Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 45

Ćūḷa-dhammasamādāna sutta
Kratki govor o načinima postupanja

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đe­tinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine,” odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, postoje četiri načina postupanja. Koja četiri? Postoji po­stupanje prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bol. Postoji postupa­nje bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bol. Postoji postupanje bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo. Postoji postupanje prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao zadovoljstvo.

3. Koje je to, monasi, postupanje prijatno sada, ali u budućnosti dozre­va kao bol? Monasi, ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledišta ovakvi: ‘Nema opasnosti u zadovoljstvima čula’. Oni se glavačke bacaju u zado­voljstva čula i provode vreme sa ženskim asketama što nose kosu vezanu u punđu. Ovako kažu: ‘Kakvu opasnost u budućnosti vide ti dobri askete i brahmani u zadovoljstvima čula, kada govore u prilog napuštanju zado­voljstava čula i opisuju potpuno razumevanje zadovoljstava čula? Prijatan je i poput pera lak dodir ruke ovih ženskih asketa!’ Tako se glavačke bacaju u zadovoljstva čula, a potom, posle sloma tela, posle smrti preporađaju se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. Tu doživljavaju bolne, mučne, razdiruće osećaje. Onda ovako kažu: ‘Ovo je opasnost koju su u budućnosti videli ti dobri askete i brahmani u zado­voljstvima čula, kad su govorili u prilog napuštanju zadovoljstava čula i opisivali potpuno razumevanje zadovoljstava čula. Jer upravo zbog zado­voljstava čula sada doživljavamo bolne, mučne, razdiruće osećaje’.

4. Monasi, zamislite da poslednjeg meseca sezone vrućina, mahuna māluva puzavice prsne i seme padne u podnožje sāl drveta. A onda se bo­žanstvo koje živi u tom drvetu prepadne, uznemiri i užasne; ali prijatelji i drugovi tog božanstva, saplemenici i srodnici – božanstva vrtova, parkova, stabala i božanstva koja nastanjuju lekovito bilje, travu i šumsko drveće – okupe se i ovako uveravaju to božanstvo: ‘Ne plaši se, gospodine, ne plaši se. Možda će neki paun pojesti seme māluva puzavice ili će ga pojesti neka druga divlja životinja ili će ga šumski požar spaliti ili će ga drvoseče iz­gaziti ili će ga beli mravi izgristi ili možda i ne može da proklija’. Ali desi se da to seme ne pojede nijedan paun, niti neka druga divlja životinja, niti ga šumski požar spali, niti ga drvoseče izgaze, niti ga beli mravi izgrizu i ono, u stvari, može da proklija. Pošto je zalivano kišom iz kišnog oblaka, seme kasnije proklija i nežni izdanak māluva puzavice obavije se oko sāl drveta. Na to božanstvo koje živi u tom drvetu pomisli: ‘Kakvu to opasnost u budućnosti vide moji prijatelji i drugovi, saplemenici i srodnici… u tom semenu māluva puzavice, kada su se okupili i onako me ohrabrivali? Prija­tan je i poput pera lak dodir ovog nežnog izdanka māluva puzavice!’ Onda se puzavica obavije oko sāl drveta, skroz ga prekrije, napravi zavesu oko njega i razdvoji glavne grane drveta. Božanstvu koje u njemu živi tada bi jasno: ‘Ovo je opasnost u budućnosti koju su oni videli. Zbog tog semena māluva puzavice sada doživljavam bolne, mučne, razdiruće osećaje’.

Isto tako, monasi, ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledišta ova­kvi: ‘Nema opasnosti u zadovoljstvima čula’… Onda ovako kažu: ‘Ovo je opasnost koju su u budućnosti ti dobri askete i brahmani videli u zadovolj­stvima čula… zbog zadovoljstava čula sada doživljavamo bolne, mučne, razdiruće osećaje’. To je postupanje prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bol.

5. Koje je to, monasi, postupanje bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bol? Tako, monasi, neko hoda nag, odbacuje pravila, liže dla­nove, ne odlazi kad ga pozovu, ne zaustavlja se kad ga zamole… (kao sutta 12, §45)… Živi praktikujući kupanje u vodi tri puta na dan, uključujući veče. Tako na mnoge načine praktikuje mučenje i umrtvljavanje tela. Posle sloma tela, posle smrti preporađa se u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. To je postupanje bolno sada, a u buduć­nosti takođe dozreva kao bol.

6. A koje je to, monasi, postupanje bolno sada, ali u budućnosti doz­reva kao zadovoljstvo? Tako, monasi, neko po prirodi ima snažnu strast, te neprekidno doživljava bol i tugu rođene iz strasti; po prirodi ima snažnu mržnju, te neprekidno doživljava bol i tugu rođene iz mržnje; po prirodi ima snažnu obmanutost, te neprekidno doživljava bol i tugu rođene iz ob­manutosti. No, iako obuzet bolom i tugom, lica oblivenog suzama, ipak on vodi ispravan i čist svetački život. A potom, posle sloma tela, posle smrti, preporađa se on na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. To je postu­panje bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo.

7. A koje je to, monasi, postupanje prijatno sada, a u budućnosti tako­đe dozreva kao zadovoljstvo? Tako, monasi, neko po prirodi nema snažnu strast, te ne doživljava neprekidno bol i tugu rođene iz strasti; po prirodi nema snažnu mržnju, te ne doživljava neprekidno bol i tugu rođene iz mr­žnje; po prirodi nema snažnu obmanutost, te ne doživljava neprekidno bol i tugu rođene iz obmanutosti. I tako, sasvim obuzdanih čula, bez mental­nih nečistoća, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja… Smirivanjem usmerene misli i razmišljanja, ulazi i ostaje na drugom stupnju zadublje­nja… Hlađenjem ushićenja… ulazi i ostaje na trećem stupnju zadublje­nja… Napuštanjem zadovoljstva i bola… ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja… Posle sloma tela, posle smrti preporađa se na dobrom odre­dištu, čak u nebeskom svetu. To je postupanje prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao zadovoljstvo. To su, monasi, četiri načina postupanja.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaže­noga.