Theravāda budističko društvo

Pouka za Bāhiyu:
U onome što vidimo
neka bude samo to što vidimo

Ađan Brahmavamso


Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


Mnogi budisti suviše misle o Dhammi, ali je praktikuju premalo. U pomanjkanju iskustva o tome šta znači poštovati principe morala i u pomanjkanju informacija koje bi im obezbedilo zadubljenje (jhāna), oni neizbežno iskrivljuju Dhammu svojim željama. Nažalost, neki od tih budista su i učitelji Dhamme.

Jedan primer kako se iskrivljuje Budino učenje imamo u dobro poznatoj, kratkoj Budinoj poduci Bāhiyi, koja je zabeležena u Udāni (Ud. 1.10). Bāhiya nije bio monah. U sutti se takođe ne pominje da je davao dānu [1], da je uzimao Tri dragulja kao utočište, niti da je poštovao bilo koje od pravila morala. Štaviše, u sutti se ne pominje ni da je Bāhiya ikada meditirao, a kamoli da je dostizao neki od stupnjeva jhāne. Pa ipak, kada je od Bude primio to vrlo kratko učenje, Bāhiya je postao prosvetljen, arahant, za nekoliko sekundi!

Ova epizoda je vrlo poznata u budističkim krugovima, jer po njoj izgleda da je prosvetljenje vrlo lako postići. Čini se da ne morate biti monah, možete biti cicija i ne davati dānu, nisu vam potrebne ceremonije kao što je uzimanje utočišta, pravila morala su nebitna, pa čak i meditacija se može preskočiti! Kakvo olakšanje — za neke! Sve što vam treba jeste inteligencija, a svako za sebe naravno misli da jeste inteligentan. (I vi mislite da ste inteligentni, zar ne?) Ovo poduku Bāhiyi čini primamljivim i popularnim.

A šta je bilo to učenje? Evo mog prevoda:

“Ako je tako, Bāhiya, ovako treba da vežbaš: u onome što je viđeno mora biti samo to što je viđeno, u onome što je čuto mora biti samo to što je čuto, u onome što je osećano [2] (kao miris, ukus, dodir) mora biti samo to što je osećano, u onome što je shvaćeno mora biti samo to što je shvaćeno. Tako, Bāhiya, sebe treba da vežbaš. I pošto će, Bhāhiya, za tebe u onome što je viđeno biti samo to što je viđeno, u onome što je čuto samo to što je čuto, u onome što je osećano samo to što je osećano, u onome što je shvaćeno samo to što je shvaćeno, tada ti, Bāhiya, nećeš biti sa tim; a pošto nećeš biti sa tim, Bāhiya, tada tebe nema ni u tome; i pošto tebe, Bāhiya, nema u tome, taba nećeš biti ni ovde, ni tamo, a ni između to dvoje – samo to jeste kraj patnje.”

I odmah potom Bāhiya postade potpuno probuđen. Zvuči prilično lako, zar ne? Upravo ste pročitali istu tu pouku. Jeste li sada potpuno probuđeni? Niste! A zašto niste?

Kao i obično, ima još stvari koje idu uz ovu priču, a što nije zabeleženo u samoj sutti. Često se događa da sutta beleži samo ključne momente nekog događaja. Baš kao što fotografije sa venčanja ne beleže prvi susret, sastanke i rasprave, isto tako mnoge sutte ne beleže sve ono što se dogodilo pre velikog finala. Pa šta je to onda potpuna priča o Bāhiyi? Kako možemo finale, sačuvano za kasnija pokolenja u Udāni, smestiti u njegov kontekst? Na sreću, čitava priča zabeležena je u delu Apadāna (prošli životi arahanta) i u komentarima.

U svom prethodnom životu Bāhiya je bio monah pod vođstvom Bude Kassape. Zajedno sa drugim monasima, popeo se uz neku strmu planinu, bacili su za sobom merdevine i odlučili da ostanu na vrhu stene sve dok ne postanu probuđeni ili ne umru. Jedan od tih monaha potom je postao arahant, drugi anāgāmī (ne-povratnik), a ostalih pet su umrli na toj planini. Bāhiya je bio jedan od te petorice. U svom poslednjem životu, Bāhiya je bio mornar i prešao je okean sedam puta. Na osmom putovanju doživeo je brodolom, ali je uspeo da se spase i stigne do obale plutajući na dasci. Pošto je izgubio svu odeću, načinio je sebi privremeni ogrtač od kore drveta i otišao da prosi hranu u grad Suppāraku. Ljudi su tamo bili impresionirani njegovom pojavom i ponudiše mu hranu, poštovanje, čak i skupocenu odeću. Kad je Bāhiya odbio novo odelo, ljudi su ga još više poštovali. tako je Bāhiya sebi obezbedio način da preživi i nije se više vraćao na more. Ljudi su Bāhiyu smatrali arahantom. Uskoro i Bāhiya postade ubeđen da je arahant!

U tom trenutku božanstvo je uočilo pogrešnu misao u Bāhiyi i, iz samilosti, ga je opomenulo. To božanstvo bilo je niko drugi do jedan od onih monaha koji su bili sa Bāhiyom, upravo onaj koji je postao anāgāmī. (Zanimljivo je dodati da su se i ostala četiri monaha ponovo rodili u to vreme i svi su na kraju, kao i Bāhiya, dostigli potpuno probuđenje. To su Pukkusāti, Sabhiya, Kumārakassapa i Dabba iz plemena Malla.) Onda anāgāmī-božanstvo obavesti Bāhiyu o pravom arahantu, Budi, koji je u to vreme živeo na drugom kraju Indije, u Sāvatthiju. Bāhiya odmah napusti Suppāraku (danas je to grad po imenu Sopāra, severno od Mumbaija) i stiže u Sāvatthi (svega 17 kilometara zapadno od Balrumpura) i to za samo jednu noć. Bāhiya se srete sa Budom dok je ovaj prosio hranu i zamolio ga za poduku. Buda je prvo odbio, jer vreme nije bilo odgovarajuće. Ali kada je po treći put zamoljen, Buda prekide prošenje hrane i izloži čuveno učenje koje je gore citirano. Svega nekoliko sekundi pošto je čuo Dhammu Bāhiya je bio potpuno probuđen. Nekoliko minuta kasnije na Bāhiyu je nasrnula i ubila ga krava sa teletom.

Dakle, Bāhiyina životna priča je bila izuzetna. Bio je monah pod prethodnim Budom Kassapom. Njegova odlučnost je bila toliko snažna da je otišao da meditira na planinu rešen da se probudi ili umre. U narednom životu mogao je da čuje božanstva kad mu govore, a i da putuje preko pola indijskog poluostrva, nekih 1300 kilometara, kao što se leti kroz vazduh, za samo jednu noć. Da imate takve živote za sobom, i vi biste se probudili kad ste pročitali poduku za Bāhiyu pre nekoliko minuta!

Obično je potreban veoma dubok samādhi, đhāne, da bi se dostigle takve psihičke moći. Svakako da je Bāhiya imao predispozicije za meditaciju, uzimajući u obzir njegov prethodni život. A psihička moć “božanskog uha” koja mu je omogućila da čuje božanstvo i druga psihička moć zbog koje je bio u stanju da putuje tako brzo sugerišu da je praktikovao đhānu pre nego što je čuo božanstvo. Možda je to bio još jedan od razloga zbog čega je sebe smatrao za arahanta. No ima više detalja koji sugerišu da je Bāhiya, mada se to ne pominje u tekstovima, praktikovao đhāne.

Malo je ljudi svesno da je upravo isto učenje koje ja ovde nazivam Bāhiyinom poukom Buda izložio i monahu Mālunkyaputti (SN 35.95). Mālunkyaputta se u suttama pojavljuje nekoliko puta. Naročito u sutti broj 64, u Mađđhima nikāyi, koja se svakako događa pre trenutka u kojem je Mālunkyaputta dobio Bāhiyinu poduku, Buda grdi Mālunkyaputtu zbog pogrešnih stavova i potom ga podučava neophodnosti da se dostigne makar jedna od đhāna da bi se uništilo pet osnovnih okova [3] i time dostigao jedan nivo niže od potpunog probuđenja, a koji se naziva “ne-povratnik”. Buda je pred poštovanim Mālunkyaputtom rekao da je nemoguće dostići stupanj ne-povratnika (a kamoli potpuno probuđenje) bez đhāna, baš kao što je nemoguće stići do sredine stabla a da prvo ne probijemo njegovu koru. Razmislite o tome.

Dakle, poštovani Mālunkyaputta je prvo podučen neophodnosti đhāna, a tek potom je saslušao Bāhiyinu poduku. Pošto ju je ćuo Bāhiyinu, “boraveći sam, povučen, marljiv, predan i odlučan”, Mālunkyin sin postade arahant. Otuda je izvesno da je Mālunkyaputta dostizao đhānu pre nego što je Bāhiyina poduka mogla da deluje. Ili je Buda bio krajnje nekonzistentan. Pomenutoj izvesnoti doprinosi i činjenica da je Bāhiya takođe doživeo đhānu pre nego što je čuo istu tu poduku — inače bi uspeo da stigne do središta stabla a da ne probuši koru!

Vipallāsa [4]

Dakle, šta su Bāhiya i poštovani Mālunkyaputta videli u Budinim rečima, a što je u njima stvorilo iskustvo arahanta? Šta to znači: “U onome što vidiš neka bude samo to što vidiš”?

To znači viđenje bez ikakvog iskrivljavanja, bez dodavanja ili oduzimanja. Kao što to savremena psihologija zna, ono što dopre do naše pažnje kao “viđeno” već je probrano i iskrivljeno našim željama i odbojnostima. Ovaj proces iskrivljavanja odigrava se pre trenutka kognicije. Nemoguće je taj proces videti dok se događa. On se odvija na podsvesnom nivou. Jedino što možemo je da posredno zaključujemo o njemu. Otkrivamo da su naše naklonosti ulepšale informacije, kako bi umu predstavile ono što želimo da vidimo, dok je odbojnost sprečila svaki pristup umu onim karakteristikama koje ne želimo da vidimo. Ono što vidimo retko je samo viđeno. To što vidimo golom pažnjom retko je istina. To nije ono što jeste, već ono kako nam se čini.

Trebalo bi da sada već imamo dovoljno životnog iskustva da bismo za ovo znali. Kada vi kao muškarci vidite lepu ženu, šta zapravo vidite? Većina ljudi, čak i monaha, ne vidi ono što jeste — samo mišiće, tetive, kožu i kosu — umesto toga oni vide grudi! Kako se to događa? Prizor biva obojen našom seksualnom željom, koja iskrivljuje realnost. Kada ugledate svoju majku na odru, šta vidite? Opet ne vidite ono što je zaista pred vama — samo mišiće, tetive, kožu i kosu — umesto toga vidite tragediju. Vaša vezanost je iskrivila viđenje stvarnosti.

Pre mnogo godina u severoistočnom Tajlandu, u siromašnim i izolovanim manastirima u džungli, morao sam da jedem skakavce, žabe, mrave i druge insekte. Nije bilo ničeg drugog za jelo. Redovan obrok bio je pirinač sa mravljim larvama. Kada ovo čitate, da li vežbate “u onome što vidiš neka bude samo to što vidiš” ili mu dodajete i svoje gađenje? Pečeni skakvci su zapravo bili veoma ukusni. Koliko često onome što vidimo dodajemo svoja sviđanja i nesviđanja?

Dvadeset pet vekova pre moderne psihologije Buda je identifikovao proces koji iskrivljuje kogniciju i nazvao ga vipallāsa. On je taj u suštini kružni proces opisao krenuvši od stavova. Naš stav, stanovište koje zauzimamo, jeste to koje iskrivljuje percepciju, kako bi se ona usaglasila sa tim stavom. Ta percepcija se potom uzima kao dokaz u procesu razmišljanja. Tada misli potkrepljuju naš stav. I to je jedan ciklus koji sam sebe opravdava. Stavovi generišu percepciju, koja stvara misli, koje opet potkrepljuju stavove. Upravo je to proces samoobmane.

Na primer, neko veruje u Boga. On zastupa teističko stanovište. To stanovište će sprečiti pristup umu svakoj percepciji koja dovodi u pitanje upravo to stanovište. Naučne činjenice kao što su astrofizika, kvantna mehanika, geologija, biohemija postaju “nepoželjne” percepcije. Bivaju odbačene ćak i pre nego što ih svest registruje, samo zato što protivreče ovakvom stavu. Samo percepcije koje podržavaju uverenje o postojanju Boga prežive trijažu u području podsvesnog. Ove “Bog postoji” percepcije potom formiraju materijal sa kojim rade naše misli. Taj materijal je uverljiv. On potkrepljuje naše stanovište. Postajemo ubeđeni da Bog postoji i naš stav postaje još više neprijateljski prema bilo kakvim izazovima. Takvo je poreklo i proces nastajanja mnogih religija, koje su sve uverene da su upravo one u pravu. A zapravo to kako nam se stvari čine uzimaju kao činjenicu kakve stvari zaista jesu.

Ili uzmite debatu o pravu na abortus. jeste li “za život” ili “za izbor”? Kojoj god da ste strani naklonjeni, to će iskriviti vašu percepciju, selektujući one stvari koje podržavaju vaš stav i činiti slepom vašu svest za bilo šta što ga dovodi u sumnju. Vaše mišljenje biće načinjeno od vaših percepcija, na isti način kao što je kuća načinjena od cigala. Tako pogrešno rezonovanje će učvrstiti vaše stanovište u tolikoj meri da jednostavno nećete moći da razumete zašto svi ostali ne vide stvari na pravi način, to jest na vaš način!

I poslednji primer. Da li vam je lako da meditirate? Ako smatrate da je meditacija teška i veoma ste vezani za tu ideju, tada će vam meditacija zaista izgledati teška. Odakle izvire takav stav? Možda vam je, nekada davno, neko sa autoritetom rekao da meditacija teška. Poverovali ste mu i taj stav se formirao u vama. Ili ste možda počeli da meditirate bez jasnih i dovoljnih uputstava, te je ona ispala teška. Na osnovu tako ograničenog iskustva formirali ste čvrsto uverenje da meditacija jeste teška. Kako god da je taj stav nastao, kad je jednom tu, on meditaciju i čini teškom! Vezanost za taj stav iskrivljuje vaše percepcije. Jedine percepcije koje se probijaju do pune svesti jesu one koje uočavaju poteškoće u meditaciji. Na osnovu tih negativnih percepcija, mislita da je meditacija zaista teška. A zapravo vi, i samo vi ste upravo tu meditaciju učinili teškom!

Kada razumemo šta se događa, možda smo u stanju da izmenimo takav stav prema meditaciji. Dopustite da vam malo isperem mozak! Dopustite da vas uverim da, uprkos bilo kome ko je to rekao, uprkos svim vašim dosadašnjim neuspesima, MEDITACIJA JESTE LAKA! MEDITACIJA JESTE LAKA! MEDITACIJA JESTE LAKA! Dopustite da vas dovedem do uverenja da ste u stanju da dobro meditirate. Pomozite mi da vas preuslovim da verujete u sopstvenu unutrašnju sposobnost da dobro meditirate. Rodili ste se u dragocenom ljudskom telu i u ovom trenutku čitate dragoceno budističko učenje. Živite u vremenu u kojem Dhamma buja i susreli ste se sa tom očaravajućom Dhammom. Vi ste tako retko biće. Radili ste naporno kroz mnoge živote za takvu priliku. Uz sve to naravno da ćete biti u stanju da dobro meditirate. Činjenica da ovo čitate dokazuje da posedujete mnogo uskladištene dobre kamme koja vas podržava. Drugi ljudi, sa mnogo manje sposobnosti od vas, dostigli su đhānu, pa zašto ne biste i vi! Kada ste jednom, uz moju pomoć, zasnovali pozitivan stav o svojim sposobnostima za meditaciju — ne oklevate da to uradite — vidite samo uspeh u meditaciji i mislite samo uspeh u meditaciji. Upravo ste meditaciju načinili lakom! Otvorili ste vrata ka smirenosti, unutrašnjem blaženstvu i đhānama. Probajte!

Otkrivanje istine

Poenta je u sledećem: stav da je meditacija teška za vas i stav da je meditacija laka su oba netačna. Oni su produkt iskrivljavanja onoga što vidimo, čujemo, osetimo i saznamo. Oni su oba obmana. Jedino se radi o tome da je pozitivan stav korisnija obmana. Zapravo, to je stav koji će vas voditi ka otkrivanju istine.

Buda je objasnio da su pet prepreka [5] te koje iskrivljuju percepciju i pogrešno usmeravaju naše razmišljanje. On je tih pet prepreka nazvao hranom kojom se hrani naša obmana (AN X.61). Prva prepreka, čulna želja, odabira ono što želimo da vidimo, čujemo, osetimo i saznamo, Ona često ulepšava istinu. Ona našoj svesti prikazuje stvari kako bismo želeli da  budu. Druga prepreka, zlovolja, jeste onaj negativni impuls koji nas blokira da vidimo, čujemo, osetimo ili saznamo ono što ne želimo da saznamo. Ona nas čini slepim za ono što je prijatno i što se protivi našim stavovima. Psihologija ovaj drugi proces poznaje kao proces poricanja. Treća prepreka jeste lenjost i tromost. Ona ne iskrivljuje to što vidimo, čujemo, osetimo i saznamo. Ona ga obavija gustom maglom, kroz koju nismo u stanju da jasno proniknemo. Četvrta prepreka jeste uznemirenost i griža savesti, koja naša čula stalno drži u pokretu, toliko brzom da nemamo dovoljno vremena da do kraja vidimo, čujemo, osetimo ili saznamo. Prizori nemaju dovoljno vremena da se do kraja formiraju u našoj rožnjači, a već ga zamenjuje neki drugi. Zvukove jedva da registrujemo, a već stiže zahtev da čujemo nešto drugo. Četvrta prepreka uznemirenost i njezin specijalni slučaj griža savesti (unutrašnja uznemirenost zbog lošeg ponašanja) jeste nalik krajnje zahtevnom šefu na poslu, koji vam nikada ne daje dovoljno vremena da neki posao završite kako treba. Peta prepreka jeste sumnjičavost, koja preranim pitanjima stalno prekida prikupljanje informacija. Pre nego što smo do kraja iskusili to što vidimo, čujemo, osetimo ili saznajemo, sumnja se upliće u čitav proces, nalik nemirnim učenicima koji pitanjima prekidaju profesora u sred predavanja. Sada bi trebalo da vam je jasno na koji način ovih pet prepreka iskrivljuju percepciju, ometaju razmišljanje i održavaju pogrešne stavove.

Među ozbiljnim sledbenicima budizma dobro je poznato da je jedini način prevladavanja ovih prepreka kroz praktikovanja đhāna. Kao što se to kaže u Nalakapāna sutti (MN 68), u onome ko ne dostigne đhānu, ovih pet prepreka (plus nezadovoljstvo i dosada) zaokupljaju um i u njemu ostaju. Bilo šta manje od đhāne nije dovoljno moćno i trajno da bi se one uklonile. Tako, ako i praktikujete golu pažnju, a pet prepreka je i dalje aktivno na podsvenom nivou, vi ne vidite stvari kakve zaista jesu; vidite stvari onako kako vam se čine, pošto su ih ovih pet prepreka iskrivile.

Tako, da bismo sledili Budinu pouku Bāhiyi i poštovanom Mālunkyaputti, da bi “u viđenom bilo samo ono što je viđeno, u čutom samo ono što je čuto, u osećanom samo ono što je osećano, a u saznatom samo ono što je saznato” — pet prepreka moraju biti savladane, a to znači đhānu!

Videti stvari kakve zaista jesu

Istina je da su ovih pet prepreka savladane neposredno pre đhāna, u onome što komentari precizno nazivaju upaćāra samādhi, ‘mirovanje uma na pragu đhāne’ (moj prevod). Dakle, kako možete biti sigurni da su tih podmuklih pet prepreka, koje obično dejstvuju na podsvesnom nivou, potpuno savladane? Kako znate da se nalazite u upaćāra samādhi? Lakmus test za upaćāra samādhi jeste da ste u stanju da bez napora pređete prag prve đhāne! Kod upaćāra samādhi, ne postoji barijera, ne postoji prepreka između vas i đhāne. Na potpuno istovetan način kao što znate da stojite na pragu kuće kada nema ničega između vas i sobe, kada možete lako da uđete u nju. Ako ne možete da uđete u đhānu, pet prepreka su još uvek tu. Dakle, da biste se uverili da su nestale, pokušate da uđete u đhānu, i zaista uđete.

Kada vaš um izroni iz đhāne, on se zaustavi na pragu, u upaćāra samādhi, tokom dužeg vremena. Na toj tački, tokom perioda neposredno posle đhāna iskustva, pet prepreka više ne zaokupljaju um, niti se u njemu zadržavaju (prema već pomenutoj Nalakapāna sutti), i konačno smo u stanju da postignemo da “u viđenom bude samo ono što je viđeno, u čutom samo ono što je čuto, u osećanom samo ono što je osećano, a u saznatom samo ono što je saznato”. Kao što je Buda više puta isticao (na primer u AN VI.50), samo kao rezultat đhāne (sammā samādhi) zaista vidimo stvari kakve one zaista jesu (yathā-bhūta-ñānadassanam), a ne kako se čine.

Okončanje uverenje o postojanju sopstva

Doživljaj đhāne može vas zaista razneti na parampačad. Šta ovim hoću da kažem? To znači informacije prikupljene tokom đhāna iskustva, kontemplirane potom u upaćāra samādhi, kada prepreke ne mogu bilo šta da iskrive, razaraju iluziju o sopstvu, duši, “ja” i “moje”.

U prvoj đhāni u velikoj meri, a u višim đhānama potpuno, potencijal za činjenje, volju, biranje, ono što nazivam “činiteljem”, nestalo je. Informacije su toliko jasne, a pet prepreka više nisu u stanju da vas spreče da vidite kako nema nikoga ko, da tako kažem, kontroliše vaše telo i um. Volja nije sopstvo, nije produkt sopstva. Volja je samo bezlični prirodni proces koji može potpuno prestati. Sami ste se u to uverili i možete verovati tom znanju, jer ste ga stekli onda kada su pet prepreka bile savladane. Ovaj uvid je nešto najizvesnije što ste ikada saznali — slobodna volja jeste iluzija. Dok ovo čitate, nećete biti u stanju da se sa mnom složite. Zato što su vaših pet prepreka još uvek aktivne i one će vas sprečiti da to uvidite. Dakle, prvo iskusite đhānu, odmah zatim istražujte ovo pitanje. Onda mi se javite da raspravljamo!

Takođe, u đhāni, pravoj đhāni ne prividnoj, sve viđeno, čuto, osećano nestaje. Pet fizičkih čula prestaju da funkcionišu. I ova informacija je takođe jasna. I kada promišljamo o potpunom prestanku tih pet čula unutar đhāna iskustva, u post-đhāna stanju bez prepreka koje se naziva upaćāra samādhi, vidimo sa izvesnošću da ne postoji sopstvo, duša ili ja koji posmatram neki prizor, čujem zvukove ili osećam mirise, ukuse i dodire. Ne postoji sopstvo, duša ili ja koje zna saznano. Svest, takođe, sve oblike, sagledavamo kao impersonalni proces koji se može potpuno okončati. Ukratko, ne identifikujete se sa svojim umom. Um je tek prirodni proces. On može potpuno da se zaustavi, jednom za svagda, u parinibbāni! I još jednom, čitaoče, nećeš biti u prilici da se sa mnom složiš. Pet prepreka u tebi aktivnih, ispod površine kognicije, sprečavaju te da vidiš istinu. Ona dovodi u pitanje tvoj osnovni stav da “ti jesi”! Ali za sada neka te ova neslaganja ne brinu. Umesto toga, meditiraj sve dok ne doživiš đhānu i savladaš pet prepreka. Tada razmotri jesam li u pravu!

Poslednji deo poduke Bāhiyi

“Bāhiya, ovako treba da vežbaš: u onome što je viđeno mora biti samo to što je viđeno… u onome što je shvaćeno mora biti samo to što je shvaćeno. Tako, Bāhiya, sebe treba da vežbaš. I pošto će, Bhāhiya, za tebe u onome što je viđeno biti samo to što je viđeno… u onome što je shvaćeno samo to što je shvaćeno, tada ti, Bāhiya, nećeš biti sa tim; a pošto nećeš biti sa tim, Bāhiya, tada tebe nema ni u tome; i pošto tebe, Bāhiya, nema u tome, taba nećeš biti ni ovde, ni tamo, a ni između to dvoje – samo to jeste kraj patnje.”

Šta znači ovo “nećeš biti sa tim”? U pāliju to je na tena. Tena jeste instrumental zamenice “to”. Na jeste negacija. Bukvalno to znači “ne zbog toga, ne putem toga, ne time”. U suštini, značenje je da nećete pretpostaviti da postoji sopstvo, duša, “ja”, samo zato što postoji nešto viđeno, čuto, osežano, saznato. Buda kaže da kada jednom prodrete do istine čulnih iskustava, savlađujući prepreke unutar jhāne, uvidećete da iza čulnih iskustava ne postoji “činitelj”, niti “onaj koji zna”. Više ne možete da čulna iskustva uzimate kao dokaz o sopstvu. Dekartova čuvena izreka “Mislim, dakle postojim” je time pobijena. Nećete postojati zbog mišljenja, niti zbog viđenja, slušanja, osećanja. kako to kaže Buda. “Nećeš biti ‘zbog toga’ (čulnog iskustva)”.

Kada su čulni procesi odbačeni kao prihvatljiv dokaz postojanja sopstva, duše ili “ja”, tada više niste locirani unutar čulnog iskustva. Kako to Buda kaže: “Ti nećeš biti u u tome”. Više ne vidiš, opažaš, niti čak pomišljaš da postoji “ja” uključeno u životni tok. Kako to kaže lekar u originalnoj seriji Zvezdanih staza: “To je život, Džime, ali ne onakav kakvim ga mi znamo!” Nema više bilo kakvog osećaja sopstva, duše, u središtu iskustva. Više niste ‘u tome’.

Da bi zatvorio i onu rupu kroz koju pomišljate da možete da umaknete nepostojanju sopstva ili duše, tako što ćete se identifikovati sa nekim transcendentnim stanjem bića izvan onoga što je viđeno, čuto, osećano ili saznato, Buda gromoglasno objavljuje: “nećeš biti ni ovde (sa viđenim, čutim, osećanim i saznatim) ni izvan (viđenog, čutog, osećanog i saznatog), a ni između ta dva (niti u ovom svetu, a ni izvan ovog sveta).” Ova poslednja rečenica potpuno je zbunila sofiste!

Sve u svemu, Buda je i Bāhiyu i poštovanog Mālunkyaputtu savetovao da iskuse đhāne kako bi savladali pet prepreka. Tek na taj način se sa izvesnošću uočava odsustvo sopstva ili duše iza čulnih procesa. Otuda, iskustva stečena čulima se više nikada ne uzimaju kao dokaz o postojanju “onoga koji zna” ili “onoga koji čini”. Dakle više nikada ne zamišljate sopstvo ili dušu u centru iskustva, niti izvan njega, niti bilo gde drugde. Pouka Bāhiyi iznosi u sažetoj formi put do razumevanja ne-sopstva, anattā. “Samo to”, zaključio je Buda “jeste kraj patnje”.

Zaključak

Nadam se da su moji argumenti bili dovoljni da vas pokrenu na razmišljanje ili, pre, da pokoleba vipallāsu koja podstiče vaše čulne procese. Budina kratka poduka Bāhiyi i poštovanom Mālunkyaputti nije neka vrsta prečice za superinteligentne. Vežbanje “u viđenom neka bude samo viđeno…” zahteva savlađivanje pet prepreka. Savlađivanje pet prepreka zahteva đhānu. Đhāna zahteva ostatak plemenitog osmostrukog puta [6], prvih sedam elemenata. A oni zahtevaju Trostruko utočište, pridržavanje pravila morala i praktikovanje dāne (davanja). Postoji samo jedan put do nibbāne, a to je plemeniti osmostruki put. Prečica nema.

maggan’ atthangiko settho
eso’va maggo, natthi añño
dassanassa vissuddhiya

Najbolji od puteva je plemeniti osmostruki
To je jedini put, drugoga nema
da bi se naš vid pročistio.

Dhammapāda, stihovi 273 and 274


[1] dāna: velikodušnost, davanje. Termin se takođe koristi za hranu i druge potrepštine koje se daruju monaškoj zajednici. [Natrag]

[2] Osećaj: miris, ukus, dodir. [Natrag]

[3] Deset okova: 1. verovanje u postojanje “ja”, 2. skepsa i sumnja, 3. verovanje u moć rituala i obreda, 4. čulna želja, 5. zlovolja, 6. žudnja za suptilnim oblicima materijalne egzistencije, 7. žudnja za nematerijalnim oblicima egzistencije, 8. obmanutost, 9. uznemirenost, 10. neznanje. [Natrag]

[4] vipallāsa: iskrivljavanje percepcije, misli i stavova — verovanje da ono što je prolazno jeste trajno; da ono što je patnja jeste sreća; da posotji sopstvo tamo gde ga nema; da ono što nije lepo (asubha) jeste lepo (kognitivna distorzija). [Natrag]

[5] Pet prepreka: 1. čulna želja; 2. zlovolja ili bes; 3. letargija i tromost uma; 4. nemir i kajanje; 5. sumnjičavost. [Natrag]

[6] Plemeniti osmostruki put se sastoji od:

(mudrost)
1. ispravno razumevanje
2. ispravne misli ili namere

(vrlina)
3. ispravan govor
4. ispravni postupci
5. ispravno zarađivanje za život

(razvijanje uma)
6. ispravan napor
7. ispravna svesnost
8. ispravna koncentracija tj. đhāna. [Natrag]