Samyutta nikāya 22:22
Bharam sutta
Teret
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Kraj Sāvatthija… Tu se Blaženi ovako obrati monasima:
“Monasi, podučiću vas šta je to teret, ko je nosilac tereta, šta je to prihvatanje tereta, a šta njegovo odlaganje. Dobro me slušajte!
Šta je to, monasi, teret? Na to ovako treba odgovoriti: pet sastojaka bića podložnih vezivanju. A kojih pet? Telo kao sastojak podložan vezivanju, osećaj kao sastojak podložan vezivanju, opažaj kao sastojak podložan vezivanju, mentalni obrasci kao sastojak podložan vezivanju, svest kao sastojak podložan vezivanju. To se naziva teretom.
A ko je to, monasi, nosilac tereta? Na to ovako treba odgovoriti: osoba, taj i taj poštovani, sa tim imenom i iz tog i tog klana. On se, monasi, naziva nosiocem tereta. [1]
A šta je to, monasi, prihvatanje tereta? To je žeđ za životom (tanha) koja vodi do ponovnog rođenja, udružena sa ushićenjem i požudom, što za zadovoljstvom traga sad tu, sad tamo; dakle, žudnja za čulnim zadovoljstvima, žudnja za postojanjem, žudnja za nepostojanjem. To se naziva prihvatanjem tereta.
A šta je to, monasi, odlaganje tereta? To je slabljenje i nestanak iste te žudnje, njeno potpuno napuštanje, odricanje od nje, oslobađanje, neoslanjanje na nju. To se, monasi, naziva odlaganjem tereta.
Tako je rekao Blaženi. A kad je završio, Srećni, učitelj, dodao je i ovo:
Pet sastojaka bića su pravi teret,
nosilac tereta je osoba.
Uzimanje tereta patnja je u svetu ovom,
a njegovo odlaganje zaista blaženstvo.Odloživši taj pretežak tovar,
a da nije prihvatio nekog novog,
u korenu iščupavši žudnju,
takav biva slobodan žeđi, do kraja napojen.
Beleška
[1] Puggalavāda ili “personalistička” škola budizma pozivala se na ovaj pasus kao dokaz da postoji osoba (puggala) kao realan entitet, koji nije identičan sa pet sastojaka bića, a ni različit od njih. Puggala je to, tvrdili su, što opstaje kroz preporađanja i na kraju dostiže nibbānu. Ovu ideju su odlučno odbacivale ostale budistčke škole, koje su u njoj videle prikrivenu verziju ātmana, sopstva iz nebudističkih sistema. Više o ovome videti u D. Butt, Buddhist Sects in India, str. 184-206. Glavne budističke škole smatrale su da je osoba puka konvencija (vohāra) ili pojam (paññatti) izveden iz pet sastojaka, a ne iz suštinske stvarnosti kao takve. [Natrag]