Mađđhima nikāya 99
Subha sutta
Razgovor sa Subhom
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
2. U isto vreme brahmanski učenik Subha, Todeyyin sin, došao je nekim poslom u kuću izvesnog kućedomaćina u Sāvatthīju.908 I tako brahmanski učenik Subha, Todeyyin sin, upita svog domaćina: „Kućedomaćine, čuo sam da u Sāvatthīju ne manjka arahanta. Kod kojeg askete ili brahmana bismo mogli otići danas da mu iskažemo poštovanje?”
„Poštovani gospodine, Blaženi boravi kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Možete otići do Blaženog i iskazati mu poštovanje.”
3. Pošto se saglasio sa svojim domaćinom, brahmanski učenik Subha, Todeyyin sin, otide do Blaženog i pozdravi se s njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede sa strane i upita Blaženog:
4. „Učitelju Gotama, brahmani kažu ovako: ‘Kućedomaćin ostvaruje istinski put, Dhammu koja je korisna. Onaj ko odlazi [u beskućnike] ne ostvaruje istinski put, Dhammu koja je korisna.’ Šta učitelj Gotama o tome ima da kaže?”
„Učeniče, ja sam od onih koji govore pošto načine analizu;909 ne govorim jednostrano. Ne hvalim pogrešan put prakse ni na strani kućedomaćina, niti beskućnika; jer bilo da je neko kućedomaćin ili beskućnik, ako ide pogrešnim putem prakse, upravo zbog tog pogrešnog puta prakse ne ostvaruje istinski put, Dhammu, koja jeste dobra. Ja hvalim ispravan put prakse i na strani kućedomaćina i na strani beskućnika; jer bilo da je neko kućedomaćin ili beskućnik, ako ide ispravnim putem prakse, upravo zbog tog ispravnog puta prakse ostvaruje istinski put, Dhammu, koja jeste dobra.”
5. „Učitelju Gotama, brahmani ovako kažu: ‘Pošto se posao kućedomaćina sastoji od mnogih aktivnosti, mnogo zaduženja, mnogo obaveza i mnogo zadataka, on donosi veliki plod. Kako se posao beskućnika sastoji od malo aktivnosti, malo zaduženja, malo obaveza i malo zadataka, on donosi mali plod.’ Šta učitelj Gotama kaže o tome?”
„I ovde, učeniče, ja sam od onih koji govore pošto načine analizu; ne govorim jednostrano. Postoji posao koji uključuje mnogo aktivnosti, mnogo zaduženja, mnogo obaveza i mnogo zadataka, i kad propadne donosi mali plod. Postoji posao koji uključuje mnogo aktivnosti, mnogo zaduženja, mnogo obaveza i mnogo zadataka, i kad uspe donosi velik plod. Postoji posao koji uključuje malo aktivnosti, malo zaduženja, malo obaveza i malo zadataka, i kad propadne donosi mali plod. Postoji posao koji uključuje malo aktivnosti, malo zaduženja, malo obaveza i malo zadataka, i kad uspe donosi velik plod.
6. A koji je to, učeniče, posao koji uključuje mnogo aktivnosti… i koji kada propadne donosi mali plod? Obrada zemlje je takav posao koji uključuje mnogo aktivnosti… i koji kada propadne, donosi mali plod. A koji je to, učeniče, posao koji uključuje mnogo aktivnosti… i koji kada uspe, donosi velik plod? I opet obrada zemlje je takav posao koji uključuje mnogo aktivnosti… i koji kada uspe, donosi velik plod. A koji je to, učeniče, posao koji uključuje malo aktivnosti… i koji kada propadne, donosi mali plod? Trgovina je takav posao koji uključuje malo aktivnosti… i koji kada propadne, donosi mali plod.910 A koji je to, učeniče, posao koji uključuje malo aktivnosti… i koji kada uspe, donosi velik plod? I opet trgovina je takav posao koji uključuje malo aktivnosti… i koji kada uspe, donosi velik plod.
7. Baš kao što je obrada zemlje, učeniče, posao koji uključuje mnogo aktivnosti… ali donosi mali plod kad propadne, isto se tako posao kućedomaćina sastoji od mnogih aktivnosti, mnogo zaduženja, mnogo obaveza i mnogo zadataka, ali donosi mali plod ako propadne. Baš kao što je obrada zemlje, učeniče, posao koji uključuje mnogo aktivnosti… i donosi velik plod kad uspe, isto se tako posao kućedomaćina sastoji od mnogih aktivnosti, mnogo zaduženja, mnogo obaveza i mnogo zadataka, a donosi velik plod ako uspe. Baš kao što je trgovina posao koji uključuje malo aktivnosti… i donosi mali plod kad propadne, isto se tako posao beskućnika sastoji od malo aktivnosti, malo zaduženja, malo obaveza i malo zadataka, i donosi mali plod ako propadne. Baš kao što je trgovina posao koji uključuje malo aktivnosti… i donosi velik plod kad uspe, isto se tako posao beskućnika sastoji od malo aktivnosti, malo zaduženja, malo obaveza i malo zadataka, ali donosi velik plod ako uspe.”
8. „Učitelju Gotama, brahmani propisuju pet stvari kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro.”
„Ako ti nije veliki trud, učeniče, molim te da navedeš tih pet stvari za sticanje zasluga, za činjenje dobra.”
„Nije mi veliki trud, učitelju Gotama, kada se nalazim u društvu tako plemenitih ljudi.” – „Kaži onda, učeniče.”
9. „Učitelju Gotama, istina je prva stvar koju brahmani propisuju za sticanje zasluga, za činjenje dobra. Obuzdavanje je druga… Celibat je treća… Učenje je četvrta… Velikodušnost je peta stvar koju brahmani propisuju za sticanje zasluga, za činjenje dobra. To je pet stvari koje brahmani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro.” A šta učitelj Gotama kaže o tome?”
„Ali, učeniče,911 ima li među svim tim brahmanima ijedan jedini koji može reći: ‘Objavljujem da sam kroz neposredno znanje upravo ja ostvario rezultat tih pet stvari?’”
„Nema, učitelju Gotama!”
„A ima li, učeniče, među svim tim brahmanima barem jedan brahmanski učitelj ili učiteljev učitelj, sve do sedmog učiteljskog pokolenja, koji može reći: ‘Objavljujem da sam kroz neposredno znanje upravo ja ostvario rezultat tih pet stvari?’”
„Nema, učitelju Gotama!”
„A oni, učeniče, koji su u davnim vremenima bili brahmanski mudraci, tvorci svetih himni i njihovi prenositelji, čije stare himne, onako kako su ih oni pevali, predavali i usklađivali, brahmani još i danas pevaju i recituju – recitujući ono što je već izrecitovano, izričući ono što je već izrečeno – jesu li barem ti prvobitni autori, dakle Aṭṭhaka, Vāmaka, Vāmadeva, Vessāmitta, Yamataggi, Angirasa, Bhāradvāđa, Vāseṭṭha, Kassapa i Bhagu, govorili: ‘Objavljujem da sam kroz neposredno znanje upravo ja ostvario rezultat tih pet stvari?’”
„Nisu, učitelju Gotama!”
„Prema tome, učeniče, među svim tim brahmanima nema nijednog koji može reći: ‘Objavljujem da sam kroz neposredno znanje upravo ja ostvario rezultat tih pet stvari.’ I među svim tim brahmanima nema nijednog brahmanskog učitelja ili učiteljevog učitelja, sve do sedmog učiteljskog pokolenja, koji može reći: ‘Objavljujem da sam kroz neposredno znanje upravo ja ostvario rezultat tih pet stvari.’ A ni oni koji su u davnim vremenima bili brahmanski mudraci, tvorci svetih himni i njihovi prenositelji … čak ni među njima nema onih koji mogu reći: ‘Objavljujem da sam kroz neposredno znanje upravo ja ostvario rezultat tih pet stvari.’ Zamisli povorku slepaca koji se drže jedan za drugog, a da ni onaj prvi, ni onaj u sredini, ni onaj na kraju ne vidi ništa. Isto mi tako, učeniče, u vezi s onim što govore, i brahmani liče na povorku slepaca koji se drže jedan za drugog, a da ni onaj prvi ne vidi, ni onaj u sredini ne vidi, a ni onaj na kraju ne vidi ništa.”
10. Kada ovo bi rečeno, brahmanski učenik Subha, Todeyyin sin, besan i ogorčen zbog poređenja s povorkom slepaca, poče da grdi, kritikuje i preti Blaženome ovim rečima: „Asketa Gotama biće poražen.” A onda reče Blaženome: „Učitelju Gotama, brahman Pokkharasāti iz Upamaññā klana, gospodar Subhaga gaja, kaže ovako:912 ‘Neki askete i brahmani ovde tvrde da imaju nadljudske osobine, da se ističu u znanju i viđenju dostojnom plemenitih. Ali onda se za to što kažu ispostavi da je smešno; tek puko naklapanje, prazno i šuplje. Jer kako ljudsko biće može znati, videti ili ostvariti nadljudske osobine, isticati se u znanju i viđenju dostojnom plemenitih? To je nemoguće.’”
11. „A kako to, učeniče, brahman Pokkharasāti razume umove svih asketa i brahmana, pošto ih je obuhvatio sopstvenim umom?”
„Učitelju Gotama, brahman Pokkharasāti ne razume čak ni um svoje robinje Puṇṇike, pošto ga je obuhvatio sopstvenim umom, pa kako bi uopšte mogao da razume umove svih asketa i brahmana?”
12. „Učeniče, zamisli čoveka koji se rodio slep, koji ne može da vidi ni tamne ni svetle oblike, ne može da vidi plave, žute, crvene ili ružičaste oblike, ne može da vidi ono što je ravno i neravno, ne može da vidi zvezde, sunce i mesec. I on možda ovako kaže: ‘Ne postoje tamni i svetli oblici, niti onaj ko može da vidi tamne i svetle oblike; ne postoje plavi, žuti, crveni ili ružičasti oblici, niti onaj ko može da vidi plave, žute, crvene ili ružičaste oblike; ne postoji bilo šta ravno i neravno, niti onaj ko može da vidi bilo šta ravno i neravno; ne postoje zvezde, sunce i mesec, niti onaj ko može da vidi zvezde, sunce i mesec. Ja takve ne znam, takve ne vidim, dakle, takvi i ne postoje.’ Ako bi tako govorio, učeniče, da li bi to bilo tačno?”
„Ne, učitelju Gotama. Postoje tamni i svetli oblici, kao i oni koji mogu da vide tamne i svetle oblike… Postoje zvezde, sunce i mesec, kao i oni koji mogu da vide zvezde, sunce i mesec. Kad govori: ‘Ja takve ne znam, takve ne vidim, dakle, takvi i ne postoje’, ne bi govorio istinu.”
13. „Isto tako, učeniče, brahman Pokkharasāti je slep i ne vidi. Da zna, vidi ili ostvari nadljudske osobine, ističe se u znanju i viđenju dostojnom plemenitih – to je nemoguće. Šta misliš, učeniče? Šta je bolje za dobrostojeće brahmane iz Kosale kao što su brahman Ćankī, brahman Tārukkha, brahman Pokkharasāti, brahman Đāṇussoṇi ili tvoj otac, brahman Todeyya – da je ono što govore u skladu s uobičajenom konvencijom ili suprotno uobičajenoj konvenciji?” – „Da je ono što govore u skladu sa uobičajenom konvencijom, učitelju Gotama.”
„Šta je bolje za njih: da je ono što govore promišljeno ili nepromišljeno?” – „Promišljeno, učitelju Gotama.” – „Šta je bolje za njih: da govore pošto su dobro razmotrili ili bez razmatranja?” – „Pošto su dobro razmotrili, učitelju Gotama.” – „Šta je bolje za njih: da je ono što govore korisno ili beskorisno?” – „Korisno, učitelju Gotama.”
14. „Šta misliš učeniče? Ako je tako, da li to što je rekao brahman Pokkharasāti u skladu s uobičajenom konvencijom ili suprotno uobičajenoj konvenciji?” – „Suprotno uobičajenoj konvenciji, učitelju Gotama.” – „Je li to što je rekao promišljeno ili nepromišljeno?” – „Nepromišljeno, učitelju Gotama.” – „Je li to rekao pošto je dobro razmotrio ili bez razmatranja?” – „Bez razmatranja, učitelju Gotama.” – „Je li njegova tvrdnja korisna ili beskorisna?” – „Beskorisna, učitelju Gotama.”
15. „Postoji ovih pet prepreka, učeniče. Kojih pet? Prepreka želje za zadovoljstvima čula, prepreka zlovolje, prepreka tuposti i tromosti, prepreka uznemirenosti i kajanja, kao i prepreka sumnjičavosti. To je pet prepreka. Brahmana Pokkharasātija omeđuje, sputava, blokira i sapinje tih pet prepreka. Da zna, vidi ili ostvari nadljudske osobine, ističe se u znanju i viđenju dostojnom plemenitih – to je nemoguće.
16. Dalje, postoji ovih pet struna zadovoljstva čula, učeniče. Kojih pet? Oblici dostupni oku koje neko priželjkuje, prijatni i dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. Zvukovi dostupni uhu… Mirisi dostupni nosu… Ukusi dostupni jeziku… Opipljivi predmeti dostupni čulu dodira koje neko priželjkuje, prijatni i dopadljivi, povezani sa željom za zadovoljstvima čula i podsticajni za strast. To je pet struna zadovoljstva čula. Brahman Pokkharasāti vezan je za tih pet struna zadovoljstva čula, zaluđen njima i potpuno im predan; uživa u njima, a da ne vidi opasnost u tome, niti razume gde je izlaz. Da zna, vidi ili ostvari nadljudske osobine, ističe se u znanju i viđenju dostojnom plemenitih – to je nemoguće.
17. „Šta misliš učeniče? Koja od dve vatre bi imala [bolji] plamen, boju i sjaj – vatra koja bi gorela na osnovu nekog goriva kao što je trava i drvo, ili vatra koja bi gorela nezavisno od nekog goriva kao što je trava i drvo?”
„Kada bi bilo moguće, učitelju Gotama, da vatra gori nezavisno od nekog goriva kao što je trava i drvo, ta vatra bi imala [bolji] plamen, boju i sjaj.”
„Nemoguće je, učeniče, ne može biti da vatra gori nezavisno od nekog goriva kao što je trava i drvo, izuzev kroz [ispoljavanje] natprirodne moći. Slično vatri koja gori na osnovu nekog goriva kao što je trava i drvo, kažem, jeste ushićenje na osnovu pet struna zadovoljstva čula. Slično vatri koja gori nezavisno od nekog goriva kao što je trava i drvo, kažem, jeste ushićenje mimo čulnih zadovoljstava, mimo nepovoljnih stanja uma. A šta je to, učeniče, ushićenje mimo čulnih zadovoljstava, mimo nepovoljnih stanja uma? Tako, sasvim obuzdanih čula, bez mentalnih nečistoća, monah ulazi i ostaje na prvom stupnju zadubljenja, koji je praćen usmerenom mišlju i istraživanjem, uz ushićenje i zadovoljstvo rođeno iz osame. To je ushićenje mimo čulnih zadovoljstava, mimo nepovoljnih stanja uma. I opet, smirivanjem usmerene misli i istraživanja, monah ulazi i ostaje na drugom stupnju zadubljenja, koji karakterišu kako samopouzdanje i sabranost uma, oslobođenog usmerene misli i istraživanja, tako i ushićenje i zadovoljstvo rođeni iz koncentracije. I to je ushićenje mimo čulnih zadovoljstava, mimo nepovoljnih stanja uma.
18. Među tih pet stvari koje brahmani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, koju od njih propisuju kao najplodonosniju za sticanje zasluga, za činjenje dobra?”
„Među tih pet stvari koje brahmani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, oni propisuju velikodušnost kao najplodonosniju za sticanje zasluga, za činjenje dobra.”
19. Šta misliš, učeniče? Ako bi neki brahman ovde prinosio veliku žrtvu, pa druga dva brahmana dođu kako bi u tome učestvovali. Jedan od njih bi pomislio: ‘Ah, kad bih samo ja dobio najbolje mesto, najbolju vodu, najbolju hranu u trpezariji; a drugi brahman da ne dobije najbolje mesto, najbolju vodu, najbolju hranu u trpezariji!’ I moguće je da taj drugi brahman, a ne on, dobije najbolje mesto, najbolju vodu, najbolju hranu u trpezariji. Kad to vidi, onaj prvi brahman može postati besan i razočaran zbog toga. Kakav onda rezultat brahmani opisuju u vezi s tim?”
„Učitelju Gotama, brahmani ne daruju na takav način, misleći: ‘Neka drugi postanu besni i razočarani time.’ Umesto toga, brahmani daruju vođeni saosećanjem.”
„Pošto je to tako, učeniče, nije li to za brahmane šesta osnova za sticanje zasluga, dakle biti vođen saosećanjem?”913
„Pošto je to tako, učitelju Gotama, to je za brahmane šesta osnova za sticanje zasluga, dakle biti vođen saosećanjem.”
20. „Tih pet stvari, učeniče, koje brahmani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro – gde često vidiš tih pet stvari, među kućedomaćinima ili među beskućnicima?”
„Tih pet stvari, učitelju Gotama, koje brahmani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, često vidim među beskućnicima, retko među kućedomaćinima. Jer kućedomaćin ima mnogo aktivnosti, mnogo zaduženja, mnogo obaveza i mnogo zadataka: on ne govori istinu uvek i u svakoj prilici, ne praktikuje obuzdavanje, ne poštuje celibat, ne posvećuje se učenju, niti ispoljava velikodušnost. Ali onaj ko je napustio dom, ima malo aktivnosti, malo zaduženja, malo obaveza i malo zadataka: on govori istinu uvek i u svakoj prilici, praktikuje obuzdavanje, poštuje celibat, posvećuje se učenju i ispoljava velikodušnost. Zato tih pet stvari koje brahmani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, često vidim među beskućnicima, retko među kućedomaćinima.”
21. Tih pet stvari, učeniče, koje brahmani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, ja nazivam alati uma, dakle sredstvo za razvijanje uma u kojem nema neprijateljstva i zlovolje. Tako, učeniče, monah je taj koji govori istinu. Kad razmišlja ovako: ‘Ja sam onaj koji govori istinu’, postaje nadahnut značenjem, nadahnut Dhammom, obradovan Dhammom. Upravo tu radost povezanu s dobrim nazivam alat uma. Tako, učeniče, monah je onaj koji sebe obuzdava… koji se pridržava celibata… koji uči… ko je velikodušan. Kad razmišlja ovako: ‘Ja sam onaj koji je velikodušan’, postaje nadahnut značenjem, nadahnut Dhammom, obradovan Dhammom. Upravo tu radost povezanu s dobrim ja nazivam alat uma. Zato tih pet stvari, učeniče, koje brahmani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, nazivam alat uma, dakle sredstvo za razvijanje uma u kojem nema neprijateljstva i zlovolje.”
22. Kada ovo bi rečeno, brahmanski učenik Subha, Todeyyin sin, reče Blaženome: „Učitelju Gotama, čuo sam da asketa Gotama zna put ka Brahmi.”
„Šta misliš, učeniče? Je li selo Naḷakāra blizu, a ne daleko odavde?”
„Da, gospodine, selo Naḷakāra je blizu, a ne daleko odavde.”
„Šta misliš, učeniče? Zamisli čoveka koji je rođen i odrastao u selu Naḷakāra, te ubrzo pošto je krenuo iz Naḷakāre upitaju ga za put do sela. Da li bi se taj čovek mučio i premišljao da im odgovori?”
„Ne, učitelju Gotama. A zašto? Zato što je taj čovek rođen i odrastao u Naḷakāri, te vrlo dobro zna sve puteve ka selu.”
„Pa ipak, čovek rođen i odrastao u selu Naḷakāri može se i mučiti i premišljati da odgovori o putu do sela, ali Tathāgata, kad ga pitaju o svetu Brahme i putu koji vodi ka svetu Brahme, nikada se neće mučiti i premišljati da odgovori. Ja razumem Brahmu, učeniče, razumem svet Brahme, razumem put koji vodi ka svetu Brahme i razumem kako neko treba da vežba i preporodi se u svetu Brahme.”914
23. „Učitelju Gotama, čuo sam da asketa Gotama podučava put ka Brahmi. Bilo bi dobro ako bi me učitelj Gotama podučio putu ka Brahmi.”
„Onda, učeniče, slušaj i dobro zapamti šta ću ti reći.”
„Da, gospodine”, odgovori ovaj. A Blaženi ovako nastavi:
24. „Koji je, učeniče, put do Brahme? Tako monah živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi. Kada se oslobođenje uma kroz prijateljsku ljubav razvije na ovakav način, tu ne preostaje, ne zadržava se bilo kakav ograničavajući postupak. Baš kao što bi snažnog trubača bez poteškoća mogli čuti na sve četiri strane sveta, isto tako kad se oslobođenje uma kroz prijateljsku ljubav razvije na ovakav način, tu ne preostaje, ne zadržava se bilo kakav ograničavajući postupak.915 To je put do Brahme.
25–27. I opet, monah živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem… umom prožetim radošću zbog sreće drugih… umom prožetim spokojstvom, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi. Kad se oslobođenje uma kroz spokojstvo razvije na ovakav način, tu ne preostaje, ne zadržava se bilo kakav ograničavajući postupak. Baš kao što bi snažnog trubača bez poteškoća mogli čuti na sve četiri strane sveta, isto tako kad se oslobođenje uma kroz spokojstvo razvije na ovakav način, tu ne preostaje, ne zadržava se bilo kakav ograničavajući postupak. I to je put do Brahme.”
28. Kada ovo bi rečeno, brahmanski učenik Subha, Todeyyin sin, reče Blaženome: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog nezaređenog sledbenika koji, odsad pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
29. A sada, učitelju Gotama, odlazimo. Vrlo smo zauzeti i mnogo toga treba još uraditi.
„Vreme je, učeniče, da uradiš kako misliš da treba.”
Onda brahmanski učenik Subha, Todeyyin sin, nadahnut i obradovan rečima Blaženog, ustade sa svog mesta pokloni se Blaženome i pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, otide.
30. A tom prilikom se brahman Đāṇussoṇi usred dana izvezao iz Sāvatthīja u beloj kočiji, koju su vukle bele kobile.916 Još izdaleka ugleda brahmanskog učenika Subhu, Todeyyinog sina, kako dolazi pa ga upita: „Odakle to učitelj Bhāradvāđa dolazi usred dana?”
„Gospodine, išao sam da posetim asketu Gotamu.”
„Šta učitelj Bhāradvāđa misli o Gotaminoj mudrosti? Je li mudar ili nije?”
„Gospodine, ko sam ja da procenjujem mudrost askete Gotame? Svakako, onaj ko procenjuje lucidnost mudrosti askete Gotame, mora mu biti ravan.”
„Učitelj Bhāradvāđa zaista hvali asketu Gotamu.”
„Gospodine, ko sam ja da hvalim asketu Gotamu? Asketu Gotamu oni koji su hvaljeni hvale kao najboljeg među božanstvima i ljudima. Gospodine, onih pet stvari koje brahmani propisuju kako bismo stekli zasluge, kako bismo činili dobro, asketa Gotama naziva nazivam alati uma, dakle sredstvo za razvijanje uma u kojem nema neprijateljstva i zlovolje.”
31. Kad ovo bi rečeno, brahman Đāṇussoṇi siđe sa svoje bele kočije, koju su vukle bele kobile, prebaci gornji ogrtač preko jednog ramena, te u znak poštovanja sklopi dlanove u pravcu Blaženoga i reče: „Dobitak je za Pasenadija, kralja Kosale, veliki je dobitak za Pasenadija, kralja Kosale, što Tathāgata, plemeniti i potpuno probuđeni, živi u njegovom kraljevstvu.”
Beleške
908 Todeyya je bio bogati brahman, gospodar Tudigāme, sela blizu Sāvatthīja. Govor u MN 135 upućen je takođe istom ovom Subhi.
909 Vibhađđavādo kho aham ettha. Ovakve tvrdnje razlog su što je budizam kasnije označavan kao vibhađđavāda, „učenje zasnovano na analizi”.
910 Očigledno je u to vreme trgovina još u ranoj fazi razvoja. Danas bi se ona teško mogla ovako opisati!
911 Kao u MN 95.13.
912 To mora da je Pokkharasāti rekao pre nego što je postao Budin sledbenik, kako je opisano u MN 95.9.
913 Anukampāđātika.
914 Ovo znanje pripada trećoj među moćima Tathāgate, a to je znanje puteva ka svakom odredištu. Videti MN 12.12.
915 MA objašnjava ograničavajući postupak (pamāṇakataṁ kammaṁ) kao kammu koja pripada sferi čulnog (kāmāvaćara). Nasuprot njemu stoji bezgraničan ili nemerljiv postupak, naime zadubljenja koja pripadaju sferi suptilne materije ili sferi nematerijalnog. U tom slučaju, misli se na brahmavihāre koje su razvijene do stupnja zadubljenja. Kada se dostigne i ovlada zadubljenjem koje pripada sferi suptilne materije ili sferi nematerijalnog, kamma koja pripada sferi čulnog ne može da ga nadvlada i stekne priliku da donese sopstveni plod. Umesto toga, kamma koja pripada sferi suptilne materije ili sferi nematerijalnog nadvladava kammu koja pripada sferi čulnog i donosi svoje plodove. Pošto blokira kammu sfere čulnog, brahmavihāra kojom smo ovladali tako vodi preporađanju u svetu Brahme.
916 Isto kao u MN 27.2.