Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Mađđhima nikāya 6

Ākankheyya sutta
Ako bi monah poželeo

Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme

  1. Ovako sam čuo. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvat thī ja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika. Tu se on ovako obrati monasima: „Monasi.” – „Da. gospodine”, odgovoriše oni. A Blaž eni ovako nastavi:
  2. „Monasi, živite napredujući u vrlini, napredujući u monaškim pravilima, obuzdani granicama monaških pravila, savršenog ponašanja i delovanja, videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežbajte sebe držeći se pravila vežb anja.76
  3. Ako bi monah poželeo: ‘Neka budem drag i blizak svojim saputnicima u svetačkom životu, neka me poštuju i cene’, onda neka se drži pravila vrline, bude predan unutrašnjoj smirenosti uma, neka ne zapostavlja meditaciju, neka neguje uvid i živi na osamljenom mestu.”77
  4. Ako bi monah poželeo: ‘Neka budem onaj kojem poklanjaju ogrtače, hranu, prenoćište i lekove’, onda nek se drži pravila vrline…
  5. Ako bi monah poželeo: ‘Neka onima koji mi poklanjaju ogrtače, hranu, prenoćište i lekove takva velikodušnost donese veliki plod i korist’, onda nek se drži pravila vrline…
  6. Ako bi monah poželeo: ‘Kada me se moji srodnici i sunarodnici koji su preminuli sete uma ispunjenog pouzdanjem, neka im to donese veliki plod i veliku dobrobit’, onda neka se drži pravila vrline…78
  7. Ako bi monah poželeo: ‘Neka postanem pobednik nad nezadovoljstvom i oduševljenjem, neka me nezadovoljstvo i oduševljenje ne savladaju; neka živim nadilazeći nezadovoljstvo i oduševljenje kad god se pojave’, onda neka se drži pravila vrline…
  8. Ako bi monah poželeo: ‘Neka postanem pobednik nad strahom i strepnjom, neka me strah i strepnja ne pobede; neka živim nadilazeći strah i strepnju kad god se pojave’, onda neka se drži pravila vrline…
  9. Ako bi monah poželeo: ‘Neka budem u stanju da po želji, bez muke i poteškoća, dostignem četiri zadubljenja, koja čine viši um i pružaju prijatno boravište ovde i sada’, onda neka se drži pravila vrline…
  10. Ako bi monah poželeo: ‘Neka dosegnem telom i boravim u onim usavršenostima koje su mirne i nematerijalne, prevazilaze oblike’, onda neka se drži pravila vrline…79
  1. Ako bi monah poželeo: ‘Neka raskidanjem tri okova postanem onaj koji ulazi u tok, koji više nije podložan patnji, nego je predodređen [za oslobađanje], hita ka probuđenju’, onda neka se drži pravila vrline…80
  2. Ako bi monah poželeo: ‘Neka raskidanjem tri okova i slabljenjem strasti, mržnje i obmanutosti, postanem jednom-povratnik, koji se na ovaj svet vraća samo još jednom, da bi okončao patnju’, onda neka se drži pravila vrline…
  3. Ako bi monah poželeo: ‘Neka raskidanjem pet nižih okova sebi obezbedim spontano preporađanje [u čistim boravištima] i tu dosegnem konačno oslobođenje, više se ne vrativši iz tog sveta’, onda neka se drži pravila vrline…81
  4. Ako bi monah poželeo:82 ‘Neka ovladam različitim vrstama duhovnih moći: iz jednog bića pretvaram se u mnogobrojna, iz mnogobrojnih opet u jedno; iz vidljivog bića pretvaram se u nevidljivo; nesmetano prolazim kroz zidove, bedeme i bregove, kao kroz vazduh; uranjam u zemlju i izranjam iz nje kao iz vode; hodam po vodi, a da je i ne ustalasam, kao po zemlji; krećem se vazduhom ukrštenih nogu, poput ptice; u stanju sam da rukom dotaknem i milujem Mesec i Sunce, tako moćne i velike; neka se telesno uzdižem, čak do sveta boga Brahme’, onda neka se drži pravila vrline…
  5. Ako bi monah poželeo: ‘Neka zahvaljujući duhovnom uhu, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, čujem obe vrste zvukova, božanske i ljudske, one daleke i one blizu’, onda neka se drži pravila vrline…
  6. Ako bi monah poželeo: ‘Neka razumem umove drugih bića, drugih ljudi, obuhvativši ih svojim umom. Neka um zahvaćen strašću razumem kao um zahvaćen strašću i um koji nije zahvaćen strašću kao um koji nije zahvaćen strašću. Neka um zahvaćen mržnjom razumem kao um zahvaćen mržnjom i um koji nije zahvaćen mržnjom kao um koji nije zahvaćen mržnjom. Neka um zahvaćen obmanom razumem kao um zahvaćen obmanom i um koji nije zahvaćen obmanom kao um koji nije zahvaćen obmanom. Neka razumem sabran um kao sabran i rastresen um kao rastresen. Neka razumem ushićen um kao ushićen i neushićen um kao neushićen. Neka razumem nadmašiv um kao nadmašiv i nenadmašiv um kao nenadmašiv. Neka razumem koncentrisan um kao koncentrisan i nekoncentrisan um kao nekoncentrisan. Neka razumem oslobođen um kao oslobođen i neoslobođen um kao neoslobođen’, onda neka se drži pravila vrline …
  7. Ako bi monah poželeo: ‘Neka se setim mnoštva prošlih života, jednog rođenja, dva rođenja… (kao sutta 4, §27)… Neka se tako sećam mnoštva svojih prošlih života u celini i do detalja’, onda neka se drži pravila vrline …
  8. Ako bi monah poželeo: ‘Neka duhovnim okom, pročišćenim i superiornim u odnosu na fizičko, vidim bića kako umiru i ponovo se rađaju i uviđam kako su inferiorna i superiorna, lepa i ružna, srećna i nesrećna u skladu sa svojim postupcima… (kao u sutti 24, §29)… onda neka se drži pravila vrline…
  1. Ako bi monah poželeo: ‘Neka, razumevajući sopstvenim neposrednim znanjem, ovde i sada uđem i boravim u oslobođenosti uma i oslobođenosti mudrošću, koje su bez nečistoća, svaki od otrova uklonjen’,83 onda neka se drži pravila vrline, bude predan unutrašnjoj smirenosti uma, neka ne zapostavlja meditaciju, neka neguje uvid i živi na osamljenom mestu.
  2. S tim u vezi beše rečeno: ‘Monasi, živite napredujući u vrlini, napredujući u monaškim pravilima, obuzdani granicama monaških pravila, savršenog ponašanja i područja delovanja, videći opasnost i u najmanjoj pogrešci, vežbajte sebe držeći se pravila vežbanja.’”

Tako reče Blaženi. Zadovoljni, monasi se obradovaše rečima Blaženoga.

Beleške

76 MA kaže da izraz sampannasīlā, preveden ovde kao „napredujući u vrlini” može značiti ili „savršeni u vrlini” (paripuṇṇasilā) ili „obdareni vrlinom” (sīlasamangino). Pātimokkha je kodeks monaškog morala i u pāli verziji sadrži 227 pravila. „Područje” (goćara) podrazumeva odgovarajuće područje za prošenje hrane, mada može označavati i adekvatno vladanje za monaha, njegovo držanje obeleženo vedrinom i staloženošću. Ključni termini ovoga odlomka analiziraju se u Vsm I, 43–52.
77 MA: Deo koji započinje sa „nek se drži pravila vrline” i ponavlja se u svakom odeljku do kraja sutte obuhvata čitavo trostruko vežban je. Sintagma o pravilima morala označava vežbanje u višoj vrlini (adhi sīla sikkhā); sintagma „(neka) bude predan unutrašnjoj smirenosti uma, neka ne zapostavlja meditaciju” označava vežbanje u koncentraciji ili višem umu (adhićittasikkhā); sintagma „neguje uvid” ukazuje na vežbanje u višoj mudrosti (adhipaññāsikkhā). Izraz „živi na osamljenom mestu” kombinuje poslednja dva vežbanja, pošto se povlačimo na usamljeno mesto da bismo razvijali smirenost i uvid.
78 To znači sledeće: Ako se srodnici koji su se preporodili u svetu duhova ili u nekom nižem svetu božanstava prisete čestitih monaha s poverenjem prema njima, to će poverenje postati izvor zasluga, zaštitiće ih od preporađanja u svetovima patnje i ujedno postati pozitivan uslov za dostizanje nibbāne.
79 Ovo su četiri nematerijalna dostignuća za koja je kompletnu formulu moguće pronaći u MN 8.8–11, MN 25.16–19 itd. MA objašnjava „telo” kao „mentalno telo” (nāmakāya).
80 Tri okova koja bivaju raskinuta ulaskom u tok jesu verovanje da postoji trajna osoba, sumnjičavost i slepo poštovanje pravila i rituala, kako je objašnjeno u MN 2.11.
81 Sem prva tri okova, nepovratnik raskida i ostala dva „niža okova” želje za zadovoljstvima čula i zlovolje. Nepovratnik se tako preporađa u posebnom delu sveta Brahme nazvanom čista boravišta i tu okončava svoju patnju.
82 §14–19 govore o šest vrsta neposrednog znanja (abhiññā). Videti Uvod, str. 31; detaljnije u Vsm, pogl. XII i XIII.
83 MA: U ovom odlomku „um” i „mudrost” označavaju koncentraciju i mudrost, povezane s plodom stanja arahanta. Koncentracija se oznaFusnote za sutte 6 i 7 čava „oslobođenost uma” (ćetovimutti) jer je um oslobođen strasti; mudrost se naziva „oslobođenost mudrošću” (paññāvimutti), zato što je um oslobođen neznanja. Prvo je obično rezultat smirenja, drugo uvida. Ali kad su u paru i opisani kao „bez otrova” (anāsava), tada zajednički nastaju uklanjanjem mentalnih otrova, zahvaljujući transcendentnom putu arahanta.