Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 74

Dīghanakha sutta
Govor Dīghanakhi

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Vepro­voj pećini, na Lešinarevoj hridi.

2. Tada asketa Dīghanakha dođe do Blaženog i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stade on sa strane i reče Blaženome: „Učitelju Gotama, moje učenje i gledište je sledeće: ‘Za mene ništa nije prihvatljivo.’”

„A to tvoje gledište, Aggivessana, ‘Za mene ništa nije prihvatljivo’ – nije li barem ono prihvatljivo za tebe?”

„Učitelju Gotama, ako bi to moje gledište bilo prihvatljivo za mene, opet bi bilo isto, opet bi bilo isto.”

3. „Dobro, Aggivessana, ima na ovome svetu mnogih koji kažu: ‘Opet bi bilo isto, opet bi bilo isto’, pa ipak, iako ne napuste svoje gledište, usvoje neko novo. Malo je onih na ovome svetu koji kažu: ‘Opet bi bilo isto, opet bi bilo isto’, koji napuste to gledište i ne usvoje neko novo.

4. Aggivessana, ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ovakvi: ‘Za mene je sve prihvatljivo.’ Ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledi­šte ovakvi: ‘Za mene ništa nije prihvatljivo.’ A ima asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ovakvi: ‘Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije.’

Među njima, gledište onih asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ova­kvi: ‘Za mene je sve prihvatljivo’ blisko je strasti, blisko je okovanosti, blisko oduševljavanju, blisko prianjanju, blisko vezivanju. Gledište onih asketa i brahmana čiji su učenje i gledište ‘Za mene ništa nije prihvatljivo’ blisko je odsustvu strasti, blisko odsustvu okovanosti, blisko odsustvu odu­ševljavanja, blisko odsustvu prianjanja, blisko odsustvu vezivanja.”

5. Kad ovo bi rečeno, asketa Dīghanakha primeti: „Učitelj Gotama hvali moje gledište, učitelj Gotama preporučuje moje gledište.”

„Aggivessana, oni askete i brahmani čiji su učenje i gledište ‘Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije’ – takvo njihovo gledište u delu koji se odnosi na ono što je prihvatljivo blisko je strasti, blisko okovanosti, blisko oduševljavanju, blisko vezanosti, blisko prianjanju, dok je njihovo gledište u delu koji se odnosi na ono što nije prihvatljivo, blisko odsustvu strasti, blisko odsustvu okovanosti, blisko odsustvu oduševljavanja, blisko odsu­stvu prianjanja, blisko odsustvu vezivanja.

6. Tako, Aggivessana, mudar čovek među onim asketama i brahma­nima čiji su učenje i gledište ‘Za mene je sve prihvatljivo’, ovako raz­mišlja: ‘Ako tvrdoglavo budem sledio svoje gledište „Za mene je sve prihvatljivo” i objavim „Samo je ovo tačno, sve ostalo je pogrešno”, tada se mogu sukobiti s ostalom dvojicom: sa asketom ili brahmanom čiji su učenje i gledište „Za mene ništa nije prihvatljivo” i sa asketom ili brahma­nom čiji su učenje i gledište „Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije.” Mogu se sukobiti sa tom dvojicom, a tamo gde je sukob, tu su i prepirke; tamo gde je sukob, tu su i svađe; tamo gde je sukob, tu je i uznemirenost.’ Sam predvidevši prepirke, svađe i uznemirenje, napušta on to gledište i ne usvaja neko novo. Tako neko napušta ta gledišta; tako se neko odriče tih gledišta.

7. Mudar čovek među tim asketama i brahmanima čiji su učenje i gle­dište „Za mene ništa nije prihvatljivo”, ovako razmišlja: ‘Ako tvrdoglavo budem sledio svoje gledište „Za mene ništa nije prihvatljivo” i objavim „Samo je ovo tačno, sve ostalo je pogrešno”, tada se mogu sukobiti s osta­lom dvojicom: sa asketom ili brahmanom čiji su učenje i gledište „Za mene je sve prihvatljivo” i sa asketom ili brahmanom čiji su učenje i gledište „Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije”. Mogu se sukobiti s tom dvojicom, a tamo gde je sukob, tu su i prepirke; tamo gde je sukob, tu su i svađe; tamo gde je sukob, tu je i uznemirenost.’ Sam predvidevši prepirke, svađe i uznemirenje, napušta on to gledište i ne usvaja neko novo. Tako neko napušta ta gledišta; tako se neko odriče tih gledišta.

8. Mudar čovek među tim asketama i brahmanima čiji su učenje i gle­dište „Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije”, ovako razmišlja: ‘Ako tvrdoglavo budem sledio svoje gledište „Za mene je nešto prihvatljivo, a nešto nije” i objavim „Samo je ovo tačno, sve ostalo je pogrešno”, mogu se sukobiti s ostalom dvojicom: sa asketom ili brahmanom čiji su učenje i gledište „Za mene je sve prihvatljivo” i sa asketom ili brahmanom čiji su učenje i gledište „Za mene ništa nije prihvatljivo”. Mogu se sukobiti s tom dvojicom, a tamo gde je sukob, tu su i prepirke; tamo gde je sukob, tu su i svađe; tamo gde je sukob, tu je i uznemirenost.’ Sam predvidevši prepirke, svađe i uznemirenje, napušta on to gledište i ne usvaja neko novo. Tako neko napušta ta gledišta; tako se neko odriče tih gledišta.

9. Tako, Aggivessana, ovo telo načinjeno od materijalnog oblika čine četiri velika elementa, stvorili su ga majka i otac, othranili kuvani pi­rinač i kaša, podložno je prolaznosti, trošenju i habanju, razlaganju i rastakanju. Treba ga smatrati prolaznim, patnjom, bolešću, tumorom, strelom, nevoljom, ranom, tuđim, propadajućim, praznim, bez sopstva. Kad neko na svoje telo gleda tako, tada napušta želju u odnosu na telo, privrženost telu, potčinjenost telu.

10. Postoje, Aggivessana, tri vrste osećaja: prijatan osećaj, bolan ose­ćaj, ni bolan ni prijatan osećaj. Kad neko oseća prijatan osećaj, tada ne oseća bolan ili ni bolan ni prijatan osećaj; tada on oseća samo prijatan osećaj. Kad neko oseća bolan osećaj, tada ne oseća prijatan ili ni bolan ni prijatan osećaj; tada on oseća samo bolan osećaj. Kad neko oseća ni bolan ni prijatan osećaj, tada ne oseća prijatan ili bolan osećaj; tada oseća samo ni bolan ni prijatan osećaj.

11. Prijatan osećaj, Aggivessana, jeste prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razaranju, slabljenju, kopnjenju i nestanku. Bo­lan osećaj takođe je prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podlo­žan razaranju, slabljenju, kopnjenju i nestanku. Ni bolan ni prijatan osećaj takođe je prolazan, uslovljen, nastao na osnovu uzroka, podložan razara­nju, slabljenju, kopnjenju i nestanku.

12. Kad to vidi, dobro upućen plemeniti učenik prestaje da bude oča­ran prijatnim osećajem, prestaje da bude očaran bolnim osećajem, prestaje da bude očaran ni bolnim ni prijatnim osećajem. Pošto više nije očaran, u njemu se hladi strast. Kroz hlađenje strasti [njegov um] jeste oslobođen. Kad je oslobođen, dolazi znanje: „Oslobođen je.” On razume: „Ovo je po­slednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’

13. Monah čiji je um tako oslobođen, Aggivessana, ne staje ni na čiju stranu i ne prepire se ni sa kim; govori reči koje se koriste u svetu, ali ne vezuje se za njih.”

14. A tom prilikom poštovani Sāriputta stajao je iza Blaženog, hladeći ga lepezom. Na to pomisli: „Blaženi zaista govori o napuštanju tih stvari zahvaljujući neposrednom znanju; Uzvišeni zaista govori o odustajanju od tih stvari zahvaljujući neposrednom znanju.” I dok je poštovani Sāriputta razmišljao o tome, njegov um postade oslobođen otrova zahvaljujući ne­vezivanju.

15. A u asketi Dīghanakhi javilo se potpuno čisto viđenje Dhamme: „Sve što je podložno nastanku, podložno je i nestanku.” Asketa Dīghanak­ha ugledao je Dhammu, dosegao je Dhammu, razumeo Dhammu, sagledao Dhammu, prevazišao sumnjičavost, okončao zbunjenost, stekao neustraši­vost i u Učiteljevom nauku postao nezavisan od drugih.

16. Tada on reče Blaženom: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, uči­telju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”