Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 47

Vimamsaka sutta
Tragalac

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đe­tinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:

2. „Monasi, monah koji je tragalac, a ne zna kako da pronikne u tuđ um, treba dobro da osmotri Tathāgatu, kako bi otkrio je li potpuno pro­buđen ili nije.”

3. „Učenje koje sledimo ima čvrst oslonac u Blaženom, vođeno je Blaženim, ima Blaženog kao svoje utočište. Bilo bi dobro ako bi Blaženi objasnio značenje ovih reči. Pošto ga saslušaju, monasi će to zapamtiti.”

„Onda, monasi, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”

„Da, poštovani gospodine”, odgovoriše monasi. A Blaženi ovako na­stavi:

4. „Monasi, monah koji je tragalac, a ne zna kako da pronikne u tuđ um, treba dobro da osmotri Tathāgatu u vezi sa dve vrste stanja: stanja dostupna oku i ona dostupna uhu, i to ovako: ‘Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih nečistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?’ I dok tako istražuje, zaključuje: ‘U Tathāgati nema nečistih stanja dostupnih oku niti onih dostupnih uhu.’

5. Kada to zaključi, dalje istražuje ovako: ‘Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih pomešanih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?’ I dok tako istražuje, zaključuje: ‘U Tathāgati nema pomešanih stanja dostu­pnih oku, niti onih dostupnih uhu.’

6. Kada to zaključi, dalje istražuje ovako: ‘Ima li ili ne u Tathāgati bilo kakvih čistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?’ I dok tako istražuje, zaključuje: ‘U Tathāgati su vidljiva čista stanja dostupna oku i ona dostupna uhu.’

7. Kada to zaključi, dalje istražuje ovako: ‘Je li poštovani svoje dobro stanje postigao pre mnogo vremena ili ga je dostigao nedavno?’ I dok tako istražuje, zaključuje: ‘Poštovani je svoje dobro stanje postigao pre mnogo vremena, nije ga postigao nedavno.’

8. Kada to zaključi, dalje istražuje ovako: ‘Je li poštovani došao na do­bar glas i stekao ugled, tako da se opasnosti [vezane za dobar glas i ugled] mogu uočiti u njemu?’ Jer, monasi, sve dok monah nije došao na dobar glas i nije stekao ugled, opasnosti [vezane za dobar glas i ugled] ne mogu se uočiti u njemu; kad dođe na dobar glas i stekne ugled, takve se opasno­ sti mogu u njemu uočiti. I dok tako istražuje, zaključuje: ‘Poštovani je došao na dobar glas i stekao ugled, ali opasnosti [vezane za dobar glas i ugled] ne mogu se uočiti u njemu.’

9. Kada to zaključi, dalje istražuje ovako: ‘Je li ovaj poštovani obuz­dan bez straha, a ne zbog straha; izbegava li uživanje u zadovoljstvima čula zato što u njemu nema strasti, zato što je strast iskorenio?’ I dok tako istražuje, zaključuje: ‘Ovaj poštovani je obuzdan bez straha, a ne zbog stra­ha; izbegava uživanje u zadovoljstvima čula zato što u njemu nema strasti, zato što je strast iskorenio.’

10. Ako bi, monasi, drugi upitali takvog monaha: ‘Poštovani, koji su razlozi i koji dokazi kad o tom poštovanom ovako kažete: „Ovaj poštovani obuzdan je bez straha, a ne zbog straha; izbegava uživanje u zadovoljstvi­ma čula zato što u njemu nema strasti, zato što je strast iskorenio?” – ako želi da na pravi način odgovori, onda bi taj monah ovako odgovorio: ‘Bilo da poštovani boravi unutar sanghe ili sam, dok se neki dobro ponašaju, drugi se loše ponašaju, treći podučavaju grupu, neke privlače materi­jalna dobra, a neki su neukaljani materijalnim dobrima, ipak taj poštovani ne prezire bilo koga zbog toga.’ Iz usta Blaženog sam čuo i naučio ovo: ‘Obuzdan sam bez straha, a ne zbog straha; izbegavam uživanje u zado­voljstvima čula zato što u meni nema strasti, zato što sam strast iskorenio.’

11. Tathāgatu, monasi, treba pitati dalje ovako: ‘Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih nečistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?’ A Tathāgata bi odgovorio ovako: ‘U Tathāgati nema nečistih stanja dostupnih oku niti onih dostupnih uhu.’

12. Ako je upitan: ‘Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih pomešanih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?’, Tathāgata bi odgovorio ova­ko: ‘U Tathāgati nema pomešanih stanja dostupnih oku niti onih dostupnih uhu.’

13. Ako je upitan: ‘Ima li ili nema u Tathāgati bilo kakvih čistih stanja dostupnih oku ili onih dostupnih uhu?’, Tathāgata bi odgovorio ovako: ‘U Tathāgati su vidljiva čista stanja dostupna oku i ona dostupna uhu. Ona su moj put i moje područje, pa ipak ja se s njima ne poistovećujem.’

14. Monasi, učenik treba da se približi učitelju koji ovako govori, kako bi čuo Dhammu. Učitelj ga podučava Dhammi, sa njenim sve višim nivo­ima, sa njenim sve suptilnijim nivoima, sa njenim tamnim i svetlim delo­vima. I kako učitelj podučava monaha na ovakav način, kroz neposredno znanje određenog učenja ovde, u ovoj Dhammi, monah izvodi zaključak o učenju. On stiče ovakvo poverenje u učitelja: ‘Blaženi je potpuno pro­buđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način.’

15. Ako bi, monasi, drugi upitali takvog monaha: ‘Poštovani, koji su razlozi i koji dokazi kad o tom poštovanom ovako kažete: „Blaženi je pot­puno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način”?’ – ako želi da na pravi način odgovori, taj monah bi ovako odgovorio: ‘Približio sam se Blaženom kako bih čuo Dhammu. Blaženi me je podučio Dhammi, sa njenim sve višim, sa njenim sve suptilnijim nivoi­ma, sa njenim tamnim i svetlim delovima. I kako me je Blaženi podučavao na ovakav način, kroz neposredno znanje određenog učenja ovde, u ovoj Dhammi, izveo sam zaključak o učenju. Stekao sam ovakvo poverenje u učitelja: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i sangha je praktikuje na pravi način.’

16. Monasi, kad je nečija vera začeta, ima čvrst oslonac i počiva na Tathāgati zahvaljujući ovakvim razlozima, pojmovima i izrazima, za tu veru se kaže da je podržavaju dobri razlozi, ima čvrst oslonac u viđenju, stabilna je; ne može je pokolebati nijedan asketa, niti brahman, božan­stvo ili Māra, Brahmā ili bilo ko drugi na ovome svetu. To je, monasi, istra­živanje Tathāgate u skladu sa Dhammom, tako je Tathāgata dobro istražen u skladu sa Dhammom.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaže­noga.