Mađđhima nikāya 38
Mahā-taṇhāsankhaya sutta
Dugi govor o iskorenjivanju žudnje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
(UVOD)
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
2. Tu se u monahu po imenu Sāti, ribarevom sinu, ovakvo opasno gledište javilo: „Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, jedna te ista svest teče i tumara kroz čitav ovaj ciklus preporađanja, a ne uvek neka druga.”402
3. Čuvši ovo, nekoliko monaha odoše do monaha Sātija i upitaše ga: „Je li istina, prijatelju Sāti, da se u tebi javilo to pogubno gledište?”
„Istina je, prijatelji. Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, jedna te ista svest teče i tumara kroz čitav ovaj ciklus preporađanja, a ne uvek neka druga.”
Onda su ga ti monasi, u želji da ga razuvere u takvo pogubno gledište, opominjali, prekorevali i ispitivali na sledeći način: „Ne govori tako, prijatelju Sāti. Ne tumači pogrešno Blaženoga; nije u redu da ga pogrešno tumačiš. Blaženi nikada ne bi tako nešto rekao. Jer je zapravo na mnogo načina Blaženi pokazao kako je nastanak svesti uslovljen, pošto bez uslova nema ni nastanka svesti.”
Iako su ga drugi monasi opominjali, prekorevali i ispitivali na takav način, monah Sāti, ribarev sin, još uvek se tvrdoglavo držao tog pogubnog gledišta i nastavljao da insistira na njemu.
4. Kad monasi nisu uspeli da ga odgovore od tog pogubnog gledišta, odoše oni do Blaženog. Pošto mu se poklone, sedoše sa strane i ispričaše šta se dogodilo: „Poštovani gospodine, pošto nismo uspeli da odgovorimo monaha Sātija, ribarevog sina, od pogubnog gledišta, došli smo da o tome obavestimo Blaženog.”
5. Na to Blaženi reče jednom monahu: „Monaše, idi i reci monahu Sātiju, ribarevom sinu, da ga Učitelj zove.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovori monah, otide do monaha Sātija i reče mu: „Prijatelju Sāti, Učitelj te zove.”
„Da, prijatelju”, odgovori Sāti i otide da vidi Blaženog. Kad stigne, pokloni se i sede sa strane. A Blaženi ga upita: „Je li istina, Sāti, da se u tebi javilo ovo pogubno gledište: ‘Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, jedna te ista svest teče i tumara kroz čitav ovaj ciklus preporađanja, a ne uvek neka druga?’”
„Zaista je tako. Koliko ja razumem učenje kojem podučava Blaženi, jedna te ista svest teče i tumara kroz čitav ovaj ciklus preporađanja, a ne uvek druga.”
„Šta je to svest, Sāti?”
„To je ono što govori i oseća, te doživljava ovde i tamo rezultat dobrih i loših dela.”403
„Od koga si to čuo, neznalice, da sam ga podučavao na takav način? Nisam li, neznalice, na mnogo načina pokazao kako je nastanak svesti uslovljen, pošto bez uslova nema ni nastanka svesti? A ti nas, neznalice, pogrešnim tumačenjem pogrešno predstavljaš, sebe povređuješ i sebi si stvorio mnogo loših zasluga; to će ti zadugo doneti štetu i patnju.”
6. Onda se Blaženi obrati monasima sledećim rečima: „Šta mislite, monasi? Je li ovaj monah Sāti, ribarev sin, upalio makar iskru mudrosti u ovom učenju i pravilima?”
„Kako bi to moglo biti? Svakako da nije, poštovani gospodine.”
Kad ovo bi izrečeno, monah Sāti, ribarev sin, ostade da sedi ćutke, zbunjen, povijenih leđa i pognute glave, ophrvan mislima, nesposoban da bilo šta odgovori. Onda mu se Blaženi, znajući njegovo stanje, obrati: „Ostaćeš upamćen, neznalice, po svom pogubnom gledištu. A sad ću ispitati ostale monahe o toj stvari.”
7. Onda se Blaženi obrati monasima: „Monasi, da li učenje koje podučavam razumete na isti način kao ovaj monah Sāti, ribarev sin, kada nas pogrešnim tumačenjem pogrešno predstavlja, sebe povređuje i sebi stvara mnogo loših zasluga; a to će mu zadugo doneti štetu i patnju?”
„Ne, poštovani gospodine. Jer na mnoge načine Blaženi je pokazao kako je nastanak svesti uslovljen, pošto bez uslova nema ni nastanka svesti.”
„Dobro je, monasi. Dobro je što razumete učenje kojem sam vas podučio. Na mnoge sam načine pokazao kako je nastanak svesti uslovljen, pošto bez uslova nema ni nastanka svesti. Ali ovaj monah Sāti, ribarev sin, pogrešnim tumačenjem nas pogrešno predstavlja, sebe povređuje i sebi stvara mnogo loših zasluga; a to će mu zadugo doneti štetu i patnju.
(USLOVLJENOST SVESTI)
8. Monasi, svest se određuje po onom posebnom uslovu na osnovu kojeg nastaje. Kad svest nastane na osnovu oka i oblika, ona se određuje kao svest o viđenom; kad svest nastane na osnovu uha i zvukova, ona se određuje kao svest o čujnom; kad svest nastane na osnovu nosa i mirisa, ona se određuje kao svest o omirisanom; kad svest nastane na osnovu jezika i ukusa, ona se određuje kao svest o kušanom; kada svest nastane na osnovu tela i predmeta, ona se određuje kao svest o dodirnutom; kad svest nastane na osnovu uma i objekata uma, ona se određuje kao svest o spoznatom. Baš kao što se vatra određuje po onome posebnom uslovu na osnovu kojeg gori – kad vatra gori zahvaljujući cepanicama, ona se određuje kao vatra cepanica; kad vatra gori zahvaljujući suvom pruću, ona se određuje kao vatra suvog pruća; kad vatra gori zahvaljujući suvoj travi, ona se određuje kao vatra suve trave; kad vatra gori zahvaljujući suvom kravljem izmetu, ona se određuje kao vatra suvog kravljeg izmeta; kad vatra gori zahvaljujući plevi, ona se računa kao vatra pleve; kad vatra gori zahvaljujući đubretu, ona se računa kao vatra đubreta – isto tako svest se računa po onome posebnom uslovu na osnovu kojeg nastaje.404 Kada svest nastane na osnovu oka i oblika, ona se računa kao svest o viđenom… kad svest nastane na osnovu uma i objekata uma, ona se računa kao svest o spoznatom.
(OPŠTA PITANJA O POSTOJANJU)
9. „Monasi, da li vidite: ‘Ovo je nastalo?’”405 – „Vidimo.” – „Monasi, da li vidite: ‘Njegov nastanak se događa s nastankom onoga kao hrane?’” – „Da, poštovani gospodine.” – „Monasi, da li vidite: ‘S nestankom te hrane, nestaje i to što je nastalo?’” – „Vidimo.”
10. „Monasi, nastaje li sumnjičavost kad neko ovako nije siguran: ‘Je li to nastalo ili nije?’” – „Da, poštovani gospodine.” – „Monasi, nastaje li sumnjičavost kada neko ovako nije siguran: ‘Događa li se njegov nastanak s nastankom onoga kao hrane?’” – „Nastaje.” – „Monasi, nastaje li sumnjičavost kada neko ovako nije siguran: ‘S nestankom te hrane, nestaje li i to što je nastalo ili ne?’” – „Da, nastaje.”
11. „Monasi, da li ovako sumnjičavost biva napuštena u onome ko, ispravnom mudrošću, vidi kako zaista jeste: ‘To je nastalo?’” – „Da, poštovani gospodine.” – „Monasi, da li ovako sumnjičavost biva napuštena u onome ko, ispravnom mudrošću, vidi kako zaista jeste: ‘Njegov nastanak događa se s nastankom onoga kao hrane?’” – „Da, napuštena je.” – „Monasi, da li ovako sumnjičavost biva napuštena u onome ko, ispravnom mudrošću, vidi kako zaista jeste: ‘S nestankom te hrane, nestaje i to što je nastalo‘?” – „Da, biva.”
12. „Monasi, jeste li oslobođeni sumnjičavosti u ovome: ‘Ovo je nastalo?’” – „Jesmo, poštovani gospodine.” – „Monasi, jeste li oslobođeni sumnjičavosti u ovome: ‘Njegov nastanak događa se s nastankom onoga kao hrane?’” – „Jesmo.” – „Monasi, jeste li oslobođeni sumnjičavosti u ovome: ‘S nestankom te hrane, nestaje i to što je nastalo?’” – „Jesmo.”
13. „Monasi, da li ste i vi videli onako kako zaista jeste, ispravnom mudrošću: ‘To je nastalo?’” – „Da, poštovani gospodine.” – „Monasi, da li ste i vi videli onako kako zaista jeste, ispravnom mudrošću: ‘Njegov nastanak događa se s nastankom onoga kao hrane?’” – „Jesmo.” – „Monasi, da li ste i vi videli onako kako zaista jeste, ispravnom mudrošću: ‘S nestankom te hrane, nestaje i to što je nastalo?’” – „Da, jesmo.”
14. „Monasi, s tako pročišćenim i blistavim gledištem, ako se vežete za njega, zaslepljeni ste njime, očarani i smatrate ga svojim posedom, hoćete li tada razumeti da je Dhamma podučavana tako da je slična splavu, jer služi za prelazak, a ne za vezivanje?”406 – „Ne, zaista nećemo.” – „Monasi, s tako pročišćenim i blistavim gledištem, ako se ne vežete za njega, niste njime zaslepljeni, očarani i ne smatrate ga svojim posedom, hoćete li tada razumeti da je Dhamma podučavana tako da je slična splavu, jer služi za prelazak, a ne za vezivanje?” – „Hoćemo, poštovani gospodine.”
(HRANA I USLOVLJENOST NASTANKA)
15. Monasi, postoje ove četiri vrste hrane za održavanje bića koja su već nastala i za podršku onima koja tek treba da nastanu. Koje četiri? To su fizičke namirnice kao hrana, grube i fine; kontakt kao druga; mentalna volja kao treća i svest kao četvrta.407
16. A šta je izvor, šta poreklo te četiri vrste hrane, kako su one rođene, kako su nastale? Te četiri vrste hrane imaju žudnju kao svoj izvor, žudnju kao svoje poreklo, one su rođene i nastale iz žudnje. A šta je izvor žudnje…? Žudnja kao svoj izvor ima osećaj… A šta je izvor osećaja…? Osećaj kao svoj izvor ima kontakt… A šta je izvor kontakta…? Kontakt kao svoj izvor ima šest područja čula… A šta je izvor šest područja čula…? Šest područja čula kao svoj izvor ima mentalno-materijalno… A šta je izvor mentalno-materijalnog…? Mentalno-materijalno kao svoj izvor ima svest… A šta je izvor svesti…? Svest kao svoj izvor ima mentalne obrasce… A šta je izvor mentalnih obrazaca…? Mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj izvor, neznanje kao svoje poreklo, oni su rođeni i nastali iz neznanja.
(DIREKTNI SMER IZLAGANJA O NASTANKU)
17. I tako, monasi, s neznanjem kao uzrokom, mentalni obrasci [nastaju]; s mentalnim obrascima kao uzrokom, svest; sa svešću kao uzrokom, mentalno-materijalno; s mentalno-materijalnim kao uzrokom, šest područja čula; sa šest područja čula kao uzrokom, kontakt; s kontaktom kao uslovom, osećaj; s osećajem kao uslovom, žudnja; sa žudnjom kao uzrokom, vezivanje; s vezivanjem kao uzrokom, bivanje; s bivanjem kao uzrokom, rođenje; s rođenjem kao uzrokom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
(OBRNUTI SMER PITANJA O NASTANKU)
18. „‘S rođenjem kao uzrokom, starost i smrt’: tako je rečeno. A da li, monasi, starost i smrt imaju rođenje kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?”
„Starost i smrt imaju rođenje kao svoj uzrok. Tako mi mislimo: ‘Sa rođenjem kao uzrokom, starost i smrt.’”
„‘S bivanjem kao uzrokom, rođenje’, tako je rečeno. A da li, monasi, rođenje ima bivanje kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?”
„Rođenje ima bivanje kao svoj uzrok. Tako mi mislimo: ‘S bivanjem kao uzrokom, rođenje.’”
„‘S vezivanjem kao uzrokom, bivanje’, tako je rečeno. A da li, monasi, bivanje ima vezivanje kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?”
„Bivanje ima vezivanje kao svoj uzrok. Tako mi mislimo: ‘Sa vezivanjem kao uzrokom, bivanje.’”
„‘Sa žudnjom kao uzrokom, vezivanje’, tako je rečeno. A da li, monasi, vezivanje ima žudnju kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?”
„Vezivanje ima žudnju kao svoj uzrok. Tako mi mislimo: ‘Sa žudnjom kao uzrokom, vezivanje.’”
„‘S osećajem kao uzrokom, žudnja’, tako je rečeno. A da li, monasi, žudnja ima osećaj kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?”
„Žudnja ima osećaj kao svoj uzrok. Tako mi mislimo: ‘S osećajem kao uzrokom, žudnja.’”
„‘S kontaktom kao uzrokom, osećaj’, tako je rečeno. A da li, monasi, osećaj ima kontakt kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?”
„Osećaj ima kontakt kao svoj uzrok. Tako mi mislimo: ‘S kontaktom kao uzrokom, osećaj.’”
„‘Sa šest područja čula kao uzrokom, kontakt’, tako je rečeno. A da li, monasi, kontakt ima šest područja čula kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?”
„Kontakt ima šest područja čula kao svoj uzrok. Tako mi mislimo: ‘Sa šest područja čula kao uzrokom, kontakt.’”
„‘S mentalno-materijalnim kao uzrokom, šest područja čula’, tako je rečeno. A da li, monasi, šest područja čula ima mentalno-materijalno kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?”
„Šest područja čula ima mentalno-materijalno kao svoj uzrok. Tako mi mislimo: ‘S mentalno-materijalnim kao uzrokom, šest područja čula.’”
„‘Sa svešću kao uzrokom, mentalno-materijalno’, tako je rečeno. A da li, monasi, mentalno-materijalno ima svest kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?”
„Mentalno-materijalno ima svest kao svoj uzrok. Tako mi mislimo: ‘Sa svešću kao uzrokom, mentalno-materijalno.’”
„‘S mentalnim obrascima kao uzrokom, svest’, tako je rečeno. A da li, monasi, svest ima mentalne obrasce kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?”
„Svest ima mentalne obrasce kao svoj uzrok. Tako mi mislimo: ‘S mentalnim obrascima kao uzrokom, svest.’”
„‘S neznanjem kao uzrokom, mentalni obrasci’, tako je rečeno. A da li, monasi, mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj uzrok ili ne, šta vi o tome mislite?”
„Mentalni obrasci imaju neznanje kao svoj uzrok. Tako mi mislimo: ‘S neznanjem kao uzrokom, mentalni obrasci.’”
(REZIME O NASTANKU)
19. Dobro je, monasi. Dakle, vi kažete tako, i ja kažem tako: ‘Kada ovo postoji, i ono postoji; nastankom ovoga i ono postaje.’408 To jest, s neznanjem kao uzrokom, mentalni obrasci [nastaju]; s mentalnim obrascima kao uzrokom, svest; sa svešću kao uzrokom, mentalno-materijalno; s mentalnim-materijalnim kao uzrokom, šest područja čula; sa šest područja čula kao uzrokom, kontakt; s kontaktom kao uzrokom, osećaj; sa osećajem kao uzrokom, žudnja; sa žudnjom kao uzrokom, vezivanje; s vezivanjem kao uzrokom, bivanje; s bivanjem kao uzrokom, rođenje; s rođenjem kao uzrokom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
(DIREKTNI SMER IZLAGANJA O NESTANKU)
20. Ali potpunim gubitkom i nestankom neznanja dolazi i nestanak mentalnih obrazaca; nestankom mentalnih obrazaca, nestanak svesti; nestankom svesti, nestanak mentalno-materijalnog; nestankom mentalno-materijalno, nestanak šest područja čula; nestankom šest područja čula, nestanak kontakta; nestankom kontakta, nestanak osećaja; nestankom osećaja, nestanak žudnje; nestankom žudnje, nestanak vezivanja; nestankom vezivanja, nestanak bivanja; nestankom bivanja, nestanak rođenja; nestankom rođenja, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nestaju. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.
(OBRNUTI SMER PITANJA O NESTANKU)
21. ‘S nestankom rođenja, nestanak starosti i smrti’: tako je rečeno. A da li, monasi, starost i smrt nestaju s nestankom rođenja ili ne, šta vi o tome mislite?”
„Starost i smrt nestaju s nestankom rođenja, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ‘S nestankom rođenja, nestanak starosti i smrti.’”
‘S nestankom bivanja, nestanak rođenja’… ‘S nestankom vezivanja, nestanak bivanja’… ‘S nestankom žudnje, nestanak vezivanja’… ‘S nestankom osećaja, nestanak žudnje’… ‘S nestankom kontakta, nestanak osećaja’… ‘S nestankom šest područja čula, nestanak kontakta’… ‘S nestankom mentalno-materijalnog, nestanak šest područja čula’… ‘S nestankom svesti, nestanak mentalno-materijalnog’… ‘S nestankom mentalnih obrazaca, nestanak svesti’… ‘S nestankom neznanja, nestanak mentalnih obrazaca’: tako je rečeno. A da li, monasi, mentalni obrasci nestaju sa nestankom neznanja, šta vi o tome mislite?”
„Mentalni obrasci nestaju s nestankom neznanja, poštovani gospodine. Tako mi mislimo: ‘S nestankom neznanja, nestanak mentalnih obrazaca.’”
(REZIME O NESTANKU)
22. Dobro je, monasi. Dakle, vi kažete tako, i ja kažem tako: ‘Kada ovo ne postoji, ono ne postaje; sa nestankom ovoga i ono nestaje.’ To jest, nestankom neznanja, mentalni obrasci [nestaju]; nestankom mentalnih obrazaca, svest nestaje; nestankom svesti, mentalno-materijalno nestaje; nestankom mentalno-materijalnog, šest područja čula nestaje; nestankom šest područja čula, kontakt nestaje; nestankom kontakta, osećaj nestaje; nestankom osećaja, žudnja nestaje; nestankom žudnje, vezivanje nestaje; nestankom vezivanja, bivanje nestaje; nestankom bivanja, rođenje nestaje; nestankom rođenja, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nestaju. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.
(NEPOSREDNO ZNANJE)
23. Monasi, kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li se vraćati prošlosti ovako: ‘Je li nas bilo u prošlosti? Ili nas nije bilo u prošlosti? Šta smo bili u prošlosti? Kako nam je bilo u prošlosti? Šta smo bili pre nego što smo postali nešto drugo u prošlosti?’” – „Ne, nećemo.” – Kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li ići u budućnost ovako: ‘Hoće li nas biti u budućnosti? Ili nas neće biti u budućnosti? Šta ćemo biti u budućnosti? Kako će nam biti u budućnosti? Šta ćemo biti pre nego što postanemo nešto drugo u budućnosti?’” – „Nećemo.” – Kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li biti zbunjeni o sadašnjosti: ‘Jesam li? Nisam li? Kako sam? Odakle ovo biće dolazi? Kuda će otići?’” – „Zaista nećemo.”
24. „Monasi, kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li ovako govoriti: ‘Poštujemo svog Učitelja. Govorimo ovako iz poštovanja prema svom Učitelju?’” – „Ne, nećemo.” – Kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li ovako govoriti: ‘Asketa kaže ovako, pa zato isto tako i mi govorimo?’”409 – „Nećemo.” – „Kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li priznati nekog drugog učitelja?” – „Ne, poštovani gospodine.” – „Kad znate i vidite na ovakav način, hoćete li se vratiti ritualima, burnim debatama i znamenjima običnih asketa i brahmana, uzimajući sve to kao suštinu [svetačkog života]?” – „Zaista nećemo.” – „Govorite li jedino o onome što ste saznali, videli i razumeli svako za sebe?” – „Da, poštovani gospodine.”
25. „Dobro je, monasi. Vodio sam vas pomoću ove Dhamme, koja je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražite, praktikujete i postanete mudri svako sam za sebe. U vezi s tim je rečeno: ‘Monasi, ova Dhamma je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražite, praktikujete i postanete mudri razumevši je svako sam za sebe.’
(KRUG EGZISTENCIJE: OD ZAČEĆA DO ZRELOSTI)
26. Monasi, začeće ploda u materici dešava se kroz sjedinjavanje tri elementa.410 Tako, sjedine se majka i otac, ali ako to nisu plodni dani za majku i gandhabba411 nije tu – u tom slučaju nema začetka ploda u materici. Takođe, ako se sjedine majka i otac, ako su to plodni dani za majku, ali gandhabba nije tu – u tom slučaju nema začetka ploda u materici. Ali ako se sjedine majka i otac, ako su to plodni dani za majku i gandhabba je tu, kroz sjedinjavanje ta tri elementa začinje se plod u materici.
27. Majka tada nosi plod u materici devet ili deset meseci, s mnogo brige, kao težak teret. Kad prođu devet ili deset meseci, majka se porađa s mnogo brige, kao težak teret. Kada se dete rodi, hrani ga sopstvenom krvlju, jer se majčino mleko naziva krvlju unutar prakse Plemenitog.
28. Kada odraste i sposobnosti mu se razviju, dete se igra igračkama kao što su mali plugovi i klis, prevrće se, pravi male mlinove, stvari i vozila, lûk i strelu.
29. Kad odraste i sposobnosti mu se [još više] razviju, mladić uživa u svojih pet struna zadovoljstava čula, oblicima dostupnim oku… zvukovima dostupnim uhu… mirisima dostupnim nosu… ukusima dostupnim jeziku… predmetima dostupnim telu, koji su primamljivi, poželjni, prijatni i dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast.
(NASTAVAK KRUGA)
30. Kad vidi oblik okom, žudi za njim ako je prijatan; oseća odbojnost ako je neprijatan. Živi tako bez čvrsto ustaljene svesnosti tela, ograničenog uma i ne razume onako kako zaista jeste oslobođenje uma i oslobođenje mudrošću, u kojem ta loša mentalna stanja nestaju bez ikakvog ostatka. Zaokupljen tako sviđanjem i nesviđanjem, koji god osećaj da oseti – prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan – oduševljava se tim osećajem, oberučke ga prihvata i čvrsto drži.412 Tako, u njemu se javlja oduševljenje osećajima. A oduševljavanje osećajima znači vezivanje. S vezivanjem kao uzrokom, bivanje [nastaje]; s bivanjem kao uzrokom, rođenje; s rođenjem kao uzrokom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
Kad zvuk čuje uhom… Kad miris oseti nosom… Kad ukus okusi jezikom… Kad predmet dodirne telom… Kad objekat uma razume umom, žudi za njim ako je prijatan; oseća odbojnost ako je neprijatan… A oduševljavanje osećajem znači vezivanje. S vezivanjem kao uzrokom, bivanje [nastaje]; s bivanjem kao uzrokom, rođenje; s rođenjem kao uzrokom, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nastaju. Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
(ZAUSTAVLJANJE KRUGA: POSTUPNO VEŽBANJE)
31–38. Isto tako, monasi, Tathāgata se pojavljuje u ovome svetu, plemenit i potpuno probuđen… (kao sutta 27, §11–18)… um svoj pročišćuje od sumnjičavosti.
39. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi on i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… Smirivanjem usmerene misli i istraživanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… slabljenjem ushićenja… on ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… Napuštanjem zadovoljstva i bola… on ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu.
(ZAUSTAVLJANJE KRUGA: POTPUNI PRESTANAK)
40. Kad vidi oblik okom, ne žudi za njim ako je prijatan; niti oseća odbojnost ako je neprijatan. Živi tako sa čvrsto ustaljenom svesnosti tela, neograničenog uma i razume onako kako zaista jeste oslobođenje uma i oslobođenje mudrošću, u kojem ta loša mentalna stanja nestaju bez ikakvog ostatka.413 Napustivši tako sviđanje i nesviđanje, koji god osećaj da oseti – prijatan, bolan ili ni bolan ni prijatan – ne oduševljava se tim osećajem, ne prihvata ga oberučke, niti ga čvrsto drži.414 Kad čini tako, u njemu nestaje oduševljenje osećajima. A nestankom oduševljavanja osećajima nestaje vezivanje. Nestankom vezivanja, bivanje [nestaje]; nestankom bivanja, nestaje rođenje; nestankom rođenja, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nestaju. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.
Kad zvuk čuje uhom… Kad miris oseti nosom… Kad ukus okusi jezikom… Kad predmet dodirne telom… Kad objekat uma razume umom, ne žudi za njim ako je prijatan; niti oseća odbojnost ako je neprijatan… A nestankom oduševljavanja nestaje vezivanje. Nestankom vezivanja, bivanje [nestaje]; nestankom bivanja, nestaje rođenje; nestankom rođenja, starost i smrt, žalost, naricanje, bol, tuga i očaj nestaju. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.
(ZAKLJUČAK)
41. Monasi, zapamtite ovaj moj govor ukratko kao oslobođenje kroz iskorenjivanje žudnje. A monaha Sātija, ribarevog sina, upamtite kao nekoga ko je upleten u ogromnu mrežu žudnje, u klopku žudnje.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
402 Prema MA, kroz pogrešno zaključivanje zasnovano na činjenici preporađanja, Sāti je izveo zaključak da je za objašnjenje preporađanja neophodno postojanje jedne te iste svesti koja transmigrira iz jedne u drugu egzistenciju. Prvi deo sutte (sve do §8) isti je kao i u sutti 22, ali je gledište drugačije.
403 Ovo je poslednje od šest gledišta opisanih u MN 2.8. Videti fusnotu 40.
404 MA: Svrha ovog poređenja jeste da pokaže kako ne postoji transmigracija svesti od jednih do drugih vrata čula. Baš kao što vatra gori u zavisnosti od cepanica koje su u nju bačene i prestaje kad više nema goriva i ne transmigrira na naramke suvog pruća koji stoje unaokolo, te biva prepoznata kao vatra pruća, isto tako svest koja je nastala kroz čulo vida na osnovu oka i oblika, prestaje kad su njeni uzroci uklonjeni i ne transmigrira na uho itd., te biva prepoznata kao svest o čujnom itd. Tako Buda zapravo kaže: „Pri pojavi svesti ne postoji ni najmanja transmigracija od jednog na drugo čulo, pa kako onda ovaj zabludeli Sāti može govoriti o transmigraciji iz jedne u drugu egzistenciju?”
405 Bhūtam idan ti. MA: „Ovo” se odnosi na pet sastojaka bića. Pošto je pokazao uslovljenost svesti, Buda izgovara ove reči da bi pokazao uslovljenost svakog od pet sastojaka, koji nastaju jedino kroz uslove, svoju „hranu”, i prestaju da postoje kad prestanu i ti uslovi.
406 Ovim se monasima ukazuje da ne treba da se vezuju čak ni za ispravno razumevanje nastalo u meditaciji uvida. Poređenje sa splavom je referenca na MN 22.13.
407 O četiri hrane videti fusnotu 120. MA: Buda u ovom i narednom pasusu povezuje hranu sa uslovljenim nastankom, kako bi pokazao da on ne samo zna pet sastojaka nego i čitav lanac uzroka njihovog postojanja.
408 Ovo je definicija apstraktnog načela uslovljenog nastanka, formulisanog upravo izloženom dvanaestočlanom formulom. Apstraktno načelo o prestanku formulisano je u §22.
409 „Asketa” jeste Buda.
410 Ovaj deo govora može se shvatiti kao konkretna primena učenja o uslovljenom nastanku – dosad izraženog samo kao doktrinarna formula – na tok jedne egzistencije. Deo između §26 i §29 može se razumeti da pokazuje elemente od svesti do osećaja koji su posledica prošlog neznanja i mentalnih obrazaca, a §40 uzročne činioce žudnje i vezivanja kako održavaju kontinuitet kruga preporađanja. Deo §31–40, povezujući uslovljeni nastanak s pojavom Bude i njegovo podučavanje Dhamme, pokazuje da je praktikovanje Dhamme sredstvo zaustavljanja kruga preporađanja.
411 MA: Gandhabba je biće koje treba da se preporodi. Ono nije neko (tj. bestelesni duh) koji stoji u blizini i posmatra svoje buduće roditelje dok imaju snošaj, već biće pokretano mehanizmima kamme i njima predodređeno da se tom prilikom začne.
412 MA objašnjava da se on oduševljava bolnim osećajem tako što se bezuje za njega vođen mišlju o „ja” i „moje”. Kao potvrda tvrdnje da običan čovek može rado prihvatati bolne osećaje služe ne samo slučajevi mazohizma, već i sklonost ljudi da sami sebe dovedu u mučne situacije da bi osnažili sopstveno osećanje ega.
413 MA: Nemerljiv um (appamāṇaćetaso) jeste transcendentni um; to znači da on poseduje put.
414 Ovaj iskaz otkriva da se lanac uslovljenog nastanka prekida na mestu koje povezuje osećaj i žudnju. Osećaj se nužno javlja, telo je koje imamo, zahvaljujući prošloj žudnji podložno dozrevanju prošle kamme. Međutim, ako se ne oduševljavamo osećajem, žudnja neće imati priliku da nastane i pokrene reakciju sviđanja i nesviđanja, kojom se stvara novo gorivo za pokretanje kruga preporađanja, tako se taj krug zaustavlja.