Mađđhima nikāya 78
Samaṇamaṇḍikā sutta
Govor Samaṇamaṇḍikāputti
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. U isto vreme je asketa Uggāhamāna Samaṇamaṇḍikāputta boravio u Mallikinom parku, u Tinduka gaju namenjenom filozofskim debatama,771 zajedno s velikom grupom asketa, sa čak trista asketa.
2. A stolar Pañćakanga izašao je iz Sāvatthīja u podne, kako bi video Blaženoga. I onda pomisli: „Nije pravo vreme da vidim Blaženog; još uvek je u osami. Niti je pravo vreme da posetim monahe vredne poštovanja; još uvek su u osami. Kako bi bilo da odem do Mallikinog parka, do askete Uggāhamāna Samaṇamaṇḍikāputte?” Tako i ode do Mallikinog parka.
3. Tom prilikom asketa Uggāhamāna sedeo je s velikom grupom drugih asketa, koji su pravili veliku galamu i žučno raspravljali o različitim nevažnim temama, kao što su kraljevi i kraljevi savetnici, razbojnici, vojske, opasnosti, bitke, hrana, piće, odeća, ležaji, cvetni venci, mirisi, rođaci, vozila, sela, varoši, gradovi, zemlje, žene, heroji, ulice, izvori, pokojnici, razne sitnice, nastanak sveta, nastanak mora, jesu li stvari ovakve ili onakve.
Asketa Uggāhamāna još izdaleka opazi stolara Pañćakangu kako dolazi. Kad ga je video, poče da utišava okupljene askete ovim rečima: „Prijatelji, budite tihi; prijatelji, ne pravite buku. Evo dolazi stolar Pañćakanga, učenik askete Gotame, jedan od u belo obučenih nezaređenih sledbenika askete Gotame koji žive u Sāvatthīju. Ti poštovani vole tišinu, uvežbani su da žive u tišini, oni hvale tišinu. Ako se utišamo, možda će poželeti da nam se pridruži.” Na to se askete utišaše.
4. A stolar Pañćakanga dođe do askete Uggāhamāne i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane. Na to mu Uggāhamāna reče:
5. „Stolaru, kada čovek poseduje četiri kvaliteta, opisujem ga kao ispunjenog u onome što je korisno, usavršenog u onome što je korisno, kao nekog ko je dostigao najviši cilj, nepobedivog asketu. Koja četiri? Tako on ne čini ništa loše telom, ne izgovara loše reči, nema loše namere i ne izdržava se od bilo kakvog lošeg zanimanja. Kada čovek poseduje ta četiri kvaliteta, opisujem ga kao ispunjenog u onome što je korisno, usavršenog u onome što je korisno, kao nekog ko je dostigao najviši cilj, nepobedivog asketu.”
6. Stolar Pañćakanga nije ni odobrio niti negirao reči askete Uggāhamāne. Umesto toga, ustade s mesta na kojem je sedeo i ode razmišljajući: „Značenje ovih reči saznaću u prisustvu Blaženoga.”
7. Kad je stigao kod Blaženog i poklonio se, sede sa strane i ispriča Blaženom razgovor s asketom Uggāhamānom. Na to Blaženi reče:
8. „Kad bi to bilo tačno, prema rečima askete Uggāhamāne tada bi i malo dete u kolevci bilo neko ko je ispunjen u onome što je korisno, usavršen u onome što je korisno, neko ko je dostigao najviši cilj, nepobedivi asketa. Jer to malo dete u kolevci čak ne zna ni pojam ‘tela’, pa kako bi onda moglo da učini nešto loše telom, sem običnog meškoljenja? Malo dete u kolevci čak ne zna ni pojam ‘govora’, pa kako bi onda moglo da izgovara loše reči, sem običnog plakanja? Malo dete u kolevci čak ne zna ni pojam ‘namere’, pa kakva bi onda loša namera mogla biti sem običnog durenja? Malo dete u kolevci čak ne zna ni pojam ‘izdržavanja’, pa kako bi onda moglo sebe da izdržava bilo kakvim lošim zanimanjem, sem običnog sisanja na majčinim grudima? Kad bi to bilo tačno, prema rečima askete Uggāhamāne tada bi i malo dete u kolevci bilo neko ko je ispunjen u onome što je korisno…
Stolaru, kada čovek poseduje četiri kvaliteta, ja ga ne opisujem kao ispunjenog u onome što je korisno ili usavršenog u onome što je korisno, kao nekog ko je dostigao najviši cilj, nepobedivog asketu, već kao nekog ko je u istoj kategoriji s malim detetom koje leži u kolevci. Koja četiri? Tako on ne čini ništa loše telom, ne izgovara loše reči, nema loše namere i ne izdržava se od bilo kakvog lošeg zanimanja. Kada čovek poseduje ta četiri kvaliteta, ne opisujem ga kao ispunjenog u onome što je korisno… već kao nekog ko je u istoj kategoriji s malim detetom koje leži u kolevci.
9. Stolaru, kada čovek poseduje deset kvaliteta, opisujem ga kao ispunjenog u onome što je korisno ili usavršenog u onome što je korisno, kao nekog ko je dostigao najviši cilj, nepobedivog asketu. [Ali pre svega] kažem, to treba razumeti ovako:772 ‘Ovo su štetne navike’; i ovako: ‘Štetne navike izviru odavde’; i ovako: ‘Štetne navike nestaju bez ostatka ovde’; i ovako: ‘Onaj ko ovako vežba, vežba put ka nestanku štetnih navika.’ Kažem, to treba razumeti ovako: ‘Ovo su korisne navike’; i ovako: ‘Korisne navike izviru odavde’; i ovako: ‘Korisne navike nestaju bez ostatka ovde’; i ovako: ‘Onaj ko ovako vežba, vežba put ka nestanku korisnih navika.’ Kažem, to treba razumeti ovako: ‘Ovo su štetne namere’; i ovako: ‘Štetne namere izviru odavde’; i ovako: ‘Štetne namere nestaju bez ostatka ovde’; i ovako: ‘Onaj ko ovako vežba, vežba put ka nestanku štetnih namera.’ Kažem, to treba razumeti ovako: ‘Ovo su korisne namere’; i ovako: ‘Korisne namere izviru odavde’; i ovako: ‘Korisne namere nestaju bez ostatka ovde’; i ovako: ‘Onaj ko ovako vežba, vežba put ka nestanku korisnih namera.’
10. Koje su to štetne navike? To su štetni postupci telom, štetni postupci govorom i loš način obezbeđivanja hrane. To se naziva loše navike.
A odakle izviru te štetne navike? Njihov izvor je ovakav: za njih treba reći da izviru iz uma. Kakvog uma? Iako je um mnogostruk, raznolik i s različitim aspektima, postoji um koji je obuzet strašću, mržnjom i obmanutošću. Štetne navike izviru odatle.
A gde te štetne navike nestaju bez ostatka? Njihovo nestajanje je ovakvo: tako monah napušta telom učinjena loša dela i razvija telom učinjena dobra dela; napušta govorom učinjena loša dela i razvija govorom učinjena dobra dela; napušta umom učinjena loša dela i razvija umom učinjena dobra dela; napušta loš način dolaženja do hrane i razvija dobar način.773 Tu štetne navike nestaju bez ostatka.
A kako se vežba put ka nestanku štetnih navika? Tako monah u sebi budi odlučnost za nenastajanje još nenastalih nepovoljnih mentalnih stanja, ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i nastoji. U sebi budi odlučnost za napuštanje već nastalih nepovoljnih mentalnih stanja… U sebi budi odlučnost za nastajanje još nenastalih povoljnih mentalnih stanja… U sebi budi odlučnost za održavanje, neiščezavanje, jačanje, uvećanje i potpuno ispunjenje već nastalih povoljnih mentalnih stanja, ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i nastoji. Onaj ko tako vežba, vežba put ka nestanku štetnih navika.774
11. Koje su to korisne navike? To su korisni postupci telom, korisni postupci govorom i pročišćenje načina dolaženja do hrane. To se naziva korisne navike.
A odakle izviru te korisne navike? Njihov izvor je ovakav: za njih treba reći da izviru iz uma. Kakvog uma? Iako je um mnogostruk, raznolik i sa različitim aspektima, postoji um koji nije obuzet strašću, mržnjom i obmanutošću. Korisne navike izviru odatle.
A gde te korisne navike nestaju bez ostatka? Njihovo nestajanje je ovakvo: tako je monah ispunjen vrlinom, ali sebe ne poistovećuje sa vrlinom i razume onako kako zaista jeste, da su oslobođenje uma i oslobođenje mudrošću mesta gde te korisne navike nestaju bez ostatka.775
A kako se vežba put ka nestanku korisnih navika? Tako monah u sebi budi odlučnost za nenastajanje još nenastalih nepovoljnih mentalnih stanja… za održavanje, neiščezavanje, jačanje, uvećanje i potpuno ispunjenje već nastalih povoljnih mentalnih stanja, ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i nastoji. Onaj ko tako vežba, vežba put ka nestanku korisnih navika.776
12. Koje su to štetne namere? To su namere pokretane željom za zadovoljstvima čula, zlovoljom i okrutnošću. To se naziva štetnem namere.
A odakle izviru te štetne namere? Njihov izvor je ovakav: za njih treba reći da izviru iz opažaja. Kakvog opažaja? Iako je opažaj mnogostruk, raznolik i s različitim aspektima, postoji opažaj želje za zadovoljstvima čula, opažaj zlovolje i opažaj okrutnosti. Štetne namere izviru odatle.
A gde te štetne namere nestaju bez ostatka? Njihovo nestajanje je ovakvo: tako monah, sasvim odvojen od zadovoljstava čula, odvojen od štetnih mentalnih stanja, ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. To je mesto gde te štetne namere nestaju bez ostatka.777
A kako se vežba put ka nestanku štetnih namera? Tako monah u sebi budi odlučnost za nenastajanje još nenastalih nepovoljnih mentalnih stanja… za održavanje, neiščezavanje, jačanje, uvećanje i potpuno ispunjenje već nastalih povoljnih mentalnih stanja, ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i nastoji. Onaj ko tako vežba, vežba put ka nestanku štetnih namera.778
13. Koje su to korisne namere? To su namera obuzdavanja, namera odsustva zlovolje i namera nepovređivanja. To se naziva korisne namere.
A odakle izviru te korisne namere? Njihov izvor je ovakav: za njih treba reći da izviru iz opažaja. Kakvog opažaja? Iako je opažaj mnogostruk, raznolik i s različitim aspektima, postoji opažaj obuzdavanja, opažaj odsustva zlovolje i opažaj nepovređivanja. Korisne namere izviru odatle.
A gde te korisne namere nestaju bez ostatka? Njihovo nestajanje je ovakvo: tako monah, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. To je mesto gde te korisne namere nestaju bez ostatka.779
A kako se vežba put ka nestanku korisnih namera? Tako monah u sebi budi odlučnost za nenastajanje još nenastalih nepovoljnih mentalnih stanja… za održavanje, neiščezavanje, jačanje, uvećanje i potpuno ispunjenje već nastalih povoljnih mentalnih stanja, ulaže napor, budi energiju, napreže svoj um i nastoji. Onaj ko tako vežba, vežba put ka nestanku korisnih namera.780
14. Dakle, stolaru, kojih to deset kvaliteta čovek poseduje da bih ga opisao kao ispunjenog u onome što je korisno, usavršenog u onome što je korisno, kao nekog ko je dostigao najviši cilj, nepobedivog asketu? Tako monah poseduje ispravno razumevanje onoga ko je izvan vežbanja,781 ispravnu nameru onoga ko je izvan vežbanja, ispravan govor onoga ko je izvan vežbanja, ispravne postupke onoga ko je izvan vežbanja, ispravno življenje onoga ko je izvan vežbanja, ispravan napor onoga ko je izvan vežbanja, ispravnu svesnost onoga ko je izvan vežbanja, ispravnu koncentraciju onoga ko je izvan vežbanja, ispravno znanje onoga ko je izvan vežbanja i ispravno oslobođenje onoga ko je izvan vežbanja. Kada čovek poseduje tih deset kvaliteta, opisujem ga kao ispunjenog u onome što je korisno, usavršenog u onome što je korisno, kao nekog ko je dostigao najviši cilj, nepobedivog asketu.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljan, stolar Pañćakanga se obradova rečima Blaženoga.
Beleške
771 MA: Park je podigla kraljica Mallikā, žena Pasenadija, kralja Kosale, i ukrasila ga drvećem koje cveta i drvećem koje rađa plodove. U početku je u njemu samo jedna dvorana podignuta, a kasnije i više njih. Različite grupe brahmana i asketa bi se tu okupile da raspravljaju i izlažu svoja učenja.
772 MA: Buda prvo pokazuje nivo arahanta, nekoga ko je završio vežbanje (na primer, tako što pominje deset kvaliteta), potom opisuje put prikladan za sekhu, nekoga ko praktikuje više vežbanje. Reč prevedena kao „navike” je sīla, koja u nekim kontekstima može da obuhvati šire polje značenja, a ne samo „vrlina”.
773 MA objašnjava da se ovo odnosi na plod ulaska u tok, jer na toj tački vrlina obuzdavanja pomoću Pātimokkhe biva usavršena (a za nezaređene budiste, poštovanje pet pravila vrline). MA takođe naredne pasuse objašnjava vezivanjem za ostale više puteve i plodove. Iako tekst sutte ne pominje izričito ova postignuća, komentarsko tumačenje izgleda opravdano izrazom „nestaje bez ostatka” (aparisesā niruđđhanti), jer samo kroz dostizanje određenog puta i ploda određena nečistoća potpuno nestaje. Gledište koje zastupa komentar dalje je potkrepljeno završetkom govora, koji kulminira figurom arahanta.
774 MA: Na putu ulaska u tok, za monaha se kaže da vežba radi nestanka upravo tih navika; kada je dostigao plod ulaska u tok, tada se kaže da su one nestale.
775 Ovaj odlomak pokazuje arahanta, koji postupa vođen vrlinom, ali se više ne identifikuje sa svojom vrlinom, ne gleda na nju kao na „ja” i „moje”. Pošto njegova dobra dela više ne generišu kammu, ne mogu se ni opisati kao „korisna”.
776 MA: Na putu arahanta, za monaha se kaže da vežba nestanak tih navika; kada je dostigao plod stanja arahanta, za te navike se kaže da su nestale.
777 MA: Ovo se odnosi na prvo zadubljenje, koje pripada plodu nepovratnika. Put nepovratnika iskorenjuje želju za čulnim zadovoljstvima i zlovolju, te tako sprečava buduće nastajanje tri štetne namere – gonjene čulnom željom, zlovoljom i okrutnošću.
778 MA: Na putu nepovratnika, za monaha se kaže da vežba radi nestanka tih namera; kada je dostigao plod stanja arahanta, za te namere se kaže da su nestale.
779 MA: Ovo se odnosi na drugo zadubljenje, koje pripada plodu stanja arahanta.
780 MA: Na putu arahanta, za monaha se kaže da vežba radi nestanka ovih namera; kada je dostigao plod stanja arahanta, za te namere se kaže da su nestale. Vrlinom pokretane namere arahanta ne opisuju se kao „korisne”.
781 Videti MN 65.34.