Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 5

Anangana sutta
Bez mrlja

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đe­tinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se poštovani Sāriputta ovako obrati monasima: „Prijatelji, monasi.” – „Prijatelju,” odgovoriše oni. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:

2. „Prijatelji, na ovome svetu postoje četiri vrste ljudi. Koje četiri? Postoji čovek sa mrljama koji ne razume onako kako zaista jeste: ‘U meni postoje mrlje.’ Postoji čovek sa mrljama koji razume onako kako zaista jeste: ‘U meni postoje mrlje.’ Postoji čovek bez mrlja koji ne razume onako kako zaista jeste: ‘U meni ne postoje mrlje.’ Postoji čovek bez mrlja koji razume onako kako zaista jeste: ‘U meni ne postoje mrlje.’

Otuda se među ovim dvema osobama sa mrljama, čovek sa mrljama koji ne razume onako kako zaista jeste: ‘U meni postoje mrlje’, naziva inferiornim. Otuda se među ovim dvema osobama sa mrljama, čovek sa mrljama koji razume onako kako zaista jeste: ‘U meni postoje mrlje’, na­ziva superiornim.

Otuda se među dvema osobama bez mrlja, čovek bez mrlja koji ne razume onako kako zaista jeste: ‘U meni ne postoje mrlje’, naziva infe­riornim. Otuda se među dvema osobama bez mrlja, čovek bez mrlja koji razume onako kako zaista jeste: ‘U meni ne postoje mrlje’, naziva superi­ornim.”

3. Kad ovo bi rečeno, poštovani Mahā Moggallāna upita poštovanog Sāriputtu: „Prijatelju Sāriputta, šta je uzrok, šta je razlog što se među ta dva čoveka sa mrljama jedan naziva inferiornim, a drugi superiornim? Šta je uzrok, šta je razlog što se od ta dva čoveka bez mrlja jedan naziva inferior­nim, a drugi superiornim?”

4. „Prijatelju, kada čovek sa mrljama ne razume onako kako zaista jeste: ‘U meni postoje mrlje’, može se očekivati da neće biti nadahnut, neće uložiti napor ili probuditi energiju da napusti te mrlje, te da će umreti sa strašću, mržnjom i obmanutošću, sa mrljama, uprljanog uma. Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice prekrivena prašinom i prljavštinom, a vlasnik je onda niti koristi niti je očisti, već je ostavi u nekom prašnjavom kutku. Hoće li vremenom ta bronzana posuda postati još prašnjavija i prljavija?” – „Hoće, prijatelju.” – Isto tako, prija­telju, kada čovek sa mrljama ne razume onako kako zaista jeste: ‘U meni postoje mrlje’, može se očekivati… da će umreti… uprljanog uma.

5. Prijatelju, kada čovek sa mrljama razume onako kako zaista jeste: ‘U meni postoje mrlje’, može se očekivati da će biti nadahnut, uložiti napor i probuditi energiju da napusti mrlje, te da će umreti bez strasti, mržnje i obmanutosti, bez mrlja, neuprljanog uma. Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice prekrivena prašinom i prljavštinom, a vlasnik je onda očisti i ne ostavi u nekom prašnjavom kutku. Hoće li vremenom ta bronzana posuda biti još čistija i blistavija?” – „Hoće, prija­telju.” – „Isto tako, prijatelju, kada čovek sa mrljama razume onako kako zaista jeste: ‘U meni postoje mrlje’, može se očekivati… da će umreti… neuprljanog uma.

6. Prijatelju, kada čovek bez mrlja ne razume onako kako zaista jeste: ‘U meni ne postoje mrlje’, može se očekivati da će pažnju pokloniti znaku lepote, da će time strast preplaviti njegov um, da će umreti sa strašću, mržnjom i obmanutošću, sa mrljama, uprljanog uma. Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice čista i blistava, a vlasnik je niti koristi niti čisti, već je ostavi u nekom prašnjavom kutku. Hoće li vremenom ta bronzana posuda postati još prašnjavija i prljavija?” – „Hoće, prijatelju.” – „Isto tako, prijatelju, kada čovek bez mrlja ne razume onako kako zaista jeste: ‘U meni ne postoje mrlje’, može se očekivati… da će umreti… uprljanog uma.

7. Prijatelju, kada čovek bez mrlja razume onako kako zaista jeste: ‘U meni ne postoje mrlje’, može se očekivati da neće pažnju pokloniti znaku lepote, te da time strast neće preplaviti njegov um, da će umreti bez strasti, mržnje i obmanutosti, bez mrlja, neuprljanog uma. Zamisli bronzanu po­sudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice čista i blistava i vlasnik je koristi i čisti, a ne ostavi je u nekom prašnjavom kutku. Hoće li vremenom ta bronzana posuda biti još čistija i blistavija?” – „Hoće, prijatelju.” – „Isto tako, prijatelju, kada čovek bez mrlja razume onako kako zaista jeste: ‘U meni ne postoje mrlje’, može se očekivati… da će umreti… neuprljanog uma.

8. To je uzrok, to je razlog što se od ta dva čoveka sa mrljama jedan naziva inferiornim, a drugi superiornim. To je uzrok, to je razlog što se od ta dva čoveka bez mrlja jedan naziva inferiornim, a drugi superiornim.

9. „‘Mrlja, mrlja’ jeste rečeno, prijatelju, ali šta ta reč ‘mrlja’ označa­va? ‘Mrlja’, prijatelju, označava područja loših, štetnih želja.

10. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ako prekršim monaška pra­vila, neka drugi monasi ne saznaju da sam prekršio pravila.’ I moguće je da drugi monasi ipak saznaju da je taj monah prekršio pravila. Onda je on ljutit i ogorčen: ‘Ostali monasi znaju da sam prekršio pravila.’ Taj bes i ogorčenost jesu mrlja.

11. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ako prekršim monaška pravi­la, neka me monasi prekore kad smo nasamo, a ne usred sanghe.’ I moguće je da dugi monasi ipak prekore tog monaha usred sanghe, a ne kada su nasamo. Onda je on ljutit i ogorčen: ‘Monasi su me prekoreli usred sanghe, a ne kad smo nasamo.’ Taj bes i ogorčenost jesu mrlja.

12. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ako prekršim monaška pra­vila, neka me prekoreva onaj ko je meni ravan, a ne onaj ko mi nije ravan.’ I moguće je da ga prekoreva onaj ko mu nije ravan, a ne onaj ko mu jeste ravan. Onda je on ljutit i ogorčen: ‘Onaj ko mi nije ravan me prekoreva, a ne onaj ko mi jeste ravan.’ Taj bes i ogorčenost jesu mrlja.

13. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bi Učitelj podučio monahe Dhammi tako što bi meni postavio seriju pitanja, a ne nekom drugom monahu!’ I moguće je da Učitelj poduči monahe Dhammi tako što seriju pitanja postavi nekom drugom monahu, a ne njemu. Onda je on ljutit i ogorčen: ‘Učitelj podučava monahe Dhammi tako što postavlja seriju pitanja nekom drugom monahu, a ne meni.’ Taj bes i ogorčenost jesu mrlja.

14. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bi monasi ušli u selo u prošenje hrane i ja ih predvodim, a ne neki drugi monah!’ I moguće je da monasi uđu u selo u prošenje hrane tako što ih predvodi neki drugi monah, a ne on. Onda je on ljutit i ogorčen: ‘Monasi ulaze u selo u prošenje hrane tako što ih predvodi neki drugi monah, a ne ja.’ Taj bes i ogorčenost jesu mrlja.

15. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bih ja dobio najbo­lje mesto za sedenje, najbolju vodu, najbolju hranu u trpezariji, a ne neki drugi monah!’ I moguće je da neki drugi monah dobije najbolje mesto za sedenje…

16. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bih ja izrecitovao blagoslov u trpezariji, posle obroka, a ne neki drugi monah!’ I moguće je da neki drugi monah izrecituje blagoslov…

17–20. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bih ja monahe podučio Dhammi… kad bih ja monahinje podučio Dhammi… nezaređene sledbenike… nezaređene sledbenice koje posete manastir, a ne neki drugi monah!’ I moguće je da neki drugi monah poduči monahe Dhammi…

21–24. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bi monasi… mo­nahinje… nezaređeni sledbenici… nezaređene sledbenice… mene podrža­le, slavile, poštovale i hvalile, a ne nekog drugog monaha!’ I moguće je da oni podrže… nekog drugog monaha…

25–28. Moguće je da monah ovako poželi: ‘Ah, kad bih ja bio taj koji dobija najbolji ogrtač… najbolju hranu… najbolje mesto za počinak… naj­bolje lekove… a ne neki drugi monah!’ I moguće je da neki drugi monah dobije najbolje lekove, a ne on. Onda je on ljutit i ogorčen: ‘Drugi monah je taj koji dobija najbolje lekove, a ne ja.’ Taj bes i ogorčenost jesu mrlja. ‘Mrlja’, prijatelju, označava područja loših, štetnih želja.

29. Ako se za bilo kog monaha vidi i čuje da ta područja loših, štetnih želja nije napustio, tada on može biti onaj koji živi u šumi, hrani se samo isprošenom hranom, ne preskače nijednu kuću kad prosi hranu, nosi ogrtač od odbačenih krpa, nosi ogrtač od grubog platna, pa ga ipak njegovi sa­ putnici u svetačkom životu ne podržavaju, ne slave, ne poštuju niti hvale. A zašto? Zato što se vidi i čuje da taj poštovani nije napustio područja loših, štetnih želja.

Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice čista i blistava, a vlasnik u nju stavi leš zmije, psa ili čoveka, pokrije je poklopcem i vrati se na pijacu. A ljudi kad ga vide, upitaju: ‘Šta to nosiš unaokolo kao da držiš neko blago?’ Onda podignu poklopac, pogledaju unutra i čim ugledaju sadržaj posude, ispune ih takvo gađenje, odvratnost i mučnina da čak i oni gladni ne žele da jedu, a kamoli oni siti. Isto tako, ako se za bilo kog monaha vidi i čuje da ta područja loših, štetnih želja nije napustio, tada on može biti onaj koji živi u šumi… a da ga ipak njegovi saputnici u svetačkom životu ne podržavaju, ne slave, ne po­štuju niti hvale. A zašto? Zato što se vidi i čuje da taj monah nije napustio područja loših, štetnih želja.

30. Ako se za bilo kog monaha vidi i čuje da ta područja loših, štetnih želja jeste napustio, tada on može biti onaj koji živi u selu, prihvata poziv za obrok u kući, nosi ogrtače dobijene od kućedomaćina, a da ga ipak njegovi saputnici u svetačkom životu podržavaju, slave, poštuju i hvale. A zašto? Zato što se vidi i čuje da taj monah jeste napustio područja loših, štetnih želja.

Zamisli bronzanu posudu koja je donesena sa pijace ili iz kovačnice čista i blistava, a vlasnik u nju stavi kuvani pirinač i različita jela i sosove, pokrije je poklopcem i vrati se na pijacu. A ljudi kad ga vide, upitaju: ‘Šta to nosiš unaokolo kao da držiš neko blago?’ Onda podignu poklopac, po­gledaju unutra i čim ugledaju sadržaj posude, ispune ih takav apetit, želja i slast da čak i oni siti žele da jedu, a kamoli oni gladni. Isto tako, prijatelju, ako se za bilo kog monaha vidi i čuje da ta po­dručja loših, štetnih želja jeste napustio, tada on može biti onaj koji živi u selu… a da ga ipak njegovi saputnici u svetačkom životu podržavaju, slave, poštuju i hvale. A zašto? Zato što se vidi i čuje da taj monah jeste napustio područja loših, štetnih želja.”

31. Kada ovo bi rečeno, poštovani Mahā Moggallāna reče poštova­nom Sāriputti: „Pade mi na pamet jedno poređenje, prijatelju Sāriputta.” –„Reci ga, prijatelju Moggallāna.” – „Jednom sam prilikom, prijatelju, živeo među ruševinama utvrđenja iznad Rāđagahe. Onda, rano ujutro, ustadoh, obukoh se i uzeh svoju zdelu i gornji ogrtač, te odoh da isprosim hranu u Rāđagahi. Tom prilikom je Samīti, kolarov sin, glačao naplatak, a āđivaka Paṇḍuputta, sin nekadašnjeg kolara, stajao kraj njega. Onda se ovakva misao javi u umu āđivake Paṇḍuputte: ‘Ah, kad bi ovaj Samīti, kolarov sin, mogao izglačati ovu krivinu, ovu izbočinu, ovu manu na naplatku, tako da on bude bez krivina, bez izbočina, bez mana i sastoji se samo od pravog drveta.’ I upravo dok je takva misao prolazila kroz njegovu glavu, Samīti, kolarov sin, zaista je i glačao tu krivinu, tu izbočinu, tu manu na naplatku. Time je āđivaka Paṇḍuputta, sin nekadašnjeg kolara, bio obradovan i izrazi svoju radost ovako: ‘On glača baš kao da svojim srcem zna moje srce!’

32. Isto tako, prijatelju, ima osoba koje su bez poverenja, koje su na­pustile dom i otišle u beskućnike ne iz poverenja, već da bi sebi osigurale izdržavanje, osoba sklonih prevari, obmani, spletkarenju, oholosti, ispra­znosti, taštini, uvredljivim rečima, nepromišljenim rečima, osoba koje ne stražare na vratima čula, proždrljive su, neposvećene budnosti, neposveće­ne asketskom životu, bez velikog poštovanja za praksu, žive u izobilju i ne­pažnji, ističu se u nazadovanju, zanemaruju osamu, lenje su, bez energije, rastresene, ne potpuno svesne, nekoncentrisane, uma koji neprekidno luta, bez mudrosti, sklone naklapanju. Poštovani Sāriputta svojim govorom o Dhammi izglača njihove mane baš kao da svojim srcem zna moje srce!

Ali isto tako ima sinova dobrih porodica koji su iz poverenja napustili dom i otišli u beskućnike, koji nisu skloni prevari, obmani, spletkarenju, oholosti, ispraznosti, taštini, uvredljivim rečima, nepromišljenim rečima, onih koji stražare na vratima čula, umereni u jelu, posvećeni budnosti, po­svećeni asketskom životu, velikog poštovanja za praksu, neskloni izobilju i nepažnji, ne ističu se u nazadovanju, ne zanemaruju osamu, marljivi su, energični, sabrani, potpuno svesni, koncentrisani, uma koji ne luta, mudri, neskloni naklapanju. Takvi, kada čuju govor o Dhammi poštovanog Sāri­ putte, piju ga i jedu, i rečju i mišlju. Zaista je dobro što on svoje saputnike u svetačkom životu podstiče da izađu iz štetnog i sebe ustale u korisnom.

33. Baš kao kada bi žena – ili muškarac – mlada, u najboljoj snazi, rada da sebe ukrasi, umivena, dobila venac načinjen od lotosa, jasmina ili ruža i prihvatila ga obema rukama, te ga s radošću stavila na glavu, isto tako ima sinova dobrih porodica koji su iz poverenja napustili dom i otišli u beskućnike… mudri, neskloni naklapanju. Takvi kada čuju govor o Dhammi poštovanog Sāriputte, piju ga i jedu, i rečju i mišlju. Zaista je do­bro što on svoje saputnike u svetačkom životu podstiče da izađu iz štetnog i sebe ustale u korisnom.”

Tako bi rečeno i ova dva velika bića obradovaše se dobrim rečima koje je ono drugo izgovorilo.