Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikaya 57

Kukkura-vatika sutta
Asketa psećeg zaveta

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji naroda Koliya, kraj grada po imenu Haliddavasana.

2. Onda Puṇṇa, iz naroda Koliya, asketa volovskog zaveta i Seniya, goli asketa psećeg zaveta, dođoše do Blaženoga, pa se Puṇṇa, asketa vo­lovskog zaveta, pokloni Blaženome i sede sa strane, dok se Seniya, goli asketa psećeg zaveta, učtivo pozdravi sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, smesti se on sa strane, sklupčavši se poput psa. Pošto Puṇṇa, asketa volovskog zaveta, sede, on ovako upita Blaženoga: „Po­štovani gospodine, ovaj goli asketa psećeg zaveta Seniya čini ono što je teško činiti: jede hranu tek kad je bačena na tlo. Odavno je primio taj pseći zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav će biti njezin budući tok?”

„Dovoljno je, Puṇṇa. Ne postavljaj mi takvo pitanje.”

Drugi put… Treći put Puṇṇa, asketa volovskog zaveta, upita Blaženo­ga: „Poštovani gospodine, ovaj goli asketa psećeg zaveta, Seniya čini ono što je teško činiti: jede hranu tek kad je bačena na tlo. Odavno je primio taj pseći zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav će biti njezin budući tok?”

„Dobro, Puṇṇa, pošto svakako ne mogu da te odvratim kad kažem: ‘Dovoljno je, Puṇṇa. Ne postavljaj mi takvo pitanje’, odgovoriću ti.

3. Dakle, Puṇṇa, neko razvija pseći zavet potpuno i neograničeno, ra­zvija pseće navike potpuno i neograničeno, razvija pseći um potpuno i ne­ograničeno, razvija pseće ponašanje potpuno i neograničeno. Radeći tako, posle sloma tela, posle smrti preporađa se u društvu pasa. Ako pri svemu tome ovako razmišlja: ‘Ovom vrlinom, zavetom, asketizmom ili svetačkim životom postaću (veliko) božanstvo ili neko (manje) božanstvo’, to je po­grešno razumevanje. A za onoga s pogrešnim razumevanjem postoje dva odredišta: čistilište ili svet životinja. Dakle, Puṇṇa, ako u psećem zavetu uspe, odvešće ga to u društvo pasa; ako ne uspe, odvešće ga to u čistilište.”

4. Kad ovo bi izrečeno, Seniya, goli asketa psećeg zaveta, zacvile i grunuše mu suze. Tada Blaženi reče Puṇṇi, sinu naroda Koliya i asketi volovskog zaveta: „Puṇṇa, nisam te mogao odvratiti kad rekoh: ‘Dovoljno je, Puṇṇa. Ne postavljaj mi takvo pitanje.’”

[Na to Seniya, asketa psećeg zaveta, reče:] „Ne plačem ja zato što je tako govorio Blaženi, već zato što sam tako davno primio taj pseći zavet i dugo ga praktikovao. Poštovani gospodine, ovde je i Puṇṇa, sin naroda Koliya i asketa volovskog zaveta. Odavno je primio taj volovski zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav će biti njezin budući tok?”

„Dovoljno je, Seniya. Ne postavljaj mi takvo pitanje.”

Drugi put… I treći put Seniya, goli asketa psećeg zaveta, upita Blaže­noga: „Poštovani gospodine, ovde je i Puṇṇa, sin naroda Koliya i asketa volovskog zaveta; odavno je primio taj volovski zavet i dugo ga praktikuje. Kakva je njegova sudbina? Kakav će biti njezin budući tok?”

„Dobro, Seniya, pošto ne mogu da te odvratim kad kažem: ‘Dovoljno je, Seniya. Ne postavljaj mi takvo pitanje’, odgovoriću ti.

5. Dakle, Seniya, neko razvija volovski zavet potpuno i neograničeno, razvija volovsku naviku potpuno i neograničeno, razvija volovski um pot­puno i neograničeno, razvija volovsko ponašanje potpuno i neograničeno. Radeći tako, posle sloma tela, posle smrti preporađa se u društvu volova. Ako pri svemu tome ovako razmišlja: ‘Ovom vrlinom, zavetom, asketiz­mom ili asketskim životom postaću (veliko) božanstvo ili neko (manje) božanstvo’, to je pogrešno razumevanje. A za onoga sa pogrešnim razumevanjem postoje dva odredišta: čistilište ili svet životinja. Dakle, Seniya, ako u volovskom zavetu uspe, odvešće ga to u društvo volova; ako ne uspe, odvešće ga to u čistilište.”

6. Kad ovo bi izrečeno, Puṇṇa, sin naroda Koliya i asketa volovskog zaveta, zacvile i grunuše mu suze. Tada Blaženi reče Seniyi, golom asketi psećeg zaveta: „Seniya, nisam te mogao odvratiti kada rekoh: ‘Dovoljno je, Seniya. Ne postavljaj mi takvo pitanje.’”

[Na to Seniya, asketa volovskog zaveta, reče:] „Ne plačem ja zato što je tako govorio Blaženi, već zato što sam tako davno primio taj volovski zavet i tako dugo ga praktikovao. Poštovani gospodine, ovakvo je moje poverenje u Blaženog: ‘Blaženi može da me poduči Dhammi na takav na­čin da napustim volovski zavet i da ovaj goli asketa psećeg zaveta napusti svoj pseći zavet.”

„Onda, Puṇṇa, dobro slušaj i zapamti šta ću ti reći.” – „Da, poštova­ni,” odgovori on. A Blaženi ovako nastavi:

7. „Puṇṇa, pošto sam ih neposredno razumeo, objavio sam da postoje četiri vrste postupaka. Koje četiri? Postoji taman postupak s tamnim re­zultatom, postoji svetao postupak sa svetlim rezultatom, postoji taman i svetao postupak s tamnim i svetlim rezultatom i, najzad, postoji postupak koji nije ni taman ni svetao, sa ni tamnim ni svetlim rezultatom, a vodi iskorenjivanju postupka.

8. Kakav je to, Puṇṇa, taman postupak s tamnim rezultatom? Neko stvara povređujuće telesne tvorevine, stvara povređujuće verbalne tvore­vine, stvara povređujuće mentalne tvorevine. Čineći tako, ponovo se rađa u svetu ispunjenom povređivanjem. Kad se to dogodi, povređujući kontakti ga pogađaju. Kad ga pogode, ispunjen je povređujućim osećajima toliko snažnim kao da se nalazi u čistilištu. Tako se svako biće preporađa u zavisnosti od samoga sebe: preporađa se zahvaljujući postupcima koje je samo načinilo. Kad se preporodi, kontakti ga pogađaju. Zato kažem da su bića naslednici sopstvenih dela. Ovo se naziva tamni postupak s tamnim rezultatom.

9. Kakav je to svetao postupak sa svetlim rezultatom? Neko stvara ne­ povređujuću telesnu tvorevinu, stvara nepovređujuću verbalnu tvorevinu, stvara nepovređujuću mentalnu tvorevinu. Čineći tako, ponovo se rađa u svetu u kojem nema povređivanja. Kad se to dogodi, nepovređujući kontakti ga pogađaju. Kad ga pogode, ispunjen je nepovređujućim ose­ćajima, toliko prijatnim kao što su oni u svetu božanstava blistave slave. Tako se svako biće preporađa u zavisnosti od samoga sebe: preporađa se u skladu sa postupcima koje je samo načinilo. Kad se preporodi, kontakti ga pogađaju. Zato kažem da su bića naslednici sopstvenih dela. Ovo se naziva svetao postupak sa svetlim rezultatom.

10. Kakav je to taman i svetao postupak s tamnim i svetlim rezulta­tom? Neko stvara telesnu tvorevinu koja je i povređujuća i nepovređuju­ća… verbalnu tvorevinu… mentalnu tvorevinu koja je i povređujuća i nepovređujuća. Čineći tako, ponovo se rađa u svetu u kojem i ima i nema povređivanja. Kad se to dogodi, pogađaju ga kontakti koji ne povređuju i oni koji povređuju. Kad ga pogode, ispunjen je i nepovređujućim i po­vređujućim osećajima, mešavinom zadovoljstva i bola, kao što to biva sa ljudima, nekim božanstvima i nekim stanovnicima nižih svetova. Tako se svako biće preporađa u zavisnosti od samoga sebe: preporađa se u skladu sa postupcima koje je načinilo. Kad se ponovo rodi, kontakti ga pogađaju. Zato kažem da su bića naslednici sopstvenih dela. Ovo se naziva taman i svetao postupak sa tamnim i svetlim rezultatom.

11. Kakav je to ni taman ni svetao postupak, sa ni tamnim ni sve­tlim rezultatom, a vodi iskorenjivanju postupka? Svaka volja da se izbegne postupak koji je taman, s tamnim rezultatom, svaka volja da se izbegne postupak koji je svetao, sa svetlim rezultatom i svaka volja da se izbegne postupak koji je taman i svetao, s tamnim i svetlim rezultatom: to se nazi­va ni taman ni svetao postupak, sa ni tamnim ni svetlim rezultatom, a vodi iskorenjivanju postupka. Ovo su četiri vrste postupaka koje sam objavio da postoje, pošto sam ih neposredno razumeo.”

12. Kad ovo bi rečeno, Puṇṇa, sin naroda Koliya i asketa volovskog zaveta, reče Blaženome: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Go­tama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce… Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”

13. A Seniya, goli asketa psećeg zaveta, reče: „Izvrsno, učitelju Gota­ma! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je sta­jalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao zaređenog sledbenika i neka primim puno zaređenje.”

14. „Seniya, onaj ko je prethodno pripadao nekom drugom redu, a želi da se pridruži beskućnicima i primi puno zaređenje u učenju i pravilima, mora provesti četiri probna meseca. Posle četiri meseca, ako su zado­voljni njime, monasi ga primaju u beskućništvo i daju mu puno zaređenje, tako da i sam postaje monah.”

„Ako oni koji su prethodno pripadali nekom drugom redu, a žele da se pridruže beskućnicima i prime puno zaređenje u učenju i pravilima, mora­ju provesti četiri probna meseca, a posle četiri meseca, ako su zadovoljni njima, monasi ih primaju u beskućništvo i daju im puno zaređenje, tako da i sami postaju monasi, ja ću na probi provesti četiri godine, a posle te četiri godine neka me monasi, ako su zadovoljni mnome, prime u beskućništvo i daju mi puno zaređenje.”

15. I tako Seniya, goli asketa psećeg zaveta, primi od Blaženog puno zaređenje i bi primljen među beskućnike. Ne zadugo posle potpunog zare­đenja, boraveći u meditaciji, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Seniya, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na kraj­njem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođe­nje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” Poštovani Seniya postade jedan od arahanata.