Mađđhima nikāya 91
Brahmāyu sutta
Brahman Brahmāyu
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao zemljom Videha, praćen velikom grupom monaha, grupom od petsto monaha.
2. U to vreme je brahman Brahmāyu živeo u Mithili. Bio je slabašan starac, oronuo, poodmaklih godina, u poslednjem dobu života, imao je sto dvadeset godina. Bio je znalac triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučio je metriku i gramatiku, sasvim upućen u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi.850
3. I brahman Brahmāyu doču: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutao je zemljom Videha, praćen velikom grupom monaha, grupom od petsto monaha. Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen. Snagom vlastite spoznaje razumeo je i zna da objasni ovaj svet, sa njegovim božanstvima, Mārama i Brahmama, zajedno sa pokolenjem isposnika i brahmana, plemenitih i običnih ljudi. U skladu sa njegovom formom i suštinom, on propoveda ovo učenje divno na početku, divno u sredini, divno na kraju. On je oličenje svetačkog života, tako celovitog i pročišćenog.’ Istinska je dobrobit videti takvo usavršeno biće.”
4. U to vreme brahman Brahmāyu kraj sebe je imao mladog brahmanskog učenika po imenu Uttara, koji je bio znalac triju Veda… sasvim upućen u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Tako on reče svom učeniku: „Dragi moj Uttara, asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, lutao je zemljom Videha, praćen velikom grupom monaha, grupom od petsto monaha… Istinska je dobrobit videti takvo usavršeno biće. Idi, dragi moj Uttara, do askete Gotame i vidi je li glas koji se proširio o njemu istinit ili nije, je li učitelj Gotama jedan od takvih ili nije. Tako ćemo zahvaljujući tebi, saznati kakav je učitelj Gotama.”
5. „Ali kako ću ja, gospodine, saznati je li glas koji se proširio o njemu istinit ili nije, je li učitelj Gotama takav ili nije?”
„Dragi moj Uttara, u našim himnama sačuvana su trideset dva obeležja velikog čoveka, a veliki čovek koji ih poseduje ima pred sobom samo dva puta, nijedan drugi.851 Ako živi životom kućedomaćina, postaće vladar koji pokreće točak istine, pravedni vladar koji vlada u skladu sa Dhammom, gospodar četiri strane sveta, pobednik, koji je učvrstio svoje kraljevstvo i poseduje sedam blaga. On ima ovih sedam blaga: točak kao blago, slona kao blago, konja kao blago, dragulj kao blago, ženu kao blago, nadzornika kao blago i savetnika kao sedmo blago.852 Njegova deca, kojih je više od hiljadu, jesu hrabra i odvažna, slamaju tuđe vojske; nad tom zemljom omeđenom okeanom vlada on bez batine, bez oružja, uz pomoć Dhamme. Ako ipak napusti domaćinski život i ode u beskućnike, postaje plemeniti i potpuno probuđeni, što skida veo sa ovoga sveta.853 Dragi moj Uttara, ja sam davalac himni, a ti si njihov primalac.”
6. „Da, gospodine”, odgovori ovaj. Onda se diže s mesta na kojem je sedeo, pokloni se brahmanu Brahmāyu i pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide ka zemlji Videha, kojom je Blaženi lutao. Išao je tako od sela do sela, stigao do Blaženog i pozdravio se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i poče pogledom da na telu Blaženog traži trideset dva obeležja velikog čoveka. Video je skoro sva obeležja velikog čoveka na telu Blaženoga, osim dva; imao je nedoumice i sumnje u pogledu dva obeležja, te nije mogao da se odluči i bude uveren u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i sa dužinom jezika.
Onda se u Blaženom javi misao: „Ovaj brahman Uttara vidi sva obeležja velikog čoveka na mome telu, osim dva; ima nedoumice i sumnje o dva obeležja, te ne može da se odluči i bude uveren u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i sa dužinom jezika.”
7. Na to Blaženi svojom natprirodnom moći učini da brahmanski učenik Uttara vidi da je organ Blaženog obavijen naborima kože.854 Potom Blaženi izbaci jezik i više puta njime dodirnu oba uveta i obe nozdrve, te potom čitavo čelo prekri svojim jezikom.
8. A brahmanski učenik Uttara pomisli: „Asketa Gotama poseduje trideset dva obeležja velikog čoveka. Kako bi bilo da se pridružim pratnji askete Gotame i posmatram šta radi?”
Tako je poput senke pratio Blaženoga sedam meseci i nikada ga nije ispuštao iz vida. Pošto je proveo sedam meseci u zemlji Videha, krete on za Mithilu, gde je boravio brahman Brahmāyu. Kad je stigao, pokloni mu se i sede sa strane. Na to ga brahman Brahmāyu upita: „Pa, dragi moj Uttara, je li glas koji se proširio o učitelju Gotami istinit ili nije? Je li učitelj Gotama takav ili nije?”
9. „Glas koji se proširio o učitelju Gotami jeste istinit, gospodine, a ne neistinit; učitelj Gotama jeste takav. On poseduje trideset dva obeležja velikog čoveka.
Učitelj Gotama gazi ravno, celim stopalom – to jeste obeležje velikog čoveka u učitelju Gotami.
Na tabanima mu se vidi točak sa hiljadu paoka, zajedno s oplatkom i glavčinom…
Pete su mu izbačene…
Ima duge prste na rukama i nogama…
Ruke i stopala su meki i nežni…
Na rukama i stopalima ima linije poput mreže…
Tabani mu imaju svod, nisu ravni…
Noge kao u antilope…
Kada stoji, bez savijanja može dlanovima da dodirne kolena…
Polni organ mu je obavijen naborima kože…
Ima zlatnu boju kože…
Koža mu je meka i glatka i zato se na nju ne hvataju prašina ili blato…
Malje rastu svaka zasebno iz svog korena…
Vrhovi malja su uvek nagore; malje su tamnoplave boje i uvijene uvek udesno…
Ima potpuno prave udove, nalik Brahmi…
Ima sedam ispupčenja…855
Ima telo poput lava…
Nema brazdu na sredini grudi…
Ima proporcije banjanovog drveta; raspon njegovih ruku jednak je visini tela, a visina tela ravna je rasponu ruku…
Vrat i ramena su ravni…
Ukus je savršeno precizan…856
Vilica mu je nalik lavljoj…
Ima četrdeset zuba…
Zubi su ravni…
Između zuba nema razmaka…
Zubi su sasvim beli…
Ima dugačak jezik…
Ima božanstven glas, nalik pevu karavika ptice…
Oči su mu tamnoplave…
Ima duge trepavice poput govečeta…
Između obrva rastu meke i bele dlake…
Glava mu ima oblik turbana – to jeste obeležje velikog čoveka u učitelju Gotami.857
Učitelj Gotama poseduje trideset dva obeležja velikog čoveka.
10. Kada hoda, iskorači prvo desnom nogom. Ne iskorači suviše daleko, niti suviše blizu. Ne hoda ni prebrzo, ni presporo. Kad hoda, kolena ne češu jedno o drugo. Kad hoda, gležnjevi ne češu jedan o drugi. Kad hoda, ne diže niti spušta butine, ne drži ih ni priljubljenima, niti suviše rastavljenima. Kada hoda, samo donji deo tela se pomera, a hodanje je bez mnogo napora. Kad se osvrne da pogleda, okrene čitav trup. Ne gleda pravo nagore i ne gleda pravo nadole. Dok hoda, ne razgleda unaokolo. Gleda ispred sebe koliko je i ruda pluga dugačka; mimo toga, poseduje neograničeno znanje i viđenje.
11. Kad ulazi u prostoriju, ne diže, niti spušta telo, ne savija ga ni napred, ni nazad. Dok se sprema da sedne, ne okreće se ni suviše daleko, ni suviše blizu od mesta na koje će sesti. Ne naslanja se rukom na to mesto. Ne seda tako što naglo spusti telo.
12. Kad sedi unutra, ne maše rukama. Ne mrda stopalima. Ne sedi kolena ukrštenih. Ne sedi gležnjeva ukrštenih. Ne sedi podbočene brade. Kada sedi unutra, nije uplašen, ne ježi se, niti drhti, nije uznemiren. Pošto je bez straha, jeze, drhtanja ili uznemirenja, kosa i dlaka mu se ne nakostreše i rado je u osami.
13. Kad mu sipaju vodu u prosjačku zdelu, ne diže je, niti spušta, ne naginje unapred ili unazad. Ne uzima ni premalo, ni previše vode za pranje zdele. Opere je, a da ne pljuska vodom. Pere je, a da je ne okreće. Ne odlaže zdelu na pod kako bi oprao ruke: kada su mu ruke oprane i zdela je oprana; kada je zdela oprana i njegove ruke su oprane. Ne prosipa vodu ni predaleko, ni preblizu, a ne prosipa je ni unaokolo.
14. Kad prima pirinač, ne diže zdelu, niti spušta, ne naginje je unapred ili unazad. Ne uzima ni premalo pirinča, a ni previše. Dodaje preliva taman koliko treba; ne zahvata više nego što je potrebno za zalogaj. Zalogaj okrene dva do tri puta u ustima i potom ga proguta, a nijedno zrno pirinča ne uđe u njegovo telo nesažvakano, niti mu se zadrži u ustima; zatim uzme naredni zalogaj. Uzima hranu svestan njezinog ukusa, ali bez ikakve žudnje za određenim ukusom. Hrana koju uzima ima osam obeležja: ne jede je radi zabave, ni za omamljivanje, ni radi fizičke lepote i privlačnosti, već samo radi snage i izdržljivosti svoga tela, da ukloni glad, kao potporu svetačkom životu. Ovako razmišlja: ‘Na taj način ću iskoreniti stare osećaje, a neću stvoriti nove; biću zdrav, neporočan i živeti ugodno.’858
15. Kad je jeo i daju mu vodu za pranje prosjačke zdele, ne diže je, niti spušta, ne naginje je unapred ili unazad. Ne uzima ni premalo, ni previše vode za pranje zdele. Opere je, a da ne pljuska vodom. Pere je, a da je ne okreće. Ne odlaže zdelu na pod kako bi oprao ruke: kada su mu ruke oprane i zdela je oprana; kada je zdela oprana i njegove ruke su oprane. Ne prosipa vodu ni predaleko, ni preblizu, a ne prosipa je ni unaokolo.
16. Kad je jeo, spušta zdelu na pod ni predaleko, ni preblizu; nije ni nemaran, ni previše zaokupljen brigom o zdeli.
17. Kad je jeo, posedi ćutke neko vreme, ali ne propušta vreme za blagoslov.859 Kada je jeo i blagoslovio domaćine, ne kritikuje hranu, niti očekuje drugi obrok; umesto toga upućuje, nadahnjuje, podstiče i ohrabruje prisutne govorom isključivo o Dhammi. Kada je tako učinio, ustaje sa svog mesta i odlazi.
18. Ne hoda ni prebrzo, ni presporo, niti ide kao neko ko želi da pobegne.
19. Ogrtač ne nosi ni suviše visoko, ni suviše nisko, niti suviše pripijeno uz telo, niti suviše labavo, a ni vetar kada dune ne raskrili njegov ogrtač. Prašina i prljavština ne prljaju njegovo telo.
20. Kad stigne u manastir, seda na pripremljeno mesto. Kad je seo, pere noge, mada nije suviše zaokupljen njihovom negom. Pošto ih je oprao, seda nogu ukrštenih, tela uspravnog i ustali svesnost pred sobom. Um nije zaokupljen sopstvenim nedaćama, ni nedaćama drugih, niti nedaćama i svojim i drugih; um usmerava ka sopstvenoj dobrobiti, ka dobrobiti drugih, ka dobrobiti i svojoj i drugih, čak i ka dobrobiti čitavog sveta.
21. Kad stigne u manastir, podučava Dhammi okupljene. Niti laska, niti grdi okupljene; upućuje, nadahnjuje, podstiče i ohrabruje prisutne govorom isključivo o Dhammi. Reči koje izlaze iz njegovih usta imaju osam kvaliteta: razgovetne su, razumljive, melodične, čujne, zvonke, milozvučne, duboke i rezonantne. Iako njegove reči dopiru dokle god ima okupljenih, one se ne čuju dalje od toga. A kada uputi, podstakne, nadahne i ohrabri prisutne, oni ustanu sa svojih mesta i odlaze, gledajući samo u njega i ni u šta drugo.
22. Videli smo učitelja Gotamu kako hoda, gospodine, videli smo kako stoji, videli smo kako ulazi u prostoriju i kako u njoj sedi u tišini posle jela, videli smo kako blagoslovi posle jela, videli smo kako ćutke ide u manastir, videli smo ga u manastiru kako podučava Dhammi okupljene. Takav je učitelj Gotama; takav je on i još više od toga.”860
23. Kad ovo bi rečeno, brahman Brahmāyu ustade sa svog mesta, prebaci gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženog i tri puta izreče ovakav pozdrav: „Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome! Poštovanje Blaženom, plemenitom i potpuno probuđenome! Trebalo bi jednom prilikom da posetimo učitelja Gotamu, možda bismo mogli da porazgovaramo s njime.”
24. I tako, lutajući od mesta do mesta, Blaženi na kraju stiže i do Mithile. Tu je Blaženi boravio u Makhādevinom mangovom gaju. A brahmani kućedomaćini iz Mithile dočuše: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, tumarajući zemljom Videha, praćen velikom grupom monaha, grupom od pet stotina monaha, stigao je u Mithilu i boravi u Makhādevinom mangovom gaju. Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami… (kao u §3 gore)… Istinska je dobrobit videti takvo usavršeno biće.”
25. Onda brahmani kućedomaćini iz Mithile otidoše do Blaženoga. Neki se pokloniše Blaženom i sedoše sa strane; drugi se pozdraviše sa Blaženim, pa kada taj učtiv i prijateljski razgovor bi završen, sedoše sa strane; treći u znak poštovanja sklopiše ruke u pravcu Blaženog i sedoše sa strane; neki u prisustvu Blaženog rekoše svoje ime i klan i sedoše sa strane; neki ćutke sedoše sa strane.
26. I brahman Brahmāyu doču: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, stigao je u Mithilu i boravi u Makhādevinom mangovom gaju.”
Onda brahman Brahmāyu otide do Makhādevinog mangovog gaja, praćen grupom brahmanskih učenika. Kad stiže do mangovog gaja, pomisli: „Nije prikladno da odem do askete Gotame, a da nisam prethodno najavljen.” Zato se obrati jednom od brahmanskih učenika: „Hajde, brahmanski učeniče, idi do askete Gotame i pitaj, u moje ime, je li bez bolesti i tegoba, uživa li u zdravlju i snazi, da li se dobro oseća, i to sledećim rečima: ‘Učitelju Gotama, brahman Brahmāyu pita je li učitelj Gotama bez bolesti… da li se dobro oseća.’ I kaži još ovo: „Brahman Brahmāyu, učitelju Gotama, slabašan je starac, oronuo, poodmaklih godina, stigao u poslednje doba života, sto dvadeset mu je godina. Znalac je triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučio je metriku i gramatiku, sasvim upućen u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Među brahmanima kućedomaćinima u Mithili, brahman Brahmāyu važi za prvog među njima po bogatstvu, poznavanju svetih himni, po godinama i ugledu. On želi da vidi učitelja Gotamu.’”
„Da, gospodine”, odgovori brahmanski učenik. Otide do Blaženog i pozdravi se sa njim, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, stade sa strane i prenese poruku. [Na to Blaženi reče:]
„Vreme je da brahman Brahmāyu učini kako misli da treba.”
27. Zatim brahmanski učenik otide do brahmana Brahmāyua i reče: „Asketa Gotama se saglasio. Vreme je, gospodine, da učinite kako mislite da treba.”
Tako brahman Brahmāyu otide do Blaženoga. A okupljeni ga izdaleka ugledaše kako dolazi, te napraviše mesta da prođe, kao za nekoga ko je dobro poznat i ugledan. Na to brahman Brahmāyu reče okupljenima: „Dovoljno je, gospodo, neka svako sedne na svoje mesto. A ja ću sesti pored askete Gotame.”
28. Tako otide do Blaženog i pozdravi se s njim, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i pogledom poče da na telu Blaženog traži trideset dva obeležja velikog čoveka. Video ih je sva, osim dva; imao je nedoumice i sumnje u pogledu dva obeležja, te nije mogao da se odluči i bude uveren u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i sa dužinom jezika.
29. Onda se brahman Brahmāyu obrati Blaženom u stihovima:
„Trideset dva znaka naučih
koja su obeležja velikog čoveka –
i dva od njih još ne vidim
na tvome telu, Gotama.
Je li ono što tkanina treba da skrije
obavijeno naborima kože, najveći među ljudima?
Iako označen rečju ženskog roda,861
možda je jezik tvoj muške veličine?
Možda je njegova dužina
onakva kako su nas učili?
Molim te, isplazi ga makar malo
i tako, o mudrače, izleči našu sumnju.
Za dobrobit upravo u ovom životu
i sreću u onome koji tek dolazi,
sada žudimo za dopuštenjem da pitamo
nešto što želimo da saznamo.”
30. Onda se u Blaženom javi misao: „Ovaj brahman Brahmāyu vidi sve oznake velikog čoveka na mom telu, osim dva; ima nedoumice i sumnje o dva obeležja, te ne može da se odluči i bude uveren u njih: je li mi polni organ obavijen naborima kože i koja je dužina mog jezika.”
I Blaženi svojom natprirodnom moći učini da brahmanski učenik Uttara vidi da je organ Blaženog obavijen naborima kože. Potom Blaženi izbaci jezik i više puta njime dodirnu oba uveta i obe nozdrve, te potom čitavo čelo prekri svojim jezikom.
31. Onda Blaženi izgovori ove stihove kao odgovor brahmanu Brahmāyu.
„Trideset dva znaka si naučio
koja su obeležja velikog čoveka –
sva na mome telu možeš pronaći:
zato, brahmane, o tome više sumnje nema.
Ono što treba znati neposredno je saznato,
što treba razviti jeste razvijeno,
što treba napustiti jeste napušteno,
zato, brahmane, ja jesam Buda.862
Za dobrobit upravo u ovom životu
i sreću u onome koji tek dolazi,
pošto dopuštenje imaš, pitaj
šta god želiš da saznaš.”
32. Onda brahman Brahmāyu pomisli: „Asketa Gotama se saglasio. O čemu bi trebalo da ga pitam: o dobrom u ovom životu ili o dobrome u onome koji tek dolazi?” I pomisli: „Upućen sam u dobro u ovom životu, tako da mene i drugi pitaju o dobru u ovom životu. Zašto ga ne bih pitao samo o dobrome u životu koji tek dolazi?” Tako se obrati Blaženome u stihovima:
„Kako se postaje brahman?
I kako se do znanja stiže?863
Kako to neko ima trostruko znanje?
I kako neko postaje znalac svetih stvari?
Kako neko postaje arahant?
I kako neko dostiže potpunost?
Zašto je neko utihnuli mudrac?
a kako neko može biti nazvan Budom?”864
33. Onda Buda izgovori ove stihove kao odgovor:
„Ko zna svoje prethodne živote,
vidi nebeske i svetove nevolja,
ko je stigao na kraj novim rođenjima –
mudrac koji zna kroz neposredno iskustvo,
zna da njegov um pročišćen je,
svake strasti oslobodio se;
ko je napustio i rođenje i smrt,
ko je potpun u svetačkom životu,
ko nadišao jeste sve –
takav se naziva Budom.”865
34. Kada ovo bi rečeno, brahman Brahmāyu ustade sa svog mesta, prebaci gornji ogrtač preko jednog ramena i do nogu se pokloni Blaženom, te prekri stope Blaženog poljupcima i rukama ih pomilova, izgovarajući svoje ime: „Ja sam brahman Brahmāyu, učitelju Gotama; ja sam brahman Brahmāyu, učitelju Gotama.”
35. Okupljeni behu iznenađeni i začuđeni, te rekoše: „Neobično je, gospodo, čudesno je kakvu to veliku snagu i moć ima asketa Gotama da uglednog i nadaleko poznatog brahmana Brahmāyua navede na takvo javno poniženje!”
Na to Blaženi reče brahmanu Brahmāyuu: „Dobro je, brahmane, ustani; sedi na svoje mesto, jer u umu tvome ima poverenja u mene.”
A brahman Brahmāyu se podiže i sede na svoje mesto.
36. I Blaženi tada izloži postupnu poduku,866 a to je govor o davanju, govor o vrlini, govor o nebesima; objasni mu opasnost, propadanje i talog u čulnim zadovoljstvima, kao i blaženstvo obuzdavanja. Kada je znao da je um brahmana Brahmāyua spreman, prijemčiv, oslobođen prepreka, nadahnut i ispunjen poverenjem, izloži mu učenje koje je posebno svojstveno Budama: patnju, nastanak patnje, prestanak patnje i put. I baš kao što bi čisti komad platna, bez ikakvih mrlja, bio obojen svuda jednako, tako i u brahmanu Brahmāyuu, dok je tu sedeo, javi se potpuno čisto oko Dhamme, bez mrlja: ‘Sve što je podložno nastajanju jeste podložno i nestajanju.’ Tada brahman Brahmāyu ugleda Dhammu, doseže Dhammu, razume Dhammu, obuhvati Dhammu; pređe s one strane sumnjičavosti, oslobodi se zbunjenosti, zadobi neustrašivost i postade nezavisan od drugih u Učiteljevom nauku.
37. Tada on reče Blaženome: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama – na više različitih načina – razjasnio Dhammu. Uzimam poštovanog Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me poštovani Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište! Neka Blaženi, zajedno sa monaškom zajednicom, prihvati moj poziv za obrok sutra u mome domu.”
I Blaženi ćutke prihvati poziv. Potom, znajući da je Blaženi prihvatio, brahman Brahmāyu ustade sa svog mesta, pokloni se Blaženom i pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide.
38. Kada je noć prošla, brahman Brahmāyu naredi da se u njegovom domu pripreme različita jela, te posla poruku za Blaženog: „Vreme je, učitelju Gotama, obrok je spreman.”
I tako, ujutro, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa zajedno s monaškom zajednicom otide do doma brahmana Brahmāyua i sede na pripremljeno mesto. Onda je, nedelju dana, brahman Brahmāyu svojim rukama posluživao i raznim ukusnim jelima nahranio monašku zajednicu predvođenu Blaženim.
39. Na kraju nedelje, Blaženi krete dalje zemljom Videha. Ubrzo pošto je otišao, brahman Brahmāyu umre. Onda jedna grupa monaha otide do Blaženog, pokloni se, sedoše sa strane i rekoše: „Poštovani gospodine, brahman Brahmāyu je umro. Kakvo je njegovoodredište? Koji je njegov budući smer?”
„Monasi, brahman Brahmāyu bio je mudar, stupio je na put Dhamme i nisam imao poteškoća da mu protumačim Dhammu. Pošto je raskinuo pet nižih okova, spontano se preporodio [u čistom boravištu] i tamo će dostići krajnju nibbānu, da se više ne vrati u ovaj svet.”
Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.
Beleške
850 Ovo je standardan opis učenog brahmana. Prema MA, tri Vede su Iru, Yađu i Sāma (= Rig, Yađur i Sāman). Četvrta Veda, Atharva, ne pominje se, ali MA kaže da je njeno postojanje implicitno kada se povesti (itihāsa) nazivaju „peta disciplina”, to jest dela koja brahmani smatraju autoritativnim. Međutim, verovatnije je da se posveti tako nazivaju u vezi sa četiri ogranka studija, koje su priprema za proučavanje Veda. O obeležjima velikih ljudi MA kaže da je reč o nauci zasnovanoj na 12.000 dela, koja objašnjavaju karakteristike znamenitih ljudi poput Buda, utihnulih Buda, glavnih učenika, istaknutih učenika, velikih vladara itd. Među ovim delima bilo je i 16.000 stihova nazvanih „Buda mantra”.
851 Trideset dva obeležja nabrojana u §9, predmet su čitave jedne sutte u Dīgha nikāyi, a to je Lakkhaṇa sutta (DN 30). Tu je svako od obeležja objašnjeno kao kammički rezultat određene vrline koju je Buda usavršavao tokom ranijih egzistencija kao bodhisatta.
852 O sedam blaga se raspravlja u MN 129.34–41. Pribavljanje točka kao blaga objašnjava zašto se on naziva „vladar koji pokreće točak (istine)”.
853 MA: Ovaj svet, uronjen u tamu mentalnih nečistoća, prekriven je sa sedam velova: strast, mržnja, obmana, taština, gledišta, neznanje i nemoralni postupci. Pošto je uklonio te velove, Buda živi blistajući na sve strane.
854 MA objašnjava da je Buda ovo učinio pošto je utvrdio kako Uttarin učitelj, Brahmāyu, ima potencijal da dosegne stupanj nepovratnika, a da ostvarivanje tog cilja zavisi od uklanjanja sumnji koje ima Uttara.
855 Na šakama i stopalima, ramenima i leđima.
856 Rasaggasaggī. U Lakkhaṇa sutti (DN 30.2.7) kaže se: „Šta god da dodirne vrhom jezika, oseti ukus u grlu i taj ukus se svuda proširi.” Teško je, međutim, razumeti kako se ovakav kvalitet može smatrati fizičkom karakteristikom ili kako drugi mogu da ga uoče.
857 Ovo obeležje, uṇhīsa, obično se tumači kao izbočina na glavi kakvu vidimo na mnogim Budinim kipovima.
858 Ovo je standardan način kontemplacije pri uzimanju isprošene hrane, kako je dato u MN 2.14.
859 Blagoslov (anumodanā) je kratak govor posle jela, kojim se domaćini upućuju u neki od vidova Dhamme i izražava želja da im dobra kamma koju su stvorili donese obilan plod.
860 MA: Značenje je sledeće: „Izuzetnih kvaliteta koje nisam opisao je mnogo više od onih koje sam opisao. Izuzetni kvaliteti učitelja Gotame su poput velike zemlje i velikog okeana; kada bi se izlagali do detalja, oni su beskonačni i nemerljivi, poput prostora.”
861 Pāli reč za jezik, đivhā, ženskog je roda.
862 Ono što treba neposredno saznati (abhiññeyya) jesu četiri plemenite istine, ono što treba razviti (bhāvetabba) jeste plemeniti osmostruki put, a što treba napustiti (pahātabba) jesu nečistoće, sa žudnjom na čelu. Ovaj kontekst zahteva da se reč „Buda” razume u specifičnom značenju nekoga ko je potpuno probuđen (sammāsambuddha).
863 Vedagū. Ovaj termin i dva naredna – teviđđa i sotthiya – čini se da su označavali idealne tipove brahmana; videti takođe MN 39.24, 26 i 27. Šesti i sedmi termin – kevalī i muni – verovatno su bili idealni tipovi unutar nevedskih asketskih zajednica. Svojim odgovorom Buda ovim terminima daje novo značenje, izvedeno na osnovu svog duhovnog sistema.
864 Ovde i u odgovoru reč „Buda” može označavati jednostavno onoga ko je probuđen u smislu primenjivom na bilo kojeg arahanta, iako odgovor Brahmāyua sugeriše da je možda upotrebljena u užem značenju potpuno probuđenoga.
865 MA nudi poduže objašnjenje kako Budin odgovor, u stvari, odgovara na svih osam pitanja koja postavlja Brahmāyu.
866 Kao u MN 56.18.