Mađđhima nikāya 46
Mahā-dhammasamādāna sutta
Dugi govor o načinima postupanja
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Monasi, većina bića ima ovakvu želju, htenje i težnju: ‘Kad bi se samo neželjene, ružne, neprijatne stvari smanjivale, a one željene, lepe i prijatne uvećavale!’ Iako bića imaju takvu želju, htenje i težnju, u njima se neželjene, ružne, neprijatne stvari uvećavaju, a željene, lepe i prijatne smanjuju. Šta mislite, monasi, zašto je tako?”
„Učenje koje sledimo ima čvrst oslonac u Blaženom, vođeno je Blaženim, ima Blaženog kao svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi objasnio značenje ovih reči. Pošto ga saslušaju, monasi će to zapamtiti.”
„Onda, monasi, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”
„Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
3. „Tako, monasi, neuk, običan čovek, koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, ne zna šta treba negovati, a šta ne treba negovati, ne zna šta treba slediti, a šta ne treba slediti. Kad to ne zna, neguje ono što ne treba negovati, a ne neguje ono što treba negovati.481 Pošto tako radi, neželjene, ružne, neprijatne stvari se za njega uvećavaju, a one željene, lepe i prijatne smanjuju. Zašto? Zato što se to događa onome ko ne vidi.”
4. „Dobro upućen plemeniti učenik, koji poštuje plemenite, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, koji poštuje istinske ljude, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, zna šta treba negovati, a šta ne treba negovati, zna šta treba slediti, a šta ne treba slediti. Kad to zna, neguje ono što treba negovati, a ne neguje ono što ne treba negovati. Pošto tako radi, neželjene, ružne, neprijatne stvari se za njega smanjuju, a one željene, lepe i prijatne uvećavaju. Zašto? Zato što se to događa onome ko vidi.”
5. Monasi, postoje četiri načina postupanja. Koja četiri? Postoji postupanje bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bol. Postoji postupanje prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bol. Postoji postupanje bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo. Postoji postupanje prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao zadovoljstvo.
[NEZNALICA]
6. (1) Monasi, onaj ko je neznalica, ne zna za postupanje koje je bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bol, ne razume ga kakvo zaista jeste: ‘Ovakvo postupanje je bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bol’. Pošto to ne zna, ne razume ga kakvo zaista jeste, taj neznalica ga neguje, ne izbegava ga; kad tako čini, neželjene, ružne, neprijatne stvari se za njega uvećavaju, a one željene, lepe i prijatne smanjuju. Zašto? Zato što se to događa onome ko ne vidi.
7. (2) Dalje, monasi, onaj ko je neznalica, ne zna za postupanje koje je prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bol, ne razume ga kakvo zaista jeste: ‘Ovakvo postupanje je prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bol’. Pošto to ne zna, ne razume ga kakvo zaista jeste, taj neznalica ga neguje, ne izbegava ga; kad tako čini, neželjene… stvari se za njega uvećavaju, a one željene… smanjuju. Zašto? Zato što se to događa onome ko ne vidi.
8. (3) Dalje, monasi, onaj ko je neznalica, ne zna za postupanje koje je bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo, ne razume ga kakvo zaista jeste: ‘Ovakvo postupanje je bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo’. Pošto to ne zna, ne razume ga kakvo zaista jeste, taj neznalica ga ne neguje, već izbegava; kad tako čini, neželjene… stvari se za njega uvećavaju, a one željene… smanjuju. Zašto? Zato što se to događa onome ko ne vidi.
9. (4) Dalje, monasi, onaj ko je neznalica, ne zna postupanje koje je prijatno sada i u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo, ne razume ga kakvo zaista jeste: ‘Ovakvo postupanje je prijatno sada i u budućnosti dozreva kao zadovoljstvo’. Pošto to ne zna, ne razume ga kakvo zaista jeste, taj neznalica ga ne neguje, već izbegava; kad tako čini, neželjene… stvari se za njega uvećavaju, a one željene… smanjuju. Zašto? Zato što se to događa onome ko ne vidi.
[MUDRA OSOBA]
10. (1) Monasi, onaj ko je mudar, zna za postupanje bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bolno, razume ga kakvo zaista jeste: ‘Ovakvo postupanje je bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bolno’. Pošto to zna, shvata ga kakvo zaista jeste, taj mudrac ga ne neguje, već izbegava; pošto tako čini, neželjene, ružne, neprijatne stvari se za njega smanjuju, a one željene, lepe i prijatne uvećavaju. Zašto? Zato što se to događa onome ko vidi.
11. (2) Dalje, monasi, onaj ko je mudar, zna za postupanje prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bolno, razume ga kakvo zaista jeste: ‘Ovakvo postupanje je prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bolno’. Pošto to zna, shvata ga kakvo zaista jeste, taj mudrac ga ne neguje, već izbegava; pošto tako čini, neželjene… stvari se za njega smanjuju, a one željene… uvećavaju. Zašto? Zato što se to događa onome ko vidi.
12. (3) Dalje, monasi, onaj ko je mudar, zna za postupanje bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao prijatno, razume ga kakvo zaista jeste: ‘Ovakvo postupanje je bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao prijatno’. Pošto to zna, shvata ga kakvo zaista jeste, taj mudrac ga ne izbegava, već neguje; pošto tako čini, neželjene… stvari se za njega smanjuju, a one željene… uvećavaju. Zašto? Zato što se to događa onome ko vidi.
13. (4) Dalje, monasi, onaj ko je mudrac, zna za postupanje prijatno sada i u budućnosti dozreva kao prijatno, shvata ga kakvo zaista jeste: ‘Ovakvo postupanje je prijatno sada i u budućnosti dozreva kao prijatno’. Pošto to zna, shvata ga onakvog kakvo zaista jeste, taj mudrac ga ne izbegava, već ga neguje; pošto tako čini, neželjene… stvari se za njega smanjuju, a one željene… uvećavaju. Zašto? Zato što se to događa onome ko vidi.
[ČETIRI PUTA]
14. (1) Koje je to, monasi, postupanje bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bolno? Monasi, kada neko u bolu i žalosti ubija živa bića i doživljava onaj bol i žalost kojima je uzrok ubijanje živih bića. U bolu i žalosti on uzima ono što mu nije dato… upušta se u nedolične seksualne odnose… laže… govori zlonamerno… vređa… ogovara… gramziv je… uma ispunjenog zlovoljom… drži se pogrešnog gledišta i doživljava onaj bol i žalost kojima je uzrok pogrešno gledište. Posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. To se naziva postupanje koje je bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bolno.
15. (2) Koje je to, monasi, postupanje prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bolno? Monasi, kad neko u zadovoljstvu i radosti ubija živa bića i doživljava ono zadovoljstvo i radost kojima je uzrok ubijanje živih bića. U zadovoljstvu i radosti on uzima ono što mu nije dato… upušta se u nedolične seksualne odnose… laže… govori zlonamerno… vređa… ogovara… gramziv je… uma ispunjenog zlovoljom… drži se pogrešnog gledišta i doživljava ono zadovoljstvo i radost kojima je uzrok pogrešno gledište. Posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu. To se naziva postupanje koje je prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bolno.
16. (3) Koje je to, monasi, postupanje koje je bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao prijatno? Monasi, kad neko u bolu i žalosti odustaje od ubijanja živih bića i doživljava onaj bol i žalost kojima je uzrok odustajanje od ubijanja živih bića. U bolu i žalosti on odustaje od uzimanja onoga što mu nije dato… nedoličnih seksualnih odnosa… laganja… zlonamernog govora… vređanja… ogovaranja… gramzivosti… od zlovolje, te zastupa ispravno gledište i doživljava onaj bol i žalost kojima je uzrok ispravno gledište. Posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. To se naziva postupanje koje je bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao prijatno.
17. (4) Koje je to, monasi, postupanje prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao prijatno? Monasi, kada neko u zadovoljstvu i radosti odustaje od ubijanja živih bića i doživljava ono zadovoljstvo i radost kojima je uzrok odustajanje od ubijanja živih bića. U zadovoljstvu i radosti on odustaje od uzimanja onoga što mu nije dato… nedoličnih seksualnih odnosa… laganja… zlonamernog govora… vređanja… ogovaranja… gramzivosti… od zlovolje, te zastupa ispravno gledište i doživljava ono zadovoljstvo i radost kojima je uzrok zastupanje ispravnog gledišta. Posle sloma tela, posle smrti, on se preporađa na dobrom odredištu, čak u nebeskom svetu. To se naziva postupanje koje je prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao prijatno.
[POREĐENJA]
18. (1) Monasi, zamislite gorku tikvu u kojoj je pomešan otrov i čoveka koji želi da živi, a ne da umre, koji želi zadovoljstvo i uzmiče od bola, pa mu kažu: ‘Dobri čoveče, u ovoj gorkoj tikvi je pomešan otrov. Pij iz nje ako želiš; kad budeš pio, boja, miris i ukus tečnosti neće ti se dopasti, a kad sve ispiješ, umrećeš ili ćeš imati samrtne grčeve.’ A čovek bez razmišljanja potegne iz tikve i dobro se napije. I dok je pio boja, miris i ukus tečnosti nisu mu se dopali, a kad se napio, umro je ili imao samrtne grčeve. Slično ovome, kažem vam, jeste postupanje koje je bolno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao bolno.
19. (2) Zamislite bronzani pehar sa pićem lepe boje, mirisa i ukusa, u kojem je pomešan otrov, i čoveka koji želi da živi, a ne da umre, koji želi zadovoljstvo i uzmiče od bola, pa mu kažu: ‘Dobri čoveče, u ovom bronzanom peharu je pomešan otrov. Pij iz njega ako želiš; kad budeš pio, boja, miris i ukus tečnosti će ti se dopasti, ali kad sve ispiješ, umrećeš ili ćeš imati samrtne grčeve.’ A čovek bez razmišljanja potegne iz pehara i dobro se napije. I dok je pio, boja, miris i ukus tečnosti su mu se dopali, a kad se napio, umro je ili imao samrtne grčeve. Slično ovome, kažem vam, jeste postupanje koje je prijatno sada, ali u budućnosti dozreva kao bolno.
20. (3) Zamislite fermentisanu mokraću pomešanu s raznim lekovima i čoveka obolelog od izliva žuči, pa mu kažu: ‘Dobri čoveče, ova fermentisana mokraća pomešana je sa raznim lekovima. Pij ako želiš; kad budeš pio, boja, miris i ukus tečnosti neće ti se dopasti, ali kad sve ispiješ, biće ti bolje.’ Onda čovek, promislivši, potegne i dobro se napije. I dok je pio, boja, miris i ukus tečnosti mu se nisu dopali, ali kad se napio, bilo mu je bolje. Slično ovome, kažem vam, jeste postupanje koje je bolno sada, ali u budućnosti dozreva kao prijatno.
21. (4) Zamislite izmešano usireno mleko, med, ghi i melasu i čoveka obolelog od dizenterije, pa mu kažu: ‘Dobri čoveče, ovo je pomešano usireno mleko, med, ghi i melasa. Pij ako želiš; kad budeš pio, boja, miris i ukus tečnosti će ti se dopasti i kad se napiješ biće ti bolje.’ Onda čovek, promislivši, potegne i dobro se napije. Dok je pio boja, miris i ukus tečnosti su mu se dopali i kad se napio bilo mu je bolje. Slično ovome, kažem vam, jeste postupanje koje je prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao prijatno.
22. Baš kao što se u jesen, poslednjeg meseca kišnog perioda, kad je nebo vedro i bez oblačka, sunce diže nad zemljom razgoneći svaku tamu svojim zracima, sjajem i bleštavilom, isto tako postupanje koje je prijatno sada, a u budućnosti takođe dozreva kao prijatno razgoni svojim zracima, sjajem i bleštavilom svako drugo učenje koje zastupaju obični askete ili brahmani.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
481 Potpuna analiza stvari koje treba i ne treba slediti data je u MN 114.