Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 63

Ćula-Malunkyaputta sutta
Kratki razgovor s Malunkyaputtom

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đeti­nom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

2. Onda se poštovanom Mālunkyāputti, dok je boravio u osami, povu­čen, javi ova misao:

„Ima gledišta o kojima se Blaženi nije izjasnio, nego ih je ostavio po strani i odbacio, a to su: ‘ovaj svet je večan’ i ‘ovaj svet nije večan’; ‘ovaj svet je konačan’ i ‘ovaj svet je beskonačan’; ‘duša je isto što i telo’ i ‘duša je jedno, a telo je drugo’; ‘Tathāgata postoji posle smrti’, ‘Tathāgata ne postoji posle smrti’, ‘Tathāgata i postoji i ne postoji posle smrti’ i ‘Tat­hāgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti.’ Ta gledišta mi Blaženi nije razjasnio, a to mi se ne sviđa, niti to prihvatam. Zato ću otići Blaženome da mi razjasni. Ako mi objavi ‘ovaj svet je večan’ ili ‘ovaj svet nije večan’… ili ‘posle smrti Tathāgata niti postoji, niti ne postoji’, onda ću nastaviti da živim svetačkim životom pod njegovim vođstvom. Ako to ne učini, napu­stiću vežbanje i vratiti se nižem, svetovnom životu.

3. Kad je palo veče, poštovani Mālunkyāputta izađe iz osame i otide do Blaženog. Pošto mu se pokloni, sede sa strane i reče:

„Poštovani gospodine, dok sam boravio u osami, povučen, javila mi se ova misao: ‘Ima gledišta o kojima se Blaženi nije izjasnio… Ako mi ih Blaženi ne razjasni, napustiću vežbanje i vratiti se nižem, svetovnom životu.’ Ako Blaženi zna: ‘svet je večan’, neka mi to objavi; ako Blaženi zna: ‘svet nije večan’, neka mi to objavi. A ako Blaženi ne zna da li je svet večan ili nije večan, za onoga ko ne zna i ne vidi jedino je ispravno da kaže: ‘Ja niti znam, niti vidim.’

Ako Blaženi zna: ‘svet je konačan’, …‘svet je beskonačan’, …‘duša je isto što i telo’, …‘duša je jedno, a telo je drugo’, …‘Tathāgata postoji posle smrti’, …‘Tathāgata ne postoji posle smrti’; ako Blaženi zna: ‘Tathā­gata i postoji i ne postoji posle smrti’, neka mi to objavi. Ako Blaženi zna: ‘Tathāgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti’, neka mi to objavi. Ako Blaženi to ne zna, za onoga ko ne zna i ne vidi jedino je ispravno da kaže: ‘Ja niti znam, niti vidim.’”

4. „Mālunkyāputta, jesam li ti ikada rekao: ‘Dođi, Mālunkyāputta, živi svetačkim životom pod mojim vođstvom, a ja ću ti objaviti da ‘ovaj svet je večan’… ili ‘posle smrti Tathāgata niti postoji niti ne postoji?’” – „Ne, poštovani!” – „Ili si možda ti nekada rekao meni: ‘Gospodine, živeću sve­tačkim životom pod vođstvom Blaženog kad mi objavi da „ovaj svet je večan”… ili „posle smrti Tathāgata niti postoji niti ne postoji”‘?” – „Ne, poštovani!” – „Ako je to tako, nerazumni čoveče, ko si ti i šta to napuštaš?

5. Kad bi bilo ko rekao: ‘Neću živeti svetačkim životom pod vođstvom Blaženog sve dok mi Blaženi ne objavi da ‘ovaj svet je večan’… ili ‘posle smrti Tathāgata niti postoji niti ne postoji’, taj bi pre umro nego što bi Tathāgata dospeo da mu sve rastumači. Zamisli, Mālunkyāputta, nekog čoveka ranjenog strelom debelo premazanom otrovom, pa kad bi se njego­vi prijatelji i drugovi, porodica i rodbina pobrinuli da mu dovedu lekara. Na to ranjenik kaže: „Ne dam da mi lekar izvadi ovu strelu pre nego što doznam da li je čovek koji me je ranio plemić, brahman, trgovac ili najamnik.’ I još kaže: ‘Ne dam da lekar izvadi ovu strelu sve dok ne saznam ime čoveka koji me je ranio i iz kojeg je plemena… sve dok ne saznam je li čovek koji me je ranio visok, nizak ili srednjeg rasta…sve dok ne saznam je li čovek koji me je ranio tamnoput, smeđ ili zlatne puti… sve dok ne sa­ znam iz kojeg je sela ili grada čovek koji me je ranio … da li me je ustrelio iz luka ili iz samostrela… da li je tetiva na luku od životinjske ili biljne tetive, od kudelje ili od kore drveta… da li je telo strele bilo grubo ili fino obrađeno… od čega su perca na streli napravljena, da li od pera lešinara, gavrana, jastreba ili rode… čime je vrh strele bio pričvršćen, žilom vola, bivola, lava ili majmuna… i kojeg oblika je bio taj vrh strele, šiljast, nalik polumesecu, s kracima ili račvast.’

Taj čovek bi pre umro nego što bi sve to saznao. Isto tako, Mālun­kyāputta, ako bi bilo ko rekao: ‘Neću živeti svetačkim životom pod vođstvom Blaženog sve dok mi Blaženi ne objavi da ‘ovaj svet je večan’… ili ‘posle smrti Tathāgata niti postoji niti ne postoji’, taj bi pre umro nego što bi Tathāgata dospeo da mu sve rastumači.

6. Mālunkyāputta, ako postoji gledište ‘ovaj svet je večan’, svetački život se ne može živeti; i ako postoji gledište ‘ovaj svet nije večan’, sve­tački život se ne može živeti. Bilo da postoji gledište ‘ovaj svet je večan’ ili gledište ‘ovaj svet nije večan’, i dalje postoji rođenje, postoji starost, postoji smrt, postoje žalost, naricanje, bol, tuga i očaj, na čije razaranje ovde i sada upućujem.

Ako postoji gledište ‘svet je konačan’, …‘svet je beskonačan’, …‘duša je isto što i telo’, …‘duša je jedno, a telo je drugo’, …‘Tathāgata posto­ji posle smrti’, …‘Tathāgata ne postoji posle smrti’, svetački život se ne može živeti… Bilo da postoji gledište ‘Tathāgata i postoji i ne postoji posle smrti’ ili gledište ‘Tathāgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti’, i dalje postoji rođenje, postoji starost, postoji smrt, postoje žalost, naricanje, bol, tuga i očaj, na čije razaranje ovde i sada upućujem.

7. Zato, Mālunkyāputta, ono o čemu se nisam izjasnio, zapamti kao ono o čemu se nisam izjasnio, a ono o čemu sam se izjasnio, zapamti kao ono o čemu sam se izjasnio. A o čemu se nisam izjasnio? ‘Ovaj svet je ve­čan’ – o tome se nisam izjasnio. ‘Ovaj svet nije večan’ – o tome se nisam izjasnio. ‘Ovaj svet je konačan’ – o tome se nisam izjasnio. ‘Ovaj svet je beskonačan’ – o tome se nisam izjasnio. ‘Duša je isto što i telo ‘ – o tome se nisam izjasnio. ‘Duša je jedno, telo je drugo’ – o tome se nisam izjasnio. ‘Tathāgata postoji posle smrti’ – o tome se nisam izjasnio. ‘Tathāgata ne postoji posle smrti’ – o tome se nisam izjasnio. ‘Tathāgata i postoji i ne postoji posle smrti’ – o tome se nisam izjasnio. ‘Tathāgata niti postoji, niti ne postoji posle smrti’ – o tome se nisam izjasnio.

8. A zašto se o tome nisam izjasnio? To ne bi bilo korisno, jer ne pri­pada temeljima svetačkog života, ne vodi otrežnjenju, hlađenju strasti, pre­stanku, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni. Zato se o tome nisam izjasnio.

9. A o čemu sam se, Mālunkyāputta, izjasnio? ‘Ovo je patnja’, o tome sam se izjasnio. ‘Ovo je nastanak patnje’, o tome sam se izjasnio. ‘Ovo je prestanak patnje’, o tome sam se izjasnio. ‘Ovo je put koji vodi prestanku patnje’, o tome sam se izjasnio. A zašto sam se o tome izjasnio? Zato što je korisno, jer pripada temeljima svetačkog života, vodi otrežnjenju, hlađenju strasti, prestanku, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni. Zato sam se o tome izjasnio.

Zato, Mālunkyāputta, ono o čemu se nisam izjasnio, zapamti kao ono o čemu se nisam izjasnio, a ono o čemu sam se izjasnio, zapamti kao ono o čemu sam se izjasnio.

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Mālunkyāputta se obradova rečima Blaženoga.