Mađđhima nikāya 95
Ćanki sutta
Govor Ćankiju
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo.880 Jednom je Blaženi lutao zemljom Kosala, praćen velikom grupom monaha, te na kraju stiže do brahmanskog sela po imenu Opasāda. Tu se Blaženi smesti u Božijem gaju881 sālovog drveta, severno od Opasāde.
2. U to vreme brahman Ćankī je upravljao Opasādom, kraljevskim imanjem prepunim životinja, bogatim pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje mu je Pasenadi, kralj Kosale, dao kao feud na poklon.
3. A brahmani kućedomaćini iz Opasāde dočuše: „Asketa Gotama… (kao sutta 91, §3)… Istinska je dobrobit videti takvo usavršeno biće.”
4. Onda brahmani kućedomaćini iz Opasāde u grupama i družinama kretoše iz Opasāde na sever do Božijeg gaja sālovog drveta.
5. U to vreme brahman Ćankī se posle ručka odmarao na gornjem spratu svoje kuće. Odatle on ugleda brahmane kućedomaćine iz Opasāde kako u grupama i družinama kretoše iz Opasāde na sever do Božijeg gaja sālovog drveta. Kada ih je ugledao, upita on svog savetnika: „Dobri moj savetniče, zašto su ovi brahmani kućedomaćini iz Opasāde krenuli u grupama i družinama iz Opasāde na sever do Božijeg gaja sālovog drveta?”
6. „Gospodaru, tamo je asketa Gotama, sin plemena Sakya, koji je napustio klan Sakyana, te luta zemljom Kosala… (kao sutta 91, §3)… Svi oni idu da vide učitelja Gotamu.”
„Onda, dobri moj savetniče, idi do brahmana kućedomaćina iz Opasāde i kaži im: ‘Gospodo, brahman Ćankī vam ovako poručuje: ‘Molim vas sačekajte, gospodo. Brahman Ćankī će takođe ići da vidi asketu Gotamu.’”
„Da, gospodine”, odgovori savetnik, otide do brahmana kućedomaćina iz Opasāde i prenese im poruku.
7. A tom prilikom pet stotina brahmana iz različitih krajeva boravilo je u Opasādi, svaki svojim poslom. Oni dočuše: „Priča se da će brahman Ćankī ići da se sretne s asketom Gotamom.” I dođoše do brahmana Ćankīja, te ga upitaše: „Gospodine, je li istina da ćete se sresti s asketom Gotamom?”
„Istina je, gospodo. Srešću se s asketom Gotamom.”
8. „Gospodine, ne idite da se sretnete s asketom Gotamom. Ne priliči, učitelju Ćankī, da idete kako biste videli asketu Gotamu; umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas. Jer vi ste, gospodine, plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i s majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad, bez mane i besprekoran u pogledu rođenja. Pošto je to tako, učitelju Ćankī, ne priliči da idete kako biste videli asketu Gotamu; umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas. Vi ste, gospodine, bogati, imućni, sa velikim posedom. Vi ste, gospodine, znalac triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučili ste metriku i gramatiku, sasvim upućeni u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Vi ste, gospodine, naočiti, lepi i milostivi, crte vašeg lica su savršene, uzvišene ste lepote i uzvišenog ponašanja, divota vas je videti. Vi ste, gospodine, puni vrlina, zreli u svojoj čestitosti, posedujete zrelu čestitost. Vi ste, gospodine, odličan govornik, pažljivo birate reči; izgovarate reči koje su učtive, ništa im se ne može zameriti i izvanredno prenose značenje. Vi ste, gospodine, učitelj mnogima, pa tako tri stotine brahmanskih učenika podučavate recitovanju himni. Vas, gospodine, ceni, poštuje, hvali, slavi i priznaje Pasenadi, kralj Kosale. Vas, gospodine, ceni, poštuje, hvali, slavi i priznaje brahman Pokkharasāti.882 Vi, gospodine, vladate Opasādom, kraljevskim imanjem prepunim živih bića, bogatim pašnjacima, šumama, vodom i letinom, koje vam je Pasenadi, kralj Kosale, dao kao feud na poklon. Pošto je tako, učitelju Ćankī, ne priliči vama da idete kako biste videli asketu Gotamu; umesto toga, više priliči da asketa Gotama dođe da vidi vas.”
9. Kada ovo bi rečeno, brahman Ćankī reče brahmanima: „A sada, gospodo, čujte od mene zašto priliči da idem i vidim učitelja Gotamu i zašto ne priliči da učitelj Gotama dođe kako bi video mene. Gospodo, asketa Gotama je plemenitog porekla na obe strane, čistih predaka i s majčine i sa očeve strane sedam generacija unazad. Pošto je tako, gospodo, ne priliči da asketa Gotama dođe kako bi video mene; umesto toga, priliči da ja odem i vidim asketu Gotamu. Gospodo, asketa Gotama je otišao u beskućnike, ostavivši za sobom mnogo zlata i dragocenosti, pohranjenih u riznicama i skladištima. Gospodo, asketa Gotama je otišao u beskućnike kao još uvek mlad, crne kose i obdaren blagoslovom mladosti, u najboljim godinama. Gospodo, asketa Gotama je obrijao kosu i bradu, obukao žuti ogrtač, napustio kuću i postao beskućnik, iako su njegovi majka i otac želeli drugačije i suze su im se kotrljale niz lice. Gospodo, asketa Gotama je naočit, lep i milostiv, crte njegovog lica su savršene, uzvišene je lepote i uzvišenog ponašanja, divota ga je videti. Gospodo, asketa Gotama je pun vrlina, plemenitih vrlina, korisnih vrlina. Gospodo, asketa Gotama je odličan govornik, pažljivo bira reči; izgovara reči koje su učtive, ništa im se ne može zameriti i izvanredno prenose značenje. Gospodo, asketa Gotama je učitelj nad učiteljima mnogima. Gospodo, asketa Gotama je bez strasti i taštine. Gospodo, asketa Gotama zastupa učenje o moralnom kvalitetu postupaka, učenje o moralnom kvalitetu dela; ne priželjkuje ništa zlo nijednom brahmanu. Gospodo, asketa Gotama je otišao u beskućnike iz plemićke porodice, iz porodice koja je jedna od prvobitnih plemenitih loza. Gospodo, asketa Gotama je otišao u beskućnike iz bogate porodice, iz porodice koja je imućna, sa velikim posedom. Gospodo, ljudi iz najdaljih kraljevstava i najdaljih regiona dolaze da razgovaraju sa asketom Gotamom. Gospodo, na hiljade božanstava je pronašlo utočište u asketi Gotami za ostatak svog života. Gospodo, ovakav se dobar glas proširio o učitelju Gotami: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’ Gospodo, asketa Gotama na svom telu ima trideset dva obeležja velikog čoveka. Seniya Bimbisāra, kralj Magadhe, njegova supruga i deca pronašli su utočište u asketi Gotami za ostatak svog života. Gospodo, Pasenadi, kralj Kosale, njegova supruga i deca pronašli su utočište u asketi Gotami za ostatak svog života. Gospodo, brahman Pokkharasāti, njegova supruga i deca pronašli su utočište u asketi Gotami za ostatak svog života. Gospodo, asketa Gotama je stigao u Opasādu i živi u Božijem gaju sālovog drveta, severno od Opasāde. Svaki asketa ili brahman koji dođe u naš grad jeste naš gost, a gosta treba da cenimo, poštujemo, hvalimo i slavimo. Pošto je asketa Gotama stigao u Opasādu, on je naš gost i kao takvog treba da ga cenimo, poštujemo, hvalimo i slavimo. Pošto je to tako, gospodo, ne priliči da učitelj Gotama dođe kako bi video mene, već priliči da ja idem i vidim učitelja Gotamu.
Gospodo, ovo su pohvale koje sam čuo o učitelju Gotami, ali pohvale o učitelju Gotami nisu samo to, njih je nebrojeno. Pošto učitelj Gotama poseduje sve ove kvalitete, ne priliči da učitelj Gotama dođe kako bi video mene, već priliči da ja idem i vidim učitelja Gotamu. Zato, gospodo, hajdemo svi zajedno da vidimo asketu Gotamu”.
10. Potom brahman Ćankī, zajedno s velikom grupom brahmana, otide do Blaženoga i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, brahman Ćankī sede sa strane.
11. Tom prilikom je Blaženi sedeo, završavajući prijateljski razgovor s nekim vrlo uglednim brahmanima. Među njima je sedeo i brahmanski učenik Kāpaṭhika. Mlad, obrijane glave, šesnaest godina star, bio je znalac triju Veda, sa njihovim invokacijama, obrednim pravilima, fonologijom, etimologijom i povestima kao petom disciplinom; izučio je metriku i gramatiku, sasvim upućen u filozofiju prirode i telesna obeležja velikih ljudi. Dok su stariji brahmani razgovarali sa Blaženim, često im je upadao u reč. Konačno, Blaženi prekori brahmanskog učenika Kāpaṭhiku: „Neka poštovani Bhāradvāđa ne prekida mnogo starije brahmane dok govore. Neka poštovani Bhāradvāđa sačeka da razgovor bude završen.”
Kada ovo bi rečeno, brahman Ćankī se obrati Blaženome: „Neka učitelj Gotama ne prekoreva brahmanskog učenika Kāpaṭhiku. Brahmanski učenik Kāpaṭhika je iz ugledne porodice, veoma učen, zna lepo da se izrazi, mudar je; u stanju je da učestvuje u razgovoru s učiteljem Gotamom.”
12. Na to Blaženi pomisli: „Pošto ga brahmani toliko cene, brahmanski učenik Kāpaṭhika mora da je potpuno ovladao znanjem triju Veda.”
A brahmanski učenik Kāpaṭhika pomisli: „Kada mi se pogled sretne sa asketom Gotamom, postaviću mu pitanje.”
Blaženi je dokučio o čemu razmišlja brahmanski učenik Kāpaṭhika, te ga pogleda. Na to brahmanski učenik Kāpaṭhika pomisli: „Asketa Gotama je pogledao u mene. Kako bi bilo da mu postavim pitanje?” Potom reče Blaženom: „Učitelju Gotama, u pogledu drevnih brahmanskih himni koje su do nas došle usmenom predajom i u kanonskim zbirkama, brahmani su čvrsto zaključili: ‘Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno.’ Šta učitelj Gotama na to kaže?”
13. „Bhāradvāđa, ima li među brahmanima ijedan koji ovako kaže: ‘Ja to znam, ja to vidim: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno?’” – „Ne, učitelju Gotama.”
„A ima li, Bhāradvāđa, među brahmanima ijedan učitelj ili učiteljev učitelj unazad sve do sedmog kolena koji ovako kaže: ‘Ja to znam, ja to vidim: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno?’” – „Ne, učitelju Gotama.”
„A kako je, Bhāradvāđa, sa drevnim brahmanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni, čije drevne himne ranije recitovane, izgovarane i sastavljane brahmani još i danas recituju i ponavljaju, ponavljajući ono što je govoreno i recitujući ono što je recitovano – a takvi su Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Angirasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu883 – da li makar ti drevni mudraci kažu: ‘Mi to znamo, mi to vidimo: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno?’” – „Ne, učitelju Gotama.”
„Dakle, Bhāradvāđa, čini se da među brahmanima nema nijednog koji ovako kaže: ‘Ja to znam, ja to vidim: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno.’ A među brahmanima nema nijednog učitelja ili učiteljevog učitelja unazad sve do sedmog kolena koji ovako kaže: ‘Ja to znam, ja to vidim: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno.’ A među drevnim brahmanskim mudracima, tvorcima himni, sastavljačima himni… čak ni ti drevni mudraci ne kažu: ‘Mi to znamo, mi to vidimo: samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno.’ Zamisli povorku slepaca, od kojih se svaki drži za onog ispred sebe: prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi. Čini se, Bhāradvāđa, da su u pogledu svojih tvrdnji i brahmani isto tako jedna povorka slepaca: prvi od njih ne vidi, onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi. Šta misliš, Bhāradvāđa, ako je tako, ne ispada li da je vera brahmana neutemeljena?”
14. „Brahmani to tvrde ne samo na osnovu vere, učitelju Gotama. Oni to tvrde i na osnovu usmene predaje.”
„Bhāradvāđa, prvo si krenuo od vere, a sada govoriš o usmenoj predaji. Postoji pet stvari, Bhāradvāđa, koje se ovde i sada mogu javiti na dva različita načina. Kojih pet? To su: poverenje, odobravanje, usmena predaja, logičko rasuđivanje i promišljeno prihvatanje nekog gledišta.884 Tih pet stvari se ovde i sada mogu javiti na dva različita načina. Tako, nešto može biti prihvaćeno na osnovu poverenja, a ipak da je prazno, šuplje i pogrešno; ali nešto drugo može biti prihvaćeno na osnovu poverenja, a ipak u skladu sa činjenicama, istinito i bez nedostataka. I opet, nešto može biti potpuno odobravano… dobro usmeno preneto… dobro prosuđivano… dobro promišljeno, a ipak prazno, šuplje i pogrešno; ali nešto drugo može biti dobro promišljeno, a ipak u skladu sa činjenicama, istinito i bez nedostataka. [U takvim uslovima] ne priliči mudrom čoveku koji čuva istinu da izvede konačan zaključak: ‘Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno.’”885
15. „Ali, učitelju Gotama, na koji način je moguće čuvanje istine?886 Kako neko čuva istinu? Pitamo učitelja Gotamu o čuvanju istine.”
„Ako u čoveku ima poverenja, Bhāradvāđa, on čuva istinu kada kaže: ‘Moje poverenje je ovakvo’; ali on još ne izvodi konačan zaključak: ‘Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno.’ Na taj način, Bhāradvāđa, moguće je čuvanje istine; na taj način on čuva istinu; na taj način opisujemo čuvanje istine. Ali to još uvek nije otkrivanje istine.887
Ako čovek nešto odobrava… ako prima usmenu predaju… ako [izvodi zaključak zasnovan na] logičkom rasuđivanju… ako promišljeno prihvata neko gledište, on čuva istinu kada kaže: ‘Moje promišljeno prihvatanje gledišta je ovakvo’; ali on još ne izvodi konačan zaključak: ‘Samo je ovo istina, sve ostalo je pogrešno.’ Na taj način takođe, Bhāradvāđa, moguće je čuvanje istine; na taj način on čuva istinu; na taj način opisujemo čuvanje istine. Ali to još uvek nije otkrivanje istine.”
16. „Na taj način, učitelju Gotama, jeste moguće čuvanje istine; tako neko čuva istinu; na taj način prepoznajemo čuvanje istine. Ali na koji način, učitelju Gotama, jeste moguće otkrivanje istine? Na koji način neko otkriva istinu? Pitamo učitelja Gotamu o otkrivanju istine.”
17. „Tako, Bhāradvāđa, monah možda živi i zavisi od nekog sela ili grada.888 Onda mu dođe kućedomaćin ili kućedomaćinov sin i ispituje ga o tri vrste stanja: stanjima zasnovanim na pohlepi, stanjima zasnovanim na mržnji i stanjima zasnovanim na obmanutosti: ‘Ima li u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na pohlepi zbog kojih bi on, uma opsednutog takvim stanjima, iako ne zna mogao reći „znam” ili iako ne vidi, mogao reći „vidim” ili podsticao druge da postupaju na način koji bi im bio na štetu i patnju za drugo vremena?’ Dok ga tako ispituje, zaključuje: ‘Nema u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na pohlepi. Telesni i verbalni postupci ovog poštovanog ne odaju nekog ko je zarobljen pohlepom. A Dhamma kojoj ovaj poštovani podučava jeste duboka, teško ju je sagledati i teško razumeti, smiruje i nadahnjuje, nedostupna je pukom rezonovanju, suptilna, mudri treba da je lično iskuse. Takvu Dhammu ne može lako podučavati neko ko je obuzet pohlepom.’
18. Kada ga je tako ispitao i video da u njemu nema stanja zasnovanih na pohlepi, potom ga ispituje u vezi sa stanjima zasnovanim na mržnji: ‘Ima li u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na mržnji zbog kojih bi on, uma opsednutog takvim stanjima… podsticao druge da postupaju na način koji bi im bio na štetu i patnju za drugo vremena?’ Dok ga tako ispituje, zaključuje: ‘Nema u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na mržnji. Telesni i verbalni postupci ovog poštovanog ne odaju nekoga ko je zarobljen mržnjom. A Dhamma kojoj ovaj poštovani podučava jeste duboka… mudri treba da je lično iskuse. Takvu Dhammu ne može lako podučavati neko ko je obuzet mržnjom.’
19. Kada ga je tako ispitao i video da u njemu nema stanja zasnovanih na mržnji, potom ga ispituje u vezi sa stanjima zasnovanim na obmanutosti: ‘Ima li u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na obmanutosti zbog kojih bi on, uma opsednutog takvim stanjima… podsticao druge da postupaju na način koji bi im bio na štetu i patnju za drugo vremena?’ Dok ga tako ispituje, zaključuje: ‘Nema u poštovanome bilo kakvih stanja zasnovanih na obmanutosti. Telesni i verbalni postupci ovog poštovanog ne odaju nekoga ko je zarobljen obmanutošću. A Dhamma kojoj ovaj poštovani podučava jeste duboka… mudri treba da je lično iskuse. Takvu Dhammu ne može lako podučavati neko ko je obuzet obmanutošću.’
20. Kada ga je tako ispitao i video da u njemu nema stanja zasnovanih na obmanutosti, stiče poverenje u njega; ispunjen poverenjem prilazi mu i iskazuje poštovanje; pošto mu iskaže poštovanje, pažljivo ga sluša; kada pažljivo sluša, čuje Dhammu; pošto čuje Dhammu, zapamti je i istražuje značenje učenja koje je zapamtio; kada istraži značenje, s razlogom prihvata to učenje; u njemu se budi revnost; kada u njemu ima revnosti, odvaži se; kad se odvaži, pažljivo posmatra svoje postupke;889 pažljivo posmatrajući svoje postupke, on nastoji;890 kada nastoji, prodire do krajnje istine i vidi proničući je sopstvenom mudrošću.891 Na ovaj način neko otkriva istinu; na ovaj način opisujemo otkrivanje istine. Ali ipak ovo još nije konačna spozaja istine.”892
21. „Na taj način, učitelju Gotama, jeste moguće otkrivanje istine; tako neko otkriva istinu; na taj način prepoznajemo otkrivanje istine. Ali na koji način, učitelju Gotama, jeste moguća konačna spozaja istine? Na koji način neko konačno spoznaje istinu? Pitamo učitelja Gotamu o konačnoj spoznaji istine.”
„Konačn spoznaja istine, Bhāradvāđa, leži u ponavljanju, razvijanju i negovanju istih tih stvari. Na taj način, Bhāradvāđa, jeste moguća konačna spozaja istine; na taj način neko konačno spozaje istinu; na taj način opisujemo konačnu spozaju istine.”
22. „Na taj način, učitelju Gotama, jeste moguća konačna spozaja istine; tako neko konačno spozajo istinu; na taj način prepoznajemo konačnu spozaju istine. Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za konačnu spozaju istine? Pitamo učitelja Gotamu koja stvar je najkorisnija za konačnu spoznaju istine.”
„Nastojanje je najkorisnije za konačnu spoznaju istine, Bhāradvāđa. Ako neko ne nastoji, neće ni konačno spoznati istinu; ali pošto nastoji, konačno spoznaje istinu. Zbog toga je nastojanje najkorisnije za konačnu spoznaju istine.”
23. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za nastojanje? Pitamo učitelja Gotamu šta je najkorisnije za nastojanje.”
„Pažljivo posmatranje je najkorisnije za nastojanje, Bhāradvāđa. Ako neko pažljivo ne posmatra, neće ni nastojati; pošto pažljivo posmatra, on i nastoji. Zbog toga je pažljivo posmatranje najkorisnije za nastojanje.”
24. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za pažljivo posmatranje? Pitamo učitelja Gotamu šta je najkorisnije za pažljivo posmatranje.”
„Delovanje je najkorisnije za pažljivo posmatranje, Bhāradvāđa. Ako neko ne deluje, neće ni pažljivo posmatrati; pošto deluje, on i pažljivo posmatra. Zbog toga je delovanje najkorisnije za pažljivo posmatranje.”
25. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za delovanje? Pitamo učitelja Gotamu šta je najkorisnije za delovanje.”
„Revnost je najkorisnija za delovanje, Bhāradvāđa. Ako u nekom nema revnosti, neće ni delovati; pošto u njemu ima revnosti, on i deluje. Zbog toga je revnost najkorisnija za delovanje.”
26. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za revnost? Pitamo učitelja Gotamu šta je najkorisnije za revnost.”
„Prihvatanje učenja s razlogom je najkorisnije za delovanje, Bhāradvāđa. Ako neko ne vidi razlog da prihvati učenje, neće u njemu biti ni revnosti; ali pošto s razlogom prihvata učenje, u njemu ima i revnosti. Zbog toga je prihvatanje učenja s razlogom najkorisnije za revnost.”
27. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za prihvatanje učenja s razlogom? Pitamo učitelja Gotamu šta je najkorisnije za prihvatanje učenja s razlogom.”
„Istraživanje značenja je najkorisnije za prihvatanje učenja s razlogom, Bhāradvāđa. Ako neko ne istražuje značenje, taj ne vidi ni razlog da prihvati učenje; pošto istražuje značenje, vidi i razlog da prihvati učenje. Zbog toga je istraživanje značenja najkorisnije za prihvatanje učenja s razlogom.”
28. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije za istraživanje značenja? Pitamo učitelja Gotamu šta je najkorisnije za istraživanje značenja.”
„Dobro zapamtiti učenje je najkorisnije za istraživanje značenja, Bhāradvāđa. Ako neko dobro ne zapamti učenje, taj neće ni istraživati značenje; pošto je dobro zapamtio učenje, on i istražuje značenje. Zbog toga je dobro pamćenje učenja najkorisnije za istraživanje značenja.”
29. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se dobro zapamti učenje? Pitamo učitelja Gotamu šta je najkorisnije za dobro pamćenje učenja.”
„Čuti Dhammu najkorisnije je da se dobro zapamti učenje, Bhāradvāđa. Ako neko ne čuje Dhammu, taj neće ni zapamtiti učenje; pošto čuje Dhammu, dobro zapamti učenje. Zbog toga je čuti Dhammu najkorisnije za dobro pamćenje učenja.”
30. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se čuje Dhamma? Pitamo učitelja Gotamu šta je najkorisnije da se čuje Dhamma.”
„Pažljivo slušanje je najkorisnije da se čuje Dhamma, Bhāradvāđa. Ako neko ne sluša pažljivo, taj neće ni čuti Dhammu; pošto pažljivo sluša, on čuje Dhammu. Zbog toga je pažljivo slušanje najkorisnije da se čuje Dhamma.”
31. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se pažljivo sluša? Pitamo učitelja Gotamu šta je najkorisnije za pažljivo slušanje.”
„Iskazivanje poštovanja je najkorisnije da se pažljivo sluša, Bhāradvāđa. Ako neko nema poštovanja, taj neće ni pažljivo slušati; pošto u njemu ima poštovanja, on i pažljivo sluša. Zbog toga je iskazivanje poštovanja najkorisnije za pažljivo slušanje.”
32. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se iskaže poštovanje? Pitamo učitelja Gotamu šta je najkorisnije za iskazivanje poštovanja.”
„Prilaženje je najkorisnije da se iskaže poštovanje, Bhāradvāđa. Ako neko ne priđe [učitelju], taj neće ni iskazati poštovanje; pošto priđe [učitelju], on iskazuje i poštovanje. Zbog toga je prilaženje najkorisnije za iskazivanje poštovanja.”
33. „Ali šta je, učitelju Gotama, najkorisnije da se priđe? Pitamo učitelja Gotamu šta je najkorisnije za prilaženje.”
„Poverenje je najkorisnije da se priđe, Bhāradvāđa. Ako neko nema poverenje [prema učitelju], taj mu neće ni prići; pošto ima poverenje, prilazi mu. Zbog toga je vera najkorisnija za prilaženje.”
34. „Pitali smo učitelja Gotamu o čuvanju istine i učitelj Gotama nam je odgovorio u vezi sa čuvanjem istine; odobravamo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo njime zadovoljni. Pitali smo učitelja Gotamu o otkrivanju istine i učitelj Gotama nam je odgovorio u vezi s otkrivanjem istine; odobravamo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo njime zadovoljni. Pitali smo učitelja Gotamu o konačnoj spoznaji istine i učitelj Gotama nam je odgovorio u vezi s konačnom spoznajom istine; odobravamo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo njime zadovoljni. Šta god da smo pitali učitelja Gotamu, na to nam je dao odgovor; odobravamo i prihvatamo taj odgovor, tako da smo njime zadovoljni. Učitelju Gotama, ranije smo ovako mislili: ‘Ko su uopšte ti ćelavi askete, ti crnoputi ropski izrodi nastali od stopala Srodnikovih, da bi bili u stanju razumeti Dhammu?’893 Ali učitelj Gotama je u meni zaista probudio ljubav za askete, poverenje u askete, poštovanje prema asketama.
35. Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
Beleške
880 Početak ove sutte, sve do §10, praktično je identičan početku Soṇadaṇḍa sutte (DN 4).
881 MA: Dobio je taj naziv zato što su tu prinošene žrtve bogovima.
882 Još jedan imućni brahman koji je živeo u Ukkaṭṭhi, kraljevskom imanju koje mu je poklonio kralj Pasenadi. U DN 2.21 opisuje se kako je čuo Budin govor, dostigao ulazak u tok i uzeo utočište zajedno sa čitavom porodicom i pratnjom.
883 To su drevni rišiji, koje su brahmani smatrali božanski nadahnutim tvorcima vedskih himni.
884 Na pāliju: saddhā, rući, anussava, ākāraparivitakka, diṭṭhiniđđhānakkhanti. Među ovih pet osnova za stizanje do uverenja, čini se da su prve dve prevashodno emotivne, treća je slepo prihvatanje tradicije, a poslednje dve uglavnom racionalne ili kognitivne. Svaki od ova „dva različita puta” može se pokazati i kao istiniti i kao lažni.
885 Ovo nije pravi način da izvede zaključak zato što nije lično utvrdio istinitost svoga uverenja, već ga je samo prihvatio na osnovu nečega što nije u stanju da proizvede izvesnost.
886 Saććānurakkhana ili čuvanje istine, zaštita istine.
887 Saććānubodha ili probuđenje za istinu.
888 Procedura otkrivanja istine preporučena u ovoj sutti čini se kao razrada pristupa opisanog u MN 47.
889 Tūleti. MA: Istražuje stvari kroz prizmu njihove prolaznosti i tako dalje. Tako se ovaj nivo čini kao nivo kontemplacije uvida.
890 Iako se „odvaži se” (ussahati) čini sličnim „nastoji” (padahati), prvo se može razumeti kao napor pre kontemplacije uvida, a drugo kao napor koji donosi uvid do nivoa transcendentnog puta.
891 MA: Dostiže nibbānu mentalnim elementom (puta ka ulasku u tok), a kada je prozreo mentalne nečistoće, vidi nibbānu mudrošću, čineći je jasnom i očiglednom.
892 Iako se čini da otkrivanje istine u ovom kontekstu označava dostizanje ulaska u tok, konačna spoznaja istine (saććānuppatti) izgleda da znači potpuno dostizanje stupnja arahanta.
893 Videti fusnotu 524.