Theravāda budističko društvo
Download PDF

Mađđhima nikāya 59

Bahuvedaniya sutta
Mnogo vrsta osećaja

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika.

2. Onda drvodelja Pañćakaṅga [1] otide do poštovanog Udāyīja i pošto mu se poklonio, sede sa strane i upita ga:

3. „Poštovani gospodine, koliko vrsta osećaja Blaženi tvrdi da postoje?“

„Kućedomaćine, Blaženi tvrdi da postoje tri vrste osećaja: prijatan osećaj, neprijatan osećaj i ni prijatan ni neprijatan osećaj. Za te tri vrste osećaja Blaženi tvrdi da postoje.“

„Poštovani Udāyī, ne tvrdi Blaženi da postoje tri vrste osećaja; Blaženi tvrdi da postoje dve vrste osećaja: prijatan osećaj i neprijatan osećaj. A za taj ni prijatan ni neprijatan osećaj Blaženi je rekao da je mirna i uzvišena vrsta sreće.“

Po drugi i po treći put poštovani Udāyī potvrdi svoje gledište, po drugi i po treći put drvodelja Pañćakaṅga potvrdi svoje. Tako da ni poštovani Udāyī nije mogao da ubedi drvodelju Pañćakaṅgu, a ni drvodelja Pañćakaṅga nije mogao da ubedi poštovanog Udāyīja.

4. Ovaj razgovor čuo je poštovani Ānanda. Onda on ode do Blaženog i, pošto se poklonio, sede sa strane, te ispriča čitav razgovor između poštovanog Udāyīja i drvodelje Pañćakaṅge. Kada je završio, Blaženi reče poštovanom Ānandi:

5. „Ānanda, to je zapravo bilo istinito izlaganje poštovanog Udāyīja koje nije prihvatio drvodelja Pañćakaṅga, kao što je istinito i izlaganje drvodelje Pañćakaṅge koje nije prihvatio poštovani Udāyī. U jednom izlaganju sam rekao da postoje dve vrste osećaja; u drugom izlaganju sam rekao da postoje tri vrste osećaja; u sasvim drugom izlaganju sam rekao da postoji pet vrsta osećaja; u sasvim drugom izlaganju sam rekao da postoji šest vrsta osećaja; u sasvim drugom izlaganju sam rekao da postoji osamnaest vrsta osećaja; u sasvim drugom izlaganju sam rekao da postoji trideset šest vrsta osećaja; u sasvim drugom izlaganju sam rekao da postoji sto osam vrsta osećaja. [2] Na taj način sam prikazao Dhammu u [različitim] izlaganjima.

I pošto sam na taj način prikazao Dhammu u [različitim] izlaganjima, može se očekivati od onih koji se neće složiti, saglasiti i prihvatiti ono što su drugi dobro izrekli i dobro objasnili, da će se prepirati, nadmudrivati i svađati, ubadajući jedni druge rečima kao noževima. Ali se od onih koji će se složiti, saglasiti i prihvatiti ono što su drugi dobro izrekli i dobro objasnili, može očekivati da će živeti u slozi, uzajamnom poštovanju, bez razmirica, mešati se lako poput mleka i vode, gledati jedni na druge očima ljubavi.

6. „Ānanda, postoji pet struna zadovoljstava čula. Kojih pet? Oblici vidljivi oku za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa čulnom željom i podsticajni za žudnju. Zvuci čujni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Dodiri dostupni telu za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa čulnom željom i podsticajni za žudnju. To je pet struna zadovoljstava čula. A prijatnost i užitak koji nastanu na osnovu tih pet struna zadovoljstava čula jesu zadovoljstavo čula.

7. Ako bi neko rekao: ’To je najveće zadovoljstvo i radost koju doživljavaju bića’, ja se sa njim ne bih saglasio. A zašto? Zato što postoji jedna druga vrsta zadovoljstva, uzvišenija i tananija nego što je to zadovoljstvo. A koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenošću misli i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno se iz osame. To je ta druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg nego što je prethodno zadovoljstvo.

8. Ako bi neko rekao: ’To je najveće zadovoljstvo i radost koju doživljavaju bića’, ja se sa njim ne bih saglasio. A zašto? Zato što postoji jedna druga vrsta zadovoljstva, uzvišenija i tananija nego što je to zadovoljstvo. A koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, sa smirivanjem usmerenosti misli i istraživanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerenosti misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. To je ta druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg nego što je prethodno zadovoljstvo.

9. Ako bi neko rekao… A koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, sa bleđenjem i ushićenja, monah ostaje spokojan, sabran i jasno razumevajući, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ’Srećan je čovek ispunjen spokojstvom i sabranošću!’ To je ta druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg nego što je prethodno zadovoljstvo.

10. Ako bi neko rekao… A koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, sa napuštanjem zadovoljstva i bola — kao i sa ranijim nestankom radosti i žalosti – monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista sabranost zasnovana na spokojstvu. To je ta druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg nego što je prethodno zadovoljstvo. [3]

11. Ako bi neko rekao… A koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, sa potpunim prevazilaženjem opažaja oblika, sa nestankom opažaja čulnih podražaja, sa neobraćanjem pažnje na opažaje različitosti, svestan da „prostor jeste beskonačan“, monah ulazi i ostaje u području beskonačnog prostora. To je ta druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg nego što je prethodno zadovoljstvo.

12. Ako bi neko rekao… A koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, sa potpunim prevazilaženjem područja beskonačnog prostora, svestan da „svest jeste beskonačna“, monah ulazi i ostaje u području beskonačne svesti. To je ta druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg nego što je prethodno zadovoljstvo.

13. Ako bi neko rekao… A koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, sa potpunim prevazilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da „ništa ne postoji“, monah ulazi i ostaje u području ništavila. To je ta druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg nego što je prethodno zadovoljstvo.

14. Ako bi neko rekao… A koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, sa potpunim prevazilaženjem područja ništavila, monah ulazi i ostaje u području ni opažanja ni neopažanja. To je ta druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg nego što je prethodno zadovoljstvo.

15. Ako bi neko rekao: ’To je najveće zadovoljstvo i radost koju doživljavaju bića’, ja se sa njim ne bih saglasio. A zašto? Zato što postoji jedna druga vrsta zadovoljstva, uzvišenija i tananija nego što je to zadovoljstvo. A koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, sa potpunim prevazilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, monah ulazi i ostaje u prestanku opažanja i osećaja. To je ta druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg nego što je prethodno zadovoljstvo.

16. Moguće je, Ānanda, da askete drugih škola možda ovako kažu: ’Asketa Gotama govori o prestanku opažaja i osećaja, opisuje to kao zadovoljstvo. A šta je to, kako to izgleda?’ Asketama drugih škola koji tako kažu treba odgovoriti ovako: ’Prijatelji, Blaženi opisuje zadovoljstvo ne samo u odnosu na prijatan osećaj; umesto toga, prijatelji, Tathāgata opisuje kao zadovoljstvo svaku vrstu zadovoljstva gde god i na koji god način da se nađe’.“ [4]

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženog.


Beleške

[1] Pañćakaṅga, drvodelja koji je radio za Pasenadija, kralja Kosale, bio je predani Budin sledbenik. On se pojavljuje i u MN 78 i MN 127. [Natrag]

[2] Dve vrste osećaja su telesni i mentalni osećaj ili (ređe) dva koja je pomenuo Pañćakaṅga u §3. Tri vrste su one o kojima govori Udāyī u §3. Pet vrsta su svojstva (telesnog) zadovoljstva, (mentalne) radosti, (telesnog) bola, (mentalne) tuge i spokojstva. Šest vrsta jesu osećaji nastali iz kontakta kroz šest čula. Osamnaest vrsta jesu osamnaest mentalnih istraživanja – istraživanje objekata šest čula koji stvaraju radost, stvaraju tugu i stvaraju spokojstvo (videti MN 137.8). Trideset šest vrsta su trideset šest položaja bića – šest vrsta radosti, tuge i spokojstva, svaki zasnovan ili na životu domaćina ili na životu monaha (videti MN 137:9-15). Sto osam vrsta su prethodnih trideset šest uzetih tako da se odnose na prošlost, sadašnjost i budućnost. [Natrag]

[3] Komentar za MN ukazuje da govoreći o ni bolnom ni prijatnom osećaju četvrtog zadubljenja kao vrsti zadovoljstva, Buda implicitno potvrđuje gledište koje zastupa Pañćakaṅga [Natrag]

[4] Komentar za MN: Moguće je naći zadovoljstvo koje osećamo i koje ne osećamo (ovo drugo je zadovoljstvo koje pripada stanju prestanka). tathāgata opisuje oboje kao zadovoljstvo zato što u njima nema patnje (niddukkhabhāva) [Natrag]