Mađđhima nikāya 64
Mahā-mālunkya sutta
Dugi razgovor s Mālunkyaputtom
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Monasi, sećate li se pet nižih okova kojima sam vas podučio?”
Kad to bi rečeno, poštovani Mālunkyāputta odgovori: „Sećam se pet nižih okova kako ih je Blaženi izložio.”649
„Ali, Mālunkyāputta, kako se sećaš pet nižih okova kako ih je Blaženi izložio?”
„Sećam se verovanja da postoji trajna osoba kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se sumnjičavosti kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se slepog poštovanja pravila i rituala kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se želje za zadovoljstvima čula kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Sećam se zlovolje kao nižeg okova koji je Blaženi izložio. Na taj način, poštovani gospodine, sećam se pet nižih okova kako ih je Blaženi izložio.”
3. „Mālunkyāputta, sećaš li se kome sam izložio tih pet nižih okova na takav način?650 Ne bi li te sledbenici drugih učenja pobili poređenjem s detetom? Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i nema pojam „osobe”, pa kako se onda u njemu može javiti verovanje da postoji trajna osoba? Pa ipak, u njemu leži prikrivena sklonost ka verovanju kako postoji trajna osoba.651 Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i nema pojam „učenja”,652 pa kako se onda u njemu može javiti sumnjičavost? Pa ipak, u njemu leži prikrivena sklonost ka sumnjičavosti. Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i nema pojam „pravila”, pa kako se onda u njemu može javiti vezanost za pravila i rituale? Pa ipak, u njemu leži prikrivena sklonost ka vezanosti za pravila i rituale. Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i nema pojam „zadovoljstvo čula”, pa kako se onda u njemu može javiti želja za zadovoljstvima čula? Pa ipak, u njemu leži prikrivena sklonost ka strasti za zadovoljstvima čula. Malo, nežno dete što leži u kolevci čak i nema pojam „bića”, pa kako se onda u njemu može javiti zlovolja prema bićima? Pa ipak, u njemu leži prikrivena sklonost ka zlovolji prema bićima. Zar te sledbenici drugih učenja ne bi pobili poređenjem s detetom?”
4. Na to poštovani Ānanda reče: „Vreme je, Blaženi, vreme je, Uzvišeni, da Blaženi izloži pet nižih okova. Pošto saslušaju, monasi će to zapamtiti.”
„Onda, Ānanda, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovori poštovani Ānanda. A Blaženi ovako nastavi:
5. „Tako, Ānanda, neuk, običan čovek, koji ne poštuje plemenite, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, koji ne poštuje istinske ljude, neupućen je i bez prakse u njihovom učenju, živi uma opsednutog i zarobljenog verovanjem da postoji trajna osoba i ne razume onako kako zaista jeste, bekstvo od već nastalog verovanja da postoji trajna osoba. Kada to verovanje pređe u naviku i nije iskorenjeno u njemu, ono postaje niži okov. Živi on uma opsednutog i zarobljenog sumnjičavošću… slepim poštovanjem pravila i rituala… strašću za zadovoljstvima čula … zlovoljom, tako da ne razume onako kako zaista jeste bekstvo od već nastale zlovolje. A kada ta zlovolja pređe u naviku i nije iskorenjena u njemu, ona postaje niži okov.
6. Dobro upućen plemeniti učenik, koji poštuje plemenite, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, koji poštuje istinske ljude, upućen je u njihovo učenje i u njemu uvežban, ne živi uma opsednutog i zarobljenog verovanjem da postoji trajna osoba i razume onako kako zaista jeste, bekstvo od već nastalog verovanja da postoji trajna osoba. Verovanje u trajnu osobu, zajedno sa prikrivenom sklonošću ka tome, on je napustio.653 Ne živi uma opsednutog i zarobljenog sumnjičavošću… slepim poštovanjem pravila i rituala… strašću za zadovoljstvima čula… zlovoljom; tako da razume onako kako zaista jeste, bekstvo od već nastale zlovolje. Zlovolju, zajedno sa prikrivenom sklonošću ka njoj, on je napustio.
7. Postoji put, Ānanda, način da se tih pet nižih okova napusti. Da bilo ko, mimo tog puta, mimo tog načina, sagleda, uvidi ili napusti tih pet nižih okova – to je nemoguće. Baš kao kod velikog drveta koje usred stabla ima srčiku, nije moguće da bilo ko iseče tu srčiku, a da ne zaseče kroz koru i godove, isto tako postoji put… to je nemoguće.
Postoji put, Ānanda, način da se tih pet nižih okova napusti. Da bilo ko, tim putem, tim načinom, sagleda, uvidi ili napusti tih pet nižih okova – to je moguće. Baš kao kod velikog drveta koje usred stabla ima srčiku, moguće je da bilo ko iseče tu srčiku, tako što će zaseći kroz koru i godove, isto tako postoji put… to je moguće.
8. Zamisli, Ānanda, ovu reku Gang punu vode do vrha, tako da i vrana može da pije iz nje, a onda neki slab čovek dođe i pomisli: ‘Ako zaplivam kroz maticu snagom sopstvenih ruku, bezbedno ću preći na drugu obalu ove reke Gang.’ Pa ipak, on ne bi bio u stanju da bezbedno pređe na drugu obalu. Isto tako, kada nekog podučavaju Dhammi kako bi prestao da veruje u postojanje trajne osobe, ako se njegov um ne udubi u Dhammu i ne stekne poverenje, postojanost i odlučnost, tada se može smatrati istim kao onaj slabi čovek.
Zamisli, Ānanda, ovu reku Gang punu vode do vrha, tako da i vrana može da pije iz nje, a onda snažan čovek dođe i pomisli: ‘Ako zaplivam kroz maticu snagom sopstvenih ruku, bezbedno ću preći na drugu obalu ove reke Gang.’ On bi bio u stanju da bezbedno pređe na drugu obalu. Isto tako, kada nekog podučavaju Dhammi kako bi prestao da veruje u postojanje trajne osobe, ako se njegov um udubi u Dhammu i stekne poverenje, postojanost i odlučnost, tada se može smatrati istim kao onaj snažan čovek.
9. A šta je, Ānanda, taj put, taj način da se pet nižih okova napusti? Tako, odvajanjem od predmetâ vezivanja,654 napuštanjem štetnih stanja, potpunim smirivanjem inertnosti tela, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame.
Što god da u tome postoji kao materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest, monah ta stanja vidi kao prolazna, kao patnju, bolest, čir, strelu, nevolju, kao nesreću, nešto strano, u raspadu, prazno, što nije njegovo sopstvo.655 Okreće svoj um od tih stanja i usmerava ga ka besmrtnom elementu ovako: ‘Ovo je mirno, ovo je uzvišeno, dakle smirivanje svih mentalnih konstrukcija, napuštanje svih vezanosti, razaranje žudnje, hlađenje strasti, prestanak, nibbāna.’656 Sa tim kao uporištem, dostiže on uklanjanje otrova. Ali ako ne dostigne uklanjanje otrova, zbog te strasti za Dhammom, oduševljenja Dhammom,657 uklanjanjem pet nižih okova, postaje onaj koji će se sigurno preporoditi spontano [u čistim boravištima] i odatle doseže konačno oslobođenje, a da se nikada više ne vrati u ovaj svet. To je put, to je način da se tih pet nižih okova napusti.
10–12. I opet, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja… I opet, slabljenjem ushićenja… monah ulazi i ostaje na trećem stupnju zadubljenja… I opet, napuštanjem zadovoljstva i bola… monah ulazi i ostaje na četvrtom stupnju zadubljenja, koji nije ni bolan ni prijatan, a čini ga čista svesnost, zasnovana na spokojstvu.
Što god da u tome postoji kao materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrazac i svest, monah ta stanja vidi kao prolazna… kao nešto što nije njegovo sopstvo. Okreće svoj um od tih stanja i usmerava ga ka besmrtnom elementu… To je put, to je način da se tih pet nižih okova napusti.
13. I opet, potpunim prevazilaženjem opažaja oblika, nestankom opažaja čulnih utisaka, neobraćanjem pažnje na opažaje različitosti, svestan da „prostor jeste beskrajan”, monah ulazi i ostaje u području beskrajnog prostora.
Šta god da u tome postoji kao osećaj, opažaj, mentalni obrazac i svest,658 monah ta stanja vidi kao prolazna… kao nešto što nije njegovo sopstvo. Okreće svoj um od tih stanja i usmerava ga ka besmrtnom elementu… To je put, to je način da se tih pet nižih okova napusti.
14. I opet, potpunim prevazilaženjem područja beskrajnog prostora, svestan da „svest jeste beskonačna”, monah ulazi i ostaje u području beskonačne svesti.
Što god da u tome postoji kao osećaj, opažaj, mentalni obrazac i svest, monah ta stanja vidi kao prolazna… kao nešto što nije njegovo sopstvo. Okreće svoj um od tih stanja i usmerava ga ka besmrtnom elementu… To je put, to je način da se tih pet nižih okova napusti.
15. I opet, potpunim prevazilaženjem područja beskonačne svesti, svestan da „nema ničega”, monah ulazi i ostaje u području ničega.
Što god da u tome postoji kao osećaj, opažaj, mentalni obrazac i svest, monah ta stanja vidi kao prolazna, kao patnju, bolest, čir, strelu, nevolju, kao nesreću, nešto strano, u raspadu, prazno, što nije njegovo sopstvo. Okreće svoj um od tih stanja i usmerava ga ka besmrtnom elementu ovako: ‘Ovo je mirno, ovo je uzvišeno, dakle smirivanje svih mentalnih konstrukcija, napuštanje svih vezanosti, razaranje žudnje, hlađenje strasti, prestanak, nibbāna.’ Sa tim kao uporištem, dostiže monah uklanjanje otrova. Ali ako ne dostigne uklanjanje otrova, zbog te strasti za Dhammom, oduševljenja Dhammom, uklanjanjem pet nižih okova, postaje onaj koji će se sigurno preporoditi spontano [u čistim boravištima] i odatle doseže konačno oslobođenje, a da se nikada više ne vrati u ovaj svet. To je put, to je način da se tih pet nižih okova napusti.”
16. „Ako je to put, način da se tih pet nižih okova napusti, kako se onda za neke monahe ovde kaže da su stekli oslobođenje uma, a za druge da su stekli oslobođenje mudrošću?”
„Zato, Ānanda, što postoji razlika u njihovim sposobnostima.”659
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.
Beleške
649 Pet nižih okova (orambhāgiyāni saṁyođanānī) tako su nazvani zato što vode preporađanju u svetovima čulnog. Njih je potpuno raskinuo jedino nepovratnik.
650 MA: Ovde se može postaviti pitanje: „Kad je Buda upitao za okove i stariji monah odgovorio govoreći o okovima, zašto Buda kritikuje taj odgovor?” Razlog je u tome što Mālunkyāputta zastupa gledište da je neko sputan okovima, to jest nečistoćama, samo onda kad se one ispoljavaju, dok u ostalim situacijama nije njima okovana. Buda je ovako govorio kako bi pokazao pogrešnost takvog stava.
651 Anuseti tvev’assa sakkāyadiṭṭhānusayo. O anusaya ili prikrivenim sklonostima videti fusnotu 473. U komentarima nečistoće uma se razlikuju po tome što se dešavaju na tri nivoa: anusaya nivo, gde postoje kao latentna svojstva uma; pariyuṭṭhana nivo, gde se izdižu kako bi okupirale i zarobile um (o njima se govori u §5 ovog govora) i vītikkama nivo, gde podstiču štetne telesne i verbalne postupke. Poenta Budine kritike jeste da okovi, čak i kad ne dosegnu nivo aktivne manifestacije, nastavljaju da postoje na anusaya nivou, sve dok nisu iskorenjeni transcendentnim putem.
652 Dhammā. Ovo je moglo biti prevedeno i kao „stvari”.
653 MA: Ovaj okov i njegova prikrivena sklonost nisu dve različite stvari. Umesto toga, reč je o istoj nečistoći koja se, s jedne strane, zove okov u smislu vezivanja, a s druge, prikrivena sklonost, koja još nije napuštena.
654 Upadhivivekā. MA objašnjava upadhi ovde kao pet struna zadovoljstva čula. Iako se čini da prva tri dela ove tvrdnje izražavaju iste ideje kao i dve uobičajene sintagme koje slede, MṬ ukazuje da im je namera da pokažu načine kako se postaje „sasvim odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od štetnih stanja”.
655 Ovaj deo pokazuje razvoj uvida (vipassanā) na osnovu smirenja (samatha), koristi ono zadubljenje na kojem je praksa uvida zasnovana kao objekat kontemplacije uvida. Videti MN 52.4. Ovde se dva pojma – prolazno i u raspadu – odnose na karakteristiku prolaznosti; tri pojma – nešto strano, prazno, što nije njegovo sopstvo – pokazuju karakteristiku odsustva trajnog sopstva; ostalih šest pojmova odnose se na karakteristiku patnje.
656 MA: „Okreće svoj um” od pet sastojaka bića uključenih unutar zadubljenja, a za koje je video da su obeležene trima karakteristikama postojanja. „Besmrtni element” (amatā dhātu) jeste nibbāna. Prvo „usmerava svoj um ka besmrtnom elementu” pomoću svesti o uvidu, tako što je čuo da ga hvale i opisuju kao „miran i uzvišen” itd. Tada, na transcendentnom putu, „usmerava svoj um ka besmrtnom elementu” tako što ga načini svojim objektom i proniče u njega kao miran i uzvišen itd.
657 Videti fusnotu 553.
658 Treba napomenuti ovo: kada se od nematerijalnih postignuća načini osnova za kontemplaciju uvida, sastojak materijalnog oblika nije uključen među objektima uvida. Zato su ovde pomenuta samo četiri nematerijalna sastojka.
659 MA: Među onima koji napreduju pomoću smirenja, jedan monah naglašava sjedinjavanje uma – za njega se kaže da je stekao oslobođenje uma; drugi naglašava mudrost – za njega se kaže da je stekao oslobođenje mudrošću. Među onima koji napreduju pomoću uvida, jedan naglašava mudrost – za njega se kaže da je stekao oslobođenje mudrošću; drugi naglašava sjedinjavanje uma – za njega se kaže da je stekao oslobođenje uma. Dva Budina glavna učenika postali su arahanti, naglašavajući i smirenje i uvid, ali poštovani Sāriputta je onaj koji je stekao oslobođenje mudrošću, a poštovani Mahā Mogallāna onaj koji je stekao oslobođenje uma. Zato motiv (za različito označavanje) jeste razlika u njihovim sposobnostima, tj. između preovlađujuće sposobnosti koncentracije i sposobnosti mudrosti.