Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 87

Piyađātika sutta
Rođeno od onih koji su nam dragi

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đeti­nom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.

2. U to vreme dragi i voljeni sin jedinac nekog domaćina beše umro. Posle sinovljeve smrti, nije više imao volje ni da radi, ni da jede. Stalno je išao na mesto za spaljivanje mrtvaca i naricao: „Moje jedino dete, gde si? Moje jedino dete, gde si?”

3. Onda taj domaćin otide do Blaženoga, pokloni mu se i sede sa stra­ne. A Blaženi reče: „Domaćine, pogled ti je mutan i ličiš na nekog ko sa­svim ne vlada svojim umom. Rastrojen si.”

„Kako da ne budem rastrojen? Moj dragi i voljeni sin jedinac je umro. Otkad je umro, nemam više volje ni da radim, ni da jedem. Stalno idem na mesto za spaljivanje mrtvaca i naričem: „Moje jedino dete, gde si? Moje jedino dete, gde si?”

„Tako je, kućedomaćine, tako je! Žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rađaju se od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi.”

„Poštovani gospodine, ko bi ikad pomislio da se žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rađaju od onih koji su nam dragi, da nastaju od onih koji su nam dragi? Sreća i radost se rađaju od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi.” A onda, nezadovoljan Budinim rečima, ne odobravaju­ći ih, kućedomaćin ustade sa svog mesta i otide.

4. Tom prilikom neki kockari su bacali kocku nedaleko od mesta na kojem se nalazio Buda. A onaj kućedomaćin otide do tih kockara i reče im: „Malopre sam, gospodo, išao kod askete Gotame i pošto sam mu se poklonio, sedoh sa strane. Kad tako učinih, asketa Gotama reče: ’Kuće­domaćine, pogled ti je mutan i ličiš na nekog ko sasvim ne vlada svojim umom.’ …(ponovi ceo razgovor)… ‘Sreća i radost se rađaju od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi.’ A onda, nezadovoljan re­čima askete Gotame, ne odobravajući ih, ustadoh sa svog mesta i otidoh.”

„Tako i treba, kućedomaćine! Sreća i radost se rađaju od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi!”

Na to kućedomaćin krete dalje, razmišljajući: „Potpuno sam saglasan s kockarima.”

5. Na kraju glas o ovome stiže i do kraljeve palate. Na to Pasenadi, kralj Kosale, reče kraljici Malliki: „Mallikā, ovako je rekao asketa Gota­ma: ‘Žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rađaju se od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi.’”

„Gospodaru, ako je tako rekao Blaženi, onda zaista jeste tako.”

„Šta god da asketa Gotama kaže, Mallikā mu ovako odobrava: ‘Gospodaru, ako je tako rekao Blaženi, onda zaista jeste tako.’ Baš kao što učenik odobrava šta god da učitelj kaže: ‘Tako je, učitelju, tako je!’; isto tako, Mallikā, šta god da asketa Gotama kaže, ti to ovako odobravaš: ‘Gospodaru, ako je tako rekao Blaženi, onda zaista jeste tako.’ Idi, Mallikā, neću više da te slušam!”

6. Onda se kraljica Mallikā obrati brahmanu Nāḷiđanghi: „Hajde, brahmane, idi do Blaženoga i pokloni mu se do nogu u moje ime, te ga upi­taj je li bez bolesti i tegoba, uživa li u zdravlju i snazi, da li se dobro oseća, i to ovim rečima: ‘Poštovani gospodine, kraljica Mallikā se klanja do nogu Blaženome i pita je li bez bolesti… da li se dobro oseća.’ Zatim mu reci ovo: ‘Je li ove reči izgovorio Blaženi: „Žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rađaju se od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi”?’ Dobro zapamti sve što ti Blaženi bude rekao i to mi prenesi, jer Tathāgate ne govore neistinu.”

„Da, gospođo”, odgovori on, te otide do Blaženoga i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i reče:

„Učitelju Gotama, kraljica Mallikā se klanja do nogu Blaženom i pita je li bez bolesti… da li se dobro oseća.’ Ona takođe pita ovo: ‘Je li ove reči izgovorio Blaženi: „Žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rađaju se od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi”?’”

7. „Tako je, brahmane, tako je! Žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rađa­ju se od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi.

8. Na osnovu ovoga, brahmane, može se razumeti kako se to žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rađaju od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi. Jednom je u istom ovom Sāvatthīju živela neka žena čija je majka umrla. Zbog smrti majke, ona beše pomerila pameću, te je tumarala ulicama, od raskršća do raskršća, govoreći: ‘Jeste li videli moju majku? Jeste li videli moju majku?’

9–14. Na osnovu ovoga, brahmane, može se razumeti kako se to ža­lost, naricanje, bol, tuga i očaj rađaju od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi. Jednom je u istom ovom Sāvatthīju živela neka žena čiji je otac umro… čiji je brat umro… čija je sestra umrla… čiji je sin umro… čija je kćer umrla… čiji je muž umro. Zbog smrti muža, ona beše pomerila pameću, te je tumarala ulicama, od raskršća do raskršća, govore­ći: ‘Jeste li videli moga muža? Jeste li videli moga muža?’

15–21. Na osnovu ovoga, brahmane, može se takođe razumeti kako se to žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rađaju od onih koji su nam dragi, na­staju od onih koji su nam dragi. Jednom je u istom ovom Sāvatthīju živeo neki čovek čija je majka umrla… čiji je otac umro… čiji je brat umro… čija je sestra umrla… čiji je sin umro… čija je kćer umrla… čija je žena umrla. Zbog smrti žene, on beše pomerio pameću, te je tumarao ulicama, od raskršća do raskršća, govoreći: ‘Jeste li videli moju ženu? Jeste li videli moju ženu?’

22. Na osnovu ovoga, brahmane, može se razumeti kako se to žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rađaju od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi. Jednom je u istom ovom Sāvatthīju živela neka žena, koja je otišla da živi s rodbinom. Njezina rodbina htela je da je razvede od muža i dovede nekog drugog, kojeg ona nije želela. Na to žena reče mužu: ‘Gospodaru, ova moja rodbina hoće da me razvede od tebe i dovede nekog drugog, kojeg ja ne želim.’ Na to muž ubije ženu, te i sam počini samo­ ubistvo, misleći; ‘Bićemo zajedno na drugome svetu.’ Na osnovu ovoga, brahmane, može se razumeti kako se to žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rađaju od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi.”

23. Nadahnut i obradovan rečima Blaženoga, brahman Nāḷiđangha ustade sa svog mesta, ode do kraljice Mallike i ispriča čitav razgovor sa Blaženim.

24. Na to kraljica Mallikā otide do Pasenadija, kralja Kosale, i upita ga: „Šta mislite, gospodine? Je li princeza Vađirī draga vašem srcu?”

„Da, Mallikā, princeza Vađirī draga je mom srcu.”

„Šta mislite, gospodine? Ako bi se u princezi Vađirī dogodili promena i prelaz, da li bi se žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rodili u vama?”

„Promena i prelaz u princezi Vađirī značili bi promenu i za mene. Pa kako da se u meni ne rode žalost, naricanje, bol, tuga i očaj?”

„Gospodine, upravo u vezi s tim je, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, rekao: ‘Žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rađaju se od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi.’

25–28. „Šta mislite, gospodine? Je li plemenita kraljica Vāsabhā draga vašem srcu?… Je li general Viḍūḍabha drag vašem srcu?… Jesam li vam ja draga?… Jesu li Kāsi i Kosala dragi vašem srcu?”

„Da, Mallikā, Kāsi i Kosala dragi su mom srcu.”

„Šta mislite, gospodine? Ako bi se u Kāsiju i Kosali dogodili promena i prelaz, da li bi se žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rodili u vama?”

„Promena i prelaz u Kāsiju i Kosali značili bi promenu i za mene. Pa kako da se u meni ne rode žalost, naricanje, bol, tuga i očaj?”

„Gospodine, upravo u vezi s tim je, Blaženi, znalac i vidilac, plemeniti i potpuno probuđeni, rekao: ‘Žalost, naricanje, bol, tuga i očaj rađaju se od onih koji su nam dragi, nastaju od onih koji su nam dragi.’”

29. Divno je, Mallikā, čudesno je koliko duboko Blaženi proniče mu­drošću i vidi mudrošću! Hajde, Mallikā, donesi mi svetu vodu.”

Zatim Pasenadi, kralj Kosale, ustade sa svog mesta, prebaci gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženoga, tri puta izreče ovakav pozdrav: „Poštovanje Blaženom, ple­menitom i potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno pro­buđenome!”