Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 97

Dhanañđāni sutta
Govor Dhanañđāniju

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bam­busovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

2. U to vreme poštovani Sāriputta lutao je Južnim brdima, praćen ve­likom grupom monaha. Onda neki monah, koji je period monsuna proveo kraj Rāđagahe, otide do poštovanog Sāriputte u Južnim brdima i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane, a poštovani Sāriputta ga upita: „Je li Blaženi dobro i u snazi, prijatelju?”

„Blaženi jeste dobro i u snazi, prijatelju.”

„Je li monaška zajednica dobro i u snazi, prijatelju?”

„Monaška zajednica jeste dobro i u snazi, prijatelju?”

„Prijatelju, u Rāđagahi, kraj Taṇḍulapāla kapije živi brahman po ime­nu Dhānañđāni. Je li taj brahman dobro i u snazi, prijatelju?”

„Brahman Dhānañđāni jeste takođe dobro i u snazi, prijatelju.”

„Je li marljiv, prijatelju?”

„Kako bi mogao biti marljiv, prijatelju? Pljačka brahmanske kućedoma­ćine u ime kralja i pljačka kralja u ime brahmanskih kućedomaćina. Njegova supruga, koja poseduje veru i dolazi iz klana dobre vere, umrla je i oženio se drugom ženom, ženom bez vere, koja dolazi iz klana bez dobre vere.”

„To su loše vesti, prijatelju. Zaista je loša vest čuti da je brahman Dhānañđāni postao nesmotren. Možda bismo se nekom prilikom mogli sresti s brahmanom Dhānañđānijem i popričati s njim.”

3. Kasnije, kada je u Južnim brdima ostao koliko mu je bilo volja, po­štovani Sāriputta nastavio je da luta u pravcu Rāđagahe. Idući tako od sela do sela, stigao je na kraju u Rāđagahu, te se smestio u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice.

4. Kada je svanulo jutro, poštovani Sāriputta se obuče, uze svoju pro­sjačku zdelu i gornji ogrtač, pa krenu put Rāđagahe da prosi hranu. U to vreme brahman Dhānañđāni je nadgledao mužu svojih krava u štali izvan grada. Kada je poštovani Sāriputta prošao Rāđagahu i vratio se iz proše­nja hrane, posle obroka, otide on do brahmana Dhānañđānija. A brahman Dhānañđāni još izdaleka ugleda poštovanog Sāriputtu kako dolazi, te mu izađe u susret i reče: „Neka učitelj Sāriputta pije malo svežeg mleka, sve dok mu ne dođe vreme za obrok.”

„Dovoljno je, brahmane, ja sam već završio svoj obrok za danas. Osta­tak dana provešću u podnožju onoga drveta. Možeš i ti tamo doći.” – „Da, gospodine”, odgovori ovaj.

5. Pošto je pojeo svoj jutarnji obrok, brahman Dhānañđāni otide do poštovanog Sāriputte i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane, a poštovani Sāriputta ga upita: „Jesi li marljiv, Dhānañđāni?”

„Kako možemo biti marljivi, učitelju Sāriputta, kad moramo da izdr­žavamo roditelje, našu ženu i decu, robove, sluge i najamnike; kada mo­ramo da ispunjavamo dužnosti prema prijateljima i poznanicima, prema srodnicima i saplemenicima, prema gostima, preminulim precima, prema božanstvima i kralju; kada i ovo telo treba obnoviti i nahraniti?”

6. „Šta misliš, Dhānañđāni? Zamisli nekog ko bi se ovde ponašao su­protno Dhammi, ko bi se ponašao nepravedno za račun roditelja, a onda ga zbog takvog ponašanja čuvari čistilišta odvuku u čistilište. Bi li mogao [da sebe oslobodi toga moleći]: ‘Ponašao sam se suprotno Dhammi, ponašao sam se nepravedno za račun svojih roditelja i zato neka me čuvari čistilišta [ne odvuku] u čistilište’? I da li bi roditelji mogli [da ga oslobode moleći]: ‘Za naš račun se ponašao suprotno Dhammi, ponašao nepravedno i zato neka ga čuvari čistilišta [ne odvuku] u čistilište?’”

„Ne, učitelju Sāriputta. Čak i kada bi tako vikao, čuvari čistilišta bi ga bacili pravo u čistilište.”

7–15. „Šta misliš, Dhānañđāni? Zamisli nekog ko bi se ovde pona­šao suprotno Dhammi, ko bi se ponašao nepravedno za račun svoje žene i dece… za račun robova, slugu i najamnika… za račun prijatelja i poznaninka… za račun srodnika i saplemenika… za račun gostiju… za račun preminulih predaka… za račun božanstava… za račun kralja… za račun obnavljanja i hranjenja svoga tela, a onda ga zbog takvog ponašanja čuvari čistilišta odvuku u čistilište. Bi li mogao [da sebe oslobodi toga moleći]: ‘Ponašao sam se suprotno Dhammi, ponašao sam se nepravedno za račun obnavljanja i hranjenja svoga tela i zato neka me čuvari čistilišta [ne od­vuku] u čistilište’? I da li bi drugi mogli [da ga oslobode moleći]: ‘Za račun obnavljanja i hranjenja svoga tela se ponašao suprotno Dhammi, ponašao nepravedno i zato neka ga čuvari čistilišta [ne odvuku] u čistilište?’”

„Ne, učitelju Sāriputta. Čak i kada bi tako vikao, čuvari čistilišta bi ga bacili pravo u čistilište.”

16. „Šta misliš, Dhānañđāni? Ko je bolji: onaj ko se ovde ponaša su­protno Dhammi, ko se ponaša nepravedno za račun svojih roditelja ili onaj ko se ponaša u skladu sa Dhammom, ko se ponaša pravedno za račun svo­jih roditelja?

„Učitelju Sāriputta, onaj ko se ponaša suprotno Dhammi, ko se ponaša nepravedno za račun svojih roditelja nije bolji; onaj ko se ponaša u skladu sa Dhammom, ko se ponaša pravedno za račun svojih roditelja, taj je bolji.”

„Dhānañđāni, postoje drugačiji poslovi, isplativi i u skladu sa Dham­mom, pomoću kojih je neko u stanju da izdržava roditelje, a da u isto vre­me izbegava loša dela i stiče zasluge.

17–25. „Šta misliš, Dhānañđāni? Ko je bolji: onaj ko se ovde ponaša suprotno Dhammi, ko se ponaša nepravedno za račun žene i dece… za račun robova, slugu i najamnika… za račun prijatelja i poznanika… za račun srodnika i saplemenika… za račun gostiju… za račun preminulih predaka… za račun božanstava… za račun kralja… za račun obnavljanja i hranjenja svoga tela ili onaj ko se ponaša u skladu sa Dhammom, ko se ponaša pravedno za račun obnavljanja i hranjenja svoga tela?”

„Učitelju Sāriputta, onaj ko se ponaša suprotno Dhammi, ko se ponaša nepravedno za račun obnavljanja i hranjenja svoga tela nije bolji; onaj ko se ponaša u skladu sa Dhammom, ko se ponaša pravedno za račun obnav­ljanja i hranjenja svoga tela, taj je bolji.”

„Dhānañđāni, postoje drugačiji poslovi, isplativi i u skladu sa Dham­mom, pomoću kojih je neko u stanju da obnovi i nahrani svoje telo, a da u isto vreme izbegava loša dela i stiče zasluge.”

26. Onda brahman Dhānañđāni, nadahnut i obradovan rečima pošto­vanog Sāriputte, ustade sa svog mesta i otide.

27. A nekom drugom prilikom brahman Dhānañđāni se razbole, opa­sno po život i bi u mukama. Tada reče nekom čoveku: „Hajde, dobri čove­če, idi do Blaženoga, pokloni se do nogu u moje ime i reci: ‘Poštovani gos­podine, brahman Dhānañđāni se razboleo, opasno po život i u mukama je; do nogu se klanja Blaženom.’ Zatim idi do poštovanog Sāriputte, pokloni se do nogu u moje ime i reci: ‘Poštovani gospodine, brahman Dhānañđāni se razboleo, opasno po život i u mukama je; do nogu se klanja poštovanom Sāriputti.’ A potom reci i ovo: ‘Bilo bi dobro ako bi iz saosećanja poštovani Sāriputta došao u kuću brahmana Dhānañđānija.’”

„Da, poštovani gospodine”, odgovori čovek i otide do Blaženog, po­kloni se, sede sa strane i prenese poruku. Potom otide do poštovanog Sāri­putte, pokloni se, sede sa strane i prenese poruku: „Bilo bi dobro ako bi iz saosećanja poštovani Sāriputta došao u kuću brahmana Dhānañđānija.” I Sāriputta ćutke prihvati ovaj poziv.

28. Onda se on obuče, uze svoju prosjačku zdelu i gornji ogrtač, pa otide do doma brahmana Dhānañđānija, sede na pripremljeno mesto i reče brahmanu Dhānañđāniju: „Nadam se da se oporavljaš, brahmane, nadam se da ti je bolje. Nadam se da ti se bolovi smanjuju, a da se ne pojačavaju; da je njihovo smanjivanje vidljivo, a ne pojačavanje.”

29. „Učitelju Sāriputta, ne oporavljam se i nije mi bolje. Bolovi mi se pojačavaju, a ne smanjuju; njihovo pojačavanje je vidljivo, a ne smanjiva­nje. Baš kao kad bi mi snažan čovek mačem raspolutio lobanju, isto tako meni glava hoće da eksplodira. Ne oporavljam se… Baš kao kad bi mi sna­žan čovek čvrstim remenom stezao glavu, isto tako mi užasni bolovi razdi­ru glavu. Ne oporavljam se… Baš kao kad bi vešt mesar i njegov pomoć­nik sekli utrobu vola oštrim nožem, isto tako užasni bolovi razdiru moju utrobu. Ne oporavljam se… Baš kao kad bi dva snažna čoveka dohvatila slabijeg za ruke i noge, te ga okretali iznad jame sa vrelim ugljenom, tako i celo moje telo gori. Ne oporavljam se i nije mi bolje. Bolovi mi se pojačavaju, a ne smanjuju; njihovo pojačavanje je vidljivo, a ne smanjivanje.”

30. Šta misliš, Dhānañđāni? Šta je bolje – čistilište ili životinjski svet?” – „Životinjski svet, učitelju Sāriputta.” – „Šta je bolje – životinjski svet ili svet duhova?” – „Svet duhova, učitelju Sāriputta.” – „Šta je bolje – svet duhova ili svet ljudi?” – „Svet ljudi, učitelju Sāriputta.” – „Šta je bo­lje – svet ljudi ili božanstva neba četiri velika kralja?” – „Božanstva neba četiri velika kralja, učitelju Sāriputta.” – „Šta je bolje – božanstva neba četiri velika kralja ili božanstva neba trideset trojice?” – „Božanstva neba trideset trojice, učitelju Sāriputta.” – „Šta je bolje – božanstva neba tride­set trojice ili Yāma božanstva?” – „Yāma božanstva, učitelju Sāriputta.” – „Šta je bolje – Yāma božanstva ili božanstva Tusita neba?” – „Božanstva Tusita neba, učitelju Sāriputta.” – „Šta je bolje – božanstva Tusita neba ili božanstva koja se oduševljavaju stvaranjem?” – „Božanstva koja se odu­ševljavaju stvaranjem, učitelju Sāriputta.” – „Šta je bolje – božanstva koja se oduševljavaju stvaranjem ili božanstva koja imaju moć nad tvorevinama drugih bića?” – „Božanstva koja imaju moć nad tvorevinama drugih bića, učitelju Sāriputta.”

31. Šta misliš, Dhānañđāni? Šta je bolje – božanstva koja imaju moć nad tvorevinama drugih ili svet Brahme?” – „Učitelj Sāriputta je rekao ‘svet Brahme.’ Učitelj Sāriputta je rekao ‘svet Brahme.’”

Na to poštovani Sāriputta pomisli: „Ovi brahmani su predani svetu Brahme. Kako bi bilo da brahmanu Dhānañđāniju pokažem put do zajed­nice sa Brahmom?” [Te reče:] „Dhānañđāni, pokazaću ti put do zajednice sa Brahmom. Slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.” – „Da, gospodine”, odgovori on. A poštovani Sāriputta ovako reče:

32. „Koji je put do zajednice sa Brahmom? Dhānañđāni, ako monah živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubav­lju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerlji­vom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi. To je put do zajednice sa Brahmom.

33–35. I opet, Dhānañđāni, monah živi obasjavajući jednu stranu sve­ta umom prožetim saosećanjem … umom prožetim radošću zbog sreće drugih… umom prožetim spokojstvom, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi obasjavajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi. To je put do zajednice sa Brahmom.”

36. „Onda, učitelju Sāriputta, u moje ime poklonite se do nogu Bla­ženome i recite: ‘Poštovani gospodine, brahman Dhānañđāni se razboleo, opasno po život i u mukama je; klanja se do nogu Blaženom.’”

A poštovani Sāriputta, pošto je uputio brahmana Dhānañđānija ka ni­žem svetu Brahme, ustade sa svog mesta i krete, iako je ostalo još toga da se uradi.

Nedugo nakon što je poštovani Sāriputta otišao, brahman Dhānañđāni umre i preporodi se u svetu Brahme.

37. Onda se Blaženi obrati monasima ovim rečima: „Monasi, pošto je uputio brahmana Dhānañđānija ka nižem svetu Brahme, Sāriputta ustade sa svog mesta i krete, iako je ostalo još toga da se uradi.”

38. A poštovani Sāriputta otide do Blaženog, pokloni mu se, sede sa strane i reče: „Poštovani gospodine, brahman Dhānañđāni se razboleo, opasno po život i u mukama je; on se do nogu klanja Blaženom.’”

„Sāriputta, pošto si uputio brahmana Dhānañđānija ka nižem svetu Brahme, zašto si ustao sa svog mesta i krenuo, iako je ostalo još toga da se uradi?”

„Poštovani gospodine, ovako sam pomislio: ‘Ovi brahmani su predani svetu Brahme. Kako bi bilo da brahmanu Dhānañđāniju pokažem put do zajednice sa Brahmom?’”

„Sāriputta, brahman Dhānañđāni je umro i preporodio se u svetu Brahme.”