Theravāda budističko društvo

Mađđhima nikāya 82

Raṭṭhapāla sutta
O Raṭṭhapāli


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi, praćen velikom grupom monaha, lutao zemljom plemena Kuru. Na kraju je stigao do grada po imenu Thullakoṭṭhita.

2. A brahmani kućedomaćini iz Thullakoṭṭhite dočuše: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutajući zemljom plemena Kuru, praćen velikom grupom monaha, stigao je u Thullakoṭṭhitu. Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, njegove dobre i zle duhove, božanstva, pokolenja isposnika i sveštenika, bogova i ljudi. On propoveda učenje i slovom i duhom, divno na početku, divno u sredini, divno na kraju; on upućuje na potpuno savršen i pročišćen svetački život.’ Istinska je dobrobit videti tako usavršena bića.”

3. Onda brahmani kućedomaćini iz Thullakoṭṭhite odoše do Blaženoga. Neki se pokloniše Blaženome i sedoše sa strane; drugi se pozdraviše s Blaženim, pa kada taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane; treći, u znak poštovanja, sklopiše ruke u pravcu Blaženoga i sedoše sa strane; neki u prisustvu Blaženoga rekoše svoje ime i klan i sedoše sa strane; neki ćutke sedoše sa strane. Kad su tako seli, Blaženi ih uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri svojim govorom o Dhammi.

4. A među prisutnima bi i Raṭṭhapāla, sin jednog od najuglednijih građana Thullakoṭṭhite. I njemu se javi misao: „Koliko ja razumem Dhammu kojoj podučava Blaženi, nije lako živeti kod kuće i praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Šta ako bih obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?”

5. Kad je Blaženi svojim govorom o Dhammi uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio brahmane kućedomaćine iz Thullakoṭṭhite, oni se zadovoljiše i obradovaše njegovim rečima. Potom ustadoše sa svog mesta, poklone se Blaženom te pazeći da im on ostane sa desne strane, otidoše.

6. Ubrzo zatim, Raṭṭhapāla priđe Blaženom, pokloni mu se, sede sa strane i reče: „Poštovani gospodine, koliko ja razumem Dhammu kojoj podučava Blaženi, nije lako živeti kod kuće i praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Poštovani gospodine, želeo bih da obrijem kosu i bradu, obučem žuti ogrtač, napustim domaćinski život, te odem u beskućnike. Želeo bih da se priključim beskućnicima pod vođstvom učitelja Gotame i primim puno zaređenje.”

„Imaš li dopuštenje svojih roditelja, Raṭṭhapāla, da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike?”

„Ne, poštovani gospodine, nemam dopuštenje svojih roditelja.”

„Raṭṭhapāla, Tathāgate ne primaju u red beskućnika nikoga ko nema dopuštenje svojih roditelja.”

„Poštovani gospodine, postaraću se da mi roditelji dopuste da napustim domaćinski život i odem u beskućnike.”

7. Potom Raṭṭhapāla ustade sa svog mesta, pokloni se Blaženom te pazeći da mu on ostane sa desne strane, otide. Otišao je roditeljima i rekao: „Majko i oče, koliko ja razumem Dhammu kojoj podučava Blaženi, nije lako živeti kod kuće i praktikovati svetački život potpuno savršen, potpuno čist, nalik uglačanoj školjki. Želim da obrijem kosu i bradu, obučem žuti ogrtač, napustim domaćinski život, te odem u beskućnike. Molim vas za dopuštenje da napustim domaćinski život i odem u beskućnike.”

Kad je ovo izgovorio, njegovi roditelji uzvratiše: „Dragi Raṭṭhapāla, ti si naš sin jedinac, drag i voljen. Podizali smo te u komforu, odrastao si u komforu; ne znaš ništa o patnji, dragi Raṭṭhapāla. Čak i da te smrt uzme, ne bismo se pomirili da te izgubimo, pa kako da ti damo dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?”

I drugi put… I treći put Raṭṭhapāla reče roditeljima: „Majko i oče… molim vas za dopuštenje da napustim domaćinski život i odem u beskućnike.”

I treći put roditelji mu uzvratiše: „Dragi Raṭṭhapāla… kako da ti damo dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?”

Kako nije dobio dopuštenje roditelja da napusti domaćinski život, Raṭṭhapāla na tom mestu leže na goli pod, s rečima: „Na ovom mestu ću ili umreti ili ću ostaviti za sobom domaćinski život.”

8. Na to Raṭṭhapālini roditelji odgovoriše: „Dragi Raṭṭhapāla, ti si naš sin jedinac, drag i voljen. Podizali smo te u komforu, odrastao si u komforu; ne znaš ništa o patnji, dragi Raṭṭhapāla. Ustani, dragi Raṭṭhapāla, jedi, pij i zabavljaj se. I dok jedeš, piješ i zabavljaš se, možeš uživati u zadovoljstvima čula i sticati zasluge dobročinstvima. Ne dozvoljavamo ti da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike. Čak i da te smrt uzme, ne bismo se pomirili da te izgubimo, pa kako da ti damo dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?” Na ovo Raṭṭhapāla ne izgovori ni reč.

I drugi put… I treći put mu roditelji odgovoriše: „Dragi Raṭṭhapāla… kako da ti damo dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?” I treći put Raṭṭhapāla ne izgovori ni reč.

9. Onda Raṭṭhapālini roditelji otidoše do njegovih prijatelja i rekoše im: „Dragi, naš Raṭṭhapāla je legao na pod, s rečima: ‘Na ovom mestu ću ili umreti ili ću ostaviti za sobom domaćinski život.’ Idite, dragi, do našeg Raṭṭhapāle i recite mu: ‘Prijatelju Raṭṭhapāla, ti si sin jedinac svojih roditelja… Ustani, prijatelju Raṭṭhapāla, jedi, pij i zabavljaj se… pa kako da ti tvoji roditelji daju dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?’”

10. Na to Raṭṭhapālini prijatelji odoše do njega i rekoše mu: „Prijatelju Raṭṭhapāla, ti si sin jedinac svojih roditelja, drag i voljen. Podizali su te u komforu, odrastao si u komforu; ne znaš ništa o patnji, prijatelju Raṭṭhapāla. Ustani, prijatelju Raṭṭhapāla, jedi, pij i zabavljaj se. I dok jedeš, piješ i zabavljaš se, možeš uživati u zadovoljstvima čula i sticati zasluge dobročinstvima. Roditelji ti ne dopuštaju da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike. Čak i da te smrt uzme, ne bi se pomirili da te izgube, pa kako da ti daju dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?” Na ovo Raṭṭhapāla ne izgovori ni reč.

I drugi put… I treći put mu prijatelji rekoše: „Dragi Raṭṭhapāla… kako da ti daju dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike dok si još uvek živ i zdrav?” I treći put Raṭṭhapāla ne izgovori ni reč.

11. Onda Raṭṭhapālini prijatelji odoše do njegovih roditelja i rekoše im: „Majko i oče, Raṭṭhapāla i dalje leži na golom podu i kaže: ‘Na ovom mestu ću ili umreti ili ću ostaviti za sobom domaćinski život.’ Ako mu ne date dopuštenje da napusti domaćinski život i ode u beskućnike, on će tamo i umreti. Ali ako mu date dopuštenje, videćete ga i kad ode u beskućnike. A ako mu se beskućnički život ne dopadne, šta bi drugo mogao da uradi nego da se vrati ovamo? Dajte mu dopuštenje da napusti domaćinski život i ode u beskućnike.”

„Ako je tako, dragi naši, dajemo Raṭṭhapāli dopuštenje da napusti domaćinski život i ode u beskućnike. Ali kada postane beskućnik, mora posećivati dom svojih roditelja.”

Raṭṭhapālini prijatelji odoše do njega i rekoše mu: „Ustaj, prijatelju Raṭṭhapāla. Roditelji ti daju dopuštenje da napustiš domaćinski život i odeš u beskućnike. Ali kad postaneš beskućnik, moraš posećivati dom svojih roditelja.”

12. Na to Raṭṭhapāla ustade i kad povrati snagu, otide do Blaženoga. Pošto mu se pokloni, sede sa strane i reče: „Poštovani gospodine, imam dopuštenje svojih roditelja da napustim domaćinski život i odem u beskućnike”. Tada Blaženi primi Raṭṭhapālu u svoj red beskućnika, on postade potpuno zaređen. [1]

13. I ne zadugo kako je poštovani Raṭṭhapāla primio potpuno zaređenje, pola meseca pošto je primio potpuno zaređenje, ostavši u Thullakoṭṭhiti koliko mu je volja, Blaženi nastavi da luta u pravcu Sāvatthīju. Idući od sela do sela, stiže na kraju do Sāvatthīja, te se smesti u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

14. I ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučen, marljiv, predan i odlučan, poštovani Raṭṭhapāla, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i ostade na krajnjem cilju svetačkog života, zbog kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike.  [2] Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” I poštovani Raṭṭhapāla postade jedan od arahanata.

15. Onda poštovani Raṭṭhapāla otide do Blaženoga pokloni mu se, sede sa strane i reče: „Poštovani gospodine, želeo bih da posetim svoje roditelje, ukoliko imam dopuštenje od Blaženoga.”

A Blaženi proniknu u um poštovanog Raṭṭhapāle. Kad je video da Raṭṭhapāla nije u stanju da napusti vežbanje i vrati se nižem životu, reče: „Sada je vreme, Raṭṭhapāla, učini ono što misliš da treba.”

16. Poštovani Raṭṭhapāla ustade sa svog mesta, pokloni se Blaženome te pazeći da mu on ostane sa desne strane, otide. Pospremi mesto na kojem je boravio, uze prosjačku zdelu i gornji ogrtač, te se zaputi u pravcu Thullakoṭṭhite. Idući od sela do sela, na kraju stiže u Thullakoṭṭhitu. Tu se smestio u Migāćīra vrtu kralja Koravye. A kad je bilo jutro, obukao se, uzeo svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu do Thullakoṭṭhite da prosi hranu. Proseći hranu od kuće do kuće, stiže on i do kuće svoga oca.

17. Tom prilikom Raṭṭhapālin otac je sedeo u prostoriji kraj glavnog ulaza, gde su ga češljali. Kada je još izdaleka video poštovanog Raṭṭhapālu kako dolazi, reče: „Naš sin jedinac, drag i voljen, postao je beskućnik zbog tih ćelavih danguba.” Tako u kući svoga oca poštovani Raṭṭhapāla nije dobio ni hranu, niti učtivo odbijanje; umesto toga, dobi samo pogrde.

18. Upravo tada sluškinja jednog od njegovih rođaka spremala se da baci neku već ustajalu kašu. [3] Videvši je, poštovani Raṭṭhapāla joj se obrati: „Sestro, ako se spremaš da tu hranu baciš, sipaj je onda u moju zdelu.” Dok je sipala kašu, prepoznade ona karakteristična obeležja njegovih ruku, stopala i glasa. Zato ode do njegove majke i reče: „Gospođo, želim
da znate da se vaš sin Raṭṭhapāla vratio.”

„Je li moguće! Ako je to tačno, više nisi robinja!”

Majka poštovanog Raṭṭhapāle odjuri do njegovog oca i reče: „Molim vas da znate, kućedomaćine, da se priča kako se naš Raṭṭhapāla vratio.”

19. Za to vreme poštovani Raṭṭhapāla je jeo onu ustajalu kašu, sedeći uza zid neke šupe. Otac ode do njega i reče: „Dragi moj Raṭṭhapāla, sigurno si… ti jedeš tu ustajalu kašu! [4] Pa zar nije ovo tvoja rođena kuća!”

„Domaćine, kako bismo mogli imati kuću mi koji smo napustili domaćinski život i otišli u beskućnike? Mi smo beskućnici, kućedomaćine. Došli smo u tvoju kuću, ali ne dobismo ni hranu, niti učtivo odbijanje; umesto toga, dobismo samo pogrde.”

„Hajde, dragi Raṭṭhapāla, uđimo u kuću.”

„Dosta je, kućedomaćine, moj obrok za danas je završen.”

„Onda, dragi Raṭṭhapāla, molim te da prihvatiš poziv za obrok sutra.”

Poštovani Raṭṭhapāla ćutke prihvati ovaj poziv.

20. Shvativši da je poštovani Raṭṭhapāla prihvatio, njegov otac se vrati u kuću i stavi na gomilu zlatnike i druge dragocenosti koje je imao, te prebaci preko njih prekrivače. Raṭṭhapālinim bivšim ženama reče: „Hajde, snahe, ukrasite se onako kako je Raṭṭhapāla najviše voleo.”

21. Kada je noć prošla, otac poštovanog Raṭṭhapāle naredi da se u njegovoj kući na više načina pripremi najbolja hrana. A kad je bilo vreme, obavesti poštovanog Raṭṭhapālu: „Vreme je, dragi Raṭṭhapāla, obrok je spreman.”

22. Pošto je bilo jutro, poštovani Raṭṭhapāla se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu do kuće svoga oca i sede na pripremljeno mesto. Na to njegov otac otkri onu gomilu zlata i reče: „Dragi Raṭṭhapāla, ovo je blago tvoje majke, ovo je blago tvoga oca, a ovo je blago tvojih predaka. Dragi Raṭṭhapāla, možeš da uživaš u tom blagu i koristiš ga za dobročinstva. Napusti vežbanje i vrati se nižem životu, uživaj u bogatstvu i čini dobra dela.”

„Domaćine, ako hoćeš da me poslušaš, onda naredi da se to blago natovari na zaprežna kola, odveze do reke Gang i istovari usred njezinog toka. A zašto? Zato što će te, domaćine, upravo zbog njega zadesiti žalost, naricanje, bol, tuga i očaj.”

23. Na to bivše žene poštovanog Raṭṭhapāle obgrliše mu noge i upitaše: „Kakve su, mladi gospodaru, te nimfe zbog kojih živite svetačkim životom?”

„Sestre, mi ne živimo svetačkim životom zbog nimfi.”

„Naš gospodar nas naziva sestrama”, povikaše i istog trena padoše u nesvest.

24. Onda poštovani Raṭṭhapāla reče ocu: „Kućedomaćine, ako misliš da mi daješ obrok, onda ga daj. Ne muči me više.”

„Jedi, dragi Raṭṭhapāla, obrok je spreman.”

I tako je svojim rukama otac poštovanog Raṭṭhapāle poslužio i raznim ukusnim jelima zadovoljio sina. Kada je poštovani Raṭṭhapāla jeo i odložio prosjačku zdelu, ustade i izgovori ove stihove:

25. Pogledaj šarenu lutku, nakinđurenu, [5]
telesinu živim ranama prekrivenu,
bolesnu, ali ipak taštu,
u kojoj ništa pouzdanog nema.

Pogledaj tu spodobu nakinđurenu,
zlatom i dragim kamenjem okićenu,
kostur u kožu zamotan,
i skupocenim odelom pokriven.

Noge bojom ukrašene,
a lice bojenim puderom;
dovoljno da zanese lakoumnog,
ali ne i onog ko drugoj obali stremi.

Pletenica od osam struna
i oči sa crnim obrubom:
dovoljno da zanese lakoumnog,
ali ne i onog ko drugoj obali stremi.

Trulo telo pod nakitom
nalik sveže obojenom ćupu,
dovoljno da zanese lakoumnog,
ali ne i onog ko drugoj obali stremi.

Lovac mu je podmetnuo zamku,
ali jelen u nju ne upada;
pojedosmo hranu, pa odosmo,
ostadoše lovci u suzama.

26. Kad je poštovani Raṭṭhapāla ustao i izgovorio ove stihove, otide on u Migāćīra vrt kralja Koravye, gde sede u podnožje nekog drveta, da tu provede ostatak dana.

27. Tada kralj Koravya reče svom lovočuvaru: „Dobri moj lovočuvaru, pripremi Migāćīra vrt, pa da odem tamo i uživam u prirodi.” – „Da, vaše visočanstvo,” odgovori ovaj. I dok je pripremao Migāćīra vrt, ugleda poštovanog Raṭṭhapālu kako je seo u podnožje nekog drveta da tu provede dan. Zato otide do kralja i reče: „Migāćīra vrt je spreman za vas, vaše visočanstvo. Tamo je i plemeniti Raṭṭhapāla, sin najuglednije porodice iz Thullakoṭṭhite, o kojem ste uvek govorili pohvalno.  [6] Sedi u podnožju
nekog drveta, da tu provede dan.”

„U tom slučaju , dobri moj lovočuvaru, zaboravimo uživanje u vrtu za ovaj dan. Idemo da iskažemo poštovanje učitelju Raṭṭhapāli.”

28. Tada, naredivši „Ponesite svu hranu koja je pripremljena”, kralj Koravya dade da se opremi svečana kočija, pope se na nju i praćen drugim kočijama, izveze se iz Thullakoṭṭhite u punom kraljevskom sjaju, kako bi video poštovanog Raṭṭhapālu. Vozio se sve dok je put bio prohodan za kočije, onda siđe i u pratnji svojih najistaknutijih savetnika, peške otide do poštovanog Raṭṭhapāle. Pozdravi se s poštovanim Raṭṭhapālom, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i reče: „Evo jedan svečani prekrivač za slona. Neka poštovani Raṭṭhapāla izvoli sesti na njega!”

„Nije potrebno, veliki kralju! Sedi ti na njega! Ja već sedim na svojoj prostirci.”

Kralj Koravya sede na pripremljeno mesto i reče:

29. „Učitelju Raṭṭhapāla, postoje četiri vrste gubitaka. Pošto su ih pretrpeli, neki ljudi obriju glavu i bradu, obuku žuti ogrtač, napuste domaćinski život, te odu u beskućnike. Koje četiri? Gubitak usled starosti, gubitak usled bolesti, gubitak imetka i gubitak porodice.

30. Kakav je to gubitak usled starosti? Tako je, učitelju Raṭṭhapāla, neko slabašan, star, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života. On ovako razmišlja: ‘Slabašan sam, star, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života. Nije više lako da stičem bogatstvo koje do sada još ne stekoh ili da uvećam ono koje stekoh. Kako bi bilo ako bih obrijao glavu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio domaćinski život, te otišao u beskućnike?’ I zato što je pretrpeo takav gubitak usled starosti, obrije on glavu i bradu, obuče žuti ogrtač, napusti domaćinski život, te otide u beskućnike. To se naziva gubitak usled starosti. Ali učitelj Raṭṭhapāla je još uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti, u najboljim godinama. Učitelj Raṭṭhapāla nije pretrpeo bilo kakav gubitak usled starosti. Šta je on to saznao, video ili čuo, pa da napusti domaćinski život i ode u beskućnike?

31. A kakav je to gubitak usled bolesti? Tako, učitelju Raṭṭhapāla, neko je u bolovima, pati i pogođen je bolešću. On ovako razmišlja: ‘U bolovima sam, patim i pogođen sam bolešću. Nije više lako da stičem bogatstvo koje do sada još ne stekoh… Kako bi bilo ako bih… otišao u beskućnike?’ I zato što je pretrpeo takav gubitak usled bolesti… otide on u beskućnike. To se naziva gubitak usled bolesti. Ali učitelj Raṭṭhapāla nije bolestan, niti u bolovima. Učitelj Raṭṭhapāla nije pretrpeo bilo kakav gubitak usled bolesti. Šta je on to saznao, video ili čuo, pa da napusti domaćinski život i ode u beskućnike?

32. A kakav je to gubitak imetka? Tako, učitelju Raṭṭhapāla, neko je bogat, imućan, poseduje veliki imetak. I postepeno se njegov imetak smanji. Onda on ovako razmišlja: ‘Ranije sam bio bogat, imućan, poseduje veliki imetak. Postepeno, moj imetak se smanjio. Nije više lako da stičem bogatstvo koje do sada još ne stekoh… Kako bi bilo ako bih… otišao u beskućnike?’ I zato što je pretrpeo takav gubitak imetka… otide on u beskućnike. To se naziva gubitak imetka. Ali učitelj Raṭṭhapāla je sin jednog od najuglednijih građana iz Thullakoṭṭhite. Učitelj Raṭṭhapāla nije pretrpeo bilo kakav gubitak imetka. Šta je on to saznao, video ili čuo, pa da napusti domaćinski život i ode u beskućnike?

33. A kakav je to gubitak porodice? Tako, učitelju Raṭṭhapāla, neko ima mnogo prijatelja i drugova, srodnika i rođaka. Postepeno se njihov broj smanjuje. On ovako razmišlja: ‘Ranije sam imao mnogo prijatelja i drugova, srodnika i rođaka. Postepeno se njihov broj smanjio. Nije više lako da stičem bogatstvo koje do sada još ne stekoh… Kako bi bilo ako bih…
otišao u beskućnike?’ I zato što je pretrpeo takav gubitak porodice… otide on u beskućnike. To se naziva gubitak porodice. Ali učitelj Raṭṭhapāla ima mnogo prijatelja i drugova, srodnika i rođaka, upravo u ovoj Thullakoṭṭhiti. Učitelj Raṭṭhapāla nije pretrpeo bilo kakav gubitak porodice. Šta je on to saznao, video ili čuo, pa da napusti domaćinski život i ode u beskućnike?

34. Učitelju Raṭṭhapāla, to su četiri vrste gubitaka. Pošto su ih pretrpeli, neki ljudi obriju glavu i bradu, obuku žuti ogrtač, napuste domaćinski život, te odu u beskućnike. Učitelj Raṭṭhapāla nije pretrpeo nijedan od njih. Šta je on to saznao, video ili čuo, pa da napusti domaćinski život i ode u beskućnike?”

35. „Veliki kralju, četiri su sažetka Dhamme kojima je podučio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni. Kada sam ih saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike. Koje četiri?

36. (1) ‘[Život u] bilo kojem svetu je nestabilan, biva zbrisan’: [7] to je prvi sažetak Dhamme kojem je podučio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni. Kada sam je saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski
život i otišao u beskućnike.

(2) ‘[Život u] bilo kojem svetu nema ni skloništa, ni zaštite’: [8] to je drugi sažetak Dhamme kojem je podučio Blaženi, znalac i vidilac …

(3) ‘[Život u] bilo kojem svetu nema ništa svoje; treba sve napustiti i prepustiti’:  [9] to je treći sažetak Dhamme kojem je podučio Blaženi, znalac i vidilac …

(4) ‘[Život u] bilo kojem svetu je nepotpun, nezajažljiv, rob žudnje’: [10] to je četvrti sažetak Dhamme kojem je podučio Blaženi, znalac i vidilac …

37. „Veliki kralju, to su četiri sažetka kojima je podučio Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni. Kada sam ih saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike.”

38. „Učitelj Raṭṭhapāla je rekao: ‘[Život u] bilo kojem svetu je nestabilan, biva zbrisan.’ Kako treba razumeti značenje takve tvrdnje?”

„Šta misliš, veliki kralju? Kada si imao dvadeset ili dvadeset pet godina, jesi li bio vešt u jahanju slonova, vešt u jahanju konja, vešt vozar, vešt strelac, vešt mačevalac, jakih nogu i ruku, čvrst, spreman za borbu?”

„Kada sam imao dvadeset ili dvadeset pet godina, učitelju Raṭṭhapāla, bio sam vešt u jahanju slonova, vešt u jahanju konja, vešt vozar, vešt strelac, vešt mačevalac, jakih nogu i ruku, čvrst, spreman za borbu. Ponekad se pitam nisam li ja tada imao natprirodnu moć. Ne vidim bilo koga ko bi mi tada bio ravan po snazi.”

„A šta misliš, veliki kralju? Jesi li sada jakih nogu i ruku, čvrst, spreman za borbu?”

„Ne, učitelju Raṭṭhapāla. Sada sam slabašan, star, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života; već mi je osamdeseta. Ponekad želim da koraknem ovamo, a noga mi se nađe negde drugde.”

„Veliki kralju, upravo zbog toga je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, rekao: ‘[Život u] bilo kojem svetu je nestabilan, biva zbrisan.’ Kada sam to saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike.”

„Izvrsno je, učitelju Raṭṭhapāla, čudesno je kako je to dobro izrekao Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni: ‘[Život u] bilo kojem svetu je nestabilan, biva zbrisan.’ I zaista je tako!

39. Učitelju Raṭṭhapāla, postoje na ovome dvoru čete slonova i konjice, čete bornih kočija i pešadije, koje će poslužiti da otklone svaku pretnju od nas. A učitelj Raṭṭhapāla je rekao: ‘[Život u] bilo kojem svetu nema ni skloništa, ni zaštite.’ Kako treba razumeti značenje takve tvrdnje?”

„Šta misliš, veliki kralju? Boluješ li od bilo kakve hronične bolesti?”

„Bolujem od hroničnih bolova u stomaku, učitelju Raṭṭhapāla. Ponekad moji prijatelji i drugovi, porodica i srodnici, stoje oko mene i misle: ‘Kralj Koravya samo što nije umro, kralj Koravya samo što nije umro!’ „A šta misliš, veliki kralju? Možeš li narediti svojim prijateljima i drugovima, porodici i srodnicima: ‘Hajdete dobri moji prijatelji i drugovi, porodico i srodnici. Neka svako od vas preuzme jedan deo ovih bolova, tako da osećam manje bolova?’ Ili moraš sve njih istrpeti sam?”

„Ne mogu to da naredim svojim prijateljima i drugovima, porodici i srodnicima, učitelju Raṭṭhapāla. Moram sve te bolove istrpeti sam.”

„Veliki kralju, upravo zbog toga je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, rekao: ‘[Život u] bilo kojem svetu nema ni skloništa, ni zaštite.’ Kada sam to saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike.”

„Izvrsno je, učitelju Raṭṭhapāla, čudesno je kako je to dobro izrekao Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni: ‘[Život u] bilo kojem svetu nema ni skloništa, ni zaštite.’ I zaista je tako!

40. Učitelju Raṭṭhapāla, postoji na ovome dvoru mnogo zlatnika i drugih dragocenosti, u riznicama i skladištima. A učitelj Raṭṭhapāla je rekao: ‘[Život u] bilo kojem svetu nema ništa svoje; treba sve napustiti i prepustiti.’ Kako treba razumeti značenje takve tvrdnje?”

„Šta misliš, veliki kralju? Ti sada uživaš, obezbedivši sebi obilje užitaka kroz svih pet čula. No, hoćeš li biti u stanju da u svemu tome uživaš i u narednom životu ovako: ‘Neka isto ovako uživam, obezbedivši sebi obilje užitaka kroz svih pet čula’? Ili ćeš morati drugima da ostaviš svoj imetak, a ti ćeš se preporoditi u skladu sa svojim postupcima?”

„Ne mogu sve to poneti u naredni život, učitelju Raṭṭhapāla. Upravo suprotno! Drugima ću ostaviti svoj imetak, a sam ću se preporoditi u skladu sa svojim postupcima?”

„Veliki kralju, upravo zbog toga je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, rekao: ‘[Život u] bilo kojem svetu nema ništa svoje; treba sve napustiti i prepustiti .’ Kada sam to saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike.”

„Izvrsno je, učitelju Raṭṭhapāla, čudesno je kako je to dobro izrekao Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni: ‘[Život u] bilo kojem svetu nema ništa svoje; treba sve napustiti i prepustiti.’ I zaista je tako!

41. Učitelj Raṭṭhapāla je rekao: ‘[Život u] bilo kojem svetu je nepotpun, nezajažljiv, rob žudnje.’ Kako treba razumeti značenje takve tvrdnje?”

„Šta misliš, veliki kralju? Vladaš li ti bogatom zemljom Kuru?”

„Da, učitelju Raṭṭhapāla, vladam.”

„Šta misliš, veliki kralju? Zamisli da ti čovek, poverljiv i pouzdan, dođe sa istoka i kaže: ‘Mnogopoštovano visočanstvo, trebalo bi da znate da stižem sa istoka i tamo sam video veliku zemlju, moćnu i bogatu, gusto nastanjenu, sa mnogo ljudi. U njoj ima mnogo četa bojnih slonova, mnogo konjice, mnogo četa bornih kočija i pešadije. U njoj ima mnogo slonovače, mnogo zlatnika i drugih dragocenosti, kao i mnogo žena koje mogu postati robinje. Osvojite je, veliki kralju.” Šta bi učinio?”

„Osvojio bih je i njome vladao, učitelju Raṭṭhapāla.”

„Šta misliš, veliki kralju? Zamisli da ti čovek, poverljiv i pouzdan, dođe sa zapada… sa severa… sa juga i kaže: ‘Mnogopoštovano visočanstvo, trebalo bi da znate da stižem sa juga i tamo sam video veliku zemlju, moćnu i bogatu… Osvojite je, veliki kralju.” Šta bi učinio?”

„Osvojio bih je i njome vladao, učitelju Raṭṭhapāla.”

„Veliki kralju, upravo zbog toga je Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, rekao: ‘[Život u] bilo kojem svetu je nepotpun, nezajažljiv, rob žudnje.’ Kada sam to saznao, video i čuo, napustio sam domaćinski život i otišao u beskućnike.”

„Izvrsno je, učitelju Raṭṭhapāla, čudesno je kako je to dobro izrekao Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni: ‘[Život u] bilo kojem svetu je nepotpun, nezajažljiv, rob žudnje.’ I zaista je tako!

42. Tako reče poštovani Raṭṭhapāla. A onda nastavi:

„Sreo sam na svetu ovom mnogo bogatih ljudi,
koji iz neznanja nikome ne daju od onog što su stekli.
Što više tog blaga gramzivo zgrnu,
to ih sve veća strast za njim obuzima.

I kralj koji silom zauze celu zemlju
te silom vlada posedom što ga okean međi,
nezadovoljan je ipak obalom svojom,
te pun čežnje ka drugoj obali okeana gleda.

Mnogi ljudi takođe, a ne samo taj kralj,
s neutaženom žeđi smrt dočekaju;
s mnogo još planova neispunjenih telo napuštaju;
strasti u svetu ovome ostaju nezadovoljene.

Ožalošćena porodica tad nariče i čupa kose,
vape: „Jadni mi, oh, naš voljeni mrtav je!”
Onda odnose leš u platno umotan
da ga na lomaču stave i potom zapale.

Onaj u krpama imetak za sobom ostavlja,
a grobar ga smrska i bode, da lakše u ognju sagori.
Dok tako život svoj okončava, ni prijatelji ni drugovi
ne mogu mu ni utočište, ni sklonište pružiti.

I dok mu naslednici blago razvlače, to biće
mora ići kako mu dela njegova nalažu;
kad jednom je umro, niko ga pratiti ne može,
ni dete, ni žena, ni imanje, ni visoki status.

Novcem se dug život kupiti ne može,
niti je bogatstvo brana starosti;
kratak je ovaj život, kako to i mudri govore,
za večnost on ne zna, već samo za promenu.

Bogatog i siromaha jednako smrt dodirne,
budalu i mudroga isto tako;
pa ipak, ludoga već sama ludost mori,
dok mudrac ostaje pred smrću neustrašiv.

Zato je mudrost bolja od bilo kakvoga bogatstva,
jer njome se na konačni cilj stiže.
Iz neznanja ljudi loše stvari čine,
iz života u život na pravi cilj ne stižu.

I dok neko u novu matericu i novi svet ide,
nastavljajući niz stalnih preporađanja,
onaj sa malo mudrosti, verujući mu,
za njim ide u novu matericu i svet novi.

Kao što lopov uhvaćen u nedelu
mora zbog njega da propati,
isto tako i ljudi posle smrti, na onom svetu,
za nedela svoja moraju da propate.

Zadovoljstva čula, razna, slatka i zamamna,
na načine razne um zavode:
videvši opasnost u tim vezama čulnim,
odabrah život beskućnika, o kralju!

Kao što plodovi padaju sa grana, tako i ljudi,
mladi i stari, padnu takođe kad ovo telo se slomi.
Videvši sve to, o kralju, dom sam napustio:
jer bolji je skromni život isposnika.”


Beleške

[1] Zbog spremnosti da stavi život na kocku ako ne dobije saglasnost roditelja za zamonašenje, kasnije ga je Buda označio kao prvog među njegovim učenicima po snazi poverenja. Stihovi koji mu se pripisuju sačuvani su u Thag 769–93. [Natrag]

[2] Iako je ovde upotrebljena standardna sintagma „ne zadugo”, MA kaže da je Raṭṭhapāli trebalo dvanaest godina napora da postane arahant. Ova tvrdnja izgleda tačnom, imajući u vidu da ga pri povratku u roditeljski dom nije odmah pepoznao. [Natrag]

[3] Ābhidosikaṁ kummāsaṁ. Na drugim mestima Ñm je kummāsa prevodio kao „hleb”, ali ovde ta reč očigledno znači nešto što je skoro tečno po svom sastavu. MA kaže da je načinjena od ječma (yava). [Natrag]

[4] MA objašnjava da je njegov otac hteo da kaže: „Raṭṭhapāla, sine dragi, tu je naš imetak – ne možemo biti smatrani siromašnim – a ipak ti sediš tu i jedeš prokislu kašu!” Međutim, toliko ga je ophrvala tuga, da nije bio u stanju da završi rečenicu.” [Natrag]

[5] Ovi se stihovi očigledno odnose na njegove nekadašnje žene, okićene u nadi da će ga podstaći na povratak laičkom životu. Čudno je da se te žene uopšte ne pominju u delu sutte koji se odnosi na njegov život pre zaređenja. [Natrag]

[6] MA: Prisećajući se poštovanog, kralj ga je hvalio u sred svoje armije ili harema: „Taj mladić je učinio tešku stvar – napustivši veliko bogatstvo, otišao je u beskućnike, a da se nije ni osvrnuo”. [Natrag]

[7] Upanīyati loko addhuvo. MA: Neumoljivo gurnut ka starosti i smrti. [Natrag]

[8] Attāṇo loko anabhissaro. MA: Nema nikoga u stanju da pruži sklonište ili uteši utočištem. Ovim se rečima naravno ne poriče utočište od sveta, jer je upravo to ono što Dhamma nudi. [Natrag]

[9] Assako loko sabbaṁ pahāya gamanīyaṁ. [Natrag]

[10] Ūno loko atitto taṇhādāso. [Natrag]