Mađđhima nikāya 59
Bahuvedaniya sutta
Mnogo vrsta osećaja
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
2. Tada stolar Pañćakanga615 dođe do poštovanog Udāyina, pokloni mu se, sede sa strane i upita ga:
3. „Poštovani gospodine, koliko vrsta osećaja Blaženi tvrdi da postoje?”
„Kućedomaćine, Blaženi tvrdi da postoje tri vrste osećaja: prijatan osećaj, bolan osećaj i ni bolan ni prijatan osećaj. Za te tri vrste osećaja Blaženi tvrdi da postoje.”
„Poštovani Udāyine, ne tvrdi Blaženi da postoje tri vrste osećaja; Blaženi tvrdi da postoje dve vrste osećaja: prijatan osećaj i bolan osećaj. A za ni bolan ni prijatan osećaj Blaženi je rekao da je mirna i uzvišena vrsta sreće.”
Po drugi i treći put poštovani Udāyin potvrdi svoje gledište, po drugi i treći put stolar Pañćakanga potvrdi svoje. Tako ni poštovani Udāyin nije mogao da ubedi stolara Pañćakangu, a ni stolar Pañćakanga nije mogao da ubedi poštovanog Udāyina.
4. Ovaj razgovor čuo je poštovani Ānanda. Onda ode do Blaženog, i, pokloni se, sede sa strane te prepriča razgovor između poštovanog Udāyina i stolara Pañćakange. Kad je završio, Blaženi reče poštovanom Ānandi:
5. „Ānanda, to je zapravo bilo istinito izlaganje poštovanog Udāyina koje nije prihvatio stolar Pañćakanga, kao što je istinito i izlaganje stolara Pañćakange koje nije prihvatio poštovani Udāyin. U jednom izlaganju rekao sam da postoje dve vrste osećaja; u drugom sam rekao da postoje tri vrste osećaja; u sasvim drugom rekao sam da postoji pet vrsta osećaja; u sasvim drugom izlaganju rekao sam da postoji šest vrsta osećaja; u sasvim drugom izlaganju rekao sam da postoji osamnaest vrsta osećaja; u sasvim drugom izlaganju rekao sam da postoji trideset šest vrsta osećaja; a u sasvim drugom izlaganju rekao sam da postoji sto osam vrsta osećaja.616 Tako sam prikazao Dhammu u [različitim] izlaganjima.
I pošto sam na taj način prikazao Dhammu u [različitim] izlaganjima, može se od onih koji se ne slože, saglase i prihvate ono što su drugi dobro izrekli i dobro objasnili, očekivati da se prepiru, nadmudruju i svađaju, ubadajući jedni druge rečima kao bodežima. Ali se od onih koji se slože, saglase i prihvate ono što su drugi dobro izrekli i dobro objasnili, može očekivati da će živeti u slozi, uzajamnom poštovanju, bez razmirica, mešati se lako poput mleka i vode, gledati jedni na druge očima ljubavi.
6. „Ānanda, postoji pet struna zadovoljstva čula. Kojih pet? Oblici dostupni oku, za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. Zvuci dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Dodiri dostupni telu, za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. To je pet struna zadovoljstava čula. A prijatnost i radost koji nastanu na osnovu tih pet struna zadovoljstva čula jesu zadovoljstvo čula.
7. Ako bi neko rekao: ‘To je najveće zadovoljstvo i radost koju doživljavaju bića’, ne bih se sa njim saglasio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva, uzvišenija i tananija od tog zadovoljstva. Koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.
8. Ako bi neko rekao: ‘To je najveće zadovoljstvo i radost koju doživljavaju bića’, ne bih se s njim saglasio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva, uzvišenija i tananija od tog zadovoljstva. Koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, smirivanjem usmerene misli i istraživanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodno zadovoljstva.
9. Ako bi neko rekao… Koja je druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, sa slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim razumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i svesnošću.’ To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.
10. Ako bi neko rekao… Koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.617
11. Ako bi neko rekao… Koja je druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, potpunim nadilaženjem opažanja oblika, nestankom opažanja čulnih utisaka, neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svestan da ‘prostor jeste beskrajan’, monah ulazi i ostaje u području beskrajnog prostora. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.
12. Ako bi neko rekao… Koja je druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, potpunim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, svestan da ‘svest jeste beskonačna’, monah ulazi i ostaje u području beskonačne svesti. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.
13. Ako bi neko rekao… Koja je druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da ‘nema ničega’, monah ulazi i ostaje u području ničega. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.
14. Ako bi neko rekao… Koja je druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, potpunim nadilaženjem područja ničega, monah ulazi i ostaje u području ni opažanja ni neopažanja. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.
15. Ako bi neko rekao: ‘To je najveće zadovoljstvo i radost koju doživljavaju bića’, ne bih se s njim saglasio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva, uzvišenija i tananija od tog zadovoljstva. Koja je druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, monah ulazi i ostaje u prestanku opažaja i osećaja. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.
16. Moguće je, Ānanda, da askete drugih tradicija ovako kažu: ‘Asketa Gotama govori o prestanku opažaja i osećaja, opisuje to kao zadovoljstvo. A šta je to, kako to izgleda?’ Asketama drugih tradicija koji tako kažu treba ovako odgovoriti: ‘Prijatelji, Blaženi opisuje zadovoljstvo ne samo kao prijatan osećaj; umesto toga, prijatelji, Tathāgata opisuje kao zadovoljstvo svaku vrstu zadovoljstva gde god i na koji god način da se nađe.’”618
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Beleške
615 Pañćakanga, stolar koji je radio za Pasenadija, kralja Kosale, bio je predani Budin sledbenik. Pojavljuje se i u MN 78 i MN 127.
616 Dve vrste osećaja su telesni i mentalni osećaj ili (ređe) dva koja je pomenuo Pañćakanga u §3. Tri vrste su one o kojima govori Udāyin u §3. Pet vrsta su svojstva (telesnog) zadovoljstva, (mentalne) radosti, (telesnog) bola, (mentalne) tuge i spokojstva. Šest vrsta jesu osećaji nastali iz kontakta kroz šest čula. Osamnaest vrsta jesu osamnaest vrsta mentalnog istraživanja – istraživanje objekata šest čula koji stvaraju radost, onih koji stvaraju tugu i onih koji stvaraju spokojstvo (videti MN 137.8). Trideset šest vrsta su trideset šest položaja bića – šest vrsta radosti, tuge i spokojstva, svaki zasnovan ili na životu domaćina ili na životu monaha (videti MN 137:9–15). Sto osam vrsta su prethodnih trideset šest uzetih tako da se odnose na prošlost, sadašnjost i budućnost.
617 MA ukazuje da govoreći o ni bolnom ni prijatnom osećaju četvrtog zadubljenja kao vrsti zadovoljstva, Buda implicitno potvrđuje gledište koje zastupa Pañćakanga.
618 MA: Moguće je naći zadovoljstvo koje osećamo i koje ne osećamo (ovo drugo je zadovoljstvo koje pripada stanju prestanka). Tathāgata opisuje oboje kao zadovoljstvo, zato što u njima nema patnje (niddukkhabhāva).