Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 86

Angulimāla sutta
O Angulimāli

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

2. U to je doba u zemlji Kosala, kojom je vladao kralj Pasenadi, živeo razbojnik po imenu Angulimāla, okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosti prema živim bićima. Zatirao je sela i gradove, pa i čitave krajeve. Kako bi nekog ubio, tako bi mu odsekao prst i nanizao ga na svoju ogrlicu.

3. Jednoga jutra Blaženi se obukao, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Sāvatthīja da prosi hranu. Kad je prošao Sāvatthī i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, pospremi on svoju ćeliju, uzme zdelu i gornji ogrtač i krete putem ka mestu gde je živeo Angulimāla. Usput je susretao govedare, čobane i ratare, a oni su ga, videći da ide putem ka mestu gde je živeo Angulimāla, upozoravali: „Ne idi ovim putem, asketo. Na ovom je putu razbojnik Angulimāla, okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosti prema živim bićima. Zatire sela i gradove, pa i čitave krajeve. Kako bi nekog ubio, tako bi mu odsekao prst i nanizao ga na svoju ogrlicu. Ljudi su išli ovim putem u grupama po deset, dvadeset, trideset, čak četrdeset, ali bi ipak pali u Angulimāline šake”. Kad ovo bi rečeno, Blaženi ćutke nastavi dalje.

I drugi put… I treći put, govedari, čobani i ratari rekoše ovo Blaže­nom, ali on opet ćutke nastavi dalje.

4. A razbojnik Angulimāla izdaleka vide Blaženoga kako dolazi. Kad ga je video, pomisli: „Divno je to, čudesno je to! Ljudi su išli ovim putem u grupama po deset, dvadeset, trideset, čak četrdeset, ali bi ipak pali u moje šake. A sada ovaj asketa dolazi sam, bez pratnje, kao da ga sudbina dovodi. Zašto ne bih ubio baš ovog asketu?” Angulimāla dohvati mač i štit, prebaci preko ramena luk i tobolac i krete za Blaženim.

5. Onda Blaženi, zahvaljujući natprirodnim moćima, učini da razboj­nik Angulimāla, iako je trčao što brže može, nikako nije sustizao Blaže­nog, koji je išao normalnim korakom. Na to razbojnik Angulimāla pomisli:

„Divno je to, čudesno je to! Nekad sam mogao da stignem čak i brzog slona i zarobim ga; mogao sam da stignem čak i brzog ždrepca i zarobim ga; mogao sam da stignem čak i brzu zapregu i zarobim je; ali sada, iako trčim što brže mogu, nikako ne sustižem ovog asketu, koji ide normalnim korakom!” Utom stade i doviknu Blaženom: „Stani, asketo! Stani, asketo!”

„Ja sam se zaustavio, Angulimāla, zaustavi se i ti.”

Na to razbojnik Angulimāla pomisli: „Ovi askete, sinovi plemena Sakya, uvek zbore istinu, govore istinu; a sada, ovaj asketa iako još uvek hoda, kaže: ‘Ja sam se zaustavio, Angulimāla, zaustavi se i ti.’ Kako bi bilo da postavim pitanje ovom asketi.”

6. Onda se razbojnik Angulimāla obrati Blaženome ovim stihovima:

„Iako hodaš, isposniče, kažeš mi da si se zaustavio.
A sad, kad sam ja stao, kažeš da se zaustavio nisam.
Pitam te sada, o isposniče, o značenju svega toga:
Kako to da si se zaustavio ti, a ja nisam?”

„Angulimāla, ja se zaustavih zauvek,
odustadoh od nasilja prema živim bićima;
ali ti nisi obuzdao sebe prema onome što živi:
Zato se ja jesam zaustavio, a ti nisi.”

„Ah, najzad je ovaj asketa, poštovani mudrac,
zašao u ovu veliku šumu mene radi.
Pošto sam čuo tvoj stih poduke Dhammi,
zaista ću odbaciti zlo zauvek.”

Posle tih reči, razbojnik dohvati mač i ostalo oružje,
te ga zavitla u duboku provaliju;
i pokloni se bandit do nogu Uzvišenome,
te zamoli za prijem u monašku zajednicu.

Probuđeni, mudrac velikog milosrđa,
Učitelj svetu sa [svim] njegovim božanstvima,
obrati mu se sledećim rečima: „Dođi, monaše.”
I tako ovaj monahom postade.

7. Zatim se Blaženi zaputi nazad u Sāvatthī, sa Angulimālom kao svojim pratiocem. Išli su tako od sela do sela i na kraju stigoše do Sāvatthīja, te su se smetili u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

8. U to se vreme velika grupa ljudi okupila na kapiji unutrašnje palate kralja Pasenadija, bučna i uzavrela, vičući: „Gospodaru, razbojnik Angulimāla je u tvojoj zemlji; okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosti prema živim bićima. Zatire sela i gradove, pa i čitave krajeve! Kako bi nekog ubio, tako bi mu odsekao prst i nanizao ga na svoju ogrlicu! Kralj mu mora doći glave!”

9. A Pasenadi, kralj Kosale, izveze se usred dana iz Sāvatthīja, praćen sa pet stotina konjanika i zaputi se ka gaju. Vozio se sve dok je put bio prohodan za kočije, onda siđe i peške otide do Blaženog. Pošto se pokloni Blaženome, sede sa strane, a Blaženi mu reče: „Šta je to, veliki kralju? Da li je to krenuo u rat protiv tebe Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, ili Lićć­havi iz Vesālija ili neki drugi neprijateljski kraljevi?”

10. „Poštovani gospodine, nije Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, kre­nuo u rat protiv mene, niti Liććhavi iz Vesālija, a ni neki drugi neprijatelj­ski kraljevi. Već je razbojnik Angulimāla u mojoj zemlji; okrutan; krvavih ruku, okoreli ubica, bez milosti prema živim bićima. Zatire sela i gradove, pa i čitave krajeve! Kako bi nekog ubio, tako bi mu odsekao prst i nanizao ga na svoju ogrlicu! Nikada neću uspeti da mu dođem glave.”

11. „Veliki kralju, zamisli da vidiš tog Angulimālu kako je obrijao glavu i bradu, ogrnuo se žutim ogrtačem, napustio svoj dom i otišao u beskućnike; kako je odustao od ubijanja živih bića, od uzimanja onoga što mu nije dato i od laganja; kako je odustao od jela tokom noći, te jede samo u jednom delu dana, živi u celibatu, vrlini, dobrog karaktera. Ako biste ga takvog videli, kako biste ti i tvoja pratnja sa njim postupili?”

„Poklonili bismo mu se ili ustali pred njim ili pozvali da sedne; po­klonili bismo mu novi ogrtač, hranu, boravište ili lekove; ili bismo mu obezbedili pratnju, zaštitu i odbranu. Ali on je jedan nemoralan čovek, jedan zao karakter. Kako je moguće da on ikada poseduje toliko vrline i obuzdanosti?”

12. Za to vreme poštovani Angulimāla je sedeo nedaleko od Blaženoga. Onda Blaženi ispruži desnu ruku i reče Pasenadiju, kralju Kosale: „Veliki kralju, ovo je Angulimāla.”

Na to se Pasenadi, kralj Kosale, ukoči, zapanji, zanemi. Videvši to, Blaženi mu reče: „Ne plaši se, veliki kralju, ne plaši se. Nemaš razloga da se plašiš njega.”

Na to kraljev strah, zapanjenost i zanemelost nestadoše. On priđe po­štovanom Angulimāli i reče: „Poštovani, jesi li ti zaista Angulimāla?”

„Jesam, veliki kralju.”

„Iz kojeg je klana tvoj otac? Iz kojeg je klana tvoja majka?”

„Moj otac je iz Gagga klana, veliki kralju; moja majka je Mantāṇi.”

„Neka onda poštovani Gagga Mantāṇiputta boravi ovde u miru. Ja ću snabdevati ogrtačima, hranom, boravištem i lekovima poštovanog Gagga Mantāṇiputtu.”

13. U to vreme poštovani Angulimāla živeo je u šumi, prosio hranu, nosio samo jedan ogrtač od tri dela, načinjen od bačenog platna. Zato reče Pasenadiju, kralju Kosale: „Dovoljno imam, veliki kralju. Ogrtač od tri dela je sve što mi treba.”

Kralj Pasenadi ponovo dođe do Bude, pokloni se, sede sa strane i reče:

„Divno je, čudesno je kako Blaženi kroti neukrotivo, donosi mir nemirnom i vodi ka nibbāni one koji još nisu do nibbāne stigli. Poštovani gospodine, nismo mogli da ga ukrotimo svom našom silom i oružjem, a Blaženi ga je ukrotio bez sile i oružja. A sada odlazimo. Vrlo smo zauzeti i mnogo toga treba još uraditi.”

„Vreme je, veliki kralju, da uradiš kako misliš da treba.”

Onda Pasenadi, kralj Kosale, ustade sa svog mesta, pokloni se Blaže­nom i pazeći da mu on ostane sa desne strane, otide.

14. Jednoga jutra, poštovani Angulimāla se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Sāvatthīja da prosi hranu. Dok je od kuće do kuće prosio hranu u Sāvatthīju, vide neku ženu kako se porađa i donosi na svet sakato dete. Kad je to video, pomisli: „Koliko li samo ljud­ska bića pate! Koliko li samo ljudska bića pate!”

Kad je prošao Sāvatthī i vratio se iz prošenja hrane, posle obroka, otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i reče: „Poštovani, jutros sam se obukao, uzeo prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenuo put Sāvatt­hīja da prosim hranu. Dok sam od kuće do kuće prosio hranu u Sāvatthīju, videh neku ženu kako se porađa i donosi na svet sakato dete. Kad sam to video, pomislih: „Koliko li samo ljudska bića pate! Koliko li samo ljudska bića pate!”

15. „U tom slučaju, Angulimāla, idi u Sāvatthī i reci toj ženi: ‘Sestro, otkad se rodih, ne pamtim da sam ikada namerno lišio života neko biće. Neka snagom ove istine ti budeš dobro i neka tvoje dete bude dobro!’”

„Zar neću time namerno izgovoriti laž, jer ja jesam namerno lišio ži­vota mnogo živih bića?”

„Onda, Angulimāla, idi u Sāvatthī i reci toj ženi: ‘Sestro, otkad se rodih među plemenitima, ne pamtim da sam ikada namerno lišio života neko biće. Neka snagom ove istine ti budeš dobro i neka tvoje dete bude dobro!’”

„Da, poštovani,” odgovori poštovani Angulimāla, ode u Sāvatthī i reče onoj ženi: „Sestro, otkad se rodih među plemenitima, ne pamtim da sam ikad namerno lišio života neko biće. Neka snagom ove istine budeš dobro i neka tvoje dete bude dobro!” Uto i žena i njezino dete ozdraviše.

16. Živeći u osami, u miru, marljiv, predan i odlučan, zaista ne zadugo, poštovani Angulimāla razumede, iskusi i dostiže najviše savršenstvo plemenitog života, radi kojeg sinovi uglednih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Tako je neposredno znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” Poštovani Angulimāla postade jedan od arahanata.

17. Jednoga jutra, poštovani Angulimāla se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Sāvatthīja da prosi hranu. A tom prilikom neko baci busen i pogodi telo poštovanog Angulimāle, drugi baciše štap i pogodiše njegovo telo, treći baciše oštro kamenje i pogodiše njegovo telo. Dok mu je krv lila iz razbijene glave, prosjačka zdela bila polomljena, a ogrtač iscepan, poštovani Angulimāla otide do Blaženoga. I vide ga Blaženi izdaleka kako dolazi, te mu reče: „Budi trpeljiv, brahmane! Budi trpeljiv, brahmane! Doživljavaš ovde i sada plod onih dela zbog kojih si mogao biti mučen u čistilištu mnoge godine, mnoge stotine godina, mnoge hiljade godina.”

18. A dok je poštovani Angulimāla boravio osamljen, doživljavajući blaženstvo oslobođenja, izreče on ove stihove:

„Ko je nekada nepažljiv bio,
a sada više nije,
osvetljava ovaj svet,
kao mesec kad iza oblaka izroni.

Ko svoje rđavo delo
kasnije nadmaši dobrim,
osvetljava ovaj svet,
kao mesec kad iza oblaka izroni.

Monah koji još u mladosti
sebe posveti učenju Budnoga,
osvetljava ovaj svet,
kao mesec kad iza oblaka izroni.

Neka i moji neprijatelji čuju govor o Dhammi,
nek predani budu pouci Budnoga,
neka i moji neprijatelji dočekaju dobre ljude
što druge hrabre da prihvate Dhammu.

Neka i moji neprijatelji ponekad oslušnu
i čuju Dhammu onih što trpeljivosti uče,
onih koji takođe trpeljivost hvale,
i neka slede tu Dhammu svojim delima dobrim.

Jer tada sigurno moju pogibelj poželeti neće,
niti će misliti da drugim bićima zlo nanesu;
zato oni koji štite svakoga, slabog il’ jakog,
neka dostignu nenadmašno smirenje.

Poljodelci kanalima usmeravaju vodu,
oružari tešu strele,
stolari drvo oblikuju,
a mudraci krote sami sebe.

Neki su ukroćeni batinama,
neki štapovima, a neki bičevima;
no, mene ukroti jedino onaj
ko niti batine, a ni drugog oružja nema.

Zvao sam se Mirko,
iako nekada opasan bejah.
Danas mi ime posta istinito,
jer nijedno biće ne zlostavljam.

Nekad kao razbojnik živeh,
’Niska od prstiju’ ime mi beše,
ponesen velikom bujicom poplave
stigoh do Budnoga kao utočišta.

Nekada bejah krvavih ruku,
’Niska od prstiju’ ime mi beše;
a vidi sad kakvo utočište nađoh:
vezanost bića presečena je.

Počinih zlodela mnoga
koja ka lošim odredištima vode,
ceh me njihov tako sustignu;
ali sada isprošenu hranu bez dugova jedem.

Nepažnji se prepuštaju
lude i neznalice,
a mudrac pažljivost
kô najveće blago čuva.

Ne prepuštaj se nepažnji,
ne vezuj za užitke,
pažljiv u zadubljenju
stiče obilje sreće.

Srećan je ovaj izbor moj
i neka potraje, jer lošega u njemu nema;
od svih učenja čoveku znanih
do najboljega stigao sam.

Srećan je ovaj izbor moj
i neka potraje, jer lošega u njemu nema;
trostruko znanje tako osvojih
i učinih sve čemu Buda podučava.”