Samyutta nikāya 2:1-10
Paṭhama vaggo
Prvo poglavlje
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Kassapa sutta – Kassapa (1) [pāli]
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. A kada je noć već poodmakla, Kassapa, božanski sin, nenadmašnog sjaja, obasjavši čitav Đetin gaj, dođe do Blaženoga, s poštovanjem ga pozdravi i stade sa strane. Stojeći tako, Kassapa se obrati Blaženome:
“Blaženi je otkrio monaha, ali ne i upustvo za monaha.” [1]
“U tom slučaju, Kassapa, sam to sebi razjasni.”
“Nek sebe vežbaju u primeni dobrog saveta,
i svemu onom što radi jedan asketa.
Nek na osamljenom mestu bivaju
i na njemu um svoj smiruju.”
Tako reče Kassapa, božanski sin. A Blaženi ćutanjem izrazi svoju saglasnost. Na to Kassama, božanski sin, pomisli: “Blaženi se saglasio sa mnom”, pa poklonivši se Blaženom i pazeći da mu ovaj ostane sa desne strane, ode.
[1] Komentar za SN: Kada je Buda podučavao Abhidhammu na Tāvatiṃsa nebu, u sedmoj godini posle probuđenja, ovo mlado božanstvo ga je čulo kako opisuje monaha, ali nije čulo i pouku za njega, njegovo ohrabrivanje monaha: “Misli ovako, ne onako; radi ovako, ne onako; napusti ovo, dostigni i boravi u onome.” I sada govori imajući taj događaj na umu.
2. Kassapa sutta – Kassapa (2) [pāli]
Kraj Sāvatthija. Stojeći sa strane, božanstvo izgovori ove stihove u prisustvu Blaženog:
Monah neka u zadubljenju boravi,
kako bi um svoj okova lišio;
ukoliko želi srce slobodno da mu bude,
neka u tome svoju dobrobit vidi.
Upoznavši nastanak i prestanak ovoga sveta,
nadahnutog uma neka bude i nevezan.
3. Māgha sutta — Māgha
U Sāvatthiju. I tada, kada je noć već poodmakla, mlado božanstvo po imenu Māgha, izvanredne lepote i osvetlivši čitav Đetin gaj, dođe do Blaženog. Kada je stigao, pokloni se on Blaženom, stade sa strane, te se ovako obrati Blaženom u stihovima:
“Šta to kad ubijemo, spavamo mirno?
Šta to kad ubijemo, ne žalimo?
Koja je to jedna stvar, Gotamo,
čije ubijanje ti opravdavaš?”
[Blaženi:]
“Kad bes ubijemo, spavamo mirno.
Kad bes ubijemo, ne žalimo.
Ubijanje besa, o bramanu,
sa njegovim otrovnim korenom i slatkim vrhom:
to je ubijanje koje plemeniti hvale,
jer kada ga ubijemo, ne žalimo.”
6. Kāmada sutta — Božanstvo Kāmada
Kraj Sāvatthija. Stojeći sa strane, mlado božanstvo Kāmada reče Blaženom: “Teško je to učiniti, Blaženi, vrlo teško je učiniti!” [1]
“Oni čine čak i ono što je teško učiniti,
[O, Kāmada, reče Blaženi,]
ti učenici obdareni vrlinom, obuzdani.
Onome ko je život beskućnika prigrlio
zadovoljenost donosi sobom i sreću.”
“Ali Blaženi, teško je to osvojiti, takvu zadovoljenost.”
“Oni zadobijaju čak i ono što se teško zadobija,
[O, Kāmada, reče Blaženi.]
koji se smirenju uma svoga raduju.
Oni čiji um se dan i noć
veseli sopstvenom napredovanju.
“Ali njega je teško sabrati, Blaženi, taj um.”
“Oni sabiraju čak i ono što je teško sabrati,
[O, Kāmada, reče Blaženi.]
Tamo gde plemeniti prolaze, Kāmada,
neplemeniti padaju naglavačke,
upravo tu na stazi neravnoj.
Ali put plemenitih je sasvim ravan,
jer oni su na ravnome čak i na uzbrdici.
[1] Komentar kaže da je ovo mlado božanstvo bilo prilježan meditant u prethodnom životu, ali je imalo ozbiljne nečistoće uma i moglo je da ih umiri samo uz veliki napor. Iako je vežbalo kao asketa, zato što rezultat nije bio veliki, preporodilo se samo kao niže božanstvo, ali ne u višim svetovima gde se preporađaju plemeniti. Zato se ovoga puta požalilo Budi koliko je težak asketski život.
7. Pañćālaćanda sutta — Pañćālaćanda
U Sāvatthiju. [1] Stoječi sa strane, mlado božanstvo Pañcālacanda izgovori ove stihove u prisustvu Blaženog:
“Onaj sa velikom mudrošću zaista pronađe
prolaz iz središta zatočeništva,
Buda koji otkri jhānu,
osamljeni bik predvodnik stada, mudrac.” [2]
[Buda:]
“Čak i u sred zatočeništva je pronalaze
O Pañcālacanda”, izreče Blaženi,
Dhammu za dostizanje nibbāne —
oni što učvrstiše svesnost,
oni savršeno skoncentrisani.” [3]
[1] Prvi stih ovog govora se fokusira na đhānu kao ključni elemenat puta ka oslobođenju. Budino “jhāna probuđenja” se očigledno odnosi na dve situacije na njegovom putu bodhisattve: (1) na tačku kada je, shvatajući jalovost samomučenja, naslutio kako bi jhāna mogla biti put ka probuđenju, i (2) njegovo uviđanje u kojoj meri jhāna može voditi do znanja koje rezultira punim probuđenjem. (O detaljima obe ove tačke videti MN 35.) U drugom stihu Buda razrađuje Pañcālacandino razumevanje praktikovanja jhāne, tako što ukazuje da nju treba da prati sabranost pažnje, kako bi zaista bila ispravna koncentracija. Ovo je u vezi sa činjenicom da različite liste postupaka koji čine put — kao što su pet sposobnosti, sedam faktora probuđenja i plemeniti osmostruki put — uvek stavljaju ispravnu sabranost pre ispravne koncentracije. To je takođe u vezi sa tvrdnjom u MN 44 da četiri satipatthane — temelja sabranosti — čine nimittu ili objekat ispravne koncentracije.
[2] AN 9.42 sadrži objašnjenje prvog stiha ovde i u njoj poštovani Ānanda označava prvu jhānu kao prolaz koji nudi priliku za bekstvo iz ropstva čulnih zadovoljstava, a da svaki naredni nivo jhāne nudi priliku za bekstvo iz ropstva prethodne jhāne. Na kraju, kaže on, prestanak opažanja i osećanja predstavlja krajnju priliku za beg iz svake vrste ropstva. Komentar, inače, objašnjava da postoje dva zatočeništva (sambādha): zatočeništvo zbog pet prepreka i zatočeništvo zbog pet struna čulnog zadovoljstva. U stihu se misli na ovo prvo. prolaz (okāsa) jeste naziv za đhānu. U analizi koju daje Ānanda, međutim, zatočeništvo i prolaz su objašnjeni kao nešto što id ejedno za drugim.: prvo se pet struna čulnog zadovoljstva nazivaju zatočeništvom, a prva jhāna je prolaz; zatim su vitakka-vićāra zatočeništvo, a druga đhāna prolaz i tako dalje, sve do potpunog uništenja āsava kao konačnog prolaza ka slobodi.
Osamljeni bik predvodnik stada (patilinanisabho). Buda je nazvan bikom predvodnikom i u SN I.38. U Anguttara nikāyi za monaha se kaže da je patilina, “osamljen”, kada napusti obmanu “ja sam”. [Natrag]
[3] Dhamma za dostizanje nibbāne (dhammam nibbānapattiyā) je verovatno Plemeniti osmostruki put. Komentar: Ovaj mladi deva je u prethodnom životu dostigao prvu đhānu. I ove stihove je izgovorio da bi pohvalio Blaženog što je dosegao blaženstvo zadubljenja. Buda u svom odgovoru namerava da pokaže kako je prva đhāna tek fragment beskrajnih i nemerljivih kvaliteta Bude. Pod svesnošću (sati) on misli na svesnost uvida i plemenitog puta. Savršeno skoncentrisan (susamāhita) označava i običnu i transcendentnu koncentraciju. [Natrag]
9. Ćandima sutta — Božanstvo meseca
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo u okolini Sāvatthija, u Đetavani, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. U to vreme je Ćandimu, boginju Meseca, zarobio Rahu, jedan od predvodnika asura (demona). Onda joj na um padne Blaženi, te Ćandima izrecitova ovaj stih:
“O Budo, heroju, tvoja su dela lišena svakog zla. Moje poštovanje prema tebi. U nevolji se nađoh. Budi moje utočište.”
Na to Blaženi uputi sledeći stih Rahuu, predvodniku asura, u vezi sa Ćandimom:
“O Rahu, Ćandima za svoje utočište uze Tathāgatu, Usavršenoga. Oslobodi Ćandimu. Buda zraći samilošću na ovaj svet (bića).”
Na to Rahu, predvodnik asura, oslobodi Ćandimu, boginju, i odmah ode do Vepaćite, drugog predvodnika asura, i stade pred njega drhteći od straha, nakostrešene kose. Tada se Vepaćita obrati Rahuu ovim stihom:
“Rahu, zašto iznenada oslobodi Ćandimu? Zašto dođe ovamo drhteći i zašto stojiš tako užasnut?”
“Obratio mi se stihovima Buda (tražeći da oslobodim Ćandimu). Da je nisam oslobodio glava bi mi se rasprsla na sedam komada. Ja bih, dok živim, da se izbavim od nevolje. (Zato sam oslobodio Ćandimu).”
10. Suriya sutta — Božanstvo sunca
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi živeo u okolini Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. U to vreme je Suriyu, boga Sunca, zarobio Rahu, jedan od predvodnika asura (demona). Onda Suriyi na um padne Blaženi, te izrecitova ovaj stih:
“O Budo, heroju, tvoja su dela lišena svakog zla. Moje poštovanje prema tebi. U nevolji se nađoh. Budi moje utočište.”
Na to Blaženi uputi sledeći stih Rahuu, predvodniku asura, u vezi sa Suriyom:
“O Rahu, Suriya za svoje utočište uze Tathāgatu, Usavršenoga. Oslobodi Suriyu. Buda zrači samilošću na ovaj svet bića. O Rahu, ne proždiri onoga ko razgoni tamu, blistavoga, sjajnog i bleštavog putnika preko neba. Rahu, oslobodi Suriyu, sina mog.”
Na to Rahu, predvodnik asura, oslobodi Suriyu i odmah ode do Vepaćite, drugog predvodnika asura, i stade pred njega drhteći od straha, nakostrešene kose. Tada se Vepaćita obrati Rahuu ovim stihom:
“Rahu, zašto iznenada oslobodi Suriyu? Zašto dođe ovamo drhteći i zašto stojiš tako užasnut?”
“Obratio mi se stihovima Buda (tražeći da oslobodim Suriyu). Da ga nisam oslobodio glava bi mi se rasprsla na sedam komada. Ja bih, dok živim, da se izbavim od nevolje. (Zato sam oslobodio Suriyu).”