Mađđhima nikāya 47
Vimamsaka sutta
Tragalac
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Monasi, monah koji je tragalac, a ne zna kako da pronikne u tuđ um,482 treba dobro da osmotri Tathāgatu, kako bi otkrio je li potpuno probuđen ili nije.”
3. „Učenje koje sledimo ima čvrst oslonac u Blaženom, vođeno je Blaženim, ima Blaženog kao svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi objasnio značenje ovih reči. Pošto ga saslušaju, monasi će to zapamtiti.”
„Onda, monasi, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”
„Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako nastavi:
4. „Monasi, monah koji je tragalac, a ne zna kako da pronikne u tuđ um, treba dobro da osmotri Tathāgatu u vezi sa dve vrste stanja: stanja dostupna oku i ona dostupna uhu, i to ovako: ‘Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih nečistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?’483 I dok tako istražuje, zaključuje: ‘U Tathāgati nema nečistih stanja dostupnih oku niti onih dostupnih uhu.’
5. Kada to zaključi, dalje istražuje ovako: ‘Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih pomešanih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?’484 I dok tako istražuje, zaključuje: ‘U Tathāgati nema pomešanih stanja dostupnih oku, niti onih dostupnih uhu.’
6. Kada to zaključi, dalje istražuje ovako: ‘Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih čistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?’ I dok tako istražuje, zaključuje: ‘U Tathāgati su vidljiva čista stanja dostupna oku i ona dostupna uhu.’
7. Kada to zaključi, dalje istražuje ovako: ‘Je li poštovani svoje dobro stanje postigao pre mnogo vremena ili ga je dostigao nedavno?’ I dok tako istražuje, zaključuje: ‘Poštovani je svoje dobro stanje postigao pre mnogo vremena, nije ga postigao nedavno.’
8. Kada to zaključi, dalje istražuje ovako: ‘Je li poštovani došao na dobar glas i stekao ugled, tako da se opasnosti [vezane za dobar glas i ugled] mogu uočiti u njemu?’ Jer, monasi, sve dok monah nije došao na dobar glas i nije stekao ugled, opasnosti [vezane za dobar glas i ugled] ne mogu se uočiti u njemu; kad dođe na dobar glas i stekne ugled, takve se opasnosti mogu u njemu uočiti.485 I dok tako istražuje, zaključuje: ‘Poštovani je došao na dobar glas i stekao ugled, ali opasnosti [vezane za dobar glas i ugled] ne mogu se uočiti u njemu.’
9. Kada to zaključi, dalje istražuje ovako: ‘Je li ovaj poštovani obuzdan bez straha, a ne zbog straha; izbegava li uživanje u zadovoljstvima čula zato što u njemu nema strasti, zato što je strast iskorenio?’ I dok tako istražuje, zaključuje: ‘Ovaj poštovani je obuzdan bez straha, a ne zbog straha; izbegava uživanje u zadovoljstvima čula zato što u njemu nema strasti, zato što je strast iskorenio.’
10. Ako bi, monasi, drugi upitali takvog monaha: ‘Poštovani, koji su razlozi i koji dokazi kad o tom poštovanom ovako kažete: „Ovaj poštovani obuzdan je bez straha, a ne zbog straha; izbegava uživanje u zadovoljstvima čula zato što u njemu nema strasti, zato što je strast iskorenio?” – ako želi da na pravi način odgovori, onda bi taj monah ovako odgovorio: ‘Bilo da poštovani boravi unutar sanghe ili sam, dok se neki dobro ponašaju, drugi se loše ponašaju, treći podučavaju grupu,486 neke privlače materijalna dobra, a neki su neukaljani materijalnim dobrima, ipak taj poštovani ne prezire bilo koga zbog toga.’487 Iz usta Blaženog sam čuo i naučio ovo: ‘Obuzdan sam bez straha, a ne zbog straha; izbegavam uživanje u zadovoljstvima čula zato što u meni nema strasti, zato što sam strast iskorenio.’
11. Tathāgatu, monasi, treba pitati dalje ovako: ‘Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih nečistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?’ A Tathāgata bi odgovorio ovako: ‘U Tathāgati nema nečistih stanja dostupnih oku niti onih dostupnih uhu.’
12. Ako je upitan: ‘Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih pomešanih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?’, Tathāgata bi odgovorio ovako: ‘U Tathāgati nema pomešanih stanja dostupnih oku niti onih dostupnih uhu.’
13. Ako je upitan: ‘Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih čistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?’, Tathāgata bi odgovorio ovako: ‘U Tathāgati su vidljiva čista stanja dostupna oku i ona dostupna uhu. Ona su moj put i moje područje, pa ipak ja se s njima ne poistovećujem.’488
14. Monasi, učenik treba da se približi učitelju koji ovako govori, kako bi čuo Dhammu. Učitelj ga podučava Dhammi, sa njenim sve višim nivoima, sa njenim sve suptilnijim nivoima, sa njenim tamnim i svetlim delovima. I kako učitelj podučava monaha na ovakav način, kroz neposredno znanje određenog učenja ovde, u ovoj Dhammi, monah izvodi zaključak o učenju.489 On stiče ovakvo poverenje u učitelja: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način.’
15. Ako bi, monasi, drugi upitali takvog monaha: ‘Poštovani, koji su razlozi i koji dokazi kad o tom poštovanom ovako kažete: „Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način”?’ – ako želi da na pravi način odgovori, taj monah bi ovako odgovorio: ‘Približio sam se Blaženom kako bih čuo Dhammu. Blaženi me je podučio Dhammi, sa njenim sve višim, sa njenim sve suptilnijim nivoima, sa njenim tamnim i svetlim delovima. I kako me je Blaženi podučavao na ovakav način, kroz neposredno znanje određenog učenja ovde, u ovoj Dhammi, izveo sam zaključak o učenju. Stekao sam ovakvo poverenje u učitelja: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način.’
16. Monasi, kad je nečija vera začeta, ima čvrst oslonac i počiva na Tathāgati zahvaljujući ovakvim razlozima, pojmovima i izrazima, za tu veru se kaže da je podržavaju dobri razlozi, ima čvrst oslonac u viđenju, stabilna je;490 ne može je pokolebati nijedan asketa, niti brahman, božanstvo ili Māra, Brahmā ili bilo ko drugi na ovome svetu. To je, monasi, istraživanje Tathāgate u skladu sa Dhammom, tako je Tathāgata dobro istražen u skladu sa Dhammom.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
482 Monah koji nije u stanju da direktnim uvidom zna da je Budin um potpuno probuđen, mora to zaključiti posredno, na osnovu njegovih reči i postupaka, na osnovu drugih dokaza o kojima govori ova sutta.
483 Postupci telom su „stanja dostupna oku”. Reči su „stanja dostupna uhu”. MA: Baš kao što o prisustvu ribe u vodi može da se zaključi po talasićima i mehurima na površini, tako i loši postupci ili reči ukazuju da u umu iz kojeg su nastali ima nečistoća.
484 MṬ: „Pomešana stanja” (vitimissā dhammā) odnose se na ponašanje onoga ko nastoji da pročisti svoje postupke, ali nije u stanju da u tome bude konzistentan. Nekada je njegovo ponašanje čisto ili svetlo, a ponekad nečisto ili tamno.
485 MA: Opasnosti su samoobmana, arogancija itd. Kod nekih monaha, sve dok ne postanu poznati i ne steknu sledbenike, ove opasnosti se ne mogu uočiti, oni su vrlo smireni i tihi. Ali kada jednom postanu poznati i imaju svoje učenike, počinju da se ponašaju nedolično, napadaju druge monahe poput leoparda koji kidiše na krdo jelena.
486 MA: Suprotno onima koji podučavaju grupu – one koji žive odvojeni od grupe – iako nisu pomenuti, trebalo bi ovde imati na umu.
487 MA: Ovaj odlomak pokazuje Budinu nepristrasnost (tādibhāva) prema bićima: on ne veliča jedna i ne omalovažava druga.
488 No ca tena tammayo. MA objašnjava: „Ja se ne poistovećujem sa tom pročišćenom vrlinom, ja za njome ne čeznem.”
489 So tasmiṁ Dhamme abhiññāya idh’ekaććaṁ dhammaṁ dhammesu niṭṭhaṁ gaććhati. Da bih preneo pravo značenje, drugu reč, Dhamma preveo sam kao „učenje” tj. specifično učenje kojem biva podučen, množinu dhammesu kao „učenja” i tasmiṁ Dhamme kao „ta Dhamma”, u smislu celokupnog učenja. MA i MṬ zajedno objašnjavaju značenje ovako: Kada Dhammu podučava učitelj, zahvaljujući neposrednom razumevanju Dhamme kroz pronicanje u put, plod i nibbānu, monah izvodi zaključak o preliminarnom učenju Dhamme o preduslovima za probuđenje (bodhipakkhiyā dhammā).
490 Ākāravati saddhā dassanamūlikā daḷhā. Ova sintagma se odnosi na veru onoga ko je ušao u tok, jer je video Dhammu kroz transcendentni put i nije u stanju da se pozove na bilo kojeg drugog učitelja osim na Budu.