Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 44

Ćula-vedalla sutta
Kratki niz pitanja i odgovora

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bam­busovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda njegov nezaređeni sledbenik Visākha otide do monahinje Dhammadine, pokloni se, sede sa strane pa je upita:

(OSOBA)

2. „Gospođo, govori se ‘osoba, osoba.’ Šta to Blaženi naziva osobom?”

„Prijatelju Visākha, ovih pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja Blaženi naziva osoba; materijalni oblik kao sastojak koji je objekat vezi­vanja, osećaj kao sastojak koji je objekat vezivanja, opažaj kao sastojak koji je objekat vezivanja, mentalni obrasci kao sastojak koji je objekat ve­zivanja i svest kao sastojak bića koji je objekat vezivanja. Tih pet sastojaka Blaženi naziva osoba.”

Rečima „Odlično, gospođo”, nezaređeni sledbenik Visākha pokaza svoje oduševljenje i radost zbog reči monahinje Dhammadine. Zatim po­stavi sledeće pitanje:

3. „Gospođo, govori se ‘nastanak osobe, nastanak osobe.’ Šta to Bla­ženi naziva nastankom osobe?”

„Prijatelju Visākha, to je ona žudnja koja vodi novom rođenju, što združena s oduševljenjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo – dakle, to je žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za postojanjem i žudnja za nepostojanjem. To Blaženi naziva izvor osobe.”

4. „Gospođo, govori se ‘prestanak osobe, prestanak osobe.’ Šta to Bla­ženi naziva prestanak osobe?”

„Prijatelju Visākha, potpuno iščezavanje i iskorenjivanje upravo te žudnje, odustajanje od nje i odbacivanje, oslobađanje i okretanje od nje. To Blaženi naziva prestankom osobe.”

5. „Gospođo, govori se ‘put do prestanka osobe, put do prestanka oso­be.’ Šta to Blaženi naziva prestankom osobe?”

„Prijatelju Visākha, upravo taj plemeniti osmostruki put sačinjen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, ispravnih po­stupaka, ispravnog življenja, ispravnog napora, ispravne svesnosti i isprav­ne koncentracije.”

6. „Gospođo, je li to vezivanje isto što i pet sastojaka bića koji su obje­kat vezivanja ili je ono nešto drugo nego tih pet sastojaka bića?”

„Prijatelju Visākha, to vezivanje niti je isto što i pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja, niti je nešto drugo od tih pet sastojaka bića. Upravo želja i strast u pogledu pet sastojaka bića koji su objekat vezivanja jesu to vezivanje.”

(VEROVANJE DA POSTOJI TRAJNA OSOBA)

7. „Gospođo, kako nastaje verovanje da postoji trajna osoba?”

„Tako, prijatelju Visākha, neuk, običan čovek, koji ne poštuje pleme­nite, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, materijalni oblik smatra sopstvom ili smatra da sopstvo poseduje materijalni oblik ili da materijalni oblik jeste u sopstvu ili da je sopstvo u materijalnom obliku. On osećaj smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje osećaj ili da osećaj jeste u sopstvu ili da je sopstvo u osećaju. Opažaj smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje opažaj ili da opažaj jeste u sopstvu ili da je sopstvo u opažaju. Mentalne obrasce smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje mentalne obrasce ili da mentalni obrasci jesu u sopstvu ili da je sopstvo u mentalnim obrascima. Svest smatra sopstvom ili da sopstvo poseduje svest ili da svest jeste u sopstvu ili da je sopstvo u svesti. Tako nastaje verovanje da postoji trajna osoba.”

8. „Gospođo, a kako ne nastaje verovanje da postoji trajna osoba?”

„Tako, prijatelju Visākha, dobro upućen plemeniti učenik, koji poštuje plemenite, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, koji poštuje istinske ljude, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, materijal­ni oblik ne smatra sopstvom, niti smatra da sopstvo poseduje materijalni oblik, niti da materijalni oblik jeste u sopstvu, niti da je sopstvo u mate­rijalnom obliku. On osećaj ne smatra sopstvom, niti da sopstvo poseduje osećaj, niti da osećaj jeste u sopstvu, niti da je sopstvo u osećaju. Opažaj ne smatra sopstvom, niti da sopstvo poseduje opažaj, niti da opažaj jeste u sopstvu, niti da je sopstvo u opažaju. Mentalne obrasce ne smatra sop­stvom, niti da sopstvo poseduje mentalne obrasce, niti da mentalni obrasci jesu u sopstvu, niti da je sopstvo u mentalnim obrascima. Svest ne smatra sopstvom, niti da sopstvo poseduje svest, niti da svest jeste u sopstvu, niti da je sopstvo u svesti. Tako ne nastaje verovanje da postoji trajna osoba.”

(PLEMENITI OSMOSTRUKI PUT)

9. „Gospođo, šta je plemeniti osmostruki put?”

„Prijatelju Visākha, to je upravo onaj plemeniti osmostruki put sači­njen od ispravnog razumevanja, ispravne namere, ispravnog govora, is­pravnih postupaka, ispravnog načina življenja, ispravnog napora, ispravne svesnosti i ispravne koncentracije.

10. „Gospođo, je li plemeniti osmostruki put uslovljen ili neuslov­ljen?”

„Prijatelju Visākha, plemeniti osmostruki put jeste uslovljen.”

11. „Gospođo, jesu li tri dela obuhvaćena plemenitim osmostrukim putem ili je plemeniti osmostruki put obuhvaćen sa tri dela?”

„Tri dela nisu obuhvaćena plemenitim osmostrukim putem, ali ple­meniti osmostruki put jeste obuhvaćen sa tri dela. Ispravan govor, ispravni postupci, ispravan način življenja – ta stanja su uključena u deo o vrlini. Ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija – ta stanja su uključena u deo o koncentraciji. Ispravno razumevanje i ispravna namera – ta stanja su uključena u deo o mudrosti.”

(KONCENTRACIJA)

12. „Gospođo, šta je koncentracija? Šta je osnova koncentracije? Šta je alat koncentracije? Šta je razvijanje koncentracije?”

„Ujedinjavanje uma, prijatelju Visākha, jeste koncentracija; četiri te­melja svesnosti jesu osnova koncentracije; četiri prave vrste nastojanja jesu alat koncentracije; ponavljanje, razvijanje i negovanje upravo tih sta­nja jeste razvijanje koncentracije.”

(TVOREVINE)

13. „Gospođo, koliko tvorevina ima?”

„Postoje tri tvorevine, prijatelju Visākha: telesna tvorevina, verbalna tvorevina i mentalna tvorevina.”

14. „Gospođo, šta je telesna tvorevina? Šta je verbalna tvorevina? Šta je mentalna tvorevina?”

„Udah i izdah, prijatelju Visākha, jeste telesna tvorevina; usmerena misao i istraživanje jesu verbalna tvorevina; opažaj i osećaj jesu mentalna tvorevina.”

15. „Ali, gospođo, zašto su udah i izdah telesna tvorevina? Zašto su usmerena misao i istraživanje verbalna tvorevina? Zašto su opažaj i osećaj mentalna tvorevina?”

„Prijatelju Visākha, udah i izdah pripadaju telu, ta stanja su vezana za telo; zato su udah i izdah telesna tvorevina. Neko prvo usmeri misao i istražuje, da bi potom izgovorio reči; zato su usmerena misao i istraživanje verbalna tvorevina. Opažaj i osećaj su mentalna stanja, to su stanja koja pripadaju umu; zato su opažaj i osećaj mentalna tvorevina.”

(STANJE PRESTANKA)

16. „Gospođo, kako nastaje stanje prestanka opažaja i osećaja?”

„Prijatelju Visākha, kada monah dostiže prestanak opažaja i osećaja, njemu se ne čini: ‘Dostići ću prestanak opažaja i osećaja’ ili ‘Dostižem prestanak opažaja i osećaja’ ili ‘Dostigao sam prestanak opažaja i osećaja.’ Umesto toga, njegov um je prethodno razvijen na takav način da ga vodi tome stanju.”

17. „Gospođo, kad monah dostiže prestanak opažaja i osećaja, koja stanja prvo prestaju u njemu: telesna tvorevina, verbalna tvorevina ili men­talna tvorevina?”

„Prijatelju Visākha, kad monah dostiže prestanak opažaja i osećaja, prvo verbalna tvorevina prestaje, zatim telesna tvorevina i, na kraju, men­talna tvorevina.”

18. „Gospođo, kako se izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja?”

„Prijatelju Visākha, kad monah izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja, njemu se ne čini: ‘Ja ću izaći iz prestanka opažaja i osećaja’ ili ‘Ja izlazim iz prestanka opažaja i osećaja’ ili ‘Ja sam izašao iz prestanka opažaja i osećaja.’ Umesto toga, njegov um je prethodno razvijen na takav način da ga vodi tome stanju.”

19. „Gospođo, kad monah izlazi iz stanja prestanka opažaja i osećaja, koja se stanja u njemu prva jave: telesna tvorevina, verbalna tvorevina ili mentalna tvorevina?”

„Prijatelju Visākha, kad monah izlazi iz stanja prestanka opažaja i ose­ćaja, prvo se javi mentalna tvorevina, zatim telesna tvorevina i, na kraju, verbalna tvorevina.”

20. „Gospođo, kad je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i ose­ćaja, koliko vrsta kontakata dopiru do njega?”

„Prijatelju Visākha, kad je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, tri vrste kontakta dopiru do njega: kontakt praznine, kontakt bez ikakvog znaka i kontakt beželjnosti.”

21. „Gospođo, kad je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i ose­ćaja, čemu se priklanja njegov um, čemu je okrenut, čemu teži?”

„Prijatelju Visākha, kada je monah izašao iz stanja prestanka opažaja i osećaja, njegov um se priklanja odvojenosti, okrenut je odvojenosti, teži odvojenosti.”

(OSEĆAJ)

22. „Gospođo, koliko vrsta osećaja ima?”

„Prijatelju Visākha, postoje tri vrste osećaja: prijatan osećaj, bolan osećaj i ni bolan ni prijatan osećaj.”

23. „Ali, gospođo, šta je prijatan osećaj? Šta je bolan osećaj? Šta je ni bolan ni prijatan osećaj?”

„Prijatelju Visākha, šta god da se telesno ili mentalno oseti kao ugod­no i umirujuće, to jeste prijatan osećaj. Šta god da se telesno ili mentalno oseti kao bolno i uznemirujuće, to jeste bolan osećaj. Šta god da se telesno ili mentalno oseti kao ni umirujuće ni uznemirujuće, to jeste ni bolan ni prijatan osećaj.”

24. „Gospođo, šta je prijatno i šta je bolno u pogledu prijatnog oseća­ja? Šta je bolno i šta je prijatno u pogledu bolnog osećaja? Šta je prijatno i šta je bolno u pogledu ni bolnog ni prijatnog osećaja.”

„Prijatelju Visākha, prijatan osećaj jeste prijatan kad traje i bolan kad se menja. Bolan osećaj jeste bolan kad traje i prijatan kad se menja. Ni bo­lan ni prijatan osećaj je prijatan kada postoji znanje [o njemu] i bolan kad ne postoji znanje [o njemu].”

(PRIKRIVENE SKLONOSTI)

25. „Gospođo, koje prikrivene sklonosti su u osnovi prijatnog oseća­ja? Koje prikrivene sklonosti su u osnovi bolnog osećaja? Koje prikrivene sklonosti su u osnovi ni bolnog ni prijatnog osećaja?

„Prijatelju Visākha, prikrivena sklonost ka strasti je u osnovi prijatnog osećaja. Prikrivena sklonost ka odbojnosti je u osnovi bolnog osećaja. Pri­krivena sklonost ka neznanju je u osnovi ni bolnog ni prijatnog osećaja.”

26. „Gospođo, da li je prikrivena sklonost ka strasti u osnovi svakog prijatnog osećaja? Da li je prikrivena sklonost ka odbojnosti u osnovi sva­kog bolnog osećaja? Da li je prikrivena sklonost ka neznanju u osnovi svakog ni bolnog ni prijatnog osećaja?”

„Prijatelju Visākha, prikrivena sklonost ka strasti nije u osnovi svakog prijatnog osećaja. Prikrivena sklonost ka odbojnosti nije u osnovi svakog bolnog osećaja. Prikrivena sklonost ka neznanju nije u osnovi svakog ni bolnog ni prijatnog osećaja.”

27. „Gospođo, šta treba napustiti u pogledu prijatnog osećaja? Šta tre­ba napustiti u pogledu bolnog osećaja? Šta treba napustiti u pogledu ni bolnog ni prijatnog osećaja?”

„Prijatelju Visākha, prikrivenu sklonost ka strasti treba napustiti u po­gledu prijatnog osećaja. Prikrivenu sklonost ka odbojnosti treba napustiti u pogledu bolnog osećaja. Prikrivenu sklonost ka neznanju treba napustiti u pogledu ni bolnog ni prijatnog osećaja.”

28. „Gospođo, da li prikrivenu sklonost ka strasti treba napustiti u po­gledu svakog prijatnog osećaja? Da li prikrivenu sklonost ka odbojnosti treba napustiti u pogledu svakog bolnog osećaja? Da li prikrivenu sklonost ka neznanju treba napustiti u pogledu svakog ni bolnog ni prijatnog ose­ćaja?”

„Prijatelju Visākha, prikrivenu sklonost ka strasti ne treba napustiti u pogledu svakog prijatnog osećaja. Prikrivenu sklonost ka odbojnosti ne treba napustiti u pogledu svakog bolnog osećaja. Prikrivenu sklonost ka neznanju ne treba napustiti u pogledu svakog ni bolnog ni prijatnog ose­ćaja.

Tako, prijatelju Visākha, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih neči­stoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. Na taj način napušta on strast i prikrivena sklonost ka strasti nije u osnovi tog stanja.

Tada monah ovako razmišlja: ‘Kada ću ući i boraviti u tom području u koje plemeniti sada ulaze i borave?’ U onome ko tako neguje čežnju za najvišom usavršenošću javlja se tuga, sa tom čežnjom kao uslovom. Na taj način napušta on odbojnost i prikrivena sklonost ka odbojnosti nije u osnovi tog stanja.

Tako, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i ranijim nestankom ra­dosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. Na taj način napušta on neznanje i prikrivena sklonost ka neznanju nije u osnovi tog stanja.”

(PANDANI)

29. „Gospođo, šta je pandan prijatnom osećaju?”

„Prijatelju Visākha, bolan osećaj jeste pandan prijatnom osećaju.”

„Šta je pandan bolnom osećaju?”

„Prijatan osećaj jeste pandan bolnom osećaju.”

„Šta je pandan ni bolnom ni prijatnom osećaju?”

„Neznanje je pandan ni bolnom ni prijatnom osećaju.”

„A šta je pandan neznanju?”

„Istinsko znanje je pandan neznanju.”

„Šta je pandan istinskom znanju?”

„Oslobođenje je pandan istinskom znanju.”

„A šta je pandan oslobođenju?”

Nibbāna je pandan oslobođenju.”

„Gospođo, šta je pandan nibbāni?”

„Prijatelju Visākha, ovo si propitivanje doveo do krajnje granice; nisi u stanju da shvatiš granicu pitanja. Jer svetački život, prijatelju Visākha, utemeljen je na nibbāni, kulminira nibbānom, okončava se nibbānom. Ako želiš, prijatelju Visākha, idi do Blaženog i pitaj o značenju svega ovoga. Onako kako ti Blaženi objasni, tako bi trebalo da zapamtiš.”

(ZAKLJUČAK)

30. Potom nezaređeni sledbenik Visākha, nadahnut i obradovan reči­ma monahinje Dhammadine, ustade sa svog mesta i uz naklon, pazeći da mu ona ostane sa desne strane, otide do Blaženog. Pošto se pokloni, sede sa strane i ispriča Blaženom razgovor s monahinjom Dhammadinom. Kad završi, Blaženi mu reče:

31. „Monahinja Dhammadina je oštroumna, Visākha, monahinja Dhammadina poseduje veliku mudrost. Ako bi meni postavio ta pitanja, objasnio bih ti na način kako je to učinila monahinja Dhammadina. Takvo je značenje svega toga i tako bi trebalo da zapamtiš.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, nezaređeni sledbenik Visākha se obra­dova rečima Blaženoga.