Mađđhima nikāya 39
Maha-Assapura sutta
Dugi govor u Assapuri
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji Anga, u gradu naroda Anga zvanom Assapura. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Askete, askete”, monasi, tako vas drugi ljudi vide. I kada vas pitaju „Ko ste vi?”, tvrdite da ste askete. Pošto vas tako nazivaju, a i sami tvrdite za sebe da to jeste, ovako bi sebe trebalo da vežbate: ‘Prihvatićemo i praktikovati ono što nekoga čini asketom, čini brahmanom,415 tako da to kako nas drugi nazivaju jeste tačno, a naše tvrdnje istinite, dok u isto vreme onima koji nam daruju ogrtače, hranu, prenoćište i lekove to donosi velike plodove i zasluge, a naše beskućništvo tako neće biti uzalud, već korisno i plodonosno.’
(PONAŠANJE I NAČIN ŽIVOTA)
3. A šta to, monasi, nekoga čini asketom, čini brahmanom? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: ‘Posedovaćemo stid i strah od činjenja loših dela.’416 No, vi monasi možete ovako razmišljati: ‘Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela. Toliko je dovoljno, toliko smo učinili i cilj asketskog života je dostignut, ničeg više nema što bi trebalo učiniti.’417
4. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: ‘Naši postupci telom biće pročišćeni, jasni i otvoreni, bez mana i obuzdani, ali nećemo sebe hvaliti, a druge kuditi zbog takvog pročišćenog ponašanja telom.’ No, vi monasi možete ovako razmišljati: ‘Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom su pročišćeni. Toliko je dovoljno, toliko smo učinili i cilj asketskog života je dostignut, ničeg više nema što bi trebalo učiniti.’ I možda se zadovoljite time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, još ima toga što treba učiniti.
5. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: ‘Naši postupci govorom biće pročišćeni, jasni i otvoreni, bez mana i obuzdani, ali nećemo sebe hvaliti, a druge kuditi zbog svog pročišćenog ponašanja govorom.’ No, vi monasi možete ovako razmišljati: ‘Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom su pročišćeni i naši postupci govorom su pročišćeni. Toliko je dovoljno, toliko smo učinili i cilj asketskog života je dostignut, ničeg više nema što bi trebalo učiniti.’ I možda se zadovoljite time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, još ima toga što treba učiniti.
6. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: ‘Naši postupci umom biće pročišćeni, jasni i otvoreni, bez mana i obuzdani, ali nećemo sebe hvaliti, a druge kuditi zbog svog pročišćenog ponašanja umom.’ No, vi monasi možete ovako razmišljati: ‘Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom su pročišćeni, naši postupci govorom su pročišćeni i naši postupci umom su pročišćeni. Toliko je dovoljno…’ I možda se zadovoljite time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, još ima toga što treba učiniti.
7. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: ‘Naš način života biće pročišćen, jasan i otvoren, bez mana i obuzdan, ali nećemo sebe hvaliti, a druge kuditi zbog svog pročišćenog načina života.’ No, vi monasi možete ovako razmišljati: ‘Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom su pročišćeni, naši postupci govorom su pročišćeni i naši postupci umom su pročišćeni; naš način života je pročišćen. Toliko je dovoljno…’ I možda se zadovoljite time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, još ima toga što treba učiniti.
(OBUZDAVANJE ČULA)
8. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: ‘Stražarićemo na vratima svojih čula. Kad okom vidimo oblik, nećemo se vezati za njegov izgled i osobine. Pošto nas, ako oko ostavimo bez straže, štetna mentalna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu osvojiti, praktikovaćemo njegovo obuzdavanje, stražarićemo nad okom, nastojaćemo da obuzdamo oko. Kad uhom čujemo zvuk… Kad nosom osetimo miris… Kad jezikom osetimo ukus… Kad telom osetimo dodir… Kad umom osetimo misao, nećemo se vezati za njen izgled i osobine. Pošto nas, ako um ostavimo bez straže, štetna mentalna stanja gramzivosti i odbojnosti mogu osvojiti, praktikovaćemo njegovo obuzdavanje, stražarićemo nad umom, nastojaćemo da obuzdamo um.’ No, vi monasi možete ovako razmišljati: ‘Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom, govorom i umom su pročišćeni; naš način života je pročišćen i stražarimo na vratima čula.’ Toliko je dovoljno… I možda se zadovoljite time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, još ima toga što treba učiniti.
(UMERENOST U JELU)
9. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: ‘Bićemo umereni u jelu. Pošto dobro razmislimo, nećemo jesti tek iz zabave, ni radi omamljivanja, ni radi fizičke lepote i privlačnosti, već samo radi snage i izdržljivosti svoga tela, da uklonimo glad, kao potporu svetačkom životu.’ Ovako razmišljajte: ‘Na taj način ćemo okončati stare osećaje, a nećemo stvoriti nove; bićemo zdravi, neporočni i živeti ugodno.’ No, vi monasi možete ovako razmišljati: ‘Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom, govorom i umom su pročišćeni; naš način života je pročišćen; stražarimo na vratima čula i umereni smo u jelu.’ Toliko je dovoljno… I možda se zadovoljite time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, još ima toga što treba učiniti.
(BDENJE)
10. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: ‘Bićemo posvećeni budnosti. Tokom dana, dok hodamo ili sedimo, pročišćavaćemo svoj um od svih stanja koja ga ometaju. U prvoj trećini noći, dok hodamo ili sedimo, pročišćavaćemo svoj um od svih stanja koja ga ometaju. U drugoj trećini noći leći ćemo na desnu stranu, u lavlji položaj, s jednim stopalom povrh drugog, sabrani i s jasnim razumevanjem, pošto smo u svom umu odredili vreme za ustajanje. Kad ustanemo, u poslednjoj trećini noći, dok hodamo ili sedimo, pročišćavaćemo svoj um od svih stanja koja ga ometaju.’ No, vi monasi možete ovako razmišljati: ‘Posedujemo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom, govorom i umom su pročišćeni; naš način života je pročišćen; stražarimo na vratima čula, umereni smo u jelu i posvećeni budnosti.’ Toliko je dovoljno… I možda se zadovoljite time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, još ima toga što treba učiniti.
(SVESNOST I JASNO RAZUMEVANJE)
11. A šta još treba učiniti? Monasi, sebe bi ovako trebalo da vežbate: ‘Ustalićemo se u svesnosti i jasnom razumevanju. Kad odlazimo i dolazimo, postupaćemo sa jasnim razumevanjem; kad gledamo pravo i kad gledamo u stranu, postupaćemo s jasnim razumevanjem; kad savijamo i kad pružamo svoje udove, postupaćemo s jasnim razumevanjem; kad oblačimo donji ogrtač, kad nosimo spoljašnji ogrtač i zdelu za prošenje hrane, postupaćemo s jasnim razumevanjem; kad jedemo, pijemo, žvaćemo i gutamo hranu, postupaćemo s jasnim razumevanjem; kad obavljamo veliku i malu nuždu, postupaćemo s jasnim razumevanjem; kad hodamo, stojimo, sedimo, ležemo i ustajemo, govorimo i ćutimo, postupaćemo s jasnim razumevanjem..’ No, vi monasi možete ovako razmišljati: ‘Osećamo stid i strah od činjenja loših dela; naši postupci telom, govorom i umom su pročišćeni; naš način života je pročišćen; stražarimo na vratima čula, umereni smo u jelu; posvećeni budnosti i ustaljeni u svesnosti i jasnom razumevanju. Toliko je dovoljno, toliko smo učinili i cilj asketskog života je dostignut, ničeg više nema što bi trebalo učiniti.’ I možda se zadovoljite samo time. Monasi, kažem vam, objavljujem vam: Vi koji težite statusu askete, ne izneveravajte cilj asketskog života, još ima toga što treba učiniti.
(NAPUŠTANJE PREPREKA)
12. A šta još treba učiniti? Monasi, tako monah odlazi na osamljeno, mirno mesto: u šumu, podnožje drveta, planinu, klisuru, pećinu, mesto za kremaciju, gustu džunglu, proplanak, stog sena.
13. Kad se vrati iz prošenja hrane, posle obroka, seda prekrštenih nogu, uspravnog tela i uspostavi svesnost pred sobom. Napuštajući pohlepu za ovim svetom, on boravi uma oslobođenog pohlepe; pročišćuje svoj um od pohlepe. Napuštajući zlovolju i mržnju, boravi uma oslobođenog zlovolje i mržnje, saosećajući za dobrobit svih živih bića; pročišćuje svoj um od zlovolje i mržnje. Napuštajući tromost i pospanost uma, boravi uma oslobođenog tromosti i pospanosti, prijemčiv, svestan i s jasnim razumevanjem; pročišćuje svoj um od tromosti i pospanosti. Napuštajući uznemirenost i kajanje, boravi miran, uma potpuno stišanog; pročišćuje svoj um od uznemirenosti i kajanja. Napuštajući sumnjičavost, boravi prevladavši sumnjičavost, jasno razabirući koja su povoljna mentalna stanja; pročišćuje svoj um od sumnjičavosti.
14. Monasi, zamislite čoveka koji hoće da uzme novac u zajam i pokrene sopstveni posao. Onda mu se taj posao razvije, tako da je u stanju da vrati pozajmicu i još mu ostane dovoljno da izdržava svoju ženu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti. Ili zamislite čoveka koji je bolestan, muči ga teška, po život opasna bolest, tako da nije u stanju ni da jede i telo mu je malaksalo. Kasnije se oporavi od bolesti, dobije apetit i telo mu povrati snagu. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti. Ili zamislite čoveka zatočenog u zatvoru. No kasnije ga iz tog zatvora, ograđenog visokim zidinama, puste bez ikakve globe i štete po njegov imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti. Ili zamislite nekog slugu, čoveka koji nije samostalan, već zavisi od drugih, bez prava da ide kud mu je volja. No kasnije ga oslobode ropstva, tako da nadalje zavisi od samoga sebe, a ne od drugih, slobodan da ide kud god mu je volja. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti. Ili zamislite čoveka imućnog, s velikom imetkom, koji se zaputi preko pustinje. I uspe da pređe tu pustinju, bez ikakve štete po sebe i svoj imetak. Kad na to pomisli, čovek je zadovoljan i pun radosti. Isto tako, monasi, kada ovih pet prepreka nije prevladao u sebi, monah ih jednu za drugom vidi kao dug, bolest, zatvor, ropstvo i put preko pustinje. Ali kada tih pet prepreka prevlada u sebi, monah ih jednu za drugom vidi kao oslobođenost od duga, zdravlje, izlazak iz zatvora, oslobađanje iz ropstva i bezbednu zemlju.418
(ČETIRI ZADUBLJENJA)
15. Kad je tako napustio ovih pet prepreka, nesavršenosti uma koje slabe mudrost, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, ulazi monah i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, praćenim usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Ne postoji nijedan deo tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame. Kao kad vešti berberin ili njegov pomoćnik sipa prašak u metalnu posudu i meša je s vodom da dobije sapunicu; tada je pena puna vlage, prožeta vlagom iznutra i spolja, ali ne previše; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame, tako da nijedan deo tela ne ostaje nezahvaćen ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz osame.
16. A zatim, monasi, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ulazi on i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Kao duboko jezero, u čijim dubinama je izvor sveže vode i u koje se ne uliva nijedna reka ni sa istoka ni sa zapada, ni sa severa ni sa juga, niti ga bilo kad zapljuskuju kiše; ali hladni izvor u dubinama jezerskim ispuniće i prožeće ga svog, tako da nijedan deo jezera ne ostane neprožet vodom iz tog hladnog izvora; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava upravo to telo ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet ushićenjem i zadovoljstvom rođenim iz koncentracije.
17. A zatim, monasi, slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: „Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću!” Onda natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom lišenim ushićenja. Kao što u jezeru s plavim, crvenim i belim lotosovim cvetovima, odraslim pod vodom, ti cvetovi ne izlaze na površinu, već cvetaju pod vodom, pa ih sveža voda obliva, natapa, ispunjava i prožima od korena do vrha latica, tako da nijedan deo tih lotosa ne ostane neprožet vodom; isto tako monah natapa i prožima, preplavljuje i ispunjava celo svoje telo zadovoljstvom, lišenim ushićenja. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet zadovoljstvom, lišenim ushićenja.
18. A zatim, monasi, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i s ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. On sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom, tako da ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom. Kao kad bi neki čovek sedeo zaogrnut belim platnom od glave do pete, tako da mu nijedan deo tela ne ostane nezaogrnut tim belim platnom; tako i monah sedi prožimajući telo čistim, sjajnim umom. Ne postoji nijedan deo čitavog tela koji nije prožet čistim, sjajnim umom.
(TRI ISTINSKA ZNANJA)
19. Kada je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerava ga ka znanju o svojim prošlim životima. Seća se mnoštva prošlih života, jednog rođenja, dva… (kao u sutti 4, §27)… Tako se seća mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.
20. Kad je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerava ga ka znanju o umiranju i ponovnom rađanju bića… (kao u sutti 4, §29)… Tako duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju, kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna, razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima. Baš kao kad bi postojale dve kuće s vratima, a čovek dobrog vida stajao između njih i gledao ljude kako ulaze u te kuće, izlaze iz njih i prolaze tamo-amo, isto tako, duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, monah vidi bića kako umiru i ponovo se rađaju… razume kako se bića preporađaju u skladu sa svojim postupcima.
21. Kad je njegov koncentrisan um postao tako pročišćen, blistav, bez i najmanje nečistoće, bez nesavršenosti, prilagodljiv, lako vođen, postojan i stabilan, usmerava ga ka znanju o uklanjanju otrova. I vidi, kao da mu je pred očima: ‘Ovo je patnja’… ‘Ovo je nastanak patnje’… ‘Ovo je prestanak patnje’… ‘Ovo je put koji vodi prestanku patnje’… ‘Ovo su otrovi’… ‘Ovo je nastanak otrova’… ‘Ovo je prestanak otrova’… ‘Ovo je put koji vodi prestanku otrova.’”
Kada zna i vidi tako, njegov um se oslobađa otrova želje za zadovoljstvima čula, otrova želje za bivanjem i otrova neznanja. Kad se oslobodi, tada dolazi znanje: ‘Slobodan sam.’ On razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’
Baš kao kad bi, monasi, postojalo jezero, čisto, providno i mirno, tako da čovek dobrog vida, stojeći na njegovoj ivici, može da vidi školjke, šljunak i kamenčiće na dnu, kao i jata riba kako u njemu plivaju ili plutaju. I onda pomisli. ‘Ovo je jezero, čisto, providno i nezamućeno, ono su školjke, šljunak i kamenčići na dnu, a ovo su jata riba koja u njemu plivaju ili plutaju.’ Isto tako i monah razume, onako kako zaista jeste: ‘Ovo je patnja…’ On razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti., Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’
(ARAHANT)
22. Monasi, takav monah se naziva asketa, brahman, onaj koji je umiven, stekao znanje, sveti znalac, plemeniti, arahant.419
23. A kako to monah jeste asketa? Stišao je loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju, donose obnavljanje bića, donose nevolju, dozrevaju u patnji i vode budućem rođenju, starenju i smrti. Eto tako monah jeste asketa.
24. A kako to monah jeste brahman? Odagnao je loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju… i vode budućem rođenju, starenju i smrti. Eto tako monah jeste brahman.
25. A kako to monah jeste opran?420 Oprao je loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju… i vode budućem rođenju, starenju i smrti. Eto tako monah jeste opran.
26. A kako to monah jeste stekao znanje? On je razumeo loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju… i vode budućem rođenju, starenju i smrti. Eto tako monah jeste stekao znanje.
27. A kako to monah jeste sveti znalac?421 Loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju… i vode budućem rođenju, starenju i smrti, pobegla su od njega. Eto tako monah jeste sveti znalac.
28. A kako to monah jeste plemenit? Loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju… i vode budućem rođenju, starenju i smrti daleko su od njega. Eto tako monah jeste plemenit.
29. A kako to monah jeste arahant? Loša, nepovoljna mentalna stanja koja prljaju, donose obnavljanje bića, donose nevolju, dozrevaju u patnji i vode budućem rođenju, starenju i smrti daleko su od njega. Eto tako monah jeste arahant.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
415 Termin „brahman” treba razumeti u smislu u kojem je to objašnjeno niže u §24.
416 Stid (hiri) i strah od činjenja loših dela (ottappa) dva su komplementarna kvaliteta koje je Buda nazvao „čuvari ovoga sveta” (AN 2:9), pošto služe kao temelj morala. Stid ima karakteristiku gnušanja nad svime lošim, njime dominira osećaj samopoštovanja, a manifestuje se kao savest. Strah od činjenja loših dela ima karakteristiku zaziranja od svega lošeg, njime dominira briga zbog mišljenja drugih o nama, a manifestuje se kao bojazan da ne učinimo nešto loše. Videti Vsm XIV, 142.
417 MA citira SN 45:35–36: „Šta je to, monasi, asketski život (sāmañña)? Plemeniti osmostruki put… – to se naziva asketski život. A šta je, monasi, cilj asketskog života (sāmaññattho)? Iskorenjivanje pohlepe, mržnje i obmanutosti – to se naziva cilj asketskog života.”
418 MA detaljno razrađuje svako od ovih pet poređenja. Engleski prevod tog dela može se naći u Nyanaponika Thera: The Five Mental Hindrances, str. 27–34.
419 Svako od objašnjenja koja slede uključuje igru reči koju je nemoguće prevesti. Na primer, monah je asketa (samaṇa) jer je stišao (samita) loša stanja, brahman zato što je odagnao (bāhita) loša stanja itd.
420 Termin „opran” (nhātaka) odnosi se na brahmana koji, na kraju učenikovanja kod svoga učitelja, obavlja ritualno pranje, znak za kraj vežbanja. Videti Sn 521.
421 Pāli reč sotthiya (sansk. śrotriya) označava brahmana koji dobro poznaje Vede, dobro je upućen u sveto znanje.