Samyutta nikāya LIV.1
Ekadhamma sutta
Jedna stvar
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Kraj Sāvatthija. Tu Blaženi ovako reče:
"Monasi, jedna stvar kada je negovana i često praktikovana donosi veliki plod i korist. Koja je to stvar? Sabranost pažnje na dah. A kako to, monasi, sabranost pažnje na dah, kada je negovana i često praktikovana, donosi veliki plod i korist?
Kada, monasi, monah ode u šumu, u podnožje drveta ili na pusto mesto i sedne. Ukrštenih nogu i uspravnog tela, on ustali pažnju i sabran udiše, sabran izdiše. [1]
Udišući duboko, on zna: 'Udišem duboko', a izdušući duboko, on zna: 'Izdišem duboko'. Udišući plitko, on zna: 'Udišem plitko, a izdušući plitko, on zna: 'Izdišem plitko'. Ovako on sebe vežba: 'Svestan čitavog tela, udisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Svestan čitavog tela, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Smirujući čitavo telo, udisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Smirujući čitavo telo, izdisaću'. [2]
Ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući prijatnost, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući prijatnost, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući sreću, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući sreću, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući mentalne sadržaje, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući mentalne sadržaje, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Smirujući mentalne sadržaje, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Smirujućii mentalne sadržaje, izdisaću'. [3]
Ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući um, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Doživljavajući um, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Radujući um, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Radujući um, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Kocentrišući um, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Koncentrišući um, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Oslobađajući um, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Oslobađajući um, izdisaću'. [4]
Ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući prolaznost, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući prolaznost, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući slabljenje žudnje, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući slabljenje žudnje, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući nestanak, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući nestanak, izdisaću'. Ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući napuštanje, udisaću'; ovako on sebe vežba: 'Kontemplirajući napuštanje, izdisaću'. [5]
Kada je, monasi, na ovaj način sabranost pažnje na dah negovana i često praktikovana, donosi ona veliki plod i korist.
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Ovo što sledi jeste šesnaest koraka ili vidova praktikovanja sabranosti pažnje na dah, koji čine suštinu Ānāpānasati sutte (MN 118). Ovih šesnaest koraka detaljno su objašnjeni su Visuddhimaggi (VIII:146-237). Zbiirku najvažnijih tekstova u vezi sa ovom meditacijom načinio je Ñānamoli u knjizi Mindfulness of Breathing.
Kao što se vidi u SN XLIV.10, ovih šesnaest vidova mogu se grupisati u četiri tetrade, koji su vezi sa četiri temelja sabranosti pažnje. Tako, dok sabranost na dah započinje u domenu "kontemplacije tela" (kāyānupassanā), ona na kraju obuhvata sve četiri kontemplacije.
O izrazu "ustaliti pažnju" [bukvalno: postaviti pažnju pred sebe (parimukham satim upatthapetva)] u Vibhangi (252, 14-16) se kaže: "Ova sabranost je ustaljena, čvrsto ustaljena na vrhu nosa ili na sredini gornje usne." [Natrag]
[2] Visuddhimagga (VIII:171-173) treći korak ove tetrade objašnjava ovako: "Upoznaje, čini jasnim, početak, sredinu i kraj čitavog udaha… čitavog izdaha". Telo (ili telesni sastojak bića (kāyasankhāra), u četvrtom koraku jeste samoudisanje i izdisanje, koje se sve više smiruje i suptilnije kako se i svesnost daha razvija. [Natrag]
[3] Prijatnost (piti) se doživljava kada je meditant ušao u niža dva zadubljenja (jhāna) i kada, ulazeći i izlazeći iz jednog od tih zadubljenja uoči uz pomoć uvida da je ushićenje povezano sa zadubljenjem podložno razaranju i nestajanju. Sreću (sukkha) doživljava kada je ušao u tri niža zadubljenja i kada, ulazeći i izlazeći iz jednog od tih zadubljenja uoči uz pomoć uvida da je sreća povezano sa zadubljenjem podložna razaranju i nestajanju. Mentalni sadržaji (cittasankhāra) jesu osećaj i opažaj, koji se doživljavaju u sva četiri zadubljenja. [Natrag]
[4] "Doživljavajući um" uz pomoć četiri zadubljenja. Um je "obradovan" dostizanjem dva zadubljenja povezana sa prijatnošću ili njihovim razumevanjem, uz pomoć uvida, da su podložni razaranju i nestajanju. "'Kocentrišući um" se odnosi ili na koncentraciju u zadubljenju ili na trenutnu koncentraciju koja se rađa zajedno sa uvidom. "Oslobađajući um" znači osloboditi ga od prepreka i elemenata nižih zadubljenja, tako što ćemo dostići više nivoe koncentracije, jedan za drugim, kao i oslobađanje od iskrivljavanja u okviru kognicije i to uz pomoć znanja stečenog uvidom [Natrag]
[5] "Kontemplirajući prolaznost" (aniććānupassi) jeste kontemplacija svih pet sastojaka bića kao prolaznih, zašto što nastaju, menjaju se i nestaju ili nastanu i istog trentka nestanu. Ova tetrada se u potpunosti odnosi na uvid, za razliku od ostale tri, koje je moguće tumačiti uz pomoć i smirenja i uvida. "'Kontemplirajući slabljenje žudnje" (virāgānupassi) i "kontemplirajući nestanak" (nirodhānupassi) mogu se razumeti kao, sa jedne strane, uvid u momentalno razaranje i nestranak pojava, a sa druge, kao transcendentalni put kojim se ostvaruje nibbāna kao slabljenje žudnje i nestanak mentalnih obrazaca. "'Kontemplirajući napuštanje" (patinissaggānupassi) jeste odustajanje od (pariccāga) ili napuštanje (pahāna) nečistoća u umu i to kroz uvid, zahvaljujući uvidu i ulasku u (pakkhandana) nibbānu dostizanjem Puta. [Natrag]