Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 5

Anangana sutta
Bez mrlja


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
 


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tu se poštovani Sāriputta obrati monasima ovako: "Prijatelji, monasi." – "Prijatelju," odgovoriše oni. A poštovani Sāriputta ovako im reče:

2. "Prijatelji, na ovome svetu postoje ove četiri vrste osoba. [1] Koje četiri? Postoji osoba sa mrljama koja ne razume onako kako jeste: 'U meni postoje mrlje.' Postoji osoba sa mrljama koja razume onako kako jeste: 'U meni postoje mrlje.' Postoji osoba bez mrlja koja ne razume onako kako jeste: 'U meni ne postoje mrlje.' Postoji osoba bez mrlja koja razume onako kako jeste: 'U meni ne postoje mrlje.' Otuda se osoba sa mrljama koja ne razume onako kako jeste: 'U meni postoje mrlje' naziva inferiornom u odnosu na ove dve osobe sa mrljama. Otuda se osoba sa mrljama koja razume onako kako jeste: 'U meni postoje mrlje' naziva superiornom u odnosu na ove dve osobe sa mrljama. Otuda se osoba bez mrlja koja ne razume onako kako jeste: 'U meni ne postoje mrlje' naziva inferiornom u odnosu na ove dve osobe bez mrlja. Otuda se osoba bez mrlja koja razume onako kako jeste: 'U meni ne postoje mrlje' naziva superiornom u odnosu na ove dve osobe bez mrlja."

3. Kad ovo bi rečeno, poštovani Mahā-Moggallāna upita poštovanog Sāriputtu: "Prijatelju Sāriputta, šta je uzrok, šta je razlog da se od te dve osobe sa mrljama jedna naziva inferiornom, a druga superiornom? Šta je uzrok, šta je razlog da se od te dve osobe bez mrlja jedna naziva inferiornom, a druga superiornom?"

4. "Prijatelju, kada osoba sa mrljama ne razume onako kako jeste: 'U meni postoje mrlje', može se očekivati da ona neće biti podstaknuta, neće uložiti napor ili probuditi energiju da napusti te mrlje, te da će umreti sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću, sa mrljama, uprljanog uma. Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice prekrivena prašinom i prljavštinom, a vlasnik je onda niti koristi, niti je očisti, već je ostavi u nekom prašnjavom budžaku. Hoće li vremenom ta bronzana posuda postati još prašnjavija i prljavija?" – "Hoće, prijatelju." – Isto tako, prijatelju, kada osoba sa mrljama ne razume onako kako jeste: 'U meni postoje mrlje', može se očekivati… da će umreti… uprljanog uma.

5. Prijatelju, kada osoba sa mrljama razume onako kako jeste: 'U meni postoje mrlje', može se očekivati da će ona biti podstaknuta, da će uložiti napor i probuditi energiju da napusti te mrlje, te da će umreti bez žudnje, mržnje i obmanutosti, bez mrlja, neuprljanog uma. Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice prekrivena prašinom i prljavštinom, a vlasnik je onda očisti i ne ostavi je u nekom prašnjavom budžaku. Hoće li vremenom ta bronzana posuda biti još čistija i blistavija?" – "Hoće, prijatelju." – "Isto tako, prijatelju, kada osoba sa mrljama razume onako kako jeste: 'U meni postoje mrlje', može se očekivati… da će umreti… neuprljanog uma.

6. Prijatelju, kada osoba bez mrlja ne razume onako kako jeste: 'U meni ne postoje mrlje', može se očekivati da će ona svoju pažnju pokloniti znaku lepote, [2] te da će time požuda preplaviti njegov um, te da će umreti sa žudnjom, mržnjom i obmanutošću, sa mrljama, uprljanog uma. Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice čista i blistava, a vlasnik je niti koristi, niti čisti, već je ostavi je u nekom prašnjavom budžaku. Hoće li vremenom ta bronzana posuda tako postati prašnjava i prljava?" – "Hoće, prijatelju." – "Isto tako, prijatelju, kada osoba bez mrlja ne razume onako kako jeste: 'U meni ne postoje mrlje', može se očekivati… da će umreti… uprljanog uma.

7. Prijatelju, kada osoba bez mrlja razume onako kako jeste: 'U meni ne postoje mrlje', može se očekivati da ona neće svoju pažnju pokloniti znaku lepote, te da time požuda neće preplaviti njegov um, te da će umreti bez žudnje, mržnje i obmanutosti, bez mrljama, neuprljanog uma. Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice čista i blistava i vlasnik je koristi i čisti, a ne ostavi je u nekom prašnjavom budžaku. Hoće li vremenom ta bronzana posuda biti još čistija i blistavija?" – "Hoće, prijatelju." – "Isto tako, prijatelju, kada osoba bez mrlja razume onako kako jeste: 'U meni ne postoje mrlje', može se očekivati… da će umreti… uprljanog uma.

8. To je uzrok, to je razlog da se od te dve osobe sa mrljama jedna naziva inferiornom, a druga superiornom. To je uzrok, to je razlog da se od te dve osobe bez mrlja jedna naziva inferiornom, a druga superiornom.

9. 'Mrlje, mrlje' jeste rečeno, prijatelju, ali šta ta reč 'mrlje' označava? 'Mrlje', prijatelju, označavaju područja loših, štetnih želja.

10. Moguće je da monah ovako poželi: 'Ako prekršim monaška pravila, neka drugi monasi ne saznaju da sam prekršio pravila.' I moguće je da drugi monasi ipak saznaju da je taj monah prekršio pravila. Onda je on ljut i ogorčen: 'Ostali monasi znaju da sam prekršio pravila.' Taj bes i ogorčenost jesu mrlje.

11. Moguće je da monah ovako poželi: 'Prekršio sam monaška pravila. Monasi bi trebalo da me prekore kada smo nasamo, a ne u sred Sanghe.' I moguće je da dugi monasi ipak prekore tog monaha u sred Sanghe, a ne kada su nasamo. Onda je on ljut i ogorčen: 'Monasi su me prekoreli u sred Sanghe, a ne kada smo nasamo.' Taj bes i ogorčenost jesu mrlje.

12. Moguće je da monah ovako poželi: 'Prekršio sam monaška pravila. Onaj ko mi je ravan po monaškom stažu bi trebalo da me prekori, a ne onaj ko je niži od mene.' I moguće je da ga prekori neko ko je niži od njega, a ne neko ko mu je ravan po monaškom stažu. Onda je on ljut i ogorčen: 'Neko ko je niži od mene me je prekoreo, a ne neko ko mi je ravan.' Taj bes i ogorčenost jesu mrlje.

13. Moguće je da monah ovako poželi: 'Ah, kad bi Učitelj podučio monahe Dhammi tako što bi meni postavio seriju pitanja, a ne nekom drugom monahu!' I moguće je da Učitelj poduči monahe Dhammi tako što postavi seriju pitanja nekom drugom monahu, a ne njemu. Onda je on ljut i ogorčen: 'Učitelj podučava monahe Dhammi tako što postavlja seriju pitanja nekom drugom monahu, a ne meni.' Taj bes i ogorčenost jesu mrlje.

14. Moguće je da monah ovako poželi: 'Ah, kad bi monasi ušli u selo u prošenje hrane tako što bi ih ja predvodio, a ne neki drugi monah!' I moguće je da monasi uđu u selo u prošenje hrane tako što bi ih predvodi neki drugi monah, a ne taj monah. Onda je on ljut i ogorčen: 'Monasi ulaze u selo u prošenje hrane tako što ih predvodi neki drugi monah, a ne ja.' Taj bes i ogorčenost jesu mrlje.

15. Moguće je da monah ovako poželi: 'Ah, kad bih ja dobio najbolje mesto za sedenje, najbolju vodu, najbolju hranu u trpezariji, a ne neki drugi monah!' I moguće je da neki drugi monah dobije najbolje mesto za sedenje…

16. Moguće je da monah ovako poželi: 'Ah, kad bih ja izrecitovao blagoslov u trpezariji, posle obroka, a ne neki drugi monah!' I moguće je da neki drugi monah izrecituje blagoslov…

17-20. Moguće je da monah ovako poželi: 'Ah, kad bih ja monahe podučio Dhammi… kad bih ja monahinje podučio Dhammi… nezaređene sledbenike… nezaređene sledbenice koje posete manastir, a ne neki drugi monah!' I moguće je da neki drugi monah poduči Dhammi…

21-24. Moguće je da monah ovako poželi: 'Ah, kad bi monasi… monahinje… nezaređeni sledbenici… nezaređene sledbenice… mene podržale, slavile, poštovale i hvalile, a ne nekog drugog monaha!' I moguće je da oni podrže… nekog drugog monaha…

25-28. Moguće je da monah ovako poželi: 'Ah, kad bih ja bio taj koji dobija najbolji ogrtač… najbolju hranu… najbolje mesto za počinak… najbolje lekove… a ne neki drugi monah!' I moguće je da je neki drugi monah taj koji dobija najbolje lekove, a ne taj monah. Onda je on ljut i ogorčen: 'Drugi monah je taj koji dobija najbolje lekove, a ne ja.' Taj bes i ogorčenost jesu mrlje. 'Mrlje', prijatelju, označavaju područja loših, štetnih želja.

29. Ako se za bilo kog monaha vidi i čuje da ta područja loših, štetnih želja nije napustio, tada on može biti onaj koji živi u šumi, hrani se samo isprošenom hranom, ne preskače nijednu kuću kad prosi hranu, nosi ogrtač od odbačenih krpa, [3] a da ga ipak njegovi saputnici u svetačkom životu ne podržavaju, ne slave, ne poštuju, niti hvale. Zašto? Zato što se vidi i čuje da taj monah nije napustio područja loših, štetnih želja.

Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice čista i blistava, a vlasnik u nju stavi leš zmije, psa ili čoveka, pokrije je poklopcem, te se vrati na pijacu. A ljudi kad ga vide, upitaju: 'Šta ti to nosiš unaokolo kao da držiš neko blago?' Onda podignu poklopac, pogledaju unutra i čim ugledaju sadržaj posude ispune ih takvo gađenje, odvratnost i mučnina da čak i oni koji su bili gladni ne žele da jedu, a kamoli oni koji su bili siti.

Isto tako, ako se za bilo kog monaha vidi i čuje da ta područja loših, štetnih želja nije napustio, tada on može biti onaj koji živi u šumi… a da ga ipak njegovi saputnici u svetačkom životu ne podržavaju, ne slave, ne poštuju, niti hvale. Zašto? Zato što se vidi i čuje da taj monah nije napustio područja loših, štetnih želja.

30. Ako se za bilo kog monaha vidi i čuje da ta područja loših, štetnih želja jeste napustio, tada on može biti onaj koji živi u selu, prihvata poziv za obrok u kući, nosi ogrtač koj isu mu poklonili kućedomaćini, [4] a da ga ipak njegovi saputnici u svetačkom životu podržavaju, slave, poštuju i hvale. Zašto? Zato što se vidi i čuje da taj monah jeste napustio područja loših, štetnih želja.

Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice čista i blistava, a vlasnik u nju stavi kuvani pirinač i različita jela i sosove, pokrije je poklopcem, te se vrati na pijacu. A ljudi kad ga vide, upitaju: 'Šta ti to nosiš unaokolo kao da držiš neko blago?' Onda podignu poklopac, pogledaju unutra i čim ugledaju sadržaj posude ispune ih takav apetit, želja i slast da čak i oni koji su bili siti žele da jedu, a kamoli oni koji su bili gladni.

Isto tako, prijatelju, ako se za bilo kog monaha vidi i čuje da ta područja loših, štetnih želja jeste napustio, tada on može biti onaj koji živi u selu… a da ga ipak njegovi saputnici u svetačkom životu podržavaju, slave, poštuju i hvale. Zašto? Zato što se vidi i čuje da taj monah jeste napustio područja loših, štetnih želja."

31. Kada ovo bi rečeno, poštovani Mahā-Moggallāna reče poštovanom Sāriputti: "Pade mi na pamet jedno poređenje, prijatelju Sāriputta." – "Da ga čujemo, prijatelju Moggallāna." – "Jednom sam prilikom, prijatelju, živeo među ruševinama utvrđenja iznad Rāđagahe. Onda, rano ujutro, ustadoh, obukoh se i uzevši svoju zdelu i gornji ogrtač, odoh da isprosim hranu u Rāđagahi. Tom prilikom je Samiti, kolarov sin, glačao naplatak, a āđivaka Panduputta, sin nekadašnjeg kolara, stajao kraj njega. [5] Ona se ovakva misao javi u umu āđivake Panduputte: 'Ah, kad bi ovaj Samiti, kolarov sin, mogao izglačati ovu krivinu, ovu izbočinu, ovu manu na naplatku, tako da on bude bez krivina, bez izbočina, bez mana i sastoji se samo od pravog drveta.' I upravo dok je takva misao prolazila kroz njegovu glavu, Samiti, kolarov sin, zaista je i glačao ovu krivinu, ovu izbočinu, ovu manu na naplatku. Time je āđivaka Pandaputta, sin nekadašnjeg kolara, bio jako obradovan i izrazi svoju radost ovako: 'On glača baš kao da svojim srcem zna moje srce!'

32. Isto tako , prijatelju, ima osoba koje su bez poverenja, koje su napustile dom i otišle u beskućnike ne iz poverenja, već da bi sebi osigurale izdržavanje, osoba koje su sklone prevari, obmani, spletkarenju, oholosti, ispraznosti, taštini, uvredljivim rečima, nepromišljenim rečima, osoba koje ne stražare na vratima čula, proždrljive su, neposvećene sabranosti, neposvećene asketskom životu, bez velikog poštovanja za praksu, sklone luksuzu, nepažljive, bez brige hoće li nazadovati, nezainteresovane za osamu, lenje, bez energije, rastresene, ne potpuno svesne, neskoncentrisane, uma koji neprekidno luta, bez mudrosti, glupe. Poštovani Sāriputta svojim govorom o Dhammi ravna njihove mane baš kao da svojim srcem zna moje srce!'

Ali isto tako ima domaćina koji su iz poverenja napustili dom i otišli u beskućnike, koji nisu sklonu prevari, obmani, spletkarenju, oholosti, ispraznosti, taštini, uvredljivim rečima, nepromišljenim rečima, koji stražare na vratima čula, umereni u jelu, posvećeni sabranosti, posvećeni asketskom životu, velikog poštovanja za praksu, neskloni luksuzu, pažljivi, dobro paze kako ne bi nazadovali, prednjače u osami, marljiv, energični, ustaljeni u sabranosti, potpuno svesni, skoncentrisani, stabilnog uma, bogati mudrošću, a ne glupi. Takvi, kada čuju govor o Dhammi poštovanog Sāriputte, piju ga i jedu zaista i rečju i mišlju. Zaista je dobro da on svoje saputnike u svetačkom životu podstiče da izađu iz štetnog i sebe ustale u korisnom.

33. Baš kao kada bi žena – ili muškarac – mlada, u najboljoj snazi, rada da sebe ukrasi, umivena, dobila venac načinjen od lotosa, jasmina ili ruža i prihvatila ga sa obe ruke, te ga s radošću stavila na glavu, isto tako ima domaćina koji su iz poverenja napustili dom i otišli u beskućnike… bogati mudrošću, a ne glupi. Takvi kada čuju govor o Dhammi poštovanog Sāriputte, piju ga i jedu zaista i rečju i mišlju. Zaista je dobro da on svoje saputnike u svetačkom životu podstiče da izađu iz štetnog i sebe ustale u korisnom."

Tako bi rečeno i ova dva velika bića [6] obradovaše se dobrim rečima koje je onaj drugi izgovorio.


Beleške (Bhikkhu Bodhi)

[1] Komentar za MN, nadovezujući se na to kako poštovani Sāriputta upotrebljava reč "osoba" (puggala), objašnjava da Buda ima dvostruko učenje – konvencionalno učenje (sammutidesanā) izraženo terminima osobe, bića, žene, muškarci itd.; i krajnje učenje (paramatthadesanā) izraženo isključivo terminima koji poseduju krajnju ontološku validnost, kao što su sastojci, elementi, osnove čula, nepostojano, patnja, nepostojanje sopstva itd. Buda učenje izlaže na onaj način koji je najpodesniji da njegov slušalac razume značenje, razveje obmanu i dostigne uvid. Korišćenje reči "osoba", otuda, ne podrazumeva pogrešno razumevanje osobe kao sopstva. [Natrag]

[2] Subhanimitta: privlačan objekat koji je izvor požude. Buda kaže da nepromišljena pažnja na znak lepote predstavlja hranu (āhāra) za nastanak još nenastale žudnje za čulnim zadovoljstvima, kao i za rast i uvećanje već nastale žudnje za čulnim zadovoljstvima (SN 46:2). [Natrag]

[3] Ovo su vrlo stroge asketske prakse. Onaj koji živi u šumi, hrani se samo isprošenom hranom, ne preskače nijednu kuću kad prosi hranu, nosi ogrtač od odbačenih krpa su prakse objašnjene su Vissuddhimaggi, poglavlje 2 (Dhutanga-niddesa). [Natrag]

[4] Ovo su "mekše" prakse nego one pomenute u pasusu 29 i obično se smatraju znakom manje posvećenosti ulaganju napora koji vodi do cilja. [Natrag]

[5] Āđivake su bili rivalska škola, čije je učenje naglašavalo značaj stroge askeze i bilo zasnovano na filozofiji koja se graničila sa fatalizmom. Videti Basham: History and Doctrines of the Ājivikas. [Natrag]

[6] Mahānāga; nāge su vrsta bića nalik zmajevima u indijskoj mitologiji, za koja se veruje da nastanjuju podzemlje i da čuvaju skrivena blaga. Vremenom je ova reč počela da predstavlja svako ogromno i moćno stvorenje, kao što je slon ili kraljevska kobra, a onda po analogiji i probuđenog monaha, arahanta. Videti Dhammapada, poglavlje 23, Nāga vagga. [Natrag]