Samyutta nikāya 1:1-10
Naḷa vagga
Trska
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Napomena: Svaka od četiri nikāye počinje suttom koja ima duboko značenje. Iako je prva sutta u Samyutta nikāyi kratka, ona je bogata po svojim implikacijama. U ovom slučaju božanstvo (devata) dolazi do Bude kako bi ga pitalo na koji je način “prešao bujicu”, odnosno kako je dostigao slobodu. U svom odgovoru Buda ukazuje na “srednji put” kao ključ svoga uspeha. Ovaj odgovor prenosi suštinu duha Dhamme, koja izbegava ekstreme u gledištima, stavovima i ponašanju. U komentarima se ova Budina tvrdnja razlaže na listu od sedam ekstrema, filozofskih i praktičnih, koje je moguće prevazići srednjim putem.
1:1 Ogha-taraṇa sutta – Prelazak preko bujice
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. I tada, u sred noći, jedno božanstvo izvanredne lepote i tako bleštavo da je obasjalo čitav Đetin gaj, dođe do Blaženog. Stigavši, pokloni mu se, stade sa strane i reče: “Kažite mi, dragi gospodine, kako ste vi prešli preko ove bujice”. [1]
“Ja sam, prijatelju, preko ove bujice prešao ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred.” [2]
“Ali kako ste, dragi gospodine, prešli preko ove bujice ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred?”
“Kada sam se zaustavljao u mestu, tonuo sam, ali kada sam jurio suviše napred upadao sam u vrtlog. Tako sam prešao preko ove bujice ne zaustavljajući se u mestu i ne jureći suviše napred.” [3]
[Božanstvo:]
Posle toliko vremena vidim
bramana, potpuno ohlađenog,
koji je, ne zaustavljajući se u mestu,
ne jureći suviše napred,
prešao preko svih vezanosti za ovaj svet. [4]
Tako reče božanstvo, [5] a učitelj to potvrdi. Shvativši: “Učitelj potvrdi to što rekoh”, ono mu se pokloni, obiđe ga — ostavljajući ga sa svoje desne strane — i ubrzo nestade.
Beleške
[1] Marisa, “dragi gospodine”, jeste način kojim božanstva najčešće oslovljavaju Budu, istaknute monahe i članove sopstvene zajednice; kraljevi se takođe međusobno tako oslovljavaju. Reč “bujica” (ogha) ae koristi metaforično, ali ovde i sa tehničkim prizvukom, da označi doktrinarni skup od četiri bujice (videti SN XLV.171 ), nazvane tako zato što bića drže uronjena u krug preporađanja i ne dozvoljavaju im da se izdignu do viših stanja i nibbane. Te četiri bujice su: (1) bujica senzualnosti (kamogha) = žudnja i strast za pet struna čulnih užitaka (prijatni oblici, zvuci itd.); (2) bujica egzistencije (bhavogha) = žudnja i strast za postojanjem u sferi oblika, za postojanjem u sferi bezobličnog i vezanost za zadubljenja (jhana); (3) bujica gledišta (ditthogha) = 52 gledišta; i (4) bujica neznanja (aviđđhogha) = pomanjkanje znanja u pogledu Četiri plemenite istine. [Natrag]
[2] Budin odgovor ovde bi trebalo da ima prizvuk paradoksa, pošto bi uobičajeno prelaženje bujice bilo da se zaustavimo tamo gde imamo uporište i brzo jurnemo napred tamo gde ga nemamo. Ujedno, shvativši da je božanstvo ispunjeno gordošću, jer sebe smatra mudrim, Buda namerno daje tako hermetičan odgovor kako bi promenio njegovu perspektivu iz koje prilazi Učenju. U tom trenutku, posramljeno, božanstvo traži razjašnjenje, na šta Buda odgovara na njemu razumljiv način. [Natrag]
[3] Budin kratki odgovor cilja na srednji put (mađđhima patipada) u njegovom najobuhvatnijem obliku, i praktično i psihološki. Da bi ovo razjasnio, Komentar nabraja sedam dijada: (1) “zaustavljajući se” usled nečistoća, tonemo; “jureći” usled izraza volje, ulećemo u vrtlog; (2) usled žudnje i raznih gledišta tonemo; zbog drugih nečistoća ulećemo u vrtlog; (3) zbog žudnje tonemo, zbog raznih gledišta ulećemo u vrtlog; (4) zbog eternalističkog gledišta tonemo, zbog anihilacionističkog gledišta ulećemo u vrtlog; (5) zbog mlitavosti tonemo, zbog uznemirenosti ulećemo u vrtlog; (6) zbog predanosti čulnim užicima tonemo, zbog predanosti samomučenju ulećemo u vrtlog; (7) zbog svih štetnih izraza volje tonemo, zbog svih ovozemaljskih korisnih izraza volje ulećemo u vrtlog. [Natrag]
[4] Buda se naziva bramanom u značenju probuđenog bića, arahanta [kao što je to slučaj i u Dhammapadi (Dhammapada – Poglavlje XXVI)]. On je potpuno ohlađen (parinibbuto), u smislu da je potpuno ugasio strasti i nečistoće koje su u njemu gorele (kilesanibbunena nibbutam). Kao glavna vezanost (visattika) označava se žudnja , jer se ona vezuje za i sledi različite objekte čula. [Natrag]
[5] Kada je božanstvo čulo Budin odgovor, dostiglo je stupanj probuđenja koji se naziva “ulazak u tok”. [Natrag]
1:2 Nimokkha sutta – Oslobađanje od nečistoća
Kraj Savatthija. I tada, u sred noći, izvesno božanstvo izvanredne lepote i tako bleštavo da je obasjalo čitav Đetin gaj, dođe do Blaženog. Stigavši, pokloni mu se, stade sa strane i reče: “Da li znate , dragi gospodine, za oslobađanje, izbavljenje, odvajanje bića.” [1]
“Znam, prijatelju, za oslobađanje, izbavljenje, odvajanje bića.”
“Ali na koji način, dragi gospodine, znate za oslobađanje, izbavljenje, odvajanje bića.”
[Božanstvo:]
“Potpunim uništenjem ushićenja u bivanju, [2]
nestankom percepcje i svesti,
prestankom i smirenjem osećaja;
tako, prijatelju, znam da se bića —
oslobađaju, izbavljuju, odvajaju.”
Beleške
[1] U Komentaru se navodi: “Oslobađanje (nimokkha) jeste put, jer bića se oslobađaju od okova nečistoća zahvaljujući putu; izbavljenje (pamokkha) jeste plod, jer su u trenutku ploda bića su se izbavila od okova nečistoća; odvojenost (viveka) jeste nibbana, jer kada dostignu nibbanu bića su odvojena od svake patnje. Alternativno značenje je da sva tri pojma označavaju dostizanje nibbane; jer kada dostignu nibbanu, bića su oslobođena, izbavljena, odvojena od svake patnje”. STihovi koji slede kao d apotvrđuju ovo drugo tumačenje. [Natrag]
[2] Nandiragaparikkhaya = ushićenje-egzistencija-uništenje. Potpunim uništavanjem karmičkog procesa egzistecije koji koren ima u ushićenju. Takođe se ovo može razumeti i kao (razaranje) ushićenja i egzistencije. [Natrag]
1:10 Arañña sutta – Šuma
Kraj Sāvatthija. Stojeći sa strane, božanstvo izgovori ove stihove u prisustvu Blaženog:
Oni koji žive duboko u šumi,
smireni i neguju vrlinu u sebi,
sa tek jednim obrokom na dan,
zašto su njihova lica tako blistava?
[Buda:]
Takvi ne žale za prošlošću,
ne čeznu za budućnošću.
Oni u sadašnjosti borave.
I zato su njihova lica tako blistava.
Čeznući za budućnošću,
žaleći za prošlošću,
budale se suše i venu
poput zelene trske kad je poseku.