Mađđhima nikāya 74
Dīghanakha sutta
Govor Dīghanakhi
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Veprovoj pećini, na Lešinarevoj hridi.
2. Tada asketa Dīghanakha dođe do Blaženog i pozdravi se s njim.730 Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stade on sa strane i reče Blaženome: „Učitelju Gotama, moje učenje i gledište je sledeće: ‘Za mene ništa nije prihvatljivo.’”731
„A to tvoje gledište, Aggivessana, ‘Za mene ništa nije prihvatljivo’ – nije li barem ono prihvatljivo za tebe?”
„Učitelju Gotama, ako bi to moje gledište bilo prihvatljivo za mene, opet bi bilo isto, opet bi bilo isto.”732
3. „Dobro, Aggivessana, ima na ovome svetu mnogih koji kažu: ‘Opet bi bilo isto, opet bi bilo isto’, pa ipak, iako ne napuste svoje gledište, usvoje neko novo. Malo je onih na ovome svetu koji kažu: ‘Opet bi bilo isto, opet bi bilo isto’, koji napuste to gledište i ne usvoje neko novo.733
4. Aggivessana, ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ovakvi: ‘Za mene je sve prihvatljivo.’ Ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ovakvi: ‘Za mene ništa nije prihvatljivo.’ A ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ovakvi: ‘Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije.’734 Među njima, gledište onih asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ovakvi: ‘Za mene je sve prihvatljivo’ blisko je strasti, blisko je okovanosti, blisko oduševljavanju, blisko prianjanju, blisko vezivanju. Gledište onih asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ‘Za mene ništa nije prihvatljivo’ blisko je odsustvu strasti, blisko odsustvu okovanosti, blisko odsustvu oduševljavanja, blisko odsustvu prianjanja, blisko odsustvu vezivanja.”
5. Kad ovo bi rečeno, asketa Dīghanakha primeti: „Učitelj Gotama hvali moje gledište, učitelj Gotama preporučuje moje gledište.”
„Aggivessana, oni askete i brahmani čiji su učenje i gledište ‘Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije’ – takvo njihovo gledište u delu koji se odnosi na ono što je prihvatljivo blisko je strasti, blisko okovanosti, blisko oduševljavanju, blisko vezanosti, blisko prianjanju, dok je njihovo gledište u delu koji se odnosi na ono što nije prihvatljivo, blisko odsustvu strasti, blisko odsustvu okovanosti, blisko odsustvu oduševljavanja, blisko odsustvu prianjanja, blisko odsustvu vezivanja.
6. Tako, Aggivessana, mudar čovek među onim asketama i brahmanima čiji su učenje i gledište ‘Za mene je sve prihvatljivo’, ovako razmišlja:735 ‘Ako tvrdoglavo budem sledio svoje gledište „Za mene je sve prihvatljivo” i objavim „Samo je ovo tačno, sve ostalo je pogrešno”, tada se mogu sukobiti s ostalom dvojicom: sa asketom ili brahmanom čiji su učenje i gledište „Za mene ništa nije prihvatljivo” i sa asketom ili brahmanom čiji su učenje i gledište „Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije.” Mogu se sukobiti sa tom dvojicom, a tamo gde je sukob, tu su i prepirke; tamo gde je sukob, tu su i svađe; tamo gde je sukob, tu je i uznemirenost.’ Sam predvidevši prepirke, svađe i uznemirenje, napušta on to gledište i ne usvaja neko novo. Tako neko napušta ta gledišta; tako se neko odriče tih gledišta.
7. Mudar čovek među tim asketama i brahmanima čiji su učenje i gledište „Za mene ništa nije prihvatljivo”, ovako razmišlja: ‘Ako tvrdoglavo budem sledio svoje gledište „Za mene ništa nije prihvatljivo” i objavim „Samo je ovo tačno, sve ostalo je pogrešno”, tada se mogu sukobiti s ostalom dvojicom: sa asketom ili brahmanom čiji su učenje i gledište „Za mene je sve prihvatljivo” i sa asketom ili brahmanom čiji su učenje i gledište „Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije”. Mogu se sukobiti s tom dvojicom, a tamo gde je sukob, tu su i prepirke; tamo gde je sukob, tu su i svađe; tamo gde je sukob, tu je i uznemirenost.’ Sam predvidevši prepirke, svađe i uznemirenje, napušta on to gledište i ne usvaja neko novo. Tako neko napušta ta gledišta; tako se neko odriče tih gledišta.
8. Mudar čovek među tim asketama i brahmanima čiji su učenje i gledište „Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije”, ovako razmišlja: ‘Ako tvrdoglavo budem sledio svoje gledište „Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije” i objavim „Samo je ovo tačno, sve ostalo je pogrešno”, mogu se sukobiti s ostalom dvojicom: sa asketom ili brahmanom čiji su učenje i gledište „Za mene je sve prihvatljivo” i sa asketom ili brahmanom čiji su učenje i gledište „Za mene ništa nije prihvatljivo”. Mogu se sukobiti s tom dvojicom, a tamo gde je sukob, tu su i prepirke; tamo gde je sukob, tu su i svađe; tamo gde je sukob, tu je i uznemirenost.’ Sam predvidevši prepirke, svađe i uznemirenje, napušta on to gledište i ne usvaja neko novo. Tako neko napušta ta gledišta; tako se neko odriče tih gledišta.
9. Tako, Aggivessana,736 ovo telo načinjeno od materijalnog oblika čine četiri velika elementa, stvorili su ga majka i otac, othranili kuvani pirinač i kaša, podložno je prolaznosti, trošenju i habanju, razlaganju i rastakanju. Treba ga smatrati prolaznim, patnjom, bolešću, tumorom, strelom, nevoljom, ranom, tuđim, propadajućim, praznim, bez sopstva. Kad neko na svoje telo gleda tako, tada napušta želju u odnosu na telo, privrženost telu, potčinjenost telu.
10. Postoje, Aggivessana, tri vrste osećaja: prijatan osećaj, bolan osećaj, ni bolan ni prijatan osećaj. Kad neko oseća prijatan osećaj, tada ne oseća bolan ili ni bolan ni prijatan osećaj; tada on oseća samo prijatan osećaj. Kad neko oseća bolan osećaj, tada ne oseća prijatan ili ni bolan ni prijatan osećaj; tada on oseća samo bolan osećaj. Kad neko oseća ni bolan ni prijatan osećaj, tada ne oseća prijatan ili bolan osećaj; tada oseća samo ni bolan ni prijatan osećaj.
11. Prijatan osećaj, Aggivessana, jeste prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, slabljenju, kopnjenju i nestanku. Bolan osećaj takođe je prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, slabljenju, kopnjenju i nestanku. Ni bolan ni prijatan osećaj takođe je prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, slabljenju, kopnjenju i nestanku.
12. Kad to vidi, dobro upućen plemeniti učenik prestaje da bude očaran prijatnim osećajem, prestaje da bude očaran bolnim osećajem, prestaje da bude očaran ni bolnim ni prijatnim osećajem. Pošto više nije očaran, u njemu se hladi strast. Kroz hlađenje strasti [njegov um] jeste oslobođen. Kad je oslobođen, dolazi znanje: „Oslobođen je.” On razume: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’
13. Monah čiji je um tako oslobođen, Aggivessana, ne staje ni na čiju stranu i ne prepire se ni sa kim; govori reči koje se koriste u svetu, ali ne vezuje se za njih.”737
14. A tom prilikom poštovani Sāriputta stajao je iza Blaženog, hladeći ga lepezom. Na to pomisli: „Blaženi zaista govori o napuštanju tih stvari zahvaljujući neposrednom znanju; Uzvišeni zaista govori o odustajanju od tih stvari zahvaljujući neposrednom znanju.” I dok je poštovani Sāriputta razmišljao o tome, njegov um postade oslobođen otrova zahvaljujući nevezivanju.738
15. A u asketi Dīghanakhi javilo se potpuno čisto viđenje Dhamme: „Sve što je podložno nastanku, podložno je i nestanku.” Asketa Dīghanakha ugledao je Dhammu, dosegao je Dhammu, razumeo Dhammu, sagledao Dhammu, prevazišao sumnjičavost, okončao zbunjenost, stekao neustrašivost i u Učiteljevom nauku postao nezavisan od drugih.739
16. Tada on reče Blaženom: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
Beleške
730 Dīghanakha je bio Sāriputtin sestrić. U vreme kad se sreo sa Budom, Sāriputta je monah tek dve nedelje, ali već je stigao do stupnja ulaska u tok.
731 MA opisuje Dīghanakhu kao anihilacionistu (uććhedavādin) i objašnjava da takva njegova tvrdnja znači: „Nijedan [način] preporađanja nije prihvatljiv za mene.” Međutim, sam tekst sutte ne daje bilo kakve konkretne dokaze koji bi potvrdili ovakvo tumačenje. Čini se verovatnijim da se Dīghanakhina tvrdnja „Za mene ništa nije prihvatljivo” (sabbaṁ me na khamati) odnosi na druga filozofska gledišta, te ga tako prikazuje pre kao radikalnog skeptika one vrste koja je u MN 76.30 na satiričan način opisana kao „jegulje”. Tako bi njegov iskaz bio ravan načelnom odbijanju svih filozofskih gledišta.
732 Ovaj dijalog, kako ga tumače MA i MṬ, treba razumeti ovako: Buda svojim pitanjem sugeriše da Dīghanakhina tvrdnja sadrži jednu inherentnu kontradikciju. Jer ne može odbaciti sve bez odbacivanja i sopstvenog gledišta, a to bi onda zahtevalo suprotnu poziciju: nešto mu je ipak prihvatljivo. Međutim, iako Dīghanakha uočava implikacije Budinog pitanja, nastavlja da insistira na svom gledištu da mu ništa nije prihvatljivo.
733 MA kaže da se prva rečenica odnosi na one koji prvo usvoje osnovno eternalističko ili anihilacionističko gledište, a potom nekakvu njegovu varijaciju. Druga rečenica se odnosi na one koji napuste svoje osnovno gledište, ali ne usvoje nijednu mogućnost. No, ukoliko je, kao što se čini, Dīghanakha radikalni skeptik, tada se Budina tvrdnja može razumeti tako da ukazuje na nedostatak svojstven skeptičkoj poziciji: psihološki je neugodno insistirati da ostanemo u mraku. Tako većina skeptika, iako verbalno odbacuje sva gledišta, potajno prihvata neko određeno gledište, dok manjina napusti svoj skepticizam i potraži put do znanja o sebi.
734 Ova tri gledišta MA označava kao eternalizam, anihilacionizam i delimični eternalizam. Eternalističko gledište blisko je strasti (sārāgāya santike) itd., jer afirmiše i oduševljava se postojanjem, koliko god ono bilo sublimno; anihilacionizam je blizak odsustvu strasti itd. – iako uključuje pogrešno shvatanje sopstva, vodi otrežnjenju od opčinjenosti postojanjem. Ako se drugo gledište shvati kao radikalni skepticizam, može se takođe videti kao blisko ne-žudnji, po tome što izražava razočaranje pokušajem da se vezanost za egzistenciju potkrepi teorijskom osnovom, te tako predstavlja probni, mada pogrešan korak u pravcu hlađenja strasti.
735 Ovo učenje je izloženo kako bi se Dīghanakhi pokazala opasnost skrivena u njegovom gledištu, te tako ohrabrio da ga odbaci.
736 MA: Na ovom mestu Dīghanakha je odbacio anihilacionističko gledište. Tako Buda sada kreće da ga podučava meditaciji uvida, prvo putem prolaznosti tela, a potom prolaznosti mentalnih sastojaka pod zbirnim nazivom osećaj.
737 MA citira stih koji kaže da arahant može koristiti reči „ja” i „moje”, a da ne podstiče obmanu ili da ih pogrešno razume kao da se odnose na sopstvo ili ego (SN 1:5). Isto tako DN 9.53, gde Buda o izrazima koji uključuju reč „sebe” kaže sledeće: „To su tek imena, izrazi, govorne figure, označavanja kakva se obično koriste u ovom svetu, a koje Tathāgata koristi bez pogrešnog razumevanja.”
738 MA: Porazmislivši o govoru izrečenom njegovom sestriću, poštovani Sāriputta je razvio uvid i dosegao stupanj arahanta. Dīghanakha je dostigao stupanj ulaska u tok.
739 Videti fusnote 588–589.