentalni obrasci u onome što tako nastane uključeni su u mentalne obrasce kao sastojak bića koji je objekat vezivanja. Svest u onome što tako nastane uključena je u svest kao sastojak bića koji je objekat vezivanja. Monah ovako razume: ‘Ovo je, zaista, način kako se odigravaju uključivanje, okupljanje i gomilanje stvari u ovih pet sa­stojaka bića podložnih vezivanju. I ovako je rekao Blaženi: „Onaj ko vidi uslovljeni nastanak, vidi Dhammu; onaj ko vidi Dhammu, vidi uslovljeni nastanak.” A ovih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja uslovljeno nastaju. Želja, vezivanje, sklonost i opčinjenost zasnovani na ovih pet sa­stojaka bića koji su objekat vezivanja jesu izvor patnje. Uklanjanje želje i strasti, napuštanje želje i strasti prema tih pet sastojaka bića jeste prestanak patnje.’ I tada je, prijatelji, taj monah uradio veliku stvar.

Tako reče poštovani Sāriputta. Zadovoljni, monasi se obradovaše re­čima poštovanog Sāriputte.