Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 71

Teviđđavaććhagotta sutta
Govor Vaććhagotti
o trostrukom istinitom znanju

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Vesālīja, u Velikom gaju, u dvorani sa šiljatim krovom.

2. U isto vreme asketa Vaććhagotta živeo je u Parku belih lotosa i manga, gde su i inače askete obično boravili.

3. Jednoga jutra Blaženi se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krene put Vesālīja da prosi hranu. Dok je tako hodao, Blaženi pomisli: „Još je rano da prosim hranu u Vesālīju. Kako bi bilo da odem do askete Vaććhagotte u Parku belih lotosa i manga?”

4. I tako Blaženi otide do askete Vaććhagotte u Parku belih lotosa i manga. A Vaććhagotta još izdaleka vide Blaženog da dolazi i kad mu se ovaj približi, reče: „Dobro je što je Blaženi došao ovamo! Dobrodošlica Blaženome! Dugo je prošlo vremena otkako nije iskoristio priliku da dođe ovamo. Neka Blaženi sedne. Evo ovo je mesto pripremljeno za Blaženog.” Blaženi sede na pripremljeno mesto, a asketa Vaććhagotta odabra mesto niže od njegovog, sa strane, te reče Blaženome:

5. „Poštovani gospodine, ovako sam čuo: ‘Asketa Gotama tvrdi da je sveznajući i svevideći, da ima potpuno znanje i viđenje ovako: „Bilo da hodam ili stojim, spavam ili sam budan, znanje i viđenje stalno i nepre­kidno postoje u meni”.’ Poštovani gospodine, da li oni koji tako kažu govore isto ono što je rekao i Blaženi i ne tumače pogrešno njegove reči, suprotno činjenicama? Da li objašnjavaju u skladu sa Dhammom, na takav način da se njihovim tvrdnjama ne može bilo šta osnovano prigovoriti?”

„Vaććha, oni koji tako kažu ne govore ono što sam ja rekao, pogrešno tumače moje reči, suprotno činjenicama.”

6. „A kako bi trebalo da odgovorim da bih mogao reći ono što je Bla­ženi izgovorio, što nije pogrešno tumačenje njegovih reči, suprotno činje­nicama? Kako mogu objasniti u skladu sa Dhammom, na takav način da se mojim tvrdnjama ne može bilo šta osnovano prigovoriti?”

„Vaććha, ako odgovoriš ovako: ‘Asketa Gotama ima trostruko istin­sko znanje’, tada ćeš govoriti ono što sam i ja rekao i nećeš pogrešno tumačiti moje reči, suprotno činjenicama. Tada ćeš objašnjavati u skladu sa Dhammom, na takav način da se tvojim tvrdnjama ne može bilo šta osno­vano prigovoriti.

7. Jer onoliko koliko poželim, toliko sam u stanju da se prisetim svojih prošlih života, jednog rođenja, dva rođenja… (kao sutta 51, §24)… Tako se sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja.

8. Onoliko daleko koliko poželim, duhovnim okom, pročišćenim i su­periornim u odnosu na fizičko, mogu da vidim bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđam kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima… (kao sutta 51, §25)…

9. Razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada ula­zim i ostajem u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen.

10. Ako odgovoriš ovako: ‘Asketa Gotama ima trostruko istinsko zna­nje’, tada ćeš govoriti ono što sam i ja rekao i nećeš pogrešno tumačiti moje reči, suprotno činjenicama. Tada ćeš objašnjavati u skladu sa Dham­mom, na takav način da se tvojim tvrdnjama ne može bilo šta osnovano prigovoriti.”

11. Kad ovo bi rečeno, Vaććhagotta upita Blaženog: „Učitelju Gota­ma, postoji li bilo koji domaćin koji je, bez napuštanja okova domaćinskog života, posle sloma tela, posle smrti stigao na kraj patnje?”

„Vaććha, nema domaćina koji je, bez napuštanja okova domaćinskog života, posle sloma tela, posle smrti stigao na kraj patnje.”

12. „Učitelju Gotama, postoji li bilo koji domaćin koji je, bez napu­štanja okova domaćinskog života, posle sloma tela, posle smrti stigao na nebo?”

„Vaććha, nema tek sto, dvesta, trista, četiristo ili petsto, već mnogo više domaćina koji su, bez napuštanja okova domaćinskog života, posle sloma tela, posle smrti stigli na nebo.”

13. „Učitelju Gotama, postoji li bilo koji āđīvaka koji je, posle slo­ma tela, posle smrti stigao na kraj patnje?”

„Vaććha, nema nijednog āđīvake koji je, posle sloma tela, posle smrti stigao na kraj patnje.”

14. „Učitelju Gotama, postoji li bilo koji āđīvaka koji je, posle sloma tela, posle smrti, stigao na nebo?”

„Kad se prisetim poslednjih devedeset i jednog eona, Vaććha, ne se­ćam se nijednog āđīvaka koji je, posle sloma tela, posle smrti, stigao na nebo, s izuzetkom jednoga, ali on se pridržavao učenja o moralnom efektu postupaka, učenja o moralnom efektu dela.”

15. „Ako je tako, učitelju Gotama, onda učenici drugih tradicija nema­ju čak ni šansu da odu na nebo.”

„Pošto je tako, Vaććha, učenici drugih tradicija nemaju čak ni šansu da odu na nebo.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, asketa Vaććhagotta se obradova reči­ma Blaženoga.