Anguttara nikāya 4:181-190
Brāhmana vagga
Brahman
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
181. Yodhājīva sutta — Ratnik
Opremljen sa četiri kvaliteta, o monasi, ratnik je dostojan kralja, vredan kralja i računa se desnom rukom svoga kralja. Koja četiri?
Ima slučajeva kada je ratnik vešt da zauzme borbeni položaj, vešt da gađa nadaleko, vešt da gađa brzo i u stanju da proseče i veliku metu. Opremljen sa ova četiri kvaliteta, o monasi, ratnik je dostojan kralja, vredan kralja i računa se desnom rukom svoga kralja.
Na isti način, monah opremljen sa četiri kvaliteta zaslužuje da bude darivan, zaslužuje gostoprimstvo, zaslužuje ponuđenu hranu, zaslužuje poštovanje, predstavlja nenadmašno polje dobročinstava za ovaj svet. Koja četiri?
Ima slučajeva kada je monah vešt da zauzme borbeni položaj, vešt , vešt da gađa brzo i u stanju da proseče i veliku metu. Opremljen sa ova četiri kvaliteta monah zaslužuje da bude darivan, zaslužuje gostoprimstvo, zaslužuje ponuđenu hranu, zaslužuje poštovanje, predstavlja nenadmašno polje dobročinstava za ovaj svet.
A kako je to monah vešt da zauzme borbeni položaj? Ima slučajeva kada je monah ispunjen vrlinom. Živi obuzdan u skladu sa Patimokkhom (Pravilima monaške discipline), savršen u svom ponašanju i delovanju. On sebe vežba, prihvativši pravila vežbanja i uviđajući opasnost i u najmanjoj grešci. Tako je monah vešt da zauzme borbeni položaj.
A kako je to monah vešt da gađa nadaleko? Ima slučajeva kada monah vidi svaki oblik, bilo da je prošli, budući ili sadašnji, unutrašnji ili spoljašnji, upadljiv ili suptilan, prost ili uzvišen, dalek ili blizak — svaki oblik — onakvim kakav on jeste, sa ispravnim uvidom: “To nije moje. To nije moja prava suština. To nisam ja.”
Oni vidi svaki osećaj…
On vidi svaki opažaj…
On vidi svaki izraz volje…
On vidi svaku svest, bilo da je prošla, buduća ili sadašnja, unutrašnja ili spoljašnja, upadljiva ili suptilna, prosta ili uzvišena, daleka ili bliska — svaku svest — onakvim kakav ona jeste, sa ispravnim uvidom: “To nije moje. To nije moja prava suština. To nisam ja.”
Tako je monah vešt da gađa nadaleko.
A kako je to monah vešt da gađa brzo? Ima slučajeva kada monah uviđa, u trenutku dok se događa, “Ovo je patnja”… “Ovo je izvor patnje” … “Ovo je iskorenjivanje patnje” … “Ovo je put koji vodi ka iskorenjivanju patnje”. Tako je monah vešt da gađa brzo.
A kako je to monah u stanju da proseče i veliku metu? Ima slučajeva kada monah proseče put pravo kroz ogromnu masu neznanja. Tako je to monah u stanju da proseče i veliku metu.
Opremljen sa ova četiri kvaliteta monah zaslužuje da bude darivan, zaslužuje gostoprimstvo, zaslužuje ponuđenu hranu, zaslužuje poštovanje, predstavlja nenadmašno polje dobročinstava za ovaj svet.
182. Pāṭibhoga sutta — Jemac [pāli]
“Za četiri stvari, monasi, ne postoji bilo kakav jemac – asketa ili brahman, božanstvo, Māra ili Brahma, niti bilo kod drugi na ovome svetu. Koje četiri?
(1) ‘Ono što je podložno starenju neće ostariti’, za to ne postoji jemac – asketa ili brahman, božanstvo, Māra ili Brahma, niti bilo kod drugi na ovome svetu.
(2) ‘Ono što je podložno bolesti neće oboleti’, za to ne postoji jemac – asketa ili brahman, božanstvo, Māra ili Brahma, niti bilo kod drugi na ovome svetu.
(3) ‘Ono što je podložno smrti neće umreti’, za to ne postoji jemac – asketa ili brahman, božanstvo, Māra ili Brahma, niti bilo kod drugi na ovome svetu.
(4) ‘Prethodno učinjena loša dela, koja prljaju, rezultiraju preporađanjem i nevoljama, dozrevaju u patnji, vode do novog rođenja, starosti i smrti, ona neće doneti svoj plod’, za to ne postoji jemac – asketa ili brahman, božanstvo, Māra ili Brahma, niti bilo kod drugi na ovome svetu.
Za te četiri stvari, monasi, ne postoji bilo kakav jemac – asketa ili brahman, božanstvo, Māra ili Brahma, niti bilo kod drugi na ovome svetu.”
183. Suta sutta — Ono što je čuto [pāli]
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u Bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Tada braman Vassakāra, glavni savetnik kralja Māgadhe, poseti Blaženog i kad je stigao, učtivo ga pozdravi. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i srdačno porazgovarali, sede on sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, braman ovako reče Blaženom:
“Po mome mišljenju, po mome shvatanju, Gotamo, kad god neko govori o nečemu što je čuo rečima: ‘Ovako sam čuo’, u tome nema prekršaja; kad god neko govori o nečemu što je osetio rečima: ‘Ovako sam osetio’, u tome nema prekršaja; kad god neko govori o nečemu što je razumeo rečima: ‘Ovako sam razumeo’, u tome nema prekršaja.”
A Blaženi odgovori: “Ja ne kažem, bramane, da bi o svemu što vidimo trebalo i da govorimo, ali ne kažem ni da o svemu što vidimo ne bi trebalo da govorimo. Ja ne kažem, bramane, da bi o svemu što čujemo trebalo i da govorimo, ali ne kažem ni da o svemu što čujemo ne bi trebalo da govorimo. Ja ne kažem, bramane, da bi o svemu što osetimo [1] trebalo i da govorimo, ali ne kažem ni da o svemu što osetimo ne bi trebalo da govorimo. Ja ne kažem, bramane, da bi o svemu što saznajemo trebalo i da govorimo, ali ne kažem ni da o svemu što saznajemo ne bi trebalo da govorimo.
Kada se, u onome ko govori o nečemu što je video, zbog toga loše osobine uvećavaju, a dobre osobine smanjuju, tada o takvim stvarima ne bi trebalo da govori. Ali kada se, u onome ko govori o nečemu što je video, zbog toga dobre osobine uvećavaju, a loše osobine smanjuju, tada bi o takvim stvarima trebalo da govori.
Kada se, u onome ko govori o nečemu što je čuo, zbog toga loše osobine uvećavaju, a dobre osobine smanjuju, tada o takvim stvarima ne bi trebalo da govori. Ali kada se, u onome ko govori o nečemu što je čuo, zbog toga dobre osobine uvećavaju, a loše osobine smanjuju, tada bi o takvim stvarima trebalo da govori.
Kada se, u onome ko govori o nečemu što je osetio, zbog toga loše osobine uvećavaju, a dobre osobine smanjuju, tada o takvim stvarima ne bi trebalo da govori. Ali kada se, u onome ko govori o nečemu što je osetio, zbog toga dobre osobine uvećavaju, a loše osobine smanjuju, tada bi o takvim stvarima trebalo da govori.
Kada se, u onome ko govori o nečemu što je saznao, zbog toga loše osobine uvećavaju, a dobre osobine smanjuju, tada o takvim stvarima ne bi trebalo da govori. Ali kada se, u onome ko govori o nečemu što je saznao, zbog toga dobre osobine uvećavaju, a loše osobine smanjuju, tada bi o takvim stvarima trebalo da govori.
Tada braman Vassakāra, glavni savetnik kralja Māgadhe, oduševljen i obradovan rečima Blaženog ustade sa svoga sedišta i otide.
Beleška
[1] Ovde se u izvorniku koristi termin muta, što je particip prošli glagola munāti = zna, razume, koji verovatno izvire iz istog glagolskog korena kao i reč mana = um. Tako bi značenje reči muta bilo “saznato, mišljeno”. No komentarska literatura četvorodelnu podelu koju u ovoj i još nekim suttama (na primer, AN IV:24) koristi Buda tumači tako da ona obuhvata svih šest uobičajenih objekata čula. Otuda proizlazi da termin muta zapravo pokriva sve što doživljavamo putem preostala tri čula: ono što omirišemo, okusimo i dodirnemo. Zato sam ga ovde preveo kao “osetiti”. [Natrag]
184. Abhaya sutta — Neustrašivi
Onda braman Đānussoni otide do Blaženog i, stigavši, razmeni učtive pozdrave sa njim. Pošto su razmenili prijateljske pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo reče on Blaženome: “Moje je gledište, moje je mišljenje da ne postoji onaj ko je smrtan, a da se ne plaši i ne užasava smrti.”
[Blaženi reče:] “Bramanu, postoje oni koji su smrtni i koji se plaše i užasavaju smrti. Ali postoje i oni koji se, iako smrtni, ne plaše i ne užasavaju smrti.
A ko je taj čovek koji je smrtan i koji se plaši i užasava smrti? Ima slučajeva da čovek nije napustio strast, želju, naklonost, žeđ, groznicu i žudnju za čulnim zadovoljstvima. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: ‘O ta meni tako draga čulna zadovoljstva biće mi oduzeta i biću od njih razdvojen!’ On tuži, rastrzan je, plače, bije se u grudi i sve je očajniji. To je čovek koji je smrtan i koji se plaši i užasava smrti.
Sem toga, ima slučajeva da čovek nije napustio strast, želju, naklonost, žeđ, groznicu i žudnju za telom. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: ‘O to meni tako drago telo biće mi oduzeto i biću od njega razdvojen!’ On tuži, rastrzan je, plače, bije se u grudi i sve je očajniji. To je, takođe, čovek koji je smrtan i koji se plaši i užasava smrti.
Sem toga, ima slučajeva da čovek nije radio ono što je dobro, nije radio ono što je korisno, nije zaštitio one koji su uplašeni i umesto toga je činio ono što je rđavo, grubo i okrutno. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: ‘Nisam radio ono što je dobro, nisam radio ono što je korisno, nisam zaštitio one koji su uplašeni i umesto toga činio sam ono što je rđavo, grubo i okrutno. Pošto postoji odredište za one koji nisu radili ono što je dobro, nisu radili ono što je korisno, nisu zaštitili one koji su uplašeni i umesto toga činili su ono što je rđavo, grubo i okrutno, to je mesto na koje idem posle smrti.’ On tuži, rastrzan je, plače, bije se u grudi i sve je očajniji. To je, takođe, čovek koji je smrtan i koji se plaši i užasava smrti.
Sem toga, ima slučajeva da je čovek pun sumnji i zbunjen, nije došao do čvrstog uverenja u pogledu istinske Dhamme. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: ‘Kako sam pun sumnji i zbunjen! Nisam došao do čvrstog uverenja u pogledu istinske Dhamme!’ On tuži, rastrzan je, plače, bije se u grudi i sve je očajniji. To je, takođe, čovek koji je smrtan i koji se plaši i užasava smrti.
To su, bramanu. četiri vrste ljudi koji su smrtni i koje se plaše i užasavaju smrti.
A ko je čovek koji se, iako smrtan, ne plaši i ne užasava smrti?
Ima slučajeva da je čovek napustio strast, želju, naklonost, žeđ, groznicu i žudnju za čulnim zadovoljstvima. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: ‘O ta meni tako draga čulna zadovoljstva biće mi oduzeta i biću od njih razdvojen!’ On ne tuži, nije rastrzan, ne plače, ne bije se u grudi, niti je sve očajniji. To je čovek koji se, iako smrtan, ne plaši i ne užasava smrti.
Sem toga, ima slučajeva da je čovek napustio strast, želju, naklonost, žeđ, groznicu i žudnju za telom. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: ‘O to meni tako drago telo biće mi oduzeto i biću od njega razdvojen!’ On ne tuži, nije rastrzan, ne plače, ne bije se u grudi, niti je sve očajniji. To je, takođe, čovek koji se, iako smrtan, ne plaši i ne užasava smrti.
Sem toga, ima slučajeva da je čovek radio ono što je dobro, radio ono što je korisno, zaštitio one koji su uplašeni i umesto toga nije činio ono što je rđavo, grubo i okrutno. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: ‘Radio sam ono što je dobro, radio sam ono što je korisno, zaštitio sam one koji su uplašeni i nisam umesto toga činio ono što je rđavo, grubo i okrutno. Pošto postoji odredište za one koji su radili ono što je dobro, ono što je korisno, koji su zaštitili one koji su uplašeni i nisu umesto toga činili ono što je rđavo, grubo i okrutno, to je mesto na koje idem posle smrti.’ On ne tuži, nije rastrzan, ne plače, ne bije se u grudi, niti je sve očajniji. To je, takođe, čovek koji se, iako smrtan, ne plaši i ne užasava smrti.
Sem toga, ima slučajeva da čovek nije pun sumnji, niti zbunjen, došao je do čvrstog uverenja u pogledu istinske Dhamme. Onda ga zadesi ozbiljna bolest. I kad ga zadesi ozbiljna bolest, u njemu se javi misao: ‘Nisam pun sumnji, niti zbunjen! Došao sam do čvrstog uverenja u pogledu istinske Dhamme!’ On ne tuži, nije rastrzan, ne plače, ne bije se u grudi, niti je sve očajniji. To je, takođe, čovek koji se, iako smrtan, ne plaši i ne užasava smrti.
To su, bramanu, četiri vrste ljudi koje se, iako smrtni, ne plaše i ne užasavaju smrti.
[Kada ovo bi izrečeno, braman Đānusoni reče Blaženome:] “”Izvanredno, učitelju Gotamo! Izvanredno! Kao kada bi neko ispravio nešto što je dotle stajalo naglavce ili otkrio skriveno ili pokazao put zalutalome ili uneo svetiljku u tamu tako da oni koji imaju oči mogu da vide, isto tako je učitelj Gotama objasnio istinu na više načina. Zato uzimam utočište u njemu, Dhammi i monaškoj zajednici. Neka me učitelj Gotama prihvati kao svog sledbenika koji, od danas pa do kraja života, pronađe svoje utočište!”
Videti takođe: Iti 30; Iti 31.
187. Vassakāra sutta — Brahman Vassakāra [pāli]
Jednom prilikom je Blaženi boravio kraj Rāđagahe, u bambusovom gaju, na mestu gde se hrane veverice. Onda braman Vassakāra, glavni savetnik kralja Rāđagahe, otide do Blaženog, učtivo se sa njim pozdravi, sede sa strane, pa reče:
“Poštovani Gotama, da li bi loš čovek mogao da prepozna drugog lošeg čoveka: ‘Ova osoba je loš čovek’?”
“Brahmane, nemoguće je, ne može se dogoditi, da loš čovek prepozna drugog lošeg čoveka: ‘Ova osoba je loš čovek’.”
“Ali, poštovani Gotama, da li bi loš čovek mogao da prepozna dobrog čoveka: ‘Ova osoba je dobar čovek’?”
“Brahmane, i to je nemoguće, ne može se dogoditi, da loš čovek prepozna dobrog čoveka: ‘Ova osoba je dobar čovek’.”
“Poštovani Gotama, da li bi dobar čovek mogao da prepozna drugog dobrog čoveka: ‘Ova osoba je dobar čovek’?”
“Brahmane, ta mogućnost postoji, da dobar čovek prepozna drugog dobrog čoveka: ‘Ova osoba je dobar čovek’.”
“Ali, poštovani Gotama, da li bi dobar čovek mogao da prepozna lošeg čoveka: ‘Ova osoba je loš čovek’?”
“Brahmane, ta mogućnost takođe postoji, da dobar čovek prepozna lošeg čoveka: ‘Ova osoba je loš čovek’.”