Mađđhima nikāya 7
Vatthupama sutta
Poređenje sa tkaninom
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Ovako sam čuo.[1] Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da, poštovani gospodine”, odgovoriše oni. A Blaženi ovako nastavi:
2. „Monasi, zamislite parče tkanine prljave i masne, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Ona će potom izgledati loše obojena i flekava. A zašto? Zbog nečistoća na tkanini. Isto tako, monasi, kad je um uprljan, može se očekivati da stigne na nesrećno odredište.[2] Monasi, zamislite parče tkanine, čiste i svetle, a onda je bojilac potopi u jednu ili drugu boju za bojenje tkanine: plavu, žutu, crvenu ili ljubičastu. Ona će potom izgledati dobro obojena i ujednačene boje. A zašto? Zbog čistoće tkanine. Isto tako, monasi, kad je um neuprljan, može se očekivati da stigne na srećno odredište.
3. Koje su to, monasi, nečistoće koje prljaju um?[3] Gramzivost i neopravdan tvrdičluk su nečistoće koje prljaju um. Zlovolja… bes… osvetoljubivost… prezir… oholost… zavist… sebičnost… pretvaranje… prevara… tvrdoglavost… rivalitet… uobraženost… arogancija… taština… nepažljivost je nečistoća koja prlja um.[4]
4. Pošto zna da su gramzivost i neopravdana škrtost nečistoća koja prlja um, monah ih napušta.88 Pošto zna da je zlovolja… nepažljivost nečistoća koja prlja um, monah je napušta.
5. Kad monah zna da su gramzivost i neopravdana škrtost nečistoća koja prlja um i napusti je; kad monah zna da je zlovolja… nepažljivost nečistoća koja prlja um i napusti je, stiče ovakvo potpuno pouzdanje u Budu:[5] ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’
6. On stiče ovakvo potpuno poverenje u Dhammu: ‘Blaženi je dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, praktikujemo i postanemo mudri razumevši je svako sam za sebe.’
7. On stiče ovakvo potpuno pouzdanje u sanghu: ‘Zajednica učenika Blaženog vežba na pravi način, vežba na direktan način, vežba na mudar način, vežba na valjan način. Četiri para osoba, osam vrsta ljudi, ta zajednica učenika Blaženog vredna je darova, vredna gostoprimstva, vredna pohvala i vredna poštovanja, ona je nenadmašno polje sticanja zasluga u ovome svetu.’
8. Kada je jednim delom odustao, odagnao, oslobodio se, napustio i okrenuo se [od nečistoća uma],[6] ovako razmišlja: ‘Posedujem potpuno pouzdanje u Budu’ i postaje nadahnut značenjem, nadahnut Dhammom,[7] obradovan Dhammom. Kad je radostan, u njemu se rađa ushićenje; onome ko je ushićen, telo postaje smireno; onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo; u onome ko oseća zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.[8]
9. On ovako razmišlja: ‘Posedujem potpuno pouzdanje u Dhammu’ i postaje nadahnut značenjem, nadahnut Dhammom, obradovan Dhammom. Kad je obradovan… njegov um postaje koncentrisan.
10. On ovako razmišlja: ‘Posedujem potpuno pouzdanje u sanghu’ i postaje nadahnut značenjem, nadahnut Dhammom, obradovan Dhammom. Kad je obradovan… njegov um postaje koncentrisan.
11. On ovako razmišlja: ‘[Od nečistoća uma] sam jednim delom odustao, odagnao ih, oslobodio ih se, napustio ih i okrenuo se od njih’ i postaje nadahnut značenjem, nadahnut Dhammom, obradovan Dhammom. Kada je radostan, u njemu se rađa ushićenje; onome ko je ushićen, telo postaje smireno; onaj čije je telo smireno, oseća zadovoljstvo; u onome ko oseća zadovoljstvo, um postaje koncentrisan.
12. Monasi, ako monah takve vrline, takvog stanja [koncentracije] i takve mudrosti[10] jede isprošenu hranu, koja se sastoji od odabranog pirinča, zajedno sa različitim prelivima i karijem, čak ni to nije prepreka za njega.[11] Baš kao što i tkanina koja je prljava i masna postaje čista i svetla pomoću čiste vode ili kao što zlato postaje čisto i sjajno pomoću peći za topljenje, isto tako, ako monah takvih vrlina… jede isprošenu hranu…, čak ni to nije prepreka za njega.
13. On živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim prijateljskom ljubavlju,[12] isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim prijateljskom ljubavlju, obilnom, uzvišenom, nemerljivom, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.
14–16. On živi obasjavajući jednu stranu sveta umom prožetim saosećanjem… umom prožetim radošću zbog sreće drugih… umom prožetim spokojstvom, isto tako i drugu, isto tako i treću, isto tako i četvrtu; takođe iznad, ispod, unaokolo, svuda i svakoga, kao i sebe; živi on obasjavajući čitav svet umom prožetim spokojstvom, obilnim, uzvišenim, nemerljivim, bez ikakvog neprijateljstva i zlovolje u sebi.
17. Onda razume ovako: ‘Postoji ovo, postoji niže, postoji više i izvan toga je izlaz iz čitavog ovog polja opažaja.’[13]
18. Kada zna i vidi tako, njegov um se oslobađa otrova želje za zadovoljstvima čula, otrova želje za bivanjem i otrova neznanja. Kad se oslobodi, tada dolazi znanje: „Slobodan sam.” On razume: ‘Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.’ Monasi, takav monah se naziva okupan iznutra.”[14]
19. Tom je prilikom brahman Sundarika Bhāradvāđa sedeo nedaleko od Bude. I onda reče Blaženome: „Da li učitelj Gotama odlazi do Bāhukā reke da se okupa?”
„Zašto bih, brahmane, išao baš do Bāhukā reke da se okupam? Šta je to u stanju da učini Bāhukā?”
„Učitelju Gotama, mnogi smatraju da Bāhukā donosi oslobođenje, mnogi smatraju da donosi dobre zasluge i mnogi svoja loša dela peru u Bāhukā reci.”
20. Onda se Blaženi obrati brahmanu Sundarika Bhāradvāđi ovim stihovima:
„Bāhukā i Adhikakkā,
Gayā i Sundarikā takođe,
Payāga i Sarassatī,
a i potok Bahumatī – [15]
u njima se neznalica može kupati doveka
i opet neće svoja nedela oprati.Šta to Sundarikā može odneti?
Šta Payagā? Šta Bāhukā?
One zlotvora pročistiti ne mogu,
čoveka što okrutna i gnusna počini dela.Onome ko je čist u srcu uvek je
dan proleća, sveti dan;[16]
onaj ko je časnih dela, čistog srca
svoju vrlinu do savršenstva dovodi.To je mesto, brahmane, na kojem treba da se okupaš,
da sebe učiniš utočištem svih bića.
I ako ne govoriš laži, ne povređuješ druga živa bića,
ne uzimaš što ti ponuđeno nije,
s poverenjem u sebi i bez gramzivosti,
zašto bi uopšte išao u Gayu?
Jer svaki izvor bi za tebe bio Gayā.”
21. Kad ovo bi rečeno, brahman Sundarika Bhāradvāđa reče: „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno, učitelju Gotama! Baš kao kad bi neko ispravio ono što je stajalo naglavce, otkrio skriveno, pokazao put zalutalome ili upalio svetiljku u tami, tako da oni koji imaju oči mogu da vide, tako je i učitelj Gotama, na više različitih načina, razjasnio Dhammu. Uzimam učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište. Želeo bih da se pridružim beskućnicima pod vođstvom učitelja Gotame i primim puno zaređenje.”[17]
22. I brahman Sundarika Bhāradvāđa postade iskušenik pod Blaženim i primi puno zaređenje.
Ne zadugo posle potpunog zaređenja, boraveći u meditaciji, marljiv, predan i odlučan, poštovani Bhāradvāđa stekavši neposredno znanje, ovde i sada dostiže i zadrža se na krajnjem cilju svetačkog života, radi kojeg sinovi dobrih porodica napuštaju dom i odlaze u beskućnike. Neposredno je znao: „Ovo je poslednje rođenje, proživljen je svetački život, učinjeno što je trebalo učiniti. Nema više preporađanja u bilo koji oblik bivanja.” I poštovani Bhāradvāđa postade jedan od arahanata.
Beleške
[1] Potpunije razmatranje ove i naredne sutte, uz koristan uvod i obimne fusnote, videti u Nyanaponika Thera: The Simile of the Cloth and The Discourse on Effacement.
[2] Nesrećno odredište (duggati) jeste preporađanje u tri stanja uskraćenosti – čistilište, životinjski svet i svet duhova. Srećno odredište (sugati), koje se pominje malo kasnije, jeste preporađanje u uzvišenom stanju, među ljudima i u nebeskim svetovima.
[3] Ćittassa upakkilesā. Reč upakkilesā nekad se koristi u značenju mentalne nečistoće ili nesavršenosti meditativne koncentracije, kao u MN 128.27, 30; ponekad u značenju nedostataka ili nesavršenosti uvida, kao u Vsm XX, 105; nekad označava i manje nečistoće koje nastaju iz tri glavna korena – pohlepe, mržnje i obmanutosti – bilo kao njihove varijacije ili dalji izdanci. Ovde je reč ima treće značenje, ali da bi se održala veza s prva dva značenja, prevedena je sintagmom „nečistoće koje prljaju um”.
[4] MA nudi nekoliko uslovnih razlika između gramzivosti (abhiđđhā) i neopravdanog tvrdičluka (visamalobha), a onda ukazuje da je, iz perspektive višeg vežbanja, svaka škrtost neopravdana, te se ova dva termina mogu razumeti zapravo kao različiti nazivi za istu mentalnu komponentu, pohlepu ili strast. Ovde navodim i objašnjenja za neke od drugih mentalnih nedostataka data u MA: osvetoljubivost (upanāha) se javlja pošto je bes više puta osvojio um; prezir (mak kha) nastaje umanjivanjem zasluga koje drugi imaju za nas; oholost (paḷāsa) jeste pretpostavka (yugaggāha) nastala kad sebe postavimo na isti nivo s drugima koji imaju znatnije kvalitete od nas; zavist (issā) je ogorčenje zbog počasti itd. iskazanih drugima; sebičnost (maććhariya) je nespremnost da sa drugima delimo ono što imamo; tvrdoglavost (thambha) je tvrdoća, krutost, nefleksibilnost nalik mehu punom vazduha; rivalitet (sārambha) je pokušaj da nadmašimo druge, opsesivni poriv da svojim rezultatima budemo iznad njih. Neki od ovih nedostataka definisani su i u Vbh §45–46, §891–94.
[5] MA kaže da napuštanje o kojem se ovde govori treba razumeti kao
„napuštanje putem iskorenjivanja” (samuććhedappahāna), to jest potFusnote za suttu 7
punim iskorenjivanjem na transcendentnom putu. Šesnaest nečistoća se plemenitim putem napuštaju sledećim redom:
1. Putem ulaska u tok se napuštaju: prezir, oholost, zavist, sebičnost, obmana i prevara.
2. Putem nepovratnika: zlovolja, bes, osvetoljubivost i nepažljivost.
3. Putem arahanta: gramzivost i neopravdan tvrdičluk, tvrdoglavost, rivalitet, obmanjivanje, arogancija i taština.
MA tvrdi, pozivajući se na stari egzegetski izvor, da se u ovom odlomku opisuje put nepovratnika. Zato moramo razumeti ovo: da bi se te nečistoće potpuno uklonile na putu arahanta, one se ovde samo delimično uklanjaju, dakle njihove grublje manifestacije.
[6] Nepokolebljivo pouzdanje (aveććappasāda) u Budu, Dhammu i sanghu jeste stav plemenitog učenika koji je barem na nivou ulaska u tok. Njegovo pouzdanje je potpuno, zato što se sam uverio u istinitost Dhamme. Formula o podsećanju na Budu, Dhammu i sanghu koja se ovde daje detaljnije je objašnjena u Vsm VII.
[7] Ovaj prevod sledi objašnjenje u MA da je na prva tri puta ovde reč o delimičnom (yatodhi) uklanjanju nečistoća, nasuprot potpunom (anodhi) uklanjanju nečistoća na četvrtom i konačnom putu.
[8] Labhati atthavedaṁ dhammavedaṁ. Poštovani Nyanaponika prevodi: „Zadobija entuzijazam za cilj, zadobija entuzijazam za Dhammu.” MA objašnjava veda u značenju radost i znanje povezano s tom radošću, te kaže: „Atthaveda jeste nadahnuće nastalo u onome ko posmatra nepokolebljivo poverenje u sebi; dhammaveda je nadahnuće nastalo u onome ko posmatra delimično napuštanje mentalnih nečistoća, kao uzrok tog nepokolebljivog poverenja.”
[9] Pāli ekvivalenti, u formi imenice, za termine u ovoj seriji: pāmođđa, radost; pīti, ushićenje; passaddhi, mirnoća; sukha, zadovoljstvo; samādhi, koncentracija. Opuštenost, tako što uklanja suptilnu telesnu i mentalnu uznemirenost povezanu sa radošću i ushićenjem, donosi vedru prijatnost, koja priprema um za produbljenu koncentraciju.
[10] Pāli termini su: evaṁsīlo evaṁdhammo evampañño. Srednji termin, u ovom kontekstu, očigledno se odnosi na drugi stupanj trostrukog vežba nja, koncentraciju, mada zbunjuje što nije upotrebljena reč samādhi. Komentar za MN 123.2 taj termin objašnjava sa samādhi-pak khadhammā, „stanja koja pripadaju koncentraciji”.
[11] Ova rečenica podvlači njegovo dostignuće stupnja nepovratnika. Pošto je nepovratnik iskorenio čulnu želju, ukusna hrana ga ne može zaustaviti u njegovom traganju za krajnjim putem i plodom.
[12] Odeljci 13–16 predstavljaju standardne formule u suttama za četiri „uzvišena boravišta” (brahmavihāra). Ukratko, prijateljska ljubav Fusnote za sutte 7 i 8
(mettā) jeste želja za dobrobit i sreću drugih; saosećanje (karuṇā), em pa tija s onima koji pate; radost zbog sreće drugih (muditā), ushiće nje njihovim vrlinama i uspehom; spokojstvo (upekkhā), stav neut ralnosti, nepristrasnosti prema drugim bićima (što ne znači apatiju i ravnodušnost prema njima). Ovo je potpunije obrađeno u Vsm IX.
[13] MA: Ovaj odeljak pokazuje nepovratnikovu praksu meditacije uvida koja za cilj ima stanje arahanta, a u narednom odeljku i njegovo dostizanje tog stupnja. Sintagma „postoji ovo” označava istinu o patnji; „postoji niže” nastanak patnje; „postoji više”, istina o putu; „izlaz iz čitavog ovog polja opažaja” jeste nibbāna, prestanak patnje.
[14] MA: Buda je upotrebio ovu sintagmu kako bi privukao pažnju brahmana Sundarike Bhāradvāđe, koji je bio među prisutnima i verovao u pročišćenje ritualnim kupanjem. Buda je predvideo da će brahman poželeti da ga on zamonaši, a da će kasnije postati i arahant.
[15] Ovo su reke i potoci za koje se verovalo da donose pročišćenje.
[16] U pāli originalu ovde je phaggu, dan kada su brahmani sebe pročišćavali u mesecu phagguna (februar–mart) i uposatha, dan posebne religijske predanosti koji se određuje prema lunarnom kalendaru. Videti fusnotu 59.
[17] Odlazak u beskućnike (pabbađđā) je ritual kojim iskušenik (sāmaṇera) napušta svetovni život. Potpuno zaređenje (upasampadā) donosi status monaha (bhikkhu), punopravnog člana sanghe.