Anguttara nikāya 7:44-53
Mahāyañña vagga
Velika žrtva
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
44. Sattaviññāṇaṭṭhiti sutta — Stanice
“Monasi, postoji sedam stanica za svest. [1] Kojih sedam?
(1) Postoje, monasi, bića koja se razlikuju po telu i po opažanju, kao što su ljudska bića, božanstva i neka bića u nižim svetovima. To je prva stanica za svest. [2]
(2) Postoje bića koja se razlikuju po telu, ali su identična po opažanju, kao što su božanstva iz sveta Brahme, koja su nastala na osnovu prvog zadubljenja. To je druga stanica za svest. [3]
(3) Postoje bića koja su identična po telu, ali se razlikuju po opažanju, kao što su božanstva neprekidnog sjaja. To je treća stanica za svest. [4]
(4) Postoje bića koja su identična po telu i po opažanju, kao što su božanstva blistave slave. To je četvrta stanica za svest. [5]
(5) Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje opažanjâ materijalnih oblika, prestanak opažanjâ podražaja, neobraćanje pažnje na opažanja raznolikosti i (opažajući) ’Prostor je beskrajan’, pripadaju području beskrajnog prostora. To je peta stanica za svest.
(6) Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje područja beskrajnog prostora i (opažajući) ’Svest je beskonačna’, pripadaju području beskrajne svesti. To je šesta stanica za svest.
(7) Postoje bića koja, kroz potpuno nadilaženje područja beskonačne svesti i (kontemplirajući) ’Ništa ne postoji’, stižu u područje ništavila. To je sedma stanica za svest.
Monasi, to su sedam stanica za svest.
Beleške
[1] Viññāṇaṭṭhitiyo. Ovaj termin se ovde koristi da označi nivoe preporađanja. Komentar ih naziva „temelji za preporođenu svest“ (paṭisandhiviññāṇassa ṭhānāni). [Natrag]
[2] Komentar: „Ljudska bića se razlikuju po telu (nānattakāyā), zato što ne postoje dva čoveka čija su tela potpuno ista. Oni se razlikuju po opažanju (nānattasaññino) zato što u nekim slučajevima njihovo opažanje preporađanja (paṭisandhisaññā) ima tri korena, kod drugih dva korena, a kod nekih je bez korena. Božanstva koja se ovde pominju su božanstava iz područja čulnog. Bića u nižem svetu su neki yakkhe i duhovi izvan područja patnje.“ [Natrag]
[3] Komentar: „To su božanstva iz Brahmine pratnje, Brahmini savetnici i veliki Brahme. Njihova tela se razlikuju po prožetosti u skladu sa njihovim nivoom, ali im je opažanje isto, zato što svi imaju opažanje u skladu sa prvim zadubljenjem. Bića iz četiri područja patnje takođe pripadaju ovoj grupi. Tela su im različita, ali imaju opažanje [preporađanja] koje je proizvod štetnog bez korena.“ [Natrag]
[4] Komentar uzima da „božanstva neprekidnog sjaja“ (devā ābhassarā) predstavljaju sve tri kategorije božanstava koji pripadaju drugom zadubljenju: božanstva ograničenog sjaja. božanstva bezgraničnog sjaja i božanstva neprekidnog sjaja. Na svakom od nivoa njihova tela su ista po tome što sva imaju istu prožetost (ekavipphāro va), ali im je opažanje različito po tome što neka nemaju misli, ali zadržavaju istraživanje (avitakka-vićāramattā), dok druga nemaju ni misli ni istraživanje (avitakka-avićārā). [Natrag]
[5] Komentar: „Božanstva blistave slave“ (subhakinā) su ista po telu i po opažanju, zato što sva imaju opažanje u skladu sa četvrtim zadubljenjem (u Abhidhammi, shema od pet zadubljenja). Božanstva velikog ploda (koja se preporađaju kroz peto zadubljenje) pripadaju četvrtoj stanici za svest. Bića bez opažanja nemaju svest, te zato nisu ni uključena.“ [Natrag]
45. Samādhiparikkhāra sutta — Pomagači
“Monasi, postoji sedam pomagača koncentracije. Kojih sedam? Ispravno razumevanje, ispravna namera, ispravan govor, ispravni postupci, ispravno življenje, ispravan napor i ispravna svesnost. Fokusiranost uma opremljeni sa ovih sedam elemenata je nazvana plemenitom ispravnom koncentracijom ’sa svojim podrškama’ i ’sa svojim pomagačima’.” [1]
Beleška
[1] Ariyo sammāsamādhi sa-upaniso itipi saparikkhāro itipi. „Podrške“ (upanisā) i „pomagači“ (parikkhārā) su ostalih sedam elemenata puta. Videti takođe MN 117. [Natrag]
46. Aggi sutta — Vatre (1) [pāli]
Sedam je, monasi, vrsta vatri. Kojih sedam? Vatra strasti, vatra mržnje, vatra obmanutosti, vatra poštovanja, vatra domaćinskog života, vatra darivanja, vatra od drveta. To je, monasi, sedam vrsta vatri. [1]
Beleška
[1] Videti razradu ove sutte u narednoj. [Natrag]
47. Aggi sutta — Vatre (2) [pāli] 
Ovako sam čuo. [1] Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. U to vreme braman Uggatasarira je pripremao prinošenje velike žrtve. Pet stotina volova, pet stotina junadi, pet stotina ovnova i pet stotina jaraca bilo je dovedeno na žrtveno mesto. Onda braman Uggatasarira otide do Blaženog i kad je stigao, učtivo ga pozdravi. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i srdačno porazgovarali, sede on sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, reče on ovako Blaženom:
“Prijatelju Gotamo, čuo sam da je velika korist upaliti žrtvenu vatru i pripremiti mesto za žrtvovanje.”
“Bramane, i ja sam čuo da je velika korist upaliti žrtvenu vatru i pripremiti mesto za žrtvovanje.”
Po drugi put… Po treći put… (braman kaže isto i Buda isto odgovara)
“E pa onda, prijatelju Gotamo, izgleda da se nas dvojica u tome slažemo!”
Kada ovo bi izrečeno, poštovani Ānanda ovako reče Uggatasariri: “Bramane, ne bi trebalo tako da ispituješ Tathāgatu. Umesto toga, trebalo bi da mu kažeš da želiš da upališ žrtvenu vatru i pripremiš mesto za žrtvovanje, te da ga zamoliš da te o tome poduči i uputi na način koji će ti biti na korist i sreću zadugo.”
Onda se braman ponovo obrati Blaženom: “Poštovani Gotamo, želim da upalim žrtvenu vatru i pripremim mesto za žrtvovanje, pa te molim da me o tome podučiš i uputiš na način koji će mi biti na korist i sreću zadugo”
Tri kanala delovanja
“Bramanu, kada pališ žrtvenu vatru i pripremaš mesto za žrtvovanje, čak i pre nego što prineseš žrtvu ti oštriš tri noža koja su štetna, [2] koji donose bol, čiji je rezultat bol. A koja tri? Nož tela, nož govora, nož uma. Čaki pre žrtvovanja ti misliš: ‘Neka sve ove životinja budu žrtvovane!’ I misliš da time sebe pročišćuješ, ali ti time sebe ne pročišćuješ; ti misliš da time činiš nešto korisno, ali ti time činiš nešto štetno. Ti misliš da time sebi obezbeđuješ prijatno mesto na kojem ćeš se preporoditi, ali ti time sebi obezbeđuješ bolno mesto na kojem ćeš se preporoditi. Dakle, bramane, čak i pre nego što prineseš žrtvu ti prvo oštriš nož uma.
Sem toga, bramane, čak i pre nego što prineseš žrtvu ti kažeš: ”Neka sve ove životinja budu žrtvovane!’ I misliš da time sebe pročišćuješ, ali ti time sebe ne pročišćuješ; ti misliš da time činiš nešto korisno, ali ti time činiš nešto štetno. Ti misliš da time sebi obezbeđuješ prijatno mesto na kojem ćeš se preporoditi, ali ti time sebi obezbeđuješ bolno mesto na kojem ćeš se preporoditi. Dakle, bramane, čak i pre nego što prineseš žrtvu ti prvo oštriš nož govora.
Sem toga, bramane, čak i pre nego što prineseš žrtvu ti činiš pripremu za klanje: ”Neka sve ove životinja budu žrtvovane!’ I misliš da time sebe pročišćuješ, ali ti time sebe ne pročišćuješ; ti misliš da time činiš nešto korisno, ali ti time činiš nešto štetno. Ti misliš da time sebi obezbeđuješ prijatno mesto na kojem ćeš se preporoditi, ali ti time sebi obezbeđuješ bolno mesto na kojem ćeš se preporoditi. Dakle, bramane, čak i pre nego što prineseš žrtvu ti prvo oštriš nož tela.
Tako, bramane, kada pališ žrtvenu vatru i pripremaš mesto za žrtvovanje, čak i pre nego što prineseš žrtvu ti oštriš tri noža koja su štetna, koji donose bol, čiji je rezultat bol.
Tri štetne vatre
Postoje takođe, bramane, ove tri vatre koje bi trebalo napustiti, izbegavati, a ne podsticati. Koje tri? Vatra strasti (rāgaggi), vatra mržnje (dosaggi) i vatra obmanutosti (mohaggi). A zašto bi tu vatru strasti trebalo napustiti, izbegavati, a ne podsticati? Zaista, bramane, ko je strašću savladan, čiji je um strašću obuzet, on čini loša dela telom, čini loša dela govorom, čini loša dela umom. I kad čini loša dela telom, loša dela govorom, loša dela umom, on se posle sloma tela, posle smrti, preporađa na lošem odredištu, u svetu velike patnje, u velikoj muci, u paklu. Zato bi, bramane, tu vatru strasti trebalo napustiti, izbegavati, a ne podsticati.
A zašto bi tu vatru mržnje trebalo napustiti, izbegavati, a ne podsticati? Zaista, bramane, ko je mržnjom savladan, čiji je um mržnjom obuzet, on čini loša dela telom, čini loša dela govorom, čini loša dela umom. I kad čini loša dela telom, loša dela govorom, loša dela umom, on se posle sloma tela, posle smrti, preporađa na lošem odredištu, u svetu velike patnje, u velikoj muci, u paklu. Zato bi, bramane, tu vatru mržnje trebalo napustiti, izbegavati, a ne podsticati.
A zašto bi tu vatru obmanutosti trebalo napustiti, izbegavati, a ne podsticati? Zaista, bramane, ko je obmanom savladan, čiji je um obmanom obuzet, on čini loša dela telom, čini loša dela govorom, čini loša dela umom. I kad čini loša dela telom, loša dela govorom, loša dela umom, on se posle sloma tela, posle smrti, preporađa na lošem odredištu, u svetu velike patnje, u velikoj muci, u paklu. Zato bi, bramane, tu vatru obmanutosti trebalo napustiti, izbegavati, a ne podsticati.
Tri korisne vatre
Postoje takođe, bramane, ove tri vatre koje bi trebalo slaviti, poštovati, klanjati im se i o njima brinuti marljivo i radosno. Koje tri? Vatra poštovanja (āhuneyyaggi), vatra domaćinskog života (gahapataggi) i vatra darivanja onih koji su toga vredni (dakkhineyyaggi)
Ovde se, bramane, tvoji otac i majka nazivaju vatrom dostojnom poštovanja. A zašto? Iz tog izvora ti je, bramane, podaren život, iz njega si nastao. Zato bi trebalo da ga slaviš, poštuješ, klanjaš mu se i o njemu brineš marljivo i radosno.
A šta je to, bramane, vatra domaćinskog života? Ovde se tvoja deca, žene, sluge i radnici nazivaju domaćinskom vatrom. Zato bi u tu vatru trebalo da slaviš, poštuješ, klanjaš joj se i o njoj brineš marljivo i radosno.
A šta je to, bramane, vatra darivanja onih koji su toga vredni? Ovde su askete i bramani, koji se uzdržavaju od alkohola i nepažljivosti, razvijaju strpljenje i obuzdanost, svaki sma sebe kroti, svaki sam sebe smiruje, svaki sam sebe hladi — oni su vatra darivanja onih koji su toga vredni. Zato bi i tu vatru trebalo da slaviš, poštuješ, klanjaš mu se i o njoj brineš marljivo i radosno.
To su, bramane, tri vatre koje bi trebalo da slaviš, poštuješ, klanjaš mu se i o njoj brineš marljivo i radosno.
Isto tako, bramane, i ovu vatru od drveta bi trebalo s vremena na vreme da upališ, s vremena na vreme da o njoj brineš, s vremena na vreme da je gasiš [3] i s vremena na vreme da je zaklanjaš. [4]
Beleške
[1] Metafora vatre se često pojavljuje u Pali kanonu, bilo u pozitivnom, bilo u negativnom kontekstu. Pogledati primer tri štetne vatre (pohlepe, odbojnosti i obmanutosti) koje treba gasiti u SN 35:28, a primer tri vatre koje treba održavati (aggi pāricariyā) dat je u Sangiti sutti (DN 33). One su potom razrađene u šestočlanu shemu u Sigalovada sutti (DN 31). [Natrag]
[2] “Štetno” (akusala), moralno pogrešno, ono što ne vodi ka nibbani. [Natrag]
[3] nibbāpetabbo. Ovo je aluzija na dostizanje nibbāne. [Natrag]
[4] nikkhipitabbo. Komentar: Plamen bi sa otvorenog trebalo skloniti u zatvorenu prostoriju (verovatno u vreme monsuna). [Natrag]
48.
49.
50.
51. Saṃyoga sutta — Veza
“Podučiću vas o vezi i odsustvu veze. Slušajte i dobro pazite, a ja ću govoriti.
“Da, gospodine”, odgovoriše monasi.
A Blaženi nastavi: “Žena u sebi posmatra svoje ženske sposobnosti, svoje ženske postupke, svoje ženske manire, žensko držanje, ženske želje, ženski glas, ženski šarm. Uzbuđena je svim time, ushićena time. Tako uzbuđena i ushićena, ona posmatra oko sebe muške sposobnosti, muške postupke, muške manire, muško držanje, muške želje, muške glasove, muški šarm. Uzbuđena je svim time, ushićena time. Tako uzbuđena i ushićena, ona želi da bude vezana onim što je izvan nje, želi svako zadovoljstvo i sreću što nastaju zasnovani na toj vezi. Naslađujući se, uhvaćena u svoju ženskost, žena se upušta u vezu sa muškarcima. Na taj način žena ne prevazilazi svoju ženskost.
Muškarac u sebi posmatra svoje muške sposobnosti, svoje muške postupke, svoje muške manire, muško držanje, muške želje, muški glas, muški šarm. Uzbuđen je svim time, ushićen time. Tako uzbuđen i ushićen, on posmatra oko sebe ženske sposobnosti, ženske postupke, ženske manire, žensko držanje, ženske želje, ženske glasove, ženski šarm. Uzbuđen je svim time, ushićen time. Tako uzbuđen i ushićen, on želi da bude vezan onim što je izvan njega, želi svako zadovoljstvo i sreću što nastaju zasnovani na toj vezi. Naslađujući se, uhvaćen u svoju muškost, muškarac se upušta u vezu sa ženama. Na taj način muškarac ne prevazilazi svoju muškost.
A kako je moguće odsustvo veze? Žena u sebi ne posmatra svoje ženske sposobnosti… ženski šarm. Nije uzbuđena svim time, nije ushićena time… ona ne posmatra oko sebe muške sposobnosti… muški šarm. Nije uzbuđena svim time, nije ushićena time… ona ne želi da bude vezana sa onim to je izvan nje, ne želi svako zadovoljstvo i sreću što nastaju zasnovani na toj vezi. Ne naslađujući se, neuhvaćena u svoju ženskost, žena se ne upušta u vezu sa muškarcima. Na taj način žena prevazilazi svoju ženskost.
Muškarac u sebi ne posmatra svoje muške sposobnosti… muški šarm. Nije uzbuđen svim time, nije ushićen time… on ne posmatra oko sebe ženske sposobnosti… ženski šarm. Nije uzbuđen svim time, nije ushićen time… on ne želi da bude vezan za ono što je izvan njega, ne želi svako zadovoljstvo i sreću što nastaju zasnovani na toj vezi. Ne naslađujući se, neuhvaćen u svoju muškost, muškarac se ne uputa u vezu sa ženama. Na taj način muškarac prevazilazi svoju muškost.
Eto to je odsustvo veze. I to je moja poduka o vez i odsustvu veze.”