Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikaya 89

Dhammaćetiya sutta
Spomenici Dhammi

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio u zemlji Sakya, kraj grada po imenu Medaḷumpa.

2. U to vreme Pasenadi, kralj Kosale, stigao je u Nagaraku nekim po­slom. Tu se obrati Dīgha Kārāyaṇi: „Dragi Kārāyaṇa, pripremi mi sve­čane kočije. Hajdemo do parka, kako bismo uživali u njegovim lepotama.”

„Da, vaša visosti”, odgovori Dīgha Kārāyaṇa. Kada su svečane kočije bile pripremljene, on obavesti kralja: „Vaša visosti, svečane kočije su pri­premljene za vas. Vreme je da uradite ono što mislite da treba.”

3. Onda se kralj Pasenadi pope na svečane kočije i praćen drugim kočijama, odveze se do Nagarake uza svu kraljevsku pompu, te produži do parka. Vozio se sve dok je put bio prohodan za kočije, onda siđe i peške uđe u park.

4. Dok je tako hodao i lutao parkom da protegne noge, kralj Pasenadi uživao je u drveću, tako divnom i nadahnjujućem, daleko od bilo kakve buke, okruženom atmosferom osame, daleko od ljudi, pogodnom za povlačenje. Takav prizor podseti ga na Blaženog ovako: „Ovo drveće je divno i nadahnjujuće, daleko od bilo kakve buke, okruženo atmosferom osame, daleko od ljudi, pogodno za povlačenje, slično mestima na koja sam odla­zio da se poklonim Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome.” Tada kralj reče Dīgha Kārāyaṇi o čemu razmišlja i upita ga: „Gde sada živi Bla­ženi, plemeniti i potpuno probuđeni?”

5. „Ima, vaša visosti, u zemlji Sakya, grad po imenu Medaḷumpa. Bla­ženi, plemeniti i potpuno probuđeni, sada živi u njemu.”

„Koliko je Medaḷumpa daleko od Nagarake?”

„Nije daleko, vaša visosti, oko tri yođane. Još uvek je doba dana kad možemo stići tamo.”

„Onda, dragi Kārāyaṇa, pripremi mi svečane kočije. Hajdemo da po­setimo Blaženog, plemenitog i potpuno probuđenoga.”

„Da, vaša visosti”, odgovori ovaj. Kada su svečane kočije bile pripre­ mljene, on obavesti kralja: „Vaša visosti, svečane kočije su pripremljene za vas. Vreme je da uradite ono što mislite da treba.”

6. Onda se kralj Pasenadi pope na svečane kočije i praćen drugim ko­čijama, odveze se od Nagarake do sakyanskog grada Medaḷumpe. Stigao je još za dana, te produži do parka. Vozio se sve dok je put bio prohodan za kočije, onda siđe i peške uđe u park.

7. A tom prilikom je jedan broj monaha praktikovao meditaciju u hodu. Onda im se kralj Pasenadi približi i upita: „Poštovani, gde sada živi Blaženi, plemeniti i potpuno probuđeni? Želimo da vidimo Blaženoga.”

8. „Ono je njegova koliba, veliki kralju, sa zatvorenim vratima. Priđite joj tiho, bez žurbe, popnite se na trem, nakašljite se i pokucajte na vrata. Blaženi će vam otvoriti.” Kralj Pasenadi tu odmah predade svoj mač i tur­ban Dīgha Kārāyaṇi. A Dīgha Kārāyaṇa pomisli: „Dakle, kralj ide sam! A ja ovde treba da ga čekam!” Bez žurbe, kralj Pasenadi otide tiho do kolibe sa zatvorenim vratima, pope se na trem, nakašlja i pokuca na vrata. Blaženi mu otvori.

9. Onda kralj Pasenadi uđe u kolibu. Poklonivši se do nogu Blaženom, poljubi njegova stopala i pomilova ih, izgovarajući svoje ime: „Ja sam Pa­senadi, kralj Kosale, poštovani gospodine; ja sam Pasenadi, kralj Kosale”.

„Ali, veliki kralju, kakav je razlog što ukazuješ takvu čast ovom telu i ispoljavaš takvo prijateljstvo?”

10. „Poštovani gospodine, u skladu sa Dhammom ovako sam zaklju­čio o Blaženom: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i Sangha je praktikuje na pravi način.’ Sada vidim neke askete i brahmane kako vode privremen svetački život deset godina, dvadeset go­dina, trideset godina ili četrdeset godina, a onda ih nekom drugom pri­likom vidim okićene, negovane, podsečene kose i brade, kako uživaju u užicima koje im obezbeđuje svih pet struna zadovoljstva čula. A ovde vi­dim monahe koji vode savršen i čist svetački život do poslednjeg trenutka i daha. Zaista, nigde drugde ne vidim da se živi tako savršen i čist svetački život kao ovde. Na osnovu toga zaključio sam o Blaženome: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i Sangha je prakti­kuje na pravi način.’

11. I opet, poštovani gospodine, kraljevi se svađaju s kraljevima, ple­mići s plemićima, brahmani s brahmanima, domaćini s domaćinima; majka se svađa s detetom, dete s majkom, otac sa detetom, dete s ocem; brat se svađa sa bratom, brat sa sestrom, sestra s bratom, prijatelj s prijateljem.

A ovde vidim monahe kako žive u slozi, uzajamnom uvažavanju, bez pre­pirki, mešajući se lako poput vode i mleka, gledajući jedni na druge očima punim ljubavi. Nigde drugde ne vidim zajednicu koja živi u takvom skla­du. Na osnovu toga takođe sam zaključio o Blaženome: ‘Blaženi je potpu­no probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i Sangha je praktikuje na pravi način.’

12. I opet, poštovani gospodine, šetao sam i tumarao od parka do par­ka, od vrta do vrta. Tamo sam video askete i brahmane koji su ispošćeni, jadni, ružni, požuteli, nabreklih vena, takve da je ljudima mučno da ih i pogledaju. I pomislih: ‘Svakako da ovi poštovani žive svetački život u nezadovoljstvu ili su učinili neko loše delo i kriju ga, tako su ispošćeni i jadni da je ljudima mučno da ih i pogledaju.’ Otišao sam do njih i upitao: ‘Poštovani, zašto ste tako ispošćeni i jadni… da je ljudima mučno da vas i pogledaju?’ A oni odgovoriše: ‘To je bolest od koje pate svi u našoj po­rodici, veliki kralju.’ Ali ovde vidim monahe koji žive nasmejani i veseli, istinski radosni, zaista vedri, nepomućenih čula, žive mirno, bez sukoba, žive od onoga što im drugi daruju, u umu se priklanjaju osami poput div­ljeg jelena. I pomislih: ‘Sigurno ovi poštovani uočavaju sve fine nijanse u nauku Blaženoga, jer žive nasmejani i veseli… u umu se priklanjaju osami poput divljeg jelena.’ Na osnovu toga takođe sam zaključio o Blaženome: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i Sangha je praktikuje na pravi način.’

13. I opet, poštovani gospodine, budući da sam miropomazan ple­meniti kralj, imam moć da pogubim one koje treba pogubiti, da oglobim one koje treba oglobiti, da proteram one koje treba proterati. Pa ipak, kad predsedavam kraljevskom savetu, savetnici mi upadaju u reč i prekidaju me. Iako kažem ‘Gospodo, ne upadajte mi u reč i ne prekidajte me kada predsedavam kraljevskom savetu; sačekajte dok ne završim govor’, savet­nici mi ipak upadaju u reč i prekidaju me. Ali ovde gledam monahe dok Blaženi podučava Dhammi grupu od nekoliko stotina učenika i ne čuju se ni kašljanje, niti neki drugi šum. Jednom je asketa Gotama podučavao Dhammi grupu od nekoliko stotina sledbenika i jedan se učenik nakašljao. Na to ga onaj do njega blago gurnu kolenom [kao znak]: ‘Budi tih, pošto­vani prijatelju, ne pravi buku; Blaženi, naš učitelj, podučava nas Dhammi.’ I pomislih: Divno je, čudesno je kako jedna grupa može biti tako disciplinovana bez sile ili oružja!’ Zaista ne vidim nijednu drugu grupu bilo gde koja je tako disciplinovana. Na osnovu toga takođe sam zaključio o Blaže­nome: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i Sangha je praktikuje na pravi način.’

14. I opet, poštovani gospodine, video sam ovde neke vrlo učene ple­miće, znalce, koji poznaju učenja drugih, precizne u raspravi poput savrše­nih strelaca; oni idu unaokolo i, zapravo, pobijaju gledišta drugih svojim oštrim umom. Kada čuju ‘Asketa Gotama će posetiti to i to selo ili grad’, onda kuju plan: ‘Otići ćemo do askete Gotame i postaviti mu ovakvo pita­nje. Ako ga ovo budemo pitali, on će odgovoriti ovako, te ćemo njegovo učenje pobiti na ovaj način; ako ga ono budemo pitali, on će odgovoriti onako, te ćemo njegovo učenje pobiti na onaj način.’

Onda im jave: ‘Asketa Gotama je stigao u to i to selo ili grad.’ I oni odu do askete Gotame, a ovaj ih uputi, podstakne, obodri i ohrabri govo­rom o Dhammi. Pošto ih je asketa Gotama uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio govorom o Dhammi, oni nemaju neka pitanja da mu postave, pa kako bi onda mogli da pobiju njegovo učenje. Zapravo postanu njegovi učenici. Na osnovu toga takođe sam zaključio o Blaženome: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i Sangha je prakti­kuje na pravi način.’

15. I opet, video sam neke vrlo učene brahmane…

16. I opet, video sam neke vrlo učene kućedomaćine…

17. I opet, video sam neke vrlo učene askete… Oni nemaju neka pi­tanja da mu postave, pa kako bi onda mogli da pobiju njegovo učenje. Zapravo, pitaju Blaženog da ih zamonaši, a on to i učini. Ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučeni, marljivi, predani i odlučni, stekavši neposredno znanje, oni ovde i sada dostižu i ostaju na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica s pra­vom napuštaju dom i odlaze u beskućnike. I tada kažu: ‘Skoro smo bili izgubljeni, skoro smo potpuno propali, jer ranije smo tvrdili da smo askete, iako nismo bili askete; tvrdili smo da smo brahmani, iako nismo bili brah­mani, tvrdili smo da smo arahanti, iako nismo bili arahanti. Ali sada jesmo askete, jesmo brahmani, jesmo arahanti.’ Na osnovu toga takođe sam zaključio o Blaženome: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaženi dobro izložio i Sangha je praktikuje na pravi način.’

18. I opet, poštovani gospodine, Isidatta i Purāṇa, moja dva nadzor­nika, jedu moju hranu i koriste moje kočije; kod mene zarađuju za život i ja im donosim slavu. I pored toga, manje poštuju mene nego što poštuju Blaženog. Kada sam jednom poveo vojsku i nadzornike Isidattu i Purāṇu sa sobom, prenoćili smo u nekoj sasvim maloj kući. I tako videh da su Isidatta i Purāṇa dobar deo noći proveli razgovarajući o Dhammi, a onda legoše glave okrenute u pravcu mesta za koje su čuli da se u njemu tih dana nalazio Blaženi, a nogu okrenutih prema meni. I pomislih: ‘Divno je, čude­sno je to! Ova dva nadzornika, Isidatta i Purāṇa, jedu moju hranu i koriste moje kočije; kod mene zarađuju za život i ja im donosim slavu. I pored toga, manje poštuju mene nego što poštuju Blaženog. Sigurno ti dobri ljudi uočavaju sve fine nijanse u nauku Blaženog.’ Na osnovu toga takođe sam zaključio o Blaženome: ‘Blaženi je potpuno probuđen, Dhammu je Blaže­ni dobro izložio i Sangha je praktikuje na pravi način.’

19. I opet, Blaženi je plemićkog porekla, baš kao i ja; Blaženi je Kosa­lanin, baš kao i ja; Blaženom je osamdeseta godina, baš kao i meni. Pošto je tako, mislim da priliči iskazati ovako veliku čast Blaženome i ispoljiti takvo prijateljstvo.

20. A sada, poštovani gospodine, odlazimo. Vrlo smo zauzeti i mnogo toga treba još uraditi.”

„Vreme je, veliki kralju, da uradiš kako misliš da treba.”

Onda Pasenadi, kralj Kosale, ustade sa svog mesta, pokloni se Blaže­nom i pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide.

21. Nedugo zatim, Blaženi se obrati monasima ovim rečima: „Mona­si, pre nego što je ustao sa svog mesta i otišao, kralj Pasenadi je izrekao spomenike Dhammi. Naučite te spomenike Dhammi, monasi, ovladajte tim spomenicima Dhammi, zapamtite te spomenike Dhammi. Ti spomeni­ci Dhammi jesu korisni, monasi, jer pripadaju temelju svetačkog života.”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaže­noga.