Mađđhima nikāya 55
Đivaka sutta
Govor Đivaku
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1.
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u mangovom gaju koji je sanghi poklonio Đīvaka Komarabhaćća.573
2. Onda Đīvaka Komārabhaćća otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i ovako reče:
3. „Poštovani gospodine, ovako sam čuo: ‘Oni kolju živa bića radi askete Gotame; iako zna za to, asketa Gotama, jede meso pripremljeno za njega od životinja ubijenih njega radi.’ Da li oni koji tako govore zaista ponavljaju ono što je rekao Blaženi ili ga tumače pogrešno, suprotno činjenicama? Objašnjavaju li oni u skladu sa Dhammom, na takav način da se bilo šta što bi bilo osnov za prigovor ne može s pravom izvesti iz njihovih tvrdnji?”
4. „Đīvaka, oni koji tako govore, ne ponavljaju ono što sam rekao, već o meni koriste neistine, suprotno činjenicama.
5. Đīvaka, kažem da postoje tri slučaja kada meso ne treba jesti: kad vidiš, čuješ ili posumnjaš [da je živo biće ubijeno radi monaha]. Kažem da meso ne treba jesti u ta tri slučaja. Takođe kažem da postoje tri slučaja kada se meso može jesti: kad ne vidiš, ne čuješ i ne posumnjaš [da je živo biće ubijeno radi monaha]. Kažem da se meso može jesti u ta tri slučaja.574
6. Tako, Đīvaka, monah živi zavisan od nekog sela ili grada. Takav monah živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi. Onda kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ode do njega i pozove da sutradan dođe na obrok u njegov dom. Monah, ako tako želi, prihvati poziv. Kada noći dođe kraj, ujutro, obuče se, uzme svoju zdelu i gornji ogrtač, pa ode do doma kućedomaćinovog ili kućedomaćinovog sina i sede na pripremljeno mesto. Onda ga kućedomaćin ili kućedomaćinov sin posluže ukusnom hranom. A on ne razmišlja: ‘Kako je dobro što me kućedomaćin ili kućedomaćinov sin služe tako ukusnom hranom! Kad bi me samo kućedomaćin ili kućedomaćinov sin posluživali tako ukusnom hranom i ubuduće!’ Monah tako ne razmišlja. Jede tu hranu ne vezujući se za nju, ne zanosi se njome i nije njome opsednut – uviđa opasnost u tome i zahvaljujući razumevanju uspeva da izbegne zamku. Šta misliš, Đīvaka? Da li bi u takvoj prilici monah uradio nešto na svoju nesreću ili na nesreću drugog ili na nesreću obojice?” – „Zaista ne bi.” – „Zar onda taj monah u takvoj prilici ne jede hranu kojoj se ne može ništa prigovoriti?”
7. „Jede, poštovani gospodine. A ja sam ovako čuo: ‘Brahmā boravi u prijateljskoj ljubavi.’ A Blaženi je moj vidljivi svedok tome; jer Blaženi boravi u prijateljskoj ljubavi.”
„Đīvaka, svaku strast, svaku mržnju, svaku obmanutost iz kojih bi zlovolja mogla nastati, Tathāgata je napustio, presekao im koren, načinio poput palminog panja, uklonio ih tako da se u budućnosti više ne mogu javiti.575 Ako se to što si rekao na ovo odnosi, onda ga odobravam.”
„Poštovani gospodine, ono što sam govorio odnosilo se upravo na to.”
8–10. Tako, Đīvaka, monah živi zavisan od nekog sela ili grada. Takav monah živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem… umom prožetim radošću zbog sreće drugih… umom prožetim spokojstvom, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi. Onda kućedomaćin ili kućedomaćinov sin ode do njega i pozove da sutradan dođe na obrok u njegov dom. Monah, ako tako želi, prihvati poziv… Šta misliš, Đīvaka? Da li bi u takvoj prilici monah uradio nešto na svoju nesreću ili na nesreću drugog ili na nesreću obojice?” – „Ne bi, poštovani gospodine.” – „Zar onda taj monah u takvoj prilici ne jede hranu kojoj se ne može ništa prigovoriti?”
11. „Jede, poštovani gospodine. A ja sam ovako čuo: ‘Brahmā boravi u spokojstvu.’ Blaženi je moj vidljivi svedok tome; jer Blaženi boravi u spokojstvu.”
„Đīvaka, svaku strast, svaku mržnju, svaku obmanutost iz kojih bi okrutnost, nezadovoljstvo ili averzija mogli nastati, Tathāgata je napustio, presekao im koren, načinio poput palminog panja, uklonio ih tako da se u budućnosti više ne mogu javiti.576 Ako se to što si rekao na ovo odnosi, onda ga odobravam.”
„Poštovani gospodine, ono što sam govorio odnosilo se upravo na to.”
12. „Ako bi bilo ko ubio živo biće zbog Tathāgate ili njegovog učenika, time sebi nanosi mnogo štete u pet slučajeva. Kada kaže: ‘Idi i uhvati to živo biće’, to je prvi slučaj kad sebi nanosi mnogo štete. Kada to živo biće doživljava bol i muku dok ga na povocu vuku na klanje, to je drugi slučaj kad sebi nanosi mnogo štete. Kada kaže: ‘Idi i zakolji to živo biće’, to je treći slučaj kad sebi nanosi mnogo štete. Kada to živo biće doživljava bol i muku dok ga kolju, to je četvrti slučaj kad sebi nanosi mnogo štete. Kada Tathāgati ili njegovom učeniku poslužuje takvu hranu koja nije dopuštena, to je peti slučaj kad sebi nanosi mnogo štete. Svako ko bi ubio živo biće zbog Tathāgate ili njegovog učenika, time sebi stvara mnogo štete u tih pet slučajeva.”
13. Kada ovo bi rečeno, Đīvaka Komārabhaćća reče Blaženome: „Izvanredno, poštovani gospodine, čudesno! Monasi sebe prehranjuju dopuštenom hranom. Monasi sebe prehranjuju hranom kojoj se ne može ništa prigovoriti. Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno!… Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”577
Beleške
573 Đīvaku je rodila Salavati, kurtizana iz Rāđagahe, i onda ostavila u korpi na đubrištu. Tu ga je pronašao princ Abhaya i usvojio. Studirao je medicinu na univerzitetu u Takkasili i kasnije bio lični lekar Budin. Dok ga je jednom slušao kako izlaže Dhammu, dostigao je stupanj ulaska u tok (sotapana).
574 U ovom odlomku Buda na jasan i eksplicitan način iznosi sanghi pravila o jedenju mesa. Uočljivo je da Buda ne zahteva od monaha da budu vegetarijanci, već im dozvoljava da jedu meso kad su sigurni da životinja nije ubijena specijalno zato da bi se njima obezbedila hrana. Takvo se meso nazivalo tikoṭiparisuddha, „čisto u tri pogleda”, zato što monah nije video, nije čuo, niti sumnja da potiče od životinje namenjene specijalno za njegovu ishranu. Pravilo o uzdržavanju od ubijanja koje važi za nezaređenog budistu sprečavalo bi ga da ubija radi sopstvene hrane, ali se ta zabrana ne odnosi na kupovinu mesa pripremljenog od životinja koje su već mrtve. Više o ovome videti u Vin Mv Kh 6/i237–238 i I. B. Horner: Early Buddhism and the Taking of Life, str. 20–26.
575 Ovde Buda pokazuje da sam ne boravi u prijateljskoj ljubavi samo zahvaljujući potiskivanju zlovolje kroz zadubljenje zasnovano na prijateljskoj ljubavi, kao što čini božanstvo Brahmā, već da je dostizanjem stanja arahanta iščupao same korene zlovolje.
576 Okrutnost, nezadovoljstvo i averzija (vihesā, arati, paṭigha) jesu antipodi saosećanju, radosti zbog sreće drugih i spokojstvu.
577 Zbunjujuće je da Đīvaka, čini se, ovde sebe prvi put definiše kao nezaređenog sledbenika, iako je već bio ustaljen u ulasku u tok. Možda je ova formula korišćena da se još jednom potvrdi posvećenost Trostrukom dragulju, a nije se izgovarala samo pri objavljivanju početnog prihvatanja tog utočišta.