Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 50

Māratađđanīya sutta
Prekorevanje Māre

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je poštovani Mahā Moggallāna boravio u zemlji Bhagga, kraj Suṁsumāragire, u Bhesakaḷā gaju, u parku jelena.

2. Poštovani Mahā Moggallāna je jednom praktikovao meditaciju u hodu. I Māra, Zli, uđe u stomak poštovanog Mahā Moggallāne, u njegova creva. A poštovani Mahā Moggallāna je ovako razmišljao: „Zašto mi je stomak tako težak? Kao da sam se prejeo.” Tako on prestade da hoda i uđe u svoju kolibu, te sede na pripremljeno mesto.

3. Kad je seo, dobro sam sebe osmotri i vide da je Māra, Zli, ušao u njegov stomak, ušao u creva. Kad to vide, reče: „Izlazi, Zli! Izlazi, Zli! Ne uznemiravaj Tathāgatu, ne uznemiravaj Tathāgatinog učenika, jer će ti to doneti štetu i patnju za dugo vremena.”

4. Na to Māra, Zli, pomisli: „Ovaj asketa me ne zna, ovaj asketa me ne vidi kada to govori. Čak me ni njegov učitelj ne bi tako brzo prepoznao, pa kako bi mogao on?”

5. Zatim poštovani Mahā Moggallāna reče: „Još kako te dobro znam, Zli. Nemoj misliti: ‘On me ne zna.’ Ti si Māra, Zli. Ovako si mislio: ‘Ovaj asketa me ne zna, ovaj asketa me ne vidi kada to govori. Čak me ni njegov učitelj ne bi tako brzo prepoznao, pa kako bi onda mogao on?’”

6. Na to Māra, Zli, pomisli: „Ovaj asketa me prepoznao, ovaj asketa me je video kada je to izgovorio”, na šta izađe na usta poštovanog Mahā Moggallāne i stade naslonjen na dovratak.

7. Poštovani Mahā Moggallāna vide ga kako stoji i reče: „I tu te vidim, Zli. Nemoj misliti: ‘On me ne vidi.’ Stojiš naslonjen na dovratak, Zli.

8. Jednom se dogodilo, Zli, da sam bio Māra po imenu Dūsi517 i imao sam sestru Kāli. Ti si bio njezin sin, dakle moj sestrić.

9. U to vreme Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, pojavio se u ovome svetu.518 I Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, imao je dvojicu glavnih učenika, Vidhuru i Sañđīvu. Među svim učenicima Blaženog Kakusandhe, plemenitog i potpuno probuđenog, u podučavanju Dhamme nijedan nije bio ravan Vidhuri. Zbog toga je poštovani Vidhura i dobio ime „Vidhura”.519 A poštovani Sañđīva, otišavši u šumu, u podnožje drveta ili u praznu kolibu, bez poteškoća ulazio je u stanje prestanka opažaja i osećaja.

10. I tako se dogodilo, Zli, da je poštovani Sañđīva jednom seo u podnožje nekog drveta i ušao u stanje prestanka opažaja i osećaja. A neki govedari, pastiri i ratari su tuda prolazili i ugledaše poštovanog Sañđīvu kako sedi u podnožju drveta, u stanju prestanka opažaja i osećaja, te pomisliše: ‘Zadivljujuće je, gospodo, čudesno je! Ovaj asketa je umro sedeći. Hajde da ga kremiramo.’ Tako govedari, pastiri, ratari i putnici nakupiše trave, drveta i kravljeg izmeta, natrpaše oko tela poštovanog Sañđīve, zapališe vatru i odoše svojim putem.

11. Tako, Zli, kada je noć došla kraju, poštovani Sañđīva izađe iz tog stanja.520 Otrese svoj ogrtač i, pošto je bilo jutro, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te ode u selo da isprosi hrane. A oni govedari, pastiri, ratari i putnici ugledaše poštovanog Sañđīvu kako prosi hranu, pa pomisliše: ‘Zadivljujuće je, gospodo, čudesno je! Asketa koji je umro sedeći, oživeo je!’ Zbog toga je poštovani Sañđīva dobio naziv ‘Sañđīva.’521

12. Potom, Zli, Māra Dūsi ovako pomisli: ‘Postoje ovi vrli monasi dobre naravi, ali ja ne znam ni odakle dolaze, ni kuda idu. Kako bi bilo da zaposednem brahmane kućedomaćine i naredim im: „Vređajte, grdite, psujte i šikanirajte te vrle monahe dobre naravi; kad su tako vređani, grđeni, psovani i šikanirani, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će uloviti priliku za sebe”.’522

13. Tako Māra Dūsi zaposedne brahmane kućedomaćine i naredi im: ‘Vređajte, grdite, psujte i šikanirajte te vrle monahe dobre naravi; kad su tako vređani, grđeni, psovani i šikanirani, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će možda uloviti priliku za sebe.’ Pošto je Māra Dūsi zaposeo brahmane kućedomaćine, oni su vređali, grdili, psovali i šikanirali vrle monahe dobre naravi ovako:523 „Ti ćelavi askete, ti crni ropski izrodi nastali od stopala Srodnikovih524 tvrde: ‘Mi smo meditanti, mi smo meditanti!’, te povijenih ramena, pognute glave, tako mlitavi, meditiraju, premeditiraju, izmeditiraju i odmeditiraju.525 Baš kao što sova na grani, vrebajući miša meditira, premeditira, izmeditira i odmeditira ili kao što šakal na obali reke, vrebajući ribu meditira, premeditira, izmeditira i odmeditira ili kao što mačka, vrebajući miša u ostavi, kraj oluka ili na đubrištu meditira, premeditira, izmeditira i odmeditira ili kao što magarac, kad mu skinu tovar stoji uz dovratak, na đubrištu ili kraj oluka meditira, premeditira, izmeditira i odmeditira, tako i ti ćelavci askete, ti crni ropski izrodi nastali od stopala Srodnikovih tvrde: ‘Mi smo meditanti, mi smo meditanti!’, te povijenih ramena, pognute glave, tako mlitavi, meditiraju, premeditiraju, izmeditiraju i odmeditiraju.” Tako, Zli, većina tih ljudi, kada su umrli, posle sloma tela, posle smrti ponovo se rodiše u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, čak u čistilištu.

14. A Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, ovako reče monasima: ‘Monasi, Māra Dūsi je zaposeo brahmane kućedomaćine i kaže im: „Vređajte, grdite, psujte i šikanirajte te vrle monahe dobre naravi; onda, kad su tako vređani, grđeni, psovani i šikanirani, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će možda uloviti priliku za sebe.” Zato, monasi, živite obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živite obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi. Živite obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem… umom prožetim radošću zbog sreće drugih… umom prožetim spokojstvom… bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.’526

15. Zli, kada je Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, tako posavetovao i uputio monahe, oni otidoše u šumu, u podnožje drveta ili u praznu kolibu. Tamo su živeli obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju… umom prožetim saosećanjem… umom prožetim radošću zbog sreće drugih… umom prožetim spokojstvom… bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.

16. Potom, Zli, Māra Dūsi ovako pomisli: ‘Iako radim to što radim, još uvek ne znam odakle dolaze i kuda idu ovi vrli monasi dobre naravi. Hajde sad da zaposednem brahmane kućedomaćine i kažem im: ‘Poštujte, klanjajte se, hvalite i slavite monahe dobre naravi; kad su tako poštovani, klanjani, hvaljeni i slavljeni, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će možda uloviti priliku za sebe.’527

17. Tako Māra Dūsi zaposedne brahmane kućedomaćine i kaže im: ‘Poštujte, klanjajte se, hvalite i slavite monahe dobre naravi; kad su tako poštovani, klanjani, hvaljeni i slavljeni, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će možda uloviti priliku za sebe.’ Pošto je Māra Dūsi zaposeo brahmane kućedomaćine, oni su poštovali, klanjali se, hvalili i slavili monahe dobre naravi. Tako, Zli, većina tih ljudi, kada su umrli, posle sloma tela, posle smrti ponovo se rodiše na dobrom odredištu, u nebeskom svetu.

18. A Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, ovako reče monasima: ‘Monasi, Māra Dūsi je zaposeo brahmane kućedomaćine i kaže im: „Poštujte, klanjajte se, hvalite i slavite monahe dobre naravi; kada su tako poštovani, klanjani, hvaljeni i slavljeni, neka promena će se dogoditi u njihovim umovima i Māra Dūsi će možda uloviti priliku za sebe.” Zato, monasi, živite kontemplirajući odbojnost tela, uočavajući gađenje nad hranom, opažajući prestanak očaranosti čitavim ovim svetom, kontemplirajući prolaznost svih tvorevina.’528

19. Zli, kada je Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, tako posavetovao i uputio monahe, oni otidoše u šumu, u podnožje drveta ili u praznu kolibu. Tamo su živeli kontemplirajući odbojnost tela, uočavajući gađenje nad hranom, opažajući prestanak očaranosti čitavim ovim svetom, kontemplirajući prolaznost svih tvorevina.

20. Potom, kada bi jutro, Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, obuče se, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač te sa svojim pratiocem poštovanim Vidhurom ode u selo da prosi hranu.

21. A Māra Dūsi zaposednu nekog dečaka, te ovaj uze kamen, pogodi njime poštovanog Vidhūru u glavu i razbije mu je. Glave oblivene krvlju, poštovani Vidhūra pratio je u stopu Blaženog Kakusandhu, plemenitog i potpuno probuđenoga. Onda se Blaženi Kakusandha, plemeniti i potpuno probuđeni, okrenu i pogleda ga slonovskim pogledom. ‘Ovaj Māra Dūsi stvarno ne zna za meru.’ Pogođen tim pogledom, Zli, Māra Dūsi pade na onom mestu i preporodi se u Velikom čistilištu.529

22. Dakle, Zli, postoje tri naziva za Veliko čistilište: čistilište šest osnova kontakta, čistilište nabijanja na kolac i čistilište koje treba lično iskusiti.530 Onda, Zli, čuvari čistilišta dođoše do mene i rekoše: ‘Dobri go­spo­di­ne, kada se štap koji kroz telo prolazi odgore i onaj koji prolazi odole sretnu kod tvog srca, tada ćeš znati: „U čistilištu se pečem hiljadu godina.”’

23. Mnogo godina, Zli, mnogo vekova, mnogo milenijuma, pekao sam se u tom Velikom čistilištu. Deset milenijuma pekao sam se u dodatku Velikog čistilišta, doživljavajući osećaj koji se naziva ‘izlazak iz dozrevanja.’531 Oblik mog tela, Zli, bio je poput ljudskog tela, ali je glava bila riblja.

24. Sa čime bi se moglo uporediti čistilište
u kojem se pekao Dūsi, napasnik
nad Vidhurom, učenikom
i brahmanom Kakusandhom?532
sa gvozdenim kopljima, na stotine,
i svako posebno patnju zadaje;
sa time bi se moglo uporediti čistilište
u kojem se pekao Dūsi, napasnik
nad Vidhurom, učenikom
i brahmanom Kakusandhom.

Crni, mnogo imaš da propatiš
što si povredio takvog monaha,
učenika Probuđenoga,
koji je neposredno to iskusio.

25. Usred okeana
ima zgradâ što čitav eon postoje,
svetlucaju safirima, blistaju ognjem,
jasnom, prozračnom svetlošću,
u njima plešu nimfe duginih boja
svojim zamršenim, bogatim ritmovima.

Crni, mnogo imaš da propatiš…
koji je neposredno to iskusio.

26. Ja sam onaj koji je, kada ga
Probuđeni lično obodri,
zatresao palatu Migārine majke
nožnim prstom, dok su monasi gledali.533

Crni, mnogo imaš da propatiš…
koji je neposredno to iskusio.

27. Ja sam onaj koji je, čvrsto upravljajući
snagom natprirodnih moći,
čitavu Veđayanta palatu protresao
nožnim prstom, kako bih prodrmao božanstva:534

Crni, mnogo imaš da propatiš…
koji je neposredno to iskusio.

28. Ja sam onaj koji je u toj palati
Sakki postavio sledeće pitanje:
’Znaš li ti, onda, prijatelju, oslobađanje
kroz potpuno iskorenjivanje žudnje?’
Na to je postavljeno pitanje
Sakka iskreno odgovorio:535

Crni, mnogo imaš da propatiš…
koji je neposredno to iskusio.

29. Ja sam onaj koji je razmišljao
da Brahmi postavi ovo pitanje
u nebeskoj Sudhamma dvorani:
’Postoji li, prijatelju, još uvek u tebi
pogrešno gledište koje si davno prihvatio?
Vidiš li sada blistavi sjaj
koji nadmašuje onaj u svetu Brahme?’
A Brahmā mi tada odgovori
iskreno i po redu:
’Nema više u meni, gospodine,
pogrešnog gledišta koje sam davno prihvatio;
Zaista vidim blistavi sjaj
koji nadmašuje onaj u svetu Brahme.
Kako bih sada mogao tvrditi
da sam ja trajan, večan’:536

Crni, mnogo imaš da propatiš…
koji je neposredno to iskusio.

30. Onaj sam koji je, kroz oslobođenje,
dotakao sam vrh planine Sineru,
posetio Pubbavideha gaj
i sve druge krajeve gde ljudi žive.537

Crni, mnogo imaš da propatiš
što si povredio takvog monaha,
učenika Probuđenoga,
koji je neposredno to iskusio.

31. Još nije pronađena vatra
čija je namera: ‘Hajde da opečem ovu budalu’,
već budala koji jurne na vatru,
sam sebe ispeče delima svojim.
Isto tako i ti, Māra:
krenuvši na Tathāgatu,
nalik budali što se vatrom igra,
jedino samoga sebe opečeš.
Nasrnuvši na Tathāgatu.
mnogo si loših zasluga stekao.
Zli, možeš li da zamisliš
da tvoja zlodela ne dozru?
Time što činiš, gomilaš zlo
koje će dugo potrajati, o nesrećniče!
Māra, podalje se drži od Budnoga,
ne isprobavaj svoje trikove na monasima.”

Tako je monah prekoreo Māru
u Bhesakaḷā gaju,
na šta ovaj mračni duh
na licu mesta nestade bez traga.


Beleške

517 Naziv znači „Kvaritelj” ili „Pokvareni”. Unutar budističkog shvatanja univerzuma pozicija Māre, kao i Mahā Brahme, jeste fiksirana i zauzimaju je različiti pojedinci u skladu sa svojim postupcima.

518 Kakusandha je bio prvi Buda koji se pojavio u sadašnjem kosmičkom ciklusu, nazvanom „Povoljno doba”. Za njim su došli Bude Konāgamaṇa i Kassapa, a posle njih pojavio se Gotama Buda.

519 Ovo ime znači „Nenadmašni”.

520 Čini se da onoga ko je dosegao stanje prestanka nije moguće povrediti ili ubiti. U Vsm XXIII, 37 kaže se da ovo stanje štiti od razaranja čak i stvari koje monah poseduje, poput njegovog ogrtača ili prostirke za sedenje.

521 Ime znači „Preživeli”.

522 To jest, podstičući nastanak nečistoća u njihovom umu, sprečiće ih da pobegnu iz saṁsāre.

523 MA se posebno trudi da ukaže kako Māra nije imao vlast nad njihovim postupcima, jer bi u tom slučaju samo on bio odgovoran i brahmani svojim delima ne bi mogli da stvore za sebe lošu kammu. Umesto toga, Māra je naveo brahmane da zamisle scene u kojima se monasi ponašaju nedolično, što ih je učinilo ogorčenima i navelo da grde monahe. Mārina namera bila je da se u monasima pojave bes i potištenost.

524 „Srodnik” (bandhu) jeste Brahma, kojeg su brahmani tako nazivali jer su ga smatrali svojim prvim pretkom. MA objašnjava kako su verovali da su stvoreni od Brahminih usta, khattiye ili ratnici od njegovih grudi, vesse ili trgovci i zanatlije od butina, sudde ili sluge od stopala, a samaṇe ili askete od njegovih tabana.

525 Đhāyanti pađđhāyanti niđđhāyanti apađđhāyanti. Iako ovi glagoli sami po sebi nemaju pejorativno značenje, ovakav niz je očigledno imao za cilj omalovažavanje. U MN 108.26 ova četiri glagola opisuju meditaciju onoga čiji je um opsednut sa pet prepreka.

526 Četiri brahmavihāre su odgovarajući protivotrov za neprijateljstvo drugih, kao i za sklonost ka besu i utučenosti u sopstvenom umu.

527 Ovaj put Mārina namera bila je da monasi postanu žrtve gordosti, samozadovoljstva i nemara.

528 MA citira suttu (AN 7:46) u kojoj se tvrdi da su ove četiri meditacije protivotrov za seksualnu žudnju, žeđ za prijatnim ukusima, vezanost za ovaj svet i opčinjenost dobitkom, slavom i pohvalom.

529 MA: Slonovski pogled (nāgapalokita) znači da je umesto savijanja vrata, okrenuo čitavo telo kako bi se osvrnuo. Māra Dūsi nije umro zbog Budinog slonovskog pogleda, već je loša kamma stvorena postupcima prema velikom učeniku okončala njegov život na licu mesta.

530 Veliko čistilište, takođe nazivano Avići, detaljno je opisano u MN 130.16–19.

531 MA: Za ovaj osećaj, koji se doživljava u dodatku (ussada) Velikog čistilišta, kaže se da je bolniji od osećaja koji se ima u samom Velikom čistilištu.

532 Buddha Kakusandha se naziva brahmanom u smislu iznetom u MN 39.24.

533 Ovo se odnosi na SN 51:14.

534 Videti MN 37.11.

535 Videti MN 37.12.

536 Ovo se odnosi na SN 6:5.

537 Ovaj stih se odnosi na natprirodnu moć poštovanog Moggallāne da poput ptice leti vazduhom.