Mađđhima nikāya 9

Sammaditthi sutta
Govor o ispravnom razumevanju

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

---

1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se poštovani Sāriputta ovako obrati monasima: „Prijatelji, monasi.” – „Da, prijatelju”, odgovoriše oni. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:
2. ‘Onaj ko poseduje ispravno razumevanje, onaj ko poseduje ispravno razumevanje’, tako se kaže, prijatelji. A kad se za plemenitog učenika kaže da poseduje ispravno razumevanje, da je njegovo gledište ispravno, da ima potpuno poverenje u Dhammu i da je stigao do istinske Dhamme?”¹¹⁴

„Zaista, prijatelju, došli bismo izdaleka da od poštovanog Sāriputte saznamo značenje ovih reči. Bilo bi dobro ukoliko bi nam poštovani Sāriputta objasnio njihovo značenje. Pošto ga čuju, monasi će ga zapamtiti.”

„Onda, prijatelji, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.” – „Da, prijatelju”, odgovoriše monasi. A poštovani Sāriputta ovako nastavi:

(KORISNO I ŠTETNO)

3. „Kada, prijatelji, plemeniti učenik razume štetno i koren štetnog, korisno i koren korisnog, tada je on taj koji poseduje ispravno razumevanje, taj koji poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.
4. A šta je to, prijatelji, štetno, šta je koren štetnog, a šta je korisno, šta je koren korisnog? Ubijanje živih bića je štetno; uzimanje onoga što nam nije dato je štetno; zloupotreba zadovoljstava čula je štetna; laganje je štetno; zlonameran govor je štetan; uvredljiv govor je štetan; ogovaranje je štetno; gramzivost je štetna; zlovolja je štetna; pogrešno razumevanje je štetno. Sve to se zove štetnim.¹¹⁵
5. A šta je koren štetnog? Pohlepa je koren štetnog; mržnja je koren štetnog; obmanutost je koren štetnog. To se zove koren štetnog.¹¹⁶
6. A šta je to korisno? Odustajanje od ubijanja živih bića je korisno; odustajanje od uzimanja onoga što nam nije dato je korisno; odustajanje od zloupotrebe seksualnih zadovoljstava je korisno; odustajanje od laganja je korisno; odustajanje od zlonamernog govora je korisno; odustajanje od uvredljivog govora je korisno; odustajanje od ogovaranja je korisno; odustajanje od gramzivosti je korisno; odustajanje od zlovolje je korisno; ispravno razumevanje je korisno. Sve to se zove korisnim.¹¹⁷

7. A šta je koren korisnog? Ne-pohlepa je koren korisnog; ne-mržnja je koren korisnog; neobmanutost je koren korisnog. To se naziva koren korisnog.
8. Kad plemeniti učenik tako razume štetno i koren štetnog, kao i korisno i koren korisnog,¹¹⁸ potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti, okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: „Ja sam.” Napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja ovde i sada okončava patnju.¹¹⁹ I na taj način je plemeniti učenik onaj ko poseduje ispravno razumevanje, ko poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.”

(HRANA)

9. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
10. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume hranu, nastanak hrane, nestanak hrane i put koji vodi nestanku hrane, tada on jeste onaj ko poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
11. A šta je to hrana, šta je nastanak hrane, šta je nestanak hrane i šta je put koji vodi nestanku hrane? Postoje četiri vrste hrane za održavanje bića koja su već nastala i za podršku onima koja tek treba da se rode.¹²⁰ Koje četiri? Fizička hrana kao hrana, gruba ili fina; kontakt kao druga; mentalni obrasci kao treća; svest kao četvrta. Pojavom žudnje nastaje i hrana. Prestankom žudnje nestaje i hrana. Put koji vodi nestanku hrane upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
12. Kad plemeniti učenik ovako razume hranu, nastanak hrane, nestanak hrane i put koji vodi nestanku hrane, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka pohlepi, on okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka odbojnosti, on iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ‘Ja sam’; a napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj ko poseduje ispravno razumevanje, onaj ko poseduje ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.”

(ČETIRI PLEMENITE ISTINE)

13. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
14. Prijatelji, kad plemeniti učenik razume patnju, nastanak patnje, prestanak patnje i put koji vodi prestanku patnje, tada on jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
15. A šta je patnja, šta nastanak patnje, šta prestanak patnje i šta je put koji vodi prestanku patnje? Rođenje je patnja; starost je patnja; bolest je patnja; smrt je patnja; žalost, naricanje, bol, tuga i očaj su patnja; ne dobiti ono što želimo jeste patnja; ukratko, pet sastojaka bića kao objekti vezivanja jesu patnja. To se naziva patnja.
16. A šta je nastanak patnje? To je ona žudnja koja vodi novom rođenju, što združena sa oduševljavanjem i strašću, uvek nalazi novo uživanje, sad tu, sad tamo – dakle, to je žudnja za zadovoljstvima čula, žudnja za postojanjem i žudnja za nepostojanjem. To se naziva nastanak patnje.
17. A šta je prestanak patnje? To je potpuno uklanjanje i nestanak, odustajanje, odricanje od, napuštanje i odbacivanje upravo te žudnje. To se naziva prestanak patnje.
18. A šta je put koji vodi prestanku patnje? To je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija. To se naziva put koji vodi prestanku patnje.
19. Kad plemeniti učenik ovako razume patnju, nastanak patnje, prestanak hrane i put koji vodi prestanku patnje… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(STAROST I SMRT)

20. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte: „Dobro je, prijatelju!” Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
21. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume starost i smrt, nastanak starosti i smrti, prestanak starosti i smrti i put koji vodi prestanku starosti i smrti, tada on jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.¹²¹
22. A šta su starost i smrt, šta nastanak starosti i smrti, šta prestanak starosti i smrti i šta je put koji vodi prestanku starosti i smrti? Starenje bića u različitim kategorijama bića, njihova starost, slomljeni zubi, seda kosa, smežurana koža, opadanje životne snage, slabljenje čula – to se naziva starost. Umiranje bića u različitim kategorijama bića, njihov prestanak, raspadanje, nestanak, smrt, okončanje života, rastakanje sastojaka bića,¹²² odlaganje tela – to se naziva smrt. To se, dakle, naziva starošću i smrću. Nastankom rođenja nastaju i starenje i smrt. Prestankom rođenja nestaju i starenje i smrt. A put koji vodi prestanku starosti i smrti upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
23. Kada je plemeniti učenik ovako razumeo starost i smrt, nastanak starosti i smrti, prestanak starosti i smrti i put koji vodi prestanku starosti i smrti… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(ROĐENJE)

24. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
25. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume rođenje, nastanak rođenja, prestanak rođenja i put koji vodi prestanku rođenja, tada on jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
26. A šta je rođenje, šta nastanak rođenja, šta prestanak rođenja i šta je put koji vodi prestanku rođenja? Rođenje bića u različitim kategorijama bića, njihovo pojavljivanje, začetak [u materici], stvaranje, manifestovanje sastojaka bića, stvaranje osnova za kontakt¹²³ – to se naziva rođenje. Nastankom bića nastaje i rođenje. Prestankom bića prestaje i rođenje. A put koji vodi prestanku rođenja upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
27. Kad plemeniti učenik ovako razume rođenje, nastanak rođenja, prestanak rođenja i put koji vodi prestanku rođenja… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(BIVANJE)

28. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
29. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume bivanje, nastanak bivanja, nestanak bivanja i put koji vodi nestanku bivanja, tada on jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
30. A šta je bivanje, šta nastanak bivanja, šta prestanak bivanja i šta je put koji vodi prestanku bivanja? Postoje ove tri vrste bivanja: bivanje u području čulnog, bivanje u području suptilne materije i bivanje u području nematerijalnog.¹²⁴ Nastankom vezivanja, tu je i nastanak bivanja. Prestankom vezivanja, tu je i prestanak bivanja. A put koji vodi prestanku bivanja je upravo ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
31. Kada plemeniti učenik ovako razume bivanje, nastanak bivanja, nestanak bivanja i put koji vodi nestanku bivanja… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(VEZIVANJE)

32. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
33. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume vezivanje, nastanak vezivanja, prestanak vezivanja i put koji vodi prestanku vezivanja, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske

Dhamme.

34. A šta je vezivanje, šta je nastanak vezivanja, šta je prestanak vezivanja i šta je put koji vodi prestanku vezivanja? Postoje ove četiri vrste vezivanja: vezivanje za zadovoljstva čula, vezivanje za gledišta, vezivanje za pravila i rituale i vezivanje za učenje o sopstvu.¹²⁵ Nastankom žudnje, tu je i nastanak vezivanja. Prestankom žudnje, tu je i prestanak vezivanja. A put koji vodi prestanku žudnje upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
35. Kada plemeniti učenik ovako razume vezivanje, nastanak vezivanja, prestanak vezivanja i put koji vodi prestanku vezivanja … on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(ŽUDNJA)

36. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
37. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume žudnju, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi prestanku žudnje, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
38. A šta je žudnja, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi prestanku žudnje? Postoje ovih šest vrsta žudnje: žudnja za oblicima, žudnja za zvukovima, žudnja za mirisima, žudnja za ukusima, žudnja za dodirima, žudnja za objektima uma.¹²⁶ Nastankom osećaja, tu je i nastanak žudnje. Prestankom osećaja, tu je i prestanak žudnje. A put koji vodi prestanku žudnje upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
39. Kad plemeniti učenik ovako razume žudnju, nastanak žudnje, prestanak žudnje i put koji vodi prestanku žudnje… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(OSEĆAJ)

40. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
41. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume osećaj, nastanak osećaja, prestanak osećaja i put koji vodi prestanku osećaja, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
42. A šta je osećaj, nastanak osećaja, prestanak osećaja i put koji vodi prestanku osećaja? Postoji ovih šest vrsta osećaja: osećaj rođen na osnovu kontakta okom, osećaj rođen na osnovu kontakta uhom, osećaj rođen na osnovu kontakta nosom, osećaj rođen na osnovu kontakta jezikom, osećaj rođen na osnovu kontakta telom, osećaj rođen na osnovu kontakta umom. Nastankom kontakta, tu je i nastanak osećaja. Prestankom kontakta, tu je i prestanak osećaja. A put koji vodi prestanku osećaja upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
43. Kad plemeniti učenik ovako razume osećaj, nastanak osećaja, prestanak osećaja i put koji vodi prestanku osećaja… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(KONTAKT)

44. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
45. Prijatelji, kad plemeniti učenik razume kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put koji vodi prestanku kontakta, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
46. A šta je kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put koji vodi prestanku kontakta? Postoji ovih šest vrsta kontakata: kontakt okom, kontakt uhom, kontakt nosom, kontakt jezikom, kontakt telom, kontakt umom.¹²⁷ Nastankom šest područja čula, tu je i nastanak kontakta. Prestankom šest područja čula, tu je i prestanak kontakta. A put koji vodi prestanku kontakta upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
47. Kad plemeniti učenik ovako razume kontakt, nastanak kontakta, prestanak kontakta i put koji vodi prestanku kontakta… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način plemeniti je učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(ŠEST PODRUČJA ČULA)

48. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
49. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume šest područja čula, nastanak šest područja čula, prestanak šest područja čula i put koji vodi prestanku šest područja čula, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
50. A šta je šest područja čula, nastanak šest područja čula, prestanak šest područja čula i put koji vodi prestanku šest područja čula? Postoji ovih šest vrsta područja: oko kao područje, uho kao područje, nos kao područje, jezik kao područje, telo kao područje, um kao područje.¹²⁸ Nastankom mentalno-materijalnog, tu je i nastanak šest područja čula. Prestankom mentalno-materijalnog, tu je i prestanak šest područja čula. A put koji vodi prestanku mentalno-materijalnog upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
51. Kad plemeniti učenik ovako razume šest područja čula, nastanak šest područja čula, prestanak šest područja čula i put koji vodi prestanku šest područja čula… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(MENTALNO-MATERIJALNO)

52. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
53. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume mentalno-materijalno, nastanak mentalno-materijalnog, prestanak mentalno-materijalnog i put koji vodi prestanku mentalno-materijalnog, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.¹²⁹
54. A šta je mentalno-materijalno, nastanak mentalno-materijalnog, prestanak mentalno-materijalnog i put koji vodi prestanku mentalno-materijalnog? Osećaj, opažaj, volja, kontakt i pažnja – to se naziva ‘mentalno.’ Četiri velika elementa i materijalni oblik sačinjen od četiri velika elementa – to se naziva ‘materijalno.’ Dakle, ovakvo mentalno i ovakvo materijalno su ono što se naziva mentalno-materijalno. Nastankom svesti, tu je i nastanak mentalno-materijalnog. Prestankom svesti, tu je i prestanak mentalno-materijalnog. A put koji vodi prestanku mentalno-materijalnog upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
55. Kad plemeniti učenik ovako razume mentalno-materijalno, nastanak mentalno-materijalnog, prestanak mentalno-materijalnog i put koji vodi prestanku mentalno-materijalnog … on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(SVEST)

56. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
57. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi prestanku svesti, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
58. A šta je svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi prestanku svesti? Postoji ovih šest kategorija svesti: svest o viđenom, svest o čujnom, svest o omirisanom, svest o okušanom, svest o dodirnutom i svest o spoznatom.¹³⁰ Nastankom obrazaca, tu je i nastanak svesti. Prestankom obrazaca, tu je i prestanak svesti. A put koji vodi prestanku svesti upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
59. Kada plemeniti učenik ovako razume svest, nastanak svesti, prestanak svesti i put koji vodi prestanku svesti… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(OBRASCI)

60. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
61. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume obrasce, nastanak obrazaca, prestanak obrazaca i put koji vodi prestanku obrazaca, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
62. A šta su obrasci, nastanak obrazaca, prestanak obrazaca i put koji vodi prestanku obrazaca? Postoji ove tri vrste obrazaca: telesni, verbalni i mentalni.¹³¹ Nastankom neznanja, tu je i nastanak obrazaca. Prestankom neznanja, tu je i prestanak obrazaca. A put koji vodi prestanku obrazaca upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
63. Kad plemeniti učenik ovako razume obrasce, nastanak obrazaca, prestanak obrazaca i put koji vodi prestanku obrazaca… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(NEZNANJE)

64. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
65. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi prestanku neznanja, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
66. A šta je neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi prestanku neznanja? Ne znati o patnji, ne znati o nastanku patnje, ne znati o prestanku patnje, ne znati o putu koji vodi prestanku patnje – to se naziva neznanje. Nastankom otrova, tu je i nastanak neznanja. Prestankom otrova, tu je i prestanak neznanja. A put koji vodi prestanku neznanja upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje… ispravna koncentracija.
67. Kad plemeniti učenik ovako razume neznanje, nastanak neznanja, prestanak neznanja i put koji vodi prestanku neznanja… on ovde i sada okončava patnju. I na taj način je plemeniti učenik onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.”

(OTROVI)

68. „Dobro je, prijatelju”, rekoše monasi, zadovoljni rečima poštovanog Sāriputte. Onda mu postaviše novo pitanje: „Ali, prijatelju, može li postojati još neki način na koji plemeniti učenik jeste taj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme?” – „Može, prijatelji.
69. Prijatelji, kada plemeniti učenik razume otrove, nastanak otrova, prestanak otrova i put koji vodi prestanku otrova, tada on jeste onaj koji poseduje ispravno razumevanje… i stigao je do istinske Dhamme.
70. A šta su otrovi, nastanak otrova, prestanak otrova i put koji vodi prestanku otrova? Postoje ova tri otrova: otrov želje za zadovoljstvima čula, otrov želje za bivanjem i otrov neznanja. Nastankom neznanja, tu je i nastanak otrova.¹³² Prestankom neznanja, tu je i prestanak otrova. A put koji vodi prestanku otrova upravo je ovaj plemeniti osmostruki put: ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.
71. Kad plemeniti učenik ovako razume otrove, nastanak otrova, prestanak otrova i put koji vodi prestanku otrova, on potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti, potpuno okreće leđa prikrivenoj sklonosti ka mržnji, potpuno iskorenjuje prikrivenu sklonost ka gledištu i obmani: ‘Ja sam’; napuštanjem neznanja i pojavom istinskog znanja on ovde i sada okončava patnju. I na taj način plemeniti učenik poseduje ispravno razumevanje, ispravno gledište, ima potpuno pouzdanje u Dhammu i stigao je do istinske Dhamme.”

Tako reče poštovani Sāriputta. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima poštovanog Sāriputte.

---

Beleške 

114 MA: Ispravno razumevanje je dvojako: profano i transcendentno. Profano ispravno razumevanje je ponovo dvojako: razumevanje da kamma donosi svoje plodove, koje mogu zastupati i budisti i ne-budisti, i razumevanje u skladu sa četiri plemenite istine, koje je isključivo Buda izlagao. Transcendentno ispravno razumevanje jeste razumevanje četiri plemenite istine na osnovu uvida u četiri puta i ploda svetosti. Pitanje poštovanog Sāriputte tiče se sekhe, učenika na višem stupnju vežbanja, koji poseduje transcendentno ispravno razumevanje i ono neizbežno vodi oslobađanju. Ovo se implicira sintagmama „potpuno poverenje” i „stigao do istinske Dhamme”.
115 Ovde je štetno (akusala) objašnjeno kroz deset štetnih načina postupanja. Prva tri pripadaju postupcima učinjenim telom, srednja četiri verbalnim postupcima, a poslednja tri mentalnim. Svih deset se podrobnije objašnjava u MN 41.8–10.
116 Ovo troje nazivaju se koren štetnog, jer su motiv svakog štetnog postupka. Radi potpunijeg objašnjenja ovih elemenata i njihovih suprotnosti, videti Nyanaponika Thera: The Roots of Good and Evil.
117 Ovih deset korisnih pravaca postupanja razrađuju se u MN 41.12–14.
118 MA učenikovo razumevanje ova četiri pojma objašnjava putem četiri plemenite istine ovako: svi načini postupanja su istina o patnji; koreni i korisnog i štetnog jesu istina o nastanku patnje; prestanak obe ove vrste postupaka, kao i njihovih korena, jeste istina o prestanku patnje; plemeniti put kojim se ostvaruje taj prestanak jeste istina o putu. U tom smislu plemeniti je učenik na jednom od prva tri stupnja probuđenja opisan kao neko ko je stigao do transcendentnog ispravnog razumevanja, ali još nije eliminisao sve nečistoće uma.
119 Deo od „potpuno napušta prikrivenu sklonost ka strasti” do „ovde i sada okončava patnju” pokazuje ono što je učinjeno na putu nepovratnika i arahanta – eliminisanje najsuptilnijih i najupornijih mentalnih nečistoća i dostizanje krajnjeg znanja. Tako su prikrivene sklonosti ka strasti i odbojnosti eliminisane na putu nepovratnika, a prikrivena sklonost ka gledištu i obmani „ja sam”, kao i neznanju, na putu arahanta. MA objašnjava da bi izraz „prikrivena sklonost ka gledištu i obmani ‘ja sam’” (asmi ti diṭṭhimānānusaya) trebalo tumačiti tako da označava prikrivenu sklonost ka obmanutosti, koja je slična gledištu, jer, slično kao i gledište o sopstvu, pretpostavlja pojam „ja sam”.
120 Hranu (āhāra) bi ovde trebalo razumeti u širem značenju važnog uslova za produžetak života individue. Fizička hrana (kabalinkāra āhāra) jeste važan uslov za fizičko telo, kontakt za osećaj, mentalni obrasci za svest i svest za mentalno-materijalno, tj. psihofizički organizam u svojoj celokupnosti. Žudnja se naziva nastanak hrane jer je žudnja iz prethodne egzistencije izvor za sadašnju individuu, sa njenom zavisnošću od i neprekidnim konzumiranjem četiri vrste hrane u ovoj egzistenciji. Anotiranu kompilaciju kanonskih i komentarskih tekstova o raznim vrstama hrane videti u Nyanaponika Thera: The Four Nutriments of Life.
121 Narednih dvanaest odeljaka analizira, obrnutim redosledom, jedan po jedan, elemente šeme uslovljenog nastanka. Ti elementi su ukratko objašnjeni u Uvodu, str. 25–26. Njihova detaljna egzegeza je u Vsm XVII. Ovde je svaki element obrađen po obrascu četiri plemenite istine.
122 Ovo se odnosi na pet sastojaka bića. Videti MN 10.38 i MN 44.2.
123 Ovih šest osnova za kontakt nabrojano je niže u §50.
124 Ove tri vrste bivanja objašnjene su u Uvodu, str. 38–40, u raspravi o budističkoj kosmologiji. Ovde pod „bivanjem” treba razumeti postojeće svetove u kojima se bića preporađaju, kao i vrste kamme koja generiše preporađanje u tim svetovima.
125 Slepo poštovanje pravila i rituala znači verovati da se pročišćenje može postići prihvatanjem određenih spoljašnjih pravila ili praktikovanjem nekih rituala, naročito onih asketskih. Vezivanje za učenje o sopstvu isto je što i verovanje da postoji trajna osoba u nekoj od dvadeset mogućih varijanti (videti MN 44.7); vezivanje za gledišta jeste prianjanje za sve druge vrste gledišta, izuzev ova dva pomenuta. Vezivanje u bilo kojem obliku znači jačanje žudnje, koja je i uslov za njegov nastanak.
126 Žudnja za objektima uma (dhammataṇhā) jeste žudnja za svim objektima svesti, izuzev objekata pet vrsta svesti o čulima registrovanim Fusnote za sutte 9 i 10
podražajima: na primer, žudnja za maštarijama i mentalnim slikama, za apstraktnim idejama i intelektualnim sistemima, za osećanjima i emocionalnim stanjima itd.
127 Kontakt (phassa) objašnjen je u MN 18.16 kao susret čula, njegovog objekta i svesti o opaženom.
128 Um kao područje (manāyatana) zbirni je naziv za sve ka te go ri je svesti. Jedan deo ovog područja – „životni kontinuum” (bhavanga) ili subliminalna svest – jeste „vrata” za javljanje svesti o spoznatom. Vid e ti fusnotu 130.
129 Mentalno-materijalno (nāmarūpa) zbirni je naziv za psihofizički organizam, izuzev svesti. Pet mentalnih elemenata pomenutih pod nazivom nāma neizbežni su sastojci svesti i otuda su sadržani u svakom svesnom iskustvu. Četiri velika elementa konkretno predstavljaju osnovna svojstva materije: čvrstina, kohezija, toplota i pokretljivost. Materijalni oblik izveden iz ovih elemenata, prema abhidhamma analizi, uključuje i senzitivnu supstancu pet čula; četiri objekta čula – boja, zvuk, miris i ukus (opipljive stvari sačinjene su od tri elementa: zemlje, vatre i vazduha); svojstvo fizičkog života, hranjiva esencija, polno određenje i drugi tipovi materijalnih fenomena. Videti i Uvod, str. 46.
130 Svest o spoznatom (manoviññāṇa) obuhvata svaku vrstu svesti, izuzev upravo pomenutih pet vrsta svesti o percipiranom putem čula. Dakle: svest o mentalnim slikama, apstraktnim idejama i unutrašnjim stanjima uma, kao i svest koja analizira objekte čula.
131 U kontekstu učenja o uslovljenom nastanku, obrasci (sankhārā) jesu korisni i štetni izrazi volje, ukratko kamma. Telesni obrazac je volja izražena putem tela, verbalni obrazac volja izražena putem govora, dok mentalni obrazac volja koja ostaje interna, bez ispoljavanja telom ili rečima.
132 Treba primetiti ovo: dok je neznanje uslov za otrove, sami otrovi – gde pripada i otrov neznanja – sa svoje strane jesu uslov za neznanje. MA kaže da ovo uslovljavanje neznanja neznanjem treba razumeti da je naše neznanje u ovom životu uslovljeno neznanjem u prethodnom. Pošto je tako, sledi zaključak da nije moguće utvrditi početnu tačku neznanja, jer je saṁsāra bez vidljivog početka.