Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 92

Sela sutta
Govor asketi Seli

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi lutao zemljom Anguttarāpa, praćen velikom grupom monaha, grupom od hiljadu dvesta pedeset mona­ha, i na kraju stigao do grada Āpaṇe.

2. A jedan asketa s punđom po imenu Keṇiya doču ovako: „Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio svoj dom, lutao je zemljom Anguttarāpa, praćen velikom grupom monaha, grupom od hiljadu dvesta pedeset monaha, i na kraju stigao do grada Āpaṇe. Tom prilikom, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami… (kao u sutti 91, §3)… Istinska je dobrobit videti takvo usavršeno biće.”

3. Onda Keṇiya, asketa s punđom, dođe do Blaženog i pozdravi se s njim, a kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane. Na to ga Blaženi uputi, podstaknu, nadahnu i ohrabri govorom o Dhammi. Pošto ga je Blaženi uputio, podstakao, nadahnuo i ohrabrio govorom o Dhammi, Keṇiya, asketa s punđom, reče Blaženome: „Neka učitelj Go­tama, zajedno sa svojom monaškom sanghom, prihvati poziv za sutrašnji obrok kod mene.” Kada ovo bi rečeno, Buda uzvrati: „Monaška sangha je velika, Keṇiya, sastoji se od hiljadu dvesta pedeset monaha, a ti si verni sledbenik brahmana.”

I drugi put Keṇiya, asketa s punđom, reče Blaženome: „Iako je mo­naška sangha velika, učitelju Gotama, sastoji se od hiljadu dvesta pedeset monaha, iako sam ja verni sledbenik brahmana, ipak neka učitelj Gota­ma, zajedno sa svojom monaškom sanghom, prihvati poziv za sutrašnji obrok kod mene.” I drugi put Blaženi uzvrati: „Monaška sangha je velika, Keṇiya…”

I treći put Keṇiya, asketa s punđom, reče Blaženome: „Iako je monaš­ka sangha velika, učitelju Gotama… ipak neka učitelj Gotama, zajedno sa svojom monaškom sanghom, prihvati poziv za sutrašnji obrok kod mene.” Blaženi ćutke prihvati ovaj poziv.

4. Kako je znao da je Blaženi prihvatio, Keṇiya, asketa s punđom, ustade sa svog mesta i ode do svog boravišta, gde se obrati prijateljima i drugovima, svojim saplemenicima i srodnicima ovako: „Čujte me, gospodo, prijatelji i drugovi, saplemenici i srodnici. Pozvao sam na sutrašnji obrok asketu Gotamu, zajedno sa monaškom sanghom. Nabavite sve što je neophodno i pripreme za mene.”

„Da, gospodine”, odgovoriše. Jedni povadiše tepsije, drugi nasekoše drva, jedni opraše posuđe, drugi napuniše posude s vodom, jedni pripre­miše mesta za sedenje, dok je Keṇiya, asketa s punđom, lično pripremao paviljon.

5. U isto vreme brahman Sela je boravio u Āpaṇi. Bio je znalac triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimo­logijom i povestima kao petom disciplinom; izučio je metriku i gramatiku, sasvim upućen u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi, tri stoti­ne brahmanskih učenika podučavao je recitovanju himni.

6. U to vreme Keṇiya, asketa s punđom, bio je verni sledbenik brahmana Sele. I tako je brahman Sela, dok je hodao i lutao unaokolo da protegne noge, praćen sa tri stotine brahmanskih učenika, došao do boravišta Keṇiye, askete s punđom. Tu vide kako jedni povadiše tepsije, drugi nasekoše drva, jedni opraše posuđe, drugi napuniše posude s vodom, jedni pripremiše mesta za sedenje, dok je Keṇiya, asketa s punđom, lično pripremao paviljon.

7. Kad je sve to video, brahman Sela upita Keṇiyu, asketu s punđom: „Da li to učitelj Keṇiya udaje kćerku ili ženi sina? Ili je u pitanju neki veli­ki obred prinošenja žrtve? Ili je Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, zajedno sa svojom velikom pratnjom pozvan na sutrašnji obed?”

8. „Učitelju Sela, ne udajem kćerku, ne ženim sina, niti je Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, zajedno sa svojom velikom pratnjom pozvan na sutrašnji obed, već planiram veliki obred prinošenja žrtve. Asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio svoj dom, lutao je zemljom Anguttarāpa, praćen velikom grupom monaha, grupom od hiljadu dvesta pedeset monaha, i na kraju stigao do grada Āpaṇe. I ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’ Njega sam pozvao, zajedno sa monaškom sanghom, na sutrašnji obrok.”

9. „Da li si to rekao ‘Buda’, Keṇiya?”

„Da, rekao sam ‘Buda’, Sela.”

„Da li si to rekao ‘Buda’, Keṇiya?”

„Da, rekao sam ‘Buda’, Sela.”

10. Onda brahmanu Seli pade na um ova misao: „Na ovome svetu je teško naići čak i na tu reč ‘Buda.’ U našim himnama su sačuvana trideset dva obeležja velikog čoveka, a veliki čovek koji ih poseduje ima pred so­bom samo dva puta, nijedan drugi. Ako živi životom kućedomaćina, po­staće vladar koji pokreće točak istine, pravedni vladar koji vlada u skladu sa Dhammom, gospodar četiri strane sveta, pobednik, koji je učvrstio svoje kraljevstvo i poseduje sedam blaga. On ima ovih sedam blaga: točak kao blago, slona kao blago, konja kao blago, dragulj kao blago, ženu kao blago, nadzornika kao blago i savetnika kao sedmo blago. Njegova deca, kojih je više od hiljadu, jesu hrabra i odvažna, slamaju tuđe vojske; nad tom zemljom omeđenom okeanom vlada on bez batine, bez oružja, uz pomoć Dhamme. Ako ipak napusti domaćinski život i ode u beskućnike, postaje plemeniti i potpuno probuđeni, što skida velove u ovome svetu.”

11. [On reče]: „Dobri moj Keṇiya, gde živi sada učitelj Gotama, plemeniti i potpuno probuđeni?”

Kad ovo bi rečeno, Keṇiya, asketa s punđom, ispruži ruku i reče: „Tamo, gde počinje gaj, učitelju Sela.”

12. Onda brahman Sela zajedno sa tri stotine brahmanskih učenika, otide do Blaženoga. Usput reče brahmanskim učenicima: „Hodajte bez buke, gospodo, krećite se pažljivo; jer Blaženima je teško prići, lutaju oni osamljeni poput lavova. Dok budem razgovarao s asketom Gotamom, ne upadajte u reč i ne prekidajte me, već sačekajte dok naš razgovor ne bude završen.”

13. I brahman Sela dođe do Blaženoga i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i poče da na telu Blaženog pogledom traži trideset dva obeležja velikog čoveka. Video je skoro sva obeležja velikog čoveka na telu Blaženog, osim dva; imao je nedoumice i sumnje u pogledu dva obeležja, te nije mogao da se odluči i bude uveren u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i dužinom jezika.

Onda se u Blaženom javi misao: „Ovaj brahman Uttara vidi sva obe­ležja velikog čoveka na mom telu, osim dva; ima nedoumice i sumnje u pogledu dva obeležja, te ne može da se odluči i bude uveren u njih: u vezi s polnim organom obavijenim naborima kože i dužinom jezika.”

14. Na to Blaženi svojom natprirodnom moći učini da brahmanski učenik Uttara vidi da je organ Blaženog obavijen naborima kože. Potom Blaženi izbaci jezik i više puta njime dodirnu oba uveta i obe nozdrve, te potom čitavo čelo prekri svojim jezikom.

15. A brahman Sela pomisli: „Asketa Gotama poseduje trideset dva obeležja velikog čoveka; ona su potpuna, a ne nepotpuna. Ali ja ne znam je li on Buda ili nije. Međutim, od starih brahmana koji su govorili u skladu sa tradicijom učitelja čuo sam da oni koji su plemeniti i potpuno probuđeni, otkrivaju sebe takvima kada im se izgovori pohvala. Kako bi bilo da asketu Gotamu u njegovom prisustvu opevam prigodnim stihovima?”

Onda asketu Gotamu, u njegovom prisustvu, opeva prigodnim stiho­vima:

16. Sela

„Savršenog tela, blistav,
naočit, milina ga pogledati;
o Blaženi, zlatna je tvoja put,
a zubi beli; snažan si.

Ako postoje znaci čoveka
koji je plemenitog porekla,
svi oni su na tvome telu,
znaci koji otkrivaju velikog čoveka.

Blistave oči imaš, privlačnu spoljašnjost;
visok si, uspravan, veličanstven;
usred ove grupe monaha,
sijaš kao sunce blistavo.

Monah si prijatnog izgleda,
koža ti je zlatnoga sjaja –
tako retke lepote, otkuda da si
zadovoljan životom askete?

Dostojan da budeš kralj, gospodar,
monarh koji pokreće točak istine,
pobednik na sve četiri strane sveta
i gospodar Đambu gaja.

Sa ratnicima i velikim prinčevima
samo u tvojoj službi,
o Gotama, treba da vladaš
kao vladar nad ljudima, kralj nad kraljevima.”

17. Buda

„Ja jesam već kralj, o Sela,
vrhovni sam kralj Dhamme,
točak Dhamme pokrećem,
točak koji zaustaviti nije moguće.”

18. Sela

„Kažeš da potpuno si probuđen”, reče brahman Sela,
„o Gotama, ti mi kažeš:
Vrhovni sam kralj Dhamme,
točak pokrećem uz pomoć Dhamme.

Ko je tvoj general, taj učenik
koji verno sledi Učiteljev put?
Ko je taj koji ti pomaže da okrećeš
točak Dhamme koji jednom pokrenu?!

19. Buda

„Točak koji pokrenuh”, odgovori Blaženi,
„isti taj nenadmašni točak Dhamme,
Sāriputta, Tathāgatin sin,
pomaže mi u okretanju točka tog.

Što znano biti mora, znano je neposredno,
što razvijeno biti mora, razvijeno je,
što napušteno biti mora, napušteno je,
zato, brahmane, ja i jesam Buda.

Neka tvoje sumnje u mene minu
i neka odluka svoje mesto nađe,
jer uvek je teško postići
da okom Probuđenoga vidiš.

Taj sam čije prisustvo u svetu
vrlo retko dogodi se,
ja jesam potpuno probuđeni
ja jesam, o brahmane, iscelitelj nenadmašni.

Svetac sam nenadmašni
što Mārine horde rasterao jeste;
porazivši sve neprijatelje svoje,
radujem se, bez i trunke straha.”

20. Sela

„O gospodo, počujte šta kaže
čovek svevideći, iscelitelj,
moćni heroj što riknu
poput lava u šumi.

Ko ne bi, pa makar i najnižeg porekla,
poverovao njegovoj reči kada ga vidi,
da jeste svetac nenadmašni
što Mārine horde rasterao jeste?

A sada neka me sledi ko želi,
a ko ne želi, neka ide.
Jer učenik želim da postanem,
ovog čoveka mudrosti uzvišene.”

21. Učenici

„Ako vi, gospodine, sada odobravate
ovo učenje Probuđenoga,
i mi želimo da učenici postanemo,
ovog čoveka mudrosti uzvišene.”

22. Sela

„Ovde je trista brahmana
koji sklopljenih ruku preklinju:
’Možemo li svetim životom živeti
pod tvojim vođstvom, o Blaženi!’”

23. Buda

„Svetački život je dobro objavljen, o Sela,
vidljiv ovde i sada, a ne kasnije;
za onoga ko vežba marljivo
monaštvo će biti plodotvorno.”

24. Onda brahman Sela i njegovi pratioci pristupiše zajednici i primiše više zaređenje od Blaženoga.

25. Kasnije, kada je noć minula, Keṇiya, asketa s punđom, pripremi različita ukusna jela u svom boravištu i poruči Blaženom: „Vreme je, učitelju Gotama, obrok je spreman.” I kada bi jutro, Blaženi se obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa praćen velikom grupom monaha otide do boravišta Keṇiye, askete s punđom, i sede na pripremljeno mesto. A Keṇiya, asketa s punđom, lično je poslužio i raznim ukusnim jelima nahranio monašku zajednicu predvođenu Blaženim. Kada je Blaženi jeo i odložio zdelu, Keṇiya, asketa s punđom, sede na niže mesto sa strane. Na to mu Blaženi dâ blagoslov sledećim stihovima:

26. „Žrtve paljenice su ukras vatri,
Sāvitrī ukras vedskih himni,
ukras ljudskim bićima jeste kralj,
a ukras vodâ tekućih jeste more;
mesec je ukras među zvezdama,
sunce je ukras svemu što sija;
dobro delo je ukras svakom ko stremi;
Sangha je ukras onima koji daju.”

Kad izreče blagoslov ovim stihovima, Blaženi ustade sa svog mesta i otide.

27. I ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, povučeni, marljivi, predani i odlučni, poštovani Sela i njegovi pratioci, stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostigoše i ostadoše na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica s pravom napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno su znali: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” I poštovani Sela, zajedno sa svojim pratiocima, postade jedan od arahanata.

28. Onda poštovani Sela, zajedno sa svojim pratiocima, otide do Blaženog. Prebacivši gornji ogrtač preko jednog ramena, u znak pošto­vanja sklopi dlanove u pravcu Blaženoga i obrati mu se ovim stihovima:

„Osam je dana prošlo, Svevideći,
otkako u tebi pronađosmo utočište svoje.
U tih sedam noći, o Blaženi,
postadosmo ukroćeni učenjem tvojim.

Ti si Buda, ti si Učitelj,
Ti si Mudrac, ti si nad Mārom pobednik.
Iskorenivši sav korov uma,
bujicu si prešao i tamo vodiš sve druge ljude.

Prevazišao si svaku vezanost,
sve otrove uma uklonio,
ti si lav što ide svuda nesputan,
napustio si i strah i zebnju.

Ovih pred tobom trista monaha stoji,
ruku sklopljenih u znak poštovanja.
O Heroju, dopusti tim velikim bićima,
da se do nogu poklone svome Učitelju.”