Samyutta nikāya 12:41
Pañćaverabhaya sutta
Pet zastrašujućih mržnji
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
12:41 Pet zastrašujućih mržnji (Pañćaverabhaya sutta)
Kraj Sāvatthija. Onda domaćin Anāthapiṇḍika otide do Blaženog, pokloni mu se i sede sa strane. A Blaženi mu na to reče:
“Domaćine, kada je plemeniti učenik eliminisao pet zastrašujućih mržnji i u sebi poseduje četiri elementa ulaska u tok, kada je jasno video i do kraja mudrošću proniknuo u plemeniti metod, ako želi, može sam za sebe reći ovo: ‘Ja sam taj koji je završio sa čistilištem, završio sa svetom životinja, završio sa svetom gladnih duhova, završio sa svetom patnje, lošim odredištima, nižim svetom. Ja sam taj koji je ušao u tok, nevezan više za niži svet, jasno određene sudbine, probuđenje je moja sudbina’. [1]
A kojih pet zastrašujućih mržnji je eliminisao? Domaćine, onaj ko uništava život stvara takvim ponašanjem zastrašujuću mržnju koja opstaje u sadašnjem životu i zastrašujuću mržnju koja opstaje u budućem životu, tako da doživljava mentalni bol i patnju. Ali u onome ko je odustao od uništavanja života, takva zastrašujuća mržnja je eliminisana.
Onaj ko uzima ono što mu nije dato… ko se upušta u nečasne seksualne odnose… ko laže… ko pije vino, rakiju ili na drugi način sebi zamagljuje svest, stvara takvim ponašanjem zastrašujuću mržnju koja opstaje u sadašnjem životu i zastrašujuću mržnju koja opstaje u budućem životu, tako da doživljava mentalni bol i patnju. Ali u onome ko je odustao od toga da pije vino, rakiju ili na drugi način sebi zamagljuje svest, takva zastrašujuća mržnja je eliminisan.
To je pet zastražujućih mržnji koje je eliminisao.
A koja su to četiri elementa ulaska u tok koje u sebi poseduje? [2] Tako, domaćine, plemeniti učenik poseduje osnovano poverenje u Budu: ‘Zaista je Blaženi plemenit i potpuno probuđen, usavršen u znanju i ponašanju, srećan, znalac svetova, nenadmašni vodič onima kojima je potreban putokaz, učitelj božanskim i ljudskim bićima, budan, blažen.’
On poseduje osnovano poverenje u Dhammu: ‘Blaženi je dobro izložio Dhammu, ona je vidljiva ovde i sada, vanvremena, poziva da je lično istražimo, vodi nas ka nama samima, mudri treba da je upoznaju svako sam za sebe.’
On poseduje osnovano poverenje u Sanghu: ‘Učenici Blaženog su ti koji vežbaju na pravi način, vežbaju na neposredan način, vežbaju na mudar način, oni koji vežbaju neporočno. Četiri para ljudi, osam vrsta plemenitih bića, to su učenici Blaženog, vredni darova, vredni gostoprimstva, vredni pohvala i vredni poštovanja, oni su prilika za nenadmašnu dobrotu da nastane u ovome svetu.’
On poseduje vrline, tako drage plemenitima — neizneverene, neugrožene, neukaljane, nerovašene, vrline koje oslobađaju, a mudri ih hvale, neomeđene, što vode do koncentracije. [3]
To su četiri elementa ulaska u tok koje u sebi poseduje.
A šta je to plemeniti metod koji je jasno video i do kraja u njega mudrošću proniknuo. [4] Tako, domaćine, plemeniti učenik svedoči uslovljenom nastanku na ovaj način: ‘Kad ovo postoji i to nastaje; sa nastankom ovoga i ono nastaje. Kad ovo ne postoji i to ne nastaje; sa nestankom ovoga i ono nestaje. To znači, sa neznanjem (aviđđā) kao uzrokom [nastaju] mentalni obrasci (sankhāra); sa mentalnim obrascima kao uzrokom svest (viññāna); sa svešću kao uzrokom ime i oblik (nāma-rūpa); sa imenom i oblikom kao uzrokom šest osnova čula (salāyatana); sa šest osnova čula kao uzrokom kontakt (phassa); sa kontaktom kao uzrokom osećaj (vedanā); sa osećajem kao uzrokom žudnja (tanhā); sa žudnjom kao uzrokom vezivanje (upādāna), sa vezanošću kao uzrokom nastanak (bhavo), sa nastankom kao uzrokom rođenje (đāti), sa rođenjem kao uzrokom nastaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj (đarā-maranam soka-parideva-dukkha-domanass-upāyāsā). To je poreklo čitavog ovog okeana patnje. Ali sa potpunim nestankom neznanja sledi i nestanak mentalnih obrazaca; sa nestankom mentalnih obrazaca nestanak svesti, sa nestankom svesti nestanak imena i oblika; sa nestankom imena i oblika nestanak šest područja čula; sa nestankom šest područja čula nestanak kontakta; sa nestankom kontakta nestanak osećaja; sa nestankom osećaja nestanak žudnje; sa nestankom žudnje nestanak vezanosti; sa nestankom vezanosti nestanak postojanja; sa nestankom postojanja nestanak rođenja; sa nestankom rođenja nestaju starost i smrt, tuga, naricanje, patnja, jad i očaj. Tako nestaje čitav ovaj okean patnje.
To je plemeniti metod koji je on jasno video i do kraja u njega mudrošću proniknuo.
Domaćine, kada je pet zastrašujućih mržnji plemeniti učenik uklonio i u sebi poseduje četiri elementa ulaska u tok, kada je jasno video i do kraja mudrošću proniknuo u plemeniti metod, ako želi, može sam za sebe reći ovo: ‘Ja sam taj koji je završio sa čistilištem, završio sa svetom životinja, završio sa svetom gladnih duhova, završio sa svetom patnje, lošim odredištima, nižim svetom. Ja sam taj koji je ušao u tok, nevezan više za niži svet, jasno određene sudbine, probuđenje je moja sudbina’.”
Beleške (Bhikkhu Bodhi)
[1] Ova sutta ista je kao SN LV:28 i AN X:92. Komentar za SN objašnjava bhayāni verni kao volje (koje donose) strah i mržnju (bhayaveraćetanāyo). Potkomentar za SN: Razaranje života i tako dalje zastrašujuće je i užasno kako za onoga ko to čini, tako i za žrtvu; u njima se stvaraju strah i mržnja, koje se treba plašiti.
Svojevoljno objavljivanje ulaska u tok nalazi se i u SN LV:8-10. Onaj ko je ušao u tok siguran je da se neće više preporađati u nižim svetovima; njegova je sudbina “jasno određena” (niyata), pošto mu ne predstoji više od sedam preporađanja, sva ili u svetu ljudi ili božanstava; i “probuđenje je njegova sudbina” (sambodhiparāyaṇa), jer će sigurno postati probuđeni arahant. [Natrag]
[2] Elemenata ulaska u tok (sotāpattiyaṅga) ima dve vrste: (1) elementi za ulazak u tok, preliminarne prakse koje vode ka dostizanju ulaska u tok, a to su druženje sa duhovno naprednijim ljudima, slušanje istinske Dhamme, pomna pažnja i vežbanje u skladu sa Dhammom (videti SN LV:55); (2) elementi onoga ko je već na stupnju ulaska u tok. U ovoj sutti se misli na ovo drugo. [Natrag]
[3] Vrline tako drage plemenitima (ariyakantāni silāni), jesu pet pravila morala, koja plemeniti ne napuštaju čak ni kada se preporode u novu egzistenciju. Ove vrline su “neomeđene” (aparāmaṭṭha) u smislu da im se ne prilazi kroz vezivanje i pogrešno razumevanje. [Natrag]
[4] Komentar za SN: Ovaj metod (ñāya) su ujedno uslovljeni nastanak i stavilno znanje na osnovu kojeg neko zna ono što što je uslovljeno nastalo. Kao št ose kaže: “Uslovljeni nastanak s enaziva metodom; metod je takođe plemeniti osmostruki put”. Mudrost je ovde mudrost uvida koja se neprekidno javlja. [Natrag]
12:44 Ovaj svet (Loka sutta)
Jednom je prilikom Blaženi boravio pokraj Sāvatthija. Tu se on obrati monasima: “Podučiću vas kako ovaj svet nastaje i kako ovaj svet prestaje. Poslušajte i dobro pazite šta vam govorim.”
“Kako vi kažete, gospodine,” odgovoriše monasi Blaženome.
I Blaženi reče: “Kako ovaj svet nastaje? Na osnovu oka i oblika nastaje svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt. Iz kontakta kao nužnog uslova nastaje osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova nastaje želja. Iz želje kao nužnog uslova nastaje vezivanje. Iz vezivanja kao nužnog uslova nastaje postojanje. Iz postojanja kao nužnog uslova nastaje rađanje. Iz rođenja kao nužnog uslova nastaje starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nastaje ovaj svet.
Na osnovu uha i zvuka nastaje svest o čutom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt…Na osnovu nosa i mirisa nastaje svest o omirisanom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt… Na osnovu jezika i ukusa nastaje svest o ukusu. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt… Na osnovu tela i osećaja dodira nastaje svest o dodirnutom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt… Na osnovu razuma i ideja nastaje svest o shvaćenom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt. Iz kontakta kao nužnog uslova nastaje osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova nastaje želja. Iz želje kao nužnog uslova nastaje vezivanje. Iz vezivanja kao nužnog uslova nastaje postojanje. Iz postojanja kao nužnog uslova nastaje rađanje. Iz rođenja kao nužnog uslova nastaje starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nastaje ovaj svet.
A kako prestaje ovaj svet? Na osnovu oka i oblika nastaje svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt. Iz kontakta kao nužnog uslova nastaje osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova nastaje želja. Ali sa potpunim iskorenjivanjem i prestankom upravo te želje prestaje i vezivanje. Sa prestankom vezivanja prestaje i postojanje. Sa prestankom postojanja prestaje i rađanje. Sa prestankom rađanja prestaju i starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nestaje čitava ta gomila nespokojstva i patnje. Tako prestaje ovaj svet.
Na osnovu uha i zvuka nastaje svest o čutom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt… Na osnovu nosa i mirisa nastaje svest o omirisanom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt… Na osnovu jezika i ukusa nastaje svest o ukusu. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt… Na osnovu tela i osećaja dodira nastaje svest o dodirnutom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt… Na osnovu razuma i ideja nastaje svest o shvaćenom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt. Iz kontakta kao nužnog uslova nastaje osećaj. Iz osećaja kao nužnog uslova nastaje želja. Ali sa potpunim iskorenjivanjem i prestankom upravo te želje prestaje i vezivanje. Sa prestankom vezivanja prestaje i postojanje. Sa prestankom postojanja prestaje i rađanje. Sa prestankom rađanja prestaju i starost i smrt, jad, tuga, bol, nespokojstvo i očajanje. Tako nestaje čitava ta gomila nespokojstva i patnje. Tako prestaje ovaj svet.”
12:45 Govor kraj Natike (Natika sutta)
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Natike, u Dvorani od cigala. Tu on, dok je boravio u osami, izgovori sledeće reči o Dhammi:
— U zavisnosti od oka i oblika, javlja se svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt. Sa kontaktom kao uslovom, javlja se osećaj; sa osećajem kao uslovom, nastaje žudnja; sa žudnjom kao uslovom, vezivanje… Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
U zavisnosti od uha i zvukova… U zavisnosti od uma i objekata uma nastaje svest o shvaćenom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt. Sa kontaktom kao uslovom, javlja se osećaj; sa osećajem kao uslovom, nastaje žudnja; sa žudnjom kao uslovom, vezivanje… Tako nastaje čitav ovaj okean patnje.
U zavisnosti od oka i oblika, javlja se svest o viđenom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt. Sa kontaktom kao uslovom, javlja se osećaj; sa osećajem kao uslovom, nastaje žudnja. Ali sa potpunim iskorenjivanjem i prestankom upravo te žudnje prestaje i vezivanje. Sa prestankom vezivanja prestaje i postojanje… Tako prestaje čitav ovaj okean patnje.
U zavisnosti od uha i zvukova… U zavisnosti od uma i objekata uma nastaje svest o shvaćenom. Kad se ovo troje nađe na okupu nastaje kontakt. Sa kontaktom kao uslovom, javlja se osećaj; sa osećajem kao uslovom, nastaje žudnja. Ali sa potpunim iskorenjivanjem i prestankom upravo te žudnje prestaje i vezivanje. Sa prestankom vezivanja prestaje i postojanje… Tako prestaje čitav ovaj okean patnje.”
A sve ove reči Blaženog je slušao neki monah. I kad ga Blaženi opazi kako stoji i sluša, reče mu: “Jesi li, monaše, čuo ove moje reči o Dhammi?”
“Da, poštovani gospodine.”
“Nauči te reči o Dhammi, monaše, ovladaj njima i zapamti ih. Te reči o Dhammi jesu korisne i važne za zasnivanje svetačkog života.”
12:48 Kosmolog (Lokayatika sutta)
Jednom je prilikom Blaženi boravio pokraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u hramu manastira Anāthapindike. Tada jedan braman kosmolog [1] otide do Blaženoga i, stigavši, izmeni sa njim učtive pozdrave. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo, reče on Blaženome: “Dakle, učitelju Gotama, da li sve [2] postoji?”
“‘Sve postoji’ jeste osnovni oblik kosmologije, bramanu.”
“Onda, učitelju Gotama, da li sve ne postoji?”
“‘Sve ne postoji’ jeste drugi oblik kosmologije.”
“Onda da li je sve Jedno?”
“‘Sve je Jedno’ je treći oblik kosmologije, bramanu.”
“Onda je li sve Mnoštvo?”
“‘Sve je Mnoštvo’ je četvrti oblik kosmologije, bramanu. Izbegavajući ta dva ekstrema, Tathāgata podučava dhammu kao srednji put: Iz neznanja kao neophodnog uslova nastaju izrazi volje.
Iz izraza volje kao neophodnog uslova nastaje svest.
Iz svesti kao neophodnog uslova nastaje ime-i-lik.
Iz imena-i-lika kao neophodnog uslova nastaju šest čula.
Iz šest čula kao neophodnog uslova nastaje kontakt.
Iz konatakta kao neophodnog uslova nastaje osećaj.
Iz osećaja kao neophodnog uslova nastaje želja.
Iz želje kao neophodnog uslova nastaje vezivanje.
Iz vezivanja kao neophodnog uslova nastaje bivanje
Iz bivanja kao neophodnog uslova nastaje rođenje.
Iz rođenja kao neophodnog uslova starost i smrt, žalost, bol, uznemirenost i očaj slede. Tako nastaje čitav ovaj okean nespokojstva i patnje.
Isto tako, iz potpunog iskorenjivanja i nestanka upravo tog neznanja nastaje nestanak izraza volje. Iz nestanka izraza volje nastaje nestanak svest. Iz nestanka svesti nastaje nestanak imena-i-lika. Iz nestanka imena-i-lika nastaje nestanak šest čula. Iz nestanka šest čula nastaje nestanak kontakta. Iz nestanka kontakta nastaje nestanak osećaja. Iz nestanka osećaja nastaje nestanak želje. Iz nestanka želje nastaje nestanak vezivanja. Iz nestanka vezivanja nastaje nestanak bivanja. Iz nestanka bivanja nastaje nestanak rođenja. Iz nestanka rođenja starost i smrt, žalost, bol, uznemirenost i očaj sasvim nestaju. Tako nestaje čitav ovaj okean nespokojstva i patnje.”
“Izvanredno, poštovani Gotamo! Izvanredno! Kao kada bi neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je poštovani Gotama objasnio istinu na više načina. Zato uzimam utočište u njemu, dhammi i monaškoj zajednici. Neka me poštovani Gotama prihvati kao svog sledbenika koji, od danas pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
Beleške:
[1] Kosmološke (lokayata) filozofske škole su na osnovu onoga što su smatrale osnovnim principima fizičkog kosmosa formulisale svoja učenja o tome kako bi trebalo živeti. U današnje vreme one bi odgovarale onima koji svoju filozofiju zasnivaju na principima izvedenim is prirodnih nauka, kao što su evoluciona biologija ili kvantna fizika. Iako su se kosmolozi Indije Budinog vremena razlikovali po svom početnom principu, bili su skloni da taj početni princip — kakav god da je on bio — koriste kao argument za hedonizam kao najbolji prilaz životu. [Natrag]
[2] “Sve”. U vezi sa ovim pojmom SN XXXV.23 kaže: “Šta je Sve? Jednostavno, oko i oblici, uvo i zvuci, nos i mirisi, jezik i ukusi, telo i dodiri, um i ideje. To se naziva Sve. Svako ko bi rekao: ‘Odbacujući to Sve, opisaću drugo’, ako bi ga neko pitao šta bi tačno bila osnova za njegovu tvrdnju, ne bi mogao da objasni, štaviše bio bi doveden u škripac. A zašto? Jer sve drugo je neopisivo.” [Natrag]