Mađđhima nikāya 81

Ghaṭīkāra sutta
Grnčar Ghaṭīkāra

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha.

2. Onda se, idući glavnim putem, na jednom mestu Blaženi osmehnuo. A poštovani Ānanda pomisli: „Šta je razlog, šta je uzrok da se Blaženi osmehnuo? Tathāgata se ne osmehuje bez razloga.” I tako, prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženoga i upita: „Poštovani gospodine, šta je razlog, šta je uzrok da se Blaženi osmehnuo? Tathāgate se ne osmehuju bez razloga.”

3. „Jednom davno, Ānanda, na ovom mestu nalazio se prosperitetan i užurban trgovački grad po imenu Vebhalinga, veliki grad, prepun ljudi. A blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, živeo je blizu trgovačkog grada Vebhalinge. Tu je, zapravo, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, imao svoj manastir; tu je, zapravo, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, boravio i podučavao monašku zajednicu.”

4. Na to poštovani Ānanda savi načetvoro svoj od krpa sašiveni gornji ogrtač i položivši ga na zemlju, reče Blaženome: „Onda neka Blaženi izvoli sesti. Tako će ovo mesto koristiti dvojica plemenitih i potpuno probuđenih.”

Blaženi sede na pripremljeno mesto i obrati se Ānandi ovim rečima:

5. „Jednom davno, Ānanda, na ovom mestu nalazio se prosperitetan i užurban trgovački grad po imenu Vebhalinga, veliki grad, prepun ljudi. A blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, živeo je blizu trgovačkog grada Vebhalinge. Tu je, zapravo, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, imao svoj manastir; tu je, zapravo, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, boravio i podučavao monašku zajednicu.

6. U Vebhalingi je blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, kao svoga pokrovitelja, kao svoga glavnog pokrovitelja, imao grnčara po imenu Ghaṭīkāra. Taj grnčar Ghaṭīkāra je kao prijatelja, kao svog bliskog prijatelja imao brahmanskog učenika po imenu Đotipāla.790

Jednoga dana grnčar Ghaṭīkāra obrati se brahmanskom učeniku Đotipāli ovim rečima: ‘Dragi moj Đotipāla, hajdemo da vidimo Budu Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Mislim da je dobro videti Blaženoga, plemenitog i potpuno probuđenoga.’ Brahmanski učenik Đotipāla odgovori: ‘Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra, kakva je korist videti tog ćelavog isposnika?’

I drugi i treći put grnčar Ghaṭīkāra reče: ‘Dragi moj Đotipāla, hajdemo da vidimo blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.’ I drugi i treći put brahmanski učenik Đotipāla odgovori: ‘Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra, kakva je korist videti tog ćelavog isposnika?’ – ‘Ako je tako, dragi moj Đotipāla, uzmimo onda sunđer i sapun, te hajdemo na reku da se okupamo.’ – ‘Vrlo dobro’, odgovori Đotipāla.

7. I tako grnčar Ghaṭīkāra i brahmanski učenik Đotipāla uzeše sunđer i sapun, te odoše na reku da se okupaju. Kad su stigli, Ghaṭīkāra reče: ‘Dragi moj Đotipāla, u blizini je manastir blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga. Hajdemo da vidimo blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.’ Đotipāla odgovori: ‘Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra, kakva je korist videti tog ćelavog isposnika?’

I drugi i treći put grnčar Ghaṭīkāra reče: ‘Dragi moj Đotipāla, u blizini je manastir blaženog Kassape…’ I drugi i treći put brahmanski učenik Đotipāla odgovori: ‘Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra, kakva je korist videti tog ćelavog isposnika?’791

8. Na to grnčar Ghaṭīkāra uhvati brahmanskog učenika Đotipālu za pojas i reče: ‘Dragi moj Đotipāla, u blizini je manastir blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga. Hajdemo da vidimo blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.’ A brahmanski učenik Đotipāla otrgnu svoj pojas i reče: ‘Nikako, dragi moj Ghaṭīkāra, kakva je korist videti tog ćelavog isposnika?’

9. I tako, kad je brahmanski učenik Đotipāla oprao glavu, grnčar Ghaṭīkāra ga uhvati za kosu i reče:792 ‘Dragi moj Đotipāla, u blizini je manastir blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga. Hajdemo da vidimo blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.’

Na to brahmanski učenik Đotipāla pomisli: ‘Čudno je, neobično je što ovaj grnčar Ghaṭīkāra, koji je drugačijeg porekla, i pomisli da me zgrabi za kosu dok smo se kupali! Mora da u tome ima nečega.’ I reče grnčaru Ghaṭīkāri: ‘I na to si spreman, dragi moj Ghaṭīkāra?’ – ‘I na to sam spreman, dragi moj Đotipāla, jer mislim da je dobro videti Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.’ – ‘Onda me, dragi moj Ghaṭīkāra, pusti. I hajdemo da ga posetimo.’

10. Tako grnčar Ghaṭīkāra i brahmanski učenik Đotipāla odoše do blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga. Pošto mu se pokloni, Ghaṭīkāra sede sa strane, dok se Đotipāla pozdravio s njim, a kad taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede i on sa strane. Ghaṭīkāra tada reče blaženom Kassapi, plemenitom i potpuno probuđenom: ‘Poštovani gospodine, ovo je brahmanski učenik Đotipāla, moj prijatelj, moj bliski prijatelj. Neka ga Blaženi poduči Dhammi.’

Na to je blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio grnčara Ghaṭīkāru i brahmanskog učenika Đotipālu izlaganjem o Dhammi. Kad je izlaganje bilo završeno, nadahnuti i obradovani rečima blaženog Kassape, oni ustadoše sa svog mesta, poklone se blaženom Kassapi, plemenitom i potpuno probuđenom, i pazeći da im on ostane s desne strane, otidoše.

11. Potom Đotipāla upita Ghaṭīkāru: ‘Sada kad si čuo Dhammu, dragi moj Ghaṭīkāra, zašto ne napustiš dom i odeš u beskućnike?’ – ‘Dragi moj Đotipāla, zar ne znaš da se staram o slepim i starim roditeljima?’ – ‘Ako je tako, dragi moj Ghaṭīkāra, onda ću ja napustiti dom i otići u beskućnike.’

12. I tako grnčar Ghaṭīkāra i brahmanski učenik Đotipāla odoše do blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenog. Pošto su mu se poklonili, sedoše sa strane i grnčar Ghaṭīkāra reče blaženom Kassapi, plemenitom i potpuno probuđenom: ‘Poštovani gospodine, ovo je brahmanski učenik Đotipāla, moj prijatelj, moj bliski prijatelj. On želi da postane iskušenik predvođen Blaženim.’ I brahmanski učenik Đotipāla postade iskušenik predvođen blaženim Kassapom, plemenitim i potpuno probuđenim, te potom primi i potpuno zaređenje.793

13. I ne zadugo pošto brahmanski učenik Đotipāla primi potpuno zaređenje, pola meseca pošto primi potpuno zaređenje, ostavši u Vebhalingi koliko mu je bilo volja, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, nastavi da luta u pravcu Benaresa. Idući od sela do sela, stiže na kraju do Benaresa, te se smesti u parku jelena, u Isipatani.

14. A Kikī, kralj Kāsija, doču: ‘Čini se da je blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, stigao u Benares i živi u parku jelena, u Isipatani.’ Na to naredi da se pripremi povorka kočija, te popevši se na jednu od njih, izveze se iz Benaresa uza svu kraljevsku pompu, kako bi sreo blaženog Kassapu, plemenitog i potpuno probuđenog. Vozio se sve dok je put bio prohodan za kočije, onda siđe i peške otide do blaženoga Kassape, plemenitog i potpuno probuđenog. Pokloni mu se, sede sa strane, a blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri Kikīja, kralja Kāsija, svojim govorom o Dhammi.

15. Kad govor bi završen, Kikī, kralj Kāsija, reče: ‘Molim Blaženoga da zajedno s monasima koji ga prate, prihvati da ruča sutra u mome domu.’ A blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, ćutke prihvati njegov poziv. Razumevši da je blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, prihvatio poziv, ustade s mesta na kojem je sedeo, pokloni mu se, te pazeći da mu Blaženi ostane s desne strane, otide.

16. U zoru, Kikī, kralj Kāsija, naredi da se u njegovom domu pripreme različita ukusna jela – najbolji pirinač zajedno sa mnoštvom preliva i karija – i kad je sve bilo spremno, dojavi blaženom Kassapi, plemenitom i potpuno probuđenom, ovako: ‘Vreme je, poštovani gospodine, obed je spreman.’

17. Ujutro, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, obuče se, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu praćen grupom monaha do doma Kikīja, kralja Kāsija i sede na pripremljeno mesto. A Kikī, kralj Kāsija, svojim je rukama poslužio i raznim ukusnim jelima nahranio monašku zajednicu. Kada je blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, jeo i odložio posudu, Kikī, kralj Kāsija, odabra jedno niže mesto, sede sa strane, te reče: ‘Molim blaženoga da prihvati boravište u Benaresu, koje ću mu obezbediti da mirno provede period monsuna; to će biti pomoć i za Sanghu.’ – ‘Ne, kralju, već imam boravište za period monsuna.’

I drugi i treći put Kikī, kralj Kāsija, reče: ‘Molim blaženoga da prihvati boravište u Benaresu koje ću mu obezbediti da mirno provede period monsuna; to će biti pomoć i za Sanghu.’ – ‘Ne, kralju, već imam boravište za period monsuna.’

A kralj pomisli: ‘Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, ne prihvata boravište u Benaresu koje bih mu obezbedio da provede period monsuna’ i beše veoma razočaran i tužan.

18. Onda reče: ‘Poštovani gospodine, imate li pokrovitelja boljeg od mene?’ – ‘Imam, veliki kralju. Postoji trgovački grad Vebhaḷinga, u kojem živi grnčar Ghaṭīkāra. On je moj pokrovitelj, moj glavni pokrovitelj. A ti, veliki kralju, sada misliš: „Blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, ne prihvata boravište u Benaresu koje bih mu obezbedio da provede period monsuna’ i veoma si razočaran i tužan; ali grnčar Ghaṭīkāra nije i neće ni biti. Grnčar Ghaṭīkāra uzeo je kao utočište Budu, Dhammu i Sanghu. Odustao je od ubijanja živih bića, uzimanja onoga što mu nije dato, nedoličnih čulnih zadovoljstava, od laganja i od vina, alkohola i drugoga što pomućuje svest, podstiče nemarnost. Potpuno se pouzdaje u Budu, Dhammu i Sanghu, poseduje vrline koje su drage plemenitima. Oslobođen je sumnjičavosti u pogledu patnje, nastanka patnje, prestanka patnje i puta koji vodi prestanku patnje. Jede samo u jednom delu dana, drži se celibata, čestit je, dobrog karaktera. Ostavio je na stranu dragulje i zlato, odustao od zlata i srebra. Ne kopa zemlju u potrazi za glinom ni ašovom, ni rukama; ono što nađe na obali koja se obrušila u reku ili što iskopaju životinje, to natovari na kola i donese kući; kad napravi ćupove, ovako kaže: „Neka bilo ko kome se sviđaju, ostavi ovde malo odabranog pirinča, odabranog pasulja ili odabranog sočiva, pa neka uzme što mu je drago.”794 Izdržava slepe i ostarele roditelje. Kako je raskinuo pet nižih okova, spontano će se preporoditi [u čistim boravištima] i odatle dostići krajnju nibbānu, a da se više ne vrati na ovaj svet.

19. Jednom kad sam živeo kraj Vebhalinge i beše jutro, obukao sam se, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa otidoh do roditelja grnčara Ghaṭīkāre. Tamo ih upitah: „Molim vas, recite mi gde je grnčar.” – „Poštovani, vaš pokrovitelj nije kod kuće. Ali slobodno uzmite kuvani pirinač iz lonca i varivo iz činije, te jedite.”

Tako sam i učinio, te otidoh dalje. Onda grnčar Ghaṭīkāra otide do roditelja i upita ih: „Ko je uzeo kuvani pirinač iz lonca i varivo iz činije, ko je jeo, te otišao dalje?” – „Dragi naš sine, blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako učini.”

20. Nekom drugom prilikom, kad sam živeo kraj Vebhalinge i beše jutro, obukao sam se, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa otidoh do roditelja grnčara Ghaṭīkāre. Tamo ih upitah: „Molim vas, recite mi gde je grnčar.” – „Poštovani gospodine, vaš pokrovitelj nije kod kuće. Ali slobodno uzmite kuvani pirinač iz lonca i varivo iz činije, te jedite.”

21. Jednom prilikom, kad sam živeo kraj Vebhalinge, koliba mi je prokišnjavala. Onda se obratih monasima ovim rečima: „Hajdete, monasi, vidite ima li bilo kakve trske u kući grnčara Ghaṭīkāre.” – „Poštovani gospodine, nema trske u kući grnčara Ghaṭīkāre; kuća grnčara Ghaṭīkāre pokrivena je trskom.” – „Hajdete, monasi, uzmite tu trsku sa kuće grnčara Ghaṭīkāre.”

Oni tako učiniše. Onda roditelji grnčara Ghaṭīkāre upitaše monahe: „Zašto uzimate tu trsku sa kuće?” – „Sestro, prokišnjava koliba blaženog Kasape, plemenitog i potpuno probuđenog.” – „Uzmite je onda, poštovani, uzmite je i neka ste blagosloveni!”

Onda grnčar Ghaṭīkāra otide do roditelja i upita ih: „Ko je uzeo trsku sa krova kuće?” – „Dragi naš sine, monasi su je uzeli; prokišnjava koliba blaženog Kassape, plemenitog i potpuno probuđenoga.”

I grnčar Ghaṭīkāra pomisli: „Dobitak je za mene, veliki je dobitak za mene što se blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako pouzda u mene!” Ushićenje i sreća ga obuzeše i u njemu ostadoše pola meseca, a u njegovim roditeljima nedelju dana. I kuća je tokom cela tri meseca imala nebo kao svoj krov, ali ne pade ni kap kiše. Takav je grnčar Ghaṭīkāra.’

’Dobitak je za grnčara Ghaṭīkāru, veliki je dobitak za njega što se blaženi Kassapa, plemeniti i potpuno probuđeni, tako pouzda u njega.”

22. Zatim Kikī, kralj Kāsija, natovari pet stotina zaprega najboljim pirinčem, zajedno sa obiljem druge hrane i začina, te posla grnčaru Ghaṭīkāri. Kraljevi ljudi stigoše do grnčara Ghaṭīkāre, te mu rekoše: ‘Doterali smo pet stotina zaprega natovarenih najboljim pirinčem, zajedno sa obiljem druge hrane i začina, to vam šalje Kikī, kralj Kāsija; molimo vas da to primite.’ – ‘Kralj je veoma zauzet i ima mnogo usta da hrani. Ja imam dovoljno. Neka to bude za samoga kralja.’795

23. Sada, Ānanda, ti možda ovako misliš: ‘Sigurno je tada neko drugi bio brahmanski učenik Đotipāla.’ Ali, nemoj tako misliti. Ja sam tada bio brahmanski učenik Đotipāla.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljan, poštovani Ānanda se obradova rečima Blaženoga.

Beleška

790 Na kraju ove sutte Buda će ustvrditi da je u to vreme upravo on bio Đotipāla. U SN 1:50 božanstvo Ghaṭīkāra posećuje Budu Gotamu i priseća se njihovog starog prijateljstva.

791 Čini se da je to među brahmanskim domaćinima bio uobičajen pejorativan naziv za one koji su živeli asketskim životom, suprotan njihovom idealu održavanja porodične loze.

792 Na Istoku, u normalnim okolnostima smatra se ozbiljnim kršenjem etikecije ako neko nižeg porekla dodiruje po glavi onoga ko je po rođenju viši od njega. MA objašnjava da je Ghaṭīkāra bio spreman i na takav prekršaj samo da bi ubedio Đotipālu da se sretnu sa Budom.

793 MA kaže da samo Bude zaređuju boddhisatte, koji zatim pročišćuju svoju vrlinu, savladaju Budino učenje, praktikuju meditativni život i razvijaju uvid sve do stupnja znanja o saglasnosti (anulomañāṇa). Ali ne ulažu napor da dosegnu puteve i plodove (što bi okončalo njihov status bodhisatte).

794 Njegovo ponašanje slično je monahovom koliko god je to moguće za nekoga ko još živi životom domaćina. MA objašnjava da on ne trguje grnčarijom, već samo razmenjuje robu sa svojim susedima.

795 MA objašnjava da je odbio dar jer je imao tako malo želja (appiććhatā). Shvatio je da mu je kralj poslao darove jer je od Bude čuo o njegovim vrlinama, ali je pomislio: „Ne treba mi ovo. Onim što sâm zaradim mogu da prehranim roditelje i darujem Budu.”

Mađđhima nikāya 81

Ghaṭīkāra sutta Grnčar Ghaṭīkāra

Ghaṭīkāra sutta
Grnčar Ghaṭīkāra