Mađđhima nikāya 44
Ćula-vedalla sutta
Kratki niz pitanja i odgovora
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda njegov nezaređeni sledbenik Visākha otide do monahinje Dhammadine,459 pokloni se, sede sa strane pa je upita:
(OSOBA)
2. „Gospođo, govori se ‘osoba, osoba.’ Šta to Blaženi naziva osobom?”
„Prijatelju Visākha, ovih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja Blaženi naziva osoba; materijalni oblik kao sastojak koji je objekat vezivanja, osećaj kao sastojak koji je objekat vezivanja, opažaj kao sastojak koji je objekat vezivanja, mentalni obrasci kao sastojak koji je objekat vezivanja i svest kao sastojakbića koji je objekat vezivanja. Tih pet sastojaka Blaženi naziva osoba.”460
Rečima „Odlično, gospođo”, nezaređeni sledbenik Visākha pokaza svoje oduševljenje i radost zbog reči monahinje Dhammadine. Zatim postavi sledeće pitanje:
3. „Gospođo, govori se ‘nastanak osobe, nastanak osobe.’ Šta to Blaženi naziva nastankom osobe?”
„Prijatelju Visākha, to je ona žudnja koja vodi novom rođenju, što združena s oduševljenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo – dakle, to je žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za postojanjem i žudnja za nepostojanjem. To Blaženi naziva izvor osobe.”
4. „Gospođo, govori se ‘prestanak osobe, prestanak osobe.’ Šta to Blaženi naziva prestanak osobe?”
„Prijatelju Visākha, potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te žudnje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobađanje i okretanje od nje. To Blaženi naziva prestankom osobe.”
5. „Gospođo, govori se ‘put do prestanka osobe, put do prestanka osobe.’ Šta to Blaženi naziva prestankom osobe?”
„Prijatelju Visākha, upravo taj plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnih postupaka, ispravnog življenja, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije.”
6. „Gospođo, je li to vezivanje isto što i pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja ili je ono nešto drugo nego tih pet sastojaka bića?”
„Prijatelju Visākha, to vezivanje niti je isto što i pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja, niti je nešto drugo od tih pet sastojaka bića. Upravo želja i strast u pogledu pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja jesu to vezivanje.”461
(VEROVANJE DA POSTOJI TRAJNA OSOBA)
7. „Gospođo, kako nastaje verovanje da postoji trajna osoba?”
„Tako, prijatelju Visākha, neuk, običan čovek, koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, materijalni oblik smatra sopstvom ili smatra da sopstvo poseduje materijalni oblik ili da materijalni oblik jeste u sopstvu ili da je sopstvo u materijalnom obliku. On osećaj smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje osećaj ili da osećaj jeste u sopstvu ili da je sopstvo u osećaju. Opažaj smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje opažaj ili da opažaj jeste u sopstvu ili da je sopstvo u opažaju. Mentalne obrasce smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje mentalne obrasce ili da mentalni obrasci jesu u sopstvu ili da je sopstvo u mentalnim obrascima. Svest smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje svest ili da svest jeste u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Tako nastaje verovanje da postoji trajna osoba.”462
8. „Gospođo, a kako ne nastaje verovanje da postoji trajna osoba?”
„Tako, prijatelju Visākha, dobro upućen plemeniti učenik, koji poštuje plemenite, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, koji poštuje istinske ljude, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, materijalni oblik ne smatra sopstvom, niti smatra da sopstvo poseduje materijalni oblik, niti da materijalni oblik jeste u sopstvu, niti da je sopstvo u materijalnom obliku. On osećaj ne smatra sopstvom, niti da sopstvo poseduje osećaj, niti da osećaj jeste u sopstvu, niti da je sopstvo u osećaju. Opažaj ne smatra sopstvom, niti da sopstvo poseduje opažaj, niti da opažaj jeste u sopstvu, niti da je sopstvo u opažaju. Mentalne obrasce ne smatra sopstvom, niti da sopstvo poseduje mentalne obrasce, niti da mentalni obrasci jesu u sopstvu, niti da je sopstvo u mentalnim obrascima. Svest ne smatra sopstvom, niti da sopstvo poseduje svest, niti da svest jeste u sopstvu, niti da je sopstvo u svesti. Tako ne nastaje verovanje da postoji trajna osoba.”
(PLEMENITI OSMOSTRUKI PUT)
9. „Gospođo, šta je plemeniti osmostruki put?”
„Prijatelju Visākha, to je upravo onaj plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnih postupaka, ispravnog načina življenja, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije.
10. „Gospođo, je li plemeniti osmostruki put uslovljen ili neuslovljen?”
„Prijatelju Visākha, plemeniti osmostruki put jeste uslovljen.”
11. „Gospođo, jesu li tri dela obuhvaćena plemenitim osmostrukim putem ili je plemeniti osmostruki put obuhvaćen sa tri dela?”463
„Tri dela nisu obuhvaćena plemenitim osmostrukim putem, ali plemeniti osmostruki put jeste obuhvaćen sa tri dela. Ispravan govor, ispravni postupci, ispravan način življenja – ta stanja su uključena u deo o vrlini. Ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija – ta stanja su uključena u deo o koncentraciji. Ispravno razumevanje i ispravna namera – ta stanja su uključena u deo o mudrosti.”
(KONCENTRACIJA)
12. „Gospođo, šta je koncentracija? Šta je osnova koncentracije? Šta je alat koncentracije? Šta je razvijanje koncentracije?”
„Ujedinjavanje uma, prijatelju Visākha, jeste koncentracija; četiri temelja svesnosti jesu osnova koncentracije; četiri prave vrste nastojanja jesu alat koncentracije; ponavljanje, razvijanje i negovanje upravo tih stanja jeste razvijanje koncentracije.”464
(TVOREVINE)
13. „Gospođo, koliko tvorevina ima?”
„Postoje tri tvorevine, prijatelju Visākha: telesna tvorevina, verbalna tvorevina i mentalna tvorevina.”
14. „Gospođo, šta je telesna tvorevina? Šta je verbalna tvorevina? Šta je mentalna tvorevina?”
„Udah i izdah, prijatelju Visākha, jeste telesna tvorevina; usmerena misao i istraživanje jesu verbalna tvorevina; opažaj i osećaj jesu mentalna tvorevina.”465
15. „Ali, gospođo, zašto su udah i izdah telesna tvorevina? Zašto su usmerena misao i istraživanje verbalna tvorevina? Zašto su opažaj i osećaj mentalna tvorevina?”
„Prijatelju Visākha, udah i izdah pripadaju telu, ta stanja su vezana za telo; zato su udah i izdah telesna tvorevina. Neko prvo usmeri misao i istražuje, da bi potom izgovorio reči; zato su usmerena misao i istraživanje verbalna tvorevina. Opažaj i osećaj su mentalna stanja, to su stanja koja pripadaju umu; zato su opažaj i osećaj mentalna tvorevina.”466
(STANJE PRESTANKA)
16. „Gospođo, kako nastaje stanje prestanka opažaja i osećaja?”
„Prijatelju Visākha, kada monah dostiže prestanak opažaja i osećaja, njemu se ne čini: ‘Dostići ću prestanak opažaja i osećaja’ ili ‘Dostižem prestanak opažaja i osećaja’ ili ‘Dostigao sam prestanak opažaja i osećaja.’ Umesto toga, njegov um je prethodno razvijen na takav način da ga vodi tome stanju.”467
17. „Gospođo, kad monah dostiže prestanak opažaja i osećaja, koja stanja prvo prestaju u njemu: telesna tvorevina, verbalna tvorevina ili mentalna tvorevina?”
„Prijatelju Visākha, kad monah dostiže prestanak opažaja i osećaja, prvo verbalna tvorevina prestaje, zatim telesna tvorevina i, na kraju, mentalna tvorevina.”468
18. „Gospođo, kako se izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja?”
„Prijatelju Visākha, kad monah izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja, njemu se ne čini: ‘Ja ću izaći iz prestanka opažaja i osećaja’ ili ‘Ja izlazim iz prestanka opažaja i osećaja’ ili ‘Ja sam izašao iz prestanka opažaja i osećaja.’ Umesto toga, njegov um je prethodno razvijen na takav način da ga vodi tome stanju.”469
19. „Gospođo, kad monah izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja, koja se stanja u njemu prva jave: telesna tvorevina, verbalna tvorevina ili mentalna tvorevina?”
„Prijatelju Visākha, kad monah izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja, prvo se javi mentalna tvorevina, zatim telesna tvorevina i, na kraju, verbalna tvorevina.”470
20. „Gospođo, kad je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, koliko vrsta kontakata dopiru do njega?”
„Prijatelju Visākha, kad je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, tri vrste kontakta dopiru do njega: kontakt praznine, kontakt bez ikakvog znaka i kontakt beželjnosti.”471
21. „Gospođo, kad je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, čemu se priklanja njegov um, čemu je okrenut, čemu teži?”
„Prijatelju Visākha, kada je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, njegov um se priklanja odvojenosti, okrenut je odvojenosti, teži odvojenosti.”472
(OSEĆAJ)
22. „Gospođo, koliko vrsta osećaja ima?”
„Prijatelju Visākha, postoje tri vrste osećaja: prijatan osećaj, bolan osećaj i ni bolan ni prijatan osećaj.”
23. „Ali, gospođo, šta je prijatan osećaj? Šta je bolan osećaj? Šta je ni bolan ni prijatan osećaj?”
„Prijatelju Visākha, šta god da se telesno ili mentalno oseti kao ugodno i umirujuće, to jeste prijatan osećaj. Šta god da se telesno ili mentalno oseti kao bolno i uznemirujuće, to jeste bolan osećaj. Šta god da se telesno ili mentalno oseti kao ni umirujuće ni uznemirujuće, to jeste ni bolan ni prijatan osećaj.”
24. „Gospođo, šta je prijatno i šta je bolno u pogledu prijatnog osećaja? Šta je bolno i šta je prijatno u pogledu bolnog osećaja? Šta je prijatno i šta je bolno u pogledu ni bolnog ni prijatnog osećaja.”
„Prijatelju Visākha, prijatan osećaj jeste prijatan kad traje i bolan kad se menja. Bolan osećaj jeste bolan kad traje i prijatan kad se menja. Ni bolan ni prijatan osećaj je prijatan kada postoji znanje [o njemu] i bolan kad ne postoji znanje [o njemu].”
(PRIKRIVENE SKLONOSTI)
25. „Gospođo, koje prikrivene sklonosti su u osnovi prijatnog osećaja? Koje prikrivene sklonosti su u osnovi bolnog osećaja? Koje prikrivene sklonosti su u osnovi ni bolnog ni prijatnog osećaja?
„Prijatelju Visākha, prikrivena sklonost ka strasti je u osnovi prijatnog osećaja. Prikrivena sklonost ka odbojnosti je u osnovi bolnog osećaja. Prikrivena sklonost ka neznanju je u osnovi ni bolnog ni prijatnog osećaja.”473
26. „Gospođo, da li je prikrivena sklonost ka strasti u osnovi svakog prijatnog osećaja? Da li je prikrivena sklonost ka odbojnosti u osnovi svakog bolnog osećaja? Da li je prikrivena sklonost ka neznanju u osnovi svakog ni bolnog ni prijatnog osećaja?”
„Prijatelju Visākha, prikrivena sklonost ka strasti nije u osnovi svakog prijatnog osećaja. Prikrivena sklonost ka odbojnosti nije u osnovi svakog bolnog osećaja. Prikrivena sklonost ka neznanju nije u osnovi svakog ni bolnog ni prijatnog osećaja.”
27. „Gospođo, šta treba napustiti u pogledu prijatnog osećaja? Šta treba napustiti u pogledu bolnog osećaja? Šta treba napustiti u pogledu ni bolnog ni prijatnog osećaja?”
„Prijatelju Visākha, prikrivenu sklonost ka strasti treba napustiti u pogledu prijatnog osećaja. Prikrivenu sklonost ka odbojnosti treba napustiti u pogledu bolnog osećaja. Prikrivenu sklonost ka neznanju treba napustiti u pogledu ni bolnog ni prijatnog osećaja.”
28. „Gospođo, da li prikrivenu sklonost ka strasti treba napustiti u pogledu svakog prijatnog osećaja? Da li prikrivenu sklonost ka odbojnosti treba napustiti u pogledu svakog bolnog osećaja? Da li prikrivenu sklonost ka neznanju treba napustiti u pogledu svakog ni bolnog ni prijatnog osećaja?”
„Prijatelju Visākha, prikrivenu sklonost ka strasti ne treba napustiti u pogledu svakog prijatnog osećaja. Prikrivenu sklonost ka odbojnosti ne treba napustiti u pogledu svakog bolnog osećaja. Prikrivenu sklonost ka neznanju ne treba napustiti u pogledu svakog ni bolnog ni prijatnog osećaja.
Tako, prijatelju Visākha, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Na taj način napušta on strast i prikrivena sklonost ka strasti nije u osnovi tog stanja.474
Tada monah ovako razmišlja: ‘Kada ću ući i boraviti u tom području u koje plemeniti sada ulaze i borave?’ U onome ko tako neguje čežnju za najvišom usavršenošću javlja se tuga, sa tom čežnjom kao uslovom. Na taj način napušta on odbojnost i prikrivena sklonost ka odbojnosti nije u osnovi tog stanja.475
Tako, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. Na taj način napušta on neznanje i prikrivena sklonost ka neznanju nije u osnovi tog stanja.”476
(PANDANI)
29. „Gospođo, šta je pandan prijatnom osećaju?”477
„Prijatelju Visākha, bolan osećaj jeste pandan prijatnom osećaju.”
„Šta je pandan bolnom osećaju?”
„Prijatan osećaj jeste pandan bolnom osećaju.”
„Šta je pandan ni bolnom ni prijatnom osećaju?”
„Neznanje je pandan ni bolnom ni prijatnom osećaju.”478
„A šta je pandan neznanju?”
„Istinsko znanje je pandan neznanju.”
„Šta je pandan istinskom znanju?”
„Oslobođenje je pandan istinskom znanju.”
„A šta je pandan oslobođenju?”
„Nibbāna je pandan oslobođenju.”
„Gospođo, šta je pandan nibbāni?”
„Prijatelju Visākha, ovo si propitivanje doveo do krajnje granice; nisi u stanju da shvatiš granicu pitanja.479 Jer svetački život, prijatelju Visākha, utemeljen je na nibbāni, kulminira nibbānom, okončava se nibbānom. Ako želiš, prijatelju Visākha, idi do Blaženog i pitaj o značenju svega ovoga. Onako kako ti Blaženi objasni, tako bi trebalo da zapamtiš.”
(ZAKLJUČAK)
30. Potom nezaređeni sledbenik Visākha, nadahnut i obradovan rečima monahinje Dhammadine, ustade sa svog mesta i uz naklon, pazeći da mu ona ostane sa desne strane, otide do Blaženog. Pošto se pokloni, sede sa strane i ispriča Blaženom razgovor s monahinjom Dhammadinom. Kad završi, Blaženi mu reče:
31. „Monahinja Dhammadina je oštroumna, Visākha, monahinja Dhammadina poseduje veliku mudrost. Ako bi meni postavio ta pitanja, objasnio bih ti na način kako je to učinila monahinja Dhammadina. Takvo je značenje svega toga i tako bi trebalo da zapamtiš.”480
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, nezaređeni sledbenik Visākha se obradova rečima Blaženoga.
Beleške
459 Visākha je bogati trgovac iz Rāđagahe, koji je dostigao nivo nepovratnika. Dhammadina, njegova nekadašnja supruga, dostigla je stupanj arahanta ubrzo pošto je postala monahinja. Nju je Buda označio kao prvu među monahinjama po veštini dobrog objašnjavanja učenja.
460 MA objašnjava složenicu pañć’upādānakkhandhā kao pet sastojaka bića koji su postali uslov za vezivanje (MṬ: kao njegovi objekti). Pošto tih pet sastojaka jesu, ukratko, čitava plemenita istina o patnji (MN 9.15; 28.3), videćemo da su prva četiri pitanja postavljena kao istraživanje četiri plemenite istine izražene kroz pojam osobe, pre nego kroz patnju.
461 MA: Pošto je vezivanje samo jedan deo sastojka nazvanog mentalni obrasci (ovde definisan kao pohlepa), ono nije isto što i pet sastojaka bića; pošto se vezivanje ne može ni sasvim odvojiti od tih sastojaka, nema ni vezivanja izvan njih.
462 Ovo je dvadeset vrsta verovanja u postojanje trajne osobe. MA citira Pṭs 1:144–45 kao ilustraciju četiri osnovna tipa takvog verovanja vezanog za materijalni oblik. Neko može materijalni oblik smatrati sopstvom, na način na koji je plamen upaljene uljane lampe identičan sa bojom (plamena). Ili može smatrati da sopstvo ima materijalni oblik, kao što drvo ima svoju senku; ili može smatrati da materijalni oblik jeste u sopstvu, kao što je miris u cvetu; ili da sopstvo jeste u materijalnom obliku, kao što je dragulj u kutijici.
463 Termin khanda ovde ima drugačije značenje nego u uobičajenom kontekstu pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja. On se ovde odnosi na skup načela vežbanja, dakle trodelnu podelu plemenitog osmostrukog puta na vrlinu (sīla), koncentraciju (samādhi) i mudrost (paññā).
464 Četiri temelja svesnosti jesu osnova koncentracije (samādhinimitta) u smislu da su njen uslov (MA). Ovde se čini da je pogrešno prevesti nimitta kao „znak”, u smislu specifičnog obeležja ili objekta. Četiri prave vrste nastojanja objašnjene su u MN 77.16.
465 MA: Dhammadinā je anticipirala Visākhinu nameru da pita o tvorevinama koje nestaju kad neko dostigne stanje prestanka. Zato je te tri tvorevine objasnila na ovaj način, umesto kao korisne i štetne voljne postupke telom, govorom i mišlju, što je značenje relevantno u kontekstu kruga uslovljenog nastanka.
466 MA dalje objašnjava da se za telesnu tvorevinu i mentalnu tvorevinu kaže da su tvorevine „koje pripadaju” telu i umu – formirane su telom odnosno umom, dok verbalna tvorevina jeste tvorevina po tome što formira govor. Glagoli vitakketvā vićāretvā prevedeni su na način da se održi konzistentnost s prevodom imenica vitakka vićāra kao „usmerena misao” i „istraživanje”.
467 Prestanak može da dostigne jedino nepovratnik ili arahant, tako što ovlada sa osam nivoa zadubljenja. Meditant redom ulazi u svaki od tih nivoa, izlazi iz njega i kontemplira ga kroz uvid kao nepostojan, patnju i bez trajnog sopstva. Pošto je završio ovakav postupak s područjem ničega i uz određene pripremne radnje, meditant odlučuje da određeno vreme bude bez uma. Zatim nakratko ulazi u područje ni opažanja ni neopažanja, posle čega um i mentalne funkcije potpuno prestaju. Tako ga vlastita odlučnost, podržana prethodnim postignućima i pripremama, vodi dostizanju stanja prestanka. Videti Vsm XXIII, 32–43.
468 Usmerena misao i istraživanje prvo prestaju u drugom zadubljenju; udah i izdah prestaju potom u četvrtom zadubljenju, da bi opažaj i osećaj prestali poslednji u trenutku samog dostizanja stanja prestanka.
469 Kada vreme unapred određeno za dostizanje prođe, zbog te ranije odluke meditant spontano izlazi iz stanja prestanka i procesi uma ponovo otpočinju.
470 MA: Kada neko izlazi iz stanja prestanka, svest o dostizanju ploda prva se javi, kao i opažaj i osećaj povezan s mentalnom tvorevinom koja se prva javlja. Zatim, sve dubljim ulaskom u životni tok, telesna tvorevina, tj. disanje, ponovo počinje. Na kraju, kako meditant uspostavlja svoje redovne aktivnosti, nastaje i verbalna tvorevina.
471 Prvo stanje svesti koje se javlja pri izlasku iz stanja prestanka jeste svest o dostizanju ploda, koja se naziva praznina, neznakovitost i bezželjnost, zbog njenih kvaliteta i zato što je njen objekat nibbāna. Ovde su ta tri naziva za plod pripisana kontaktu povezanim sa plodom.
472 MṬ: Nibbāna, objekat svesti o dostizanju ploda koja se javlja pri izlasku iz stanja prestanka, naziva se odvojenost (viveka), jer je odvojena od svih uslovljenih stvari.
473 MṬ: Ove tri nečistoće se nazivaju anusaya, prikrivene sklonosti, jer leže na dnu mentalnog kontinuuma kojem pripadaju i spremne su da izrone na površinu kada god se pojavi pogodna prilika.
474 MA objašnjava da monah obuzdava sklonost ka strasti i dostiže prvo zadubljenje. Pošto je zadubljenjem potpuno stavio pod kontrolu sklonost ka strasti, razvija uvid i iskorenjuje tu sklonost idući putem nepovratnika. Ali kako ju je pod kontrolu stavilo zadubljenje, kaže se „prikrivena sklonost ka strasti nije u osnovi tog stanja”.
475 MA „to područje” (tadāyatana), kao i „najvišu pročišćenost” poistovećuje sa stanjem arahanta. Tuga zbog te čežnje drugde se naziva „tuga zasnovana na obuzdavanju” (MN 137.13). MA objašnjava da zapravo ne napuštamo sklonost ka odbojnosti pomoću te tuge; umesto toga, podstaknuti čežnjom za najvišom pročišćenošću, krećemo da vežbamo čvrsto rešeni da istrajemo i iskorenjujemo sklonost ka odbojnosti tako što dostižemo put nepovratnika.
476 MA: Monah obuzdava sklonost ka neznanju pomoću četvrtog zadubljenja, stavlja je pod kontrolu i potom iskorenjuje sklonost ka neznanju, tako što dostiže put arahanta.
477 Termin „pandan” (paṭibhāga) uzet je da izrazi oba odnosa, i opozicije i međusobnog dopunjavanja.
478 Neznanje jeste njegov pandan zato što je ni bolan ni prijatan osećaj suptilan i teško ga je uočiti.
479 MṬ: Nibbāna ima sebi suprotan pandan, a to su uslovljena stanja. Ali u strogom smislu reči, ona nema svoj dopunjujući pandan, jer kako bi uopšte moglo biti nečega što bi nadopunjavalo nibbānu, neuslovljeno?
480 MA: „Ovim rečima Buda ovu suttu čini porukom Pobednika, stavlja na nju pečat Pobednika.