Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 59

Bahuvedaniya sutta
Mnogo vrsta osećaja

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đeti­nom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

2. Tada stolar Pañćakanga dođe do poštovanog Udāyina, pokloni mu se, sede sa strane i upita ga:

3. „Poštovani gospodine, koliko vrsta osećaja Blaženi tvrdi da postoje?”

„Kućedomaćine, Blaženi tvrdi da postoje tri vrste osećaja: prijatan osećaj, bolan osećaj i ni bolan ni prijatan osećaj. Za te tri vrste osećaja Blaženi tvrdi da postoje.”

„Poštovani Udāyine, ne tvrdi Blaženi da postoje tri vrste osećaja; Bla­ženi tvrdi da postoje dve vrste osećaja: prijatan osećaj i bolan osećaj. A za ni bolan ni prijatan osećaj Blaženi je rekao da je mirna i uzvišena vrsta sreće.”

Po drugi i treći put poštovani Udāyin potvrdi svoje gledište, po drugi i treći put stolar Pañćakanga potvrdi svoje. Tako ni poštovani Udāyin nije mogao da ubedi stolara Pañćakangu, a ni stolar Pañćakanga nije mogao da ubedi poštovanog Udāyina.

4. Ovaj razgovor čuo je poštovani Ānanda. Onda ode do Blaženog, i, pokloni se, sede sa strane te prepriča razgovor između poštovanog Udāyina i stolara Pañćakange. Kad je završio, Blaženi reče poštovanom Ānandi:

5. „Ānanda, to je zapravo bilo istinito izlaganje poštovanog Udāyina koje nije prihvatio stolar Pañćakanga, kao što je istinito i izlaganje stolara Pañćakange koje nije prihvatio poštovani Udāyin. U jednom izlaganju re­kao sam da postoje dve vrste osećaja; u drugom sam rekao da postoje tri vrste osećaja; u sasvim drugom rekao sam da postoji pet vrsta osećaja; u sasvim drugom izlaganju rekao sam da postoji šest vrsta osećaja; u sasvim drugom izlaganju rekao sam da postoji osamnaest vrsta osećaja; u sasvim drugom izlaganju rekao sam da postoji trideset šest vrsta osećaja; a u sa­svim drugom izlaganju rekao sam da postoji sto osam vrsta osećaja.

Tako sam prikazao Dhammu u [različitim] izlaganjima.

I pošto sam na taj način prikazao Dhammu u [različitim] izlaganjima, može se od onih koji se ne slože, saglase i prihvate ono što su drugi dobro izrekli i dobro objasnili, očekivati da se prepiru, nadmudruju i svađaju, ubadajući jedni druge rečima kao bodežima. Ali se od onih koji se slože, saglase i prihvate ono što su drugi dobro izrekli i dobro objasnili, može očekivati da će živeti u slozi, uzajamnom poštovanju, bez razmirica, meša­ti se lako poput mleka i vode, gledati jedni na druge očima ljubavi.

6. „Ānanda, postoji pet struna zadovoljstva čula. Kojih pet? Oblici dostupni oku, za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, poveza­ni sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. Zvuci dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Dodiri dostupni telu, za kojima se žudi, poželjni, primamljivi, dopadljivi, povezani sa že­ljom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. To je pet struna zado­voljstava čula. A prijatnost i radost koji nastanu na osnovu tih pet struna zadovoljstva čula jesu zadovoljstvo čula.

7. Ako bi neko rekao: ‘To je najveće zadovoljstvo i radost koju do­življavaju bića’, ne bih se sa njim saglasio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva, uzvišenija i tananija od tog zadovoljstva. Koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, sasvim obuzdanih čula, bez men­talnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.

8. Ako bi neko rekao: ‘To je najveće zadovoljstvo i radost koju doživ­ljavaju bića’, ne bih se s njim saglasio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva, uzvišenija i tananija od tog zadovoljstva. Koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, smirivanjem usmerene misli i istraži­vanja monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istra­živanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.

9. Ako bi neko rekao… Koja je druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānan­da, sa slabljenjem ushićenja monah ostaje spokojan, svestan i s jasnim ra­zumevanjem, sa fizičkim osećajem zadovoljstva. Monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja, o kojem plemeniti kažu: ‘Srećan je čovek ispu­njen spokojstvom i svesnošću.’ To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.

10. Ako bi neko rekao… Koja je to druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, napuštanjem zadovoljstva i bola, kao i ranijim nestankom radosti i žalosti, monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovolj­stva.

11. Ako bi neko rekao… Koja je druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, potpunim nadilaženjem opažanja oblika, nestankom opažanja čulnih utisaka, neobraćanjem pažnje na opažanje različitosti, svestan da ‘prostor jeste beskrajan’, monah ulazi i ostaje u području beskrajnog pro­stora. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.

12. Ako bi neko rekao… Koja je druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, potpunim nadilaženjem područja beskrajnog prostora, svestan da ‘svest jeste beskonačna’, monah ulazi i ostaje u području beskonačne sve­sti. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.

13. Ako bi neko rekao… Koja je druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, potpunim nadilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da ‘nema ničega’, monah ulazi i ostaje u području ničega. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.

14. Ako bi neko rekao… Koja je druga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, potpunim nadilaženjem područja ničega, monah ulazi i ostaje u području ni opažanja ni neopažanja. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog zadovoljstva.

15. Ako bi neko rekao: ‘To je najveće zadovoljstvo i radost koju do­življavaju bića’, ne bih se s njim saglasio. A zašto? Zato što postoji druga vrsta zadovoljstva, uzvišenija i tananija od tog zadovoljstva. Koja je dru­ga vrsta zadovoljstva? Tako, Ānanda, potpunim nadilaženjem područja ni opažanja ni neopažanja, monah ulazi i ostaje u prestanku opažaja i osećaja. To je druga vrsta zadovoljstva, uzvišenijeg i tananijeg od prethodnog za­dovoljstva.

16. Moguće je, Ānanda, da askete drugih tradicija ovako kažu: ‘Aske­ta Gotama govori o prestanku opažaja i osećaja, opisuje to kao zadovolj­stvo. A šta je to, kako to izgleda?’ Asketama drugih tradicija koji tako kažu treba ovako odgovoriti: ‘Prijatelji, Blaženi opisuje zadovoljstvo ne samo kao prijatan osećaj; umesto toga, prijatelji, Tathāgata opisuje kao zadovolj­stvo svaku vrstu zadovoljstva gde god i na koji god način da se nađe.’”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.