Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 72

Aggi-vaććhagotta sutta
Govor Vaććhagotti o vatri

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đeti­nom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

2. Tada asketa Vaććhagotta dođe do Blaženog i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i upita Blaženog:

3. „Učitelju Gotama, kako stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Ovaj svet je večan: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Ovaj svet je večan: samo to je isti­na, sve drugo je pogrešno.’”

4. „Kako onda stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Ovaj svet nije večan: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Ovaj svet nije večan: samo to je istina, sve drugo je pogrešno.’”

5. „Učitelju Gotama, kako stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Ovaj svet ima svoj kraj: samo to je istina, sve drugo je pogreš­no?’”

„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Ovaj svet ima svoj kraj: samo to je istina, sve drugo je pogrešno.’”

6. „Kako onda stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Ovaj svet nema svoj kraj: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Ovaj svet nema svoj kraj: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

7. „Učitelju Gotama, kako stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Duša i telo su isto: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Duša i telo su isto: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

8. „Kako onda stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Duša je jedno, telo je drugo: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Duša je jedno, telo je drugo: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

9. „Učitelju Gotama, kako stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Posle smrti Tathāgata postoji: samo to je istina, sve drugo je po­grešno?’”

„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Posle smrti Tathāgata postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

10. „Kako onda stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Po­sle smrti Tathāgata ne postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Posle smrti Tathāgata ne postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

11. „Učitelju Gotama, kako stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Posle smrti Tathāgata i postoji i ne postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Posle smrti Tathāgata i postoji i ne postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

12. „Kako onda stoji stvar? Da li učitelj Gotama zastupa gledište: ‘Po­sle smrti Tathāgata niti postoji, niti ne postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

„Vaććha, ja ne zastupam gledište: ‘Posle smrti Tathāgata niti postoji, niti ne postoji: samo to je istina, sve drugo je pogrešno?’”

13. „Učitelju Gotama, kako stoji stvar? Kada sam učitelju Gotami po­stavio svako od ovih deset pitanja, on odgovara: ‘Ja ne zastupam to gledi­šte.’ Kakvu opasnost Učitelj Gotama vidi kad ne zauzima nijedno od ovih spekulativnih gledišta?”

14. „Vaććha, spekulativno gledište da je svet večan jeste čitava šika­ra gledišta, džungla gledišta, iskrivljenost gledišta, nakaza gledišta, okov gledišta. Ono je opterećeno patnjom, jadom, očajanjem i groznicom, ne vodi otrežnjenju, hlađenju strasti, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni.

Spekulativno gledište da svet nije večan… da je svet konačan… da je svet beskonačan… da su duša i telo isto… da je duša jedno, a telo drugo… da posle smrti Tathāgata postoji… da posle smrti Tathāgata ne postoji… da posle smrti Tathāgata i postoji i ne postoji… da posle smrti Tathāgata niti postoji, niti ne postoji… jeste čitava šikara gledišta, džungla gledišta, iskrivljenost gledišta, nakaza gledišta, okov gledišta. Ono je opterećeno patnjom, jadom, očajanjem i groznicom, ne vodi otrežnjenju, hlađenju strasti, stišavanju, miru, neposrednom znanju, probuđenju, nibbāni.

15. „Pa da li učitelj Gotama onda zastupa bilo kakvo spekulativno gledište?”

„Vaććha, spekulativno gledište je nešto što je Tathāgata odložio na stranu. Jer Tathāgata, Vaććha, jeste video ovo: ‘Ovakav je materijalni oblik, ovakav je njegov nastanak, ovakav je njegov nestanak; ovakav je osećaj, ovakav je njegov nastanak, ovakav je njegov nestanak; ovakav je opažaj, ovakav je njegov nastanak, ovakav je njegov nestanak; ovakvi su mentalni obrasci, ovakav je njihov nastanak, ovakav je njihov nestanak; ovakva je svest, ovakav je njezin nastanak, ovakav je njezin prestanak.’ Otuda, kažem, razaranjem, nestankom, prestankom, odustajanjem i napu­štanjem svih zamišljanja, svih briga, svih stvaranja „ja” i „moje”, kao i sklonosti ka obmani koja je svemu tome u osnovi, Tathāgata je oslobođen zahvaljujući vezivanju.

16. „Kada je monahov um tako oslobođen, učitelju Gotama, gde se on ponovo javlja [posle smrti]?”

„Termin ‘ponovo se javlja’ nije dobar, Vaććha.”

„Onda se on ne pojavljuje, učitelju Gotama?”

„Termin ‘ne pojavljuje se’ nije dobar, Vaććha.”

„Onda se on i pojavljuje i ne pojavljuje, učitelju Gotama?”

„Termin ‘i pojavljuje i ne pojavljuje’ nije dobar, Vaććha.”

„Onda se on niti pojavljuje, niti ne pojavljuje, učitelju Gotama?”

„Termin ‘niti pojavljuje, niti ne pojavljuje’ nije dobar, Vaććha.”

17. „Kada sam učitelju Gotami postavio ova četiri pitanja, on odgo­vara: ‘Termin „ponovo se javlja” nije dobar, Vaććha; termin „ne pojavljuje se” nije dobar, Vaććha; termin „i pojavljuje se i ne pojavljuje se” nije do­bar, Vaććha; termin „niti pojavljuje, niti ne pojavljuje” nije dobar, Vaććha.’ I sada sam potpuno zbunjen, učitelju Gotama, sada sam u konfuziji, nestalo je sve ono veliko poverenje koje sam stekao u učitelja Gotamu kroz ranije razgovore.”

18. „S razlogom si zbunjen, Vaććha, s razlogom si u konfuziji. Jer ovo učenje, Vaććha, jeste duboko, teško ga je sagledati i teško razumeti, mirno je ono i uzvišeno, nesaznatljivo pukim rezonovanjem, tanano, mudri treba da ga lično dožive. Teško ti je da ga razumeš, jer se držiš drugačijeg gledi­šta, prihvataš drugačije učenje, odobravaš drugačije učenje, drugačije sebe vežbaš i slediš drugog učitelja. Zato ću sad nešto da te pitam, Vaććha. A ti odgovori kako misliš da treba.

19. Šta misliš, Vaććha? Zamisli da pred tobom gori vatra. Da li bi znao: ‘Ovo je vatra što preda mnom gori?’”

„Znao bih, učitelju Gotama.”

„Ako bi te neko pitao, Vaććha: ‘Ta vatra što pred tobom gori, na osno­vu čega ona gori?’ – kad bi te tako pitali, šta bi odgovorio?”

„Kad bi me tako pitali, učitelju Gotama, odgovorio bih: ‘Ova vatra što preda mnom gori, gori na osnovu trave i pruća.’”

„Ako bi onda ta vatra pred tobom bila ugašena, da li bi znao: ‘Ova vatra preda mnom je ugašena?’”

„Znao bih, učitelju Gotama.”

„A ako bi te neko pitao, Vaććha: ‘Pošto je ta vatra pred tobom ugašena, na koju stranu je otišla: na istok, zapad, sever ili na jug?’ – kad bi te tako pitali, šta bi odgovorio?”

„To pitanje nema smisla, učitelju Gotama. Vatra gori na osnovu go­riva, koje je trava i granje. Kad je ono potrošeno, ako se ne doda novo gorivo, pošto više nema goriva, ona se smatra ugašenom.”

20. „Isto tako, Vaććha, i Tathāgata je napustio taj materijalni oblik pomoću kojeg bi onaj ko opisuje Tathāgatu mogao da ga opiše; sase­kao ga u korenu, načinio poput palminog panja, uklonio ga, tako da se u budućnosti više ne može javiti. Tathāgatu više nije moguće poistovetiti s materijalnim oblikom, Vaććha, on je dubok, nemerljiv, nesaglediv poput okeana. Termin ‘ponovo se javlja’ nema smisla, termin ‘ne pojavljuje se’ nema smisla, termin ‘i pojavljuje se i ne pojavljuje se’ nema smisla, ter­min ‘niti se pojavljuje, niti se ne pojavljuje’ nema smisla. Tathāgata je napustio taj osećaj pomoću kojeg bi onaj ko opisuje Tathāgatu mogao da ga opiše… napustio taj opažaj pomoću kojeg bi onaj ko opisuje Tathāgatu mogao da ga opiše… napustio te mentalne obrasce pomoću kojih bi onaj ko opisuje Tathāgatu mogao da ga opiše… napustio tu svest pomoću koje bi onaj ko opisuje Tathāgatu mogao da ga opiše; sasekao ga u korenu, načinio poput palminog panja, uklonio ga, tako da se u budućnosti više ne može javiti. Tathāgatu više nije moguće poistovetiti sa svešću, Vaććha, on je dubok, nemerljiv, nesaglediv poput okeana. Termin ‘ponovo se javlja’ nema smisla, termin ‘ne pojavljuje se’ nema smisla, termin ‘i pojavljuje se i ne pojavljuje se’ nema smisla, termin ‘niti se pojavljuje, niti se ne pojav­ljuje’ nema smisla.”

21. Kad ovo bi rečeno, asketa Vaććhagotta reče Blaženome: „Učitelju Gotama, zamisli veliko sālovo drvo nedaleko od sela ili grada, čije su se grane i lišće, kora i lika sasušili i kad mu nekom kasnijom prilikom otpad­nu i grane i lišće, kora i lika, ono ostane čisto, sastojeći se samo od srži stabla; isto tako je i ovaj govor učitelja Gotame lišen grana i lišća, lišen kore i like, sastoji se samo od srži.

22. Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam uči­telja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”