Anguttara nikāya X.93
Ditthi sutta
Uverenja
Prevod Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako sam čuo. Jednom je prilikom Blaženi boravio kraj Sāvatthija, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapindika. Tada domaćin Anāthapindika rano napusti Sāvatthi da bi se susreo sa Blaženim, ali mu se onda javi sledeća misao: "Sada nije pravo vreme da vidim Blaženog, jer on je u osami. I to nije vreme za posetu monasima koji razvijaju svoj um [u meditaciji] kad su u osami. Šta ako bih posetio park u kojem su askete drugih uverenja?" Tada se on zaputi ka parku u kojem su bile askete drugih uverenja.
A tom prilikom su se askete drugih uverenja sakupile i sedele jedni naspram drugih, raspravljali o raznim nevažnim temama, pravili veliku buku i huku. Još izdaleka ugledaše domaćina Anāthapindiku kako dolazi i videvši ga počeše da ućutkuju jedan drugog: "Tihi budite, prijatelji. Ne pravite galamu. Evo ide domaćin Anāthapindika, sledbenik askete Gotame. On je jedan od sledbenika askete Gotame, odeven u belo, koji živi u Sāvatthiju. Ti ljudi vole tišinu, izvežbani su za tišinu i govore pohvale tišini. Možda će, ako našu grupu zatekne u tišini, pomisliti da postane naš sledbenik." I tako askete utihnuše.
Tada domaćin Anāthapindika stiže do mesta gde su boravile askete drugih uverenja. Stigavši, pozdavi ih učtivo. I pošto razmeniše srdačne pozdrave i učtivosti, sede on sa strane. Dok je tako sedeo sa strane, askete mu se obratiše: "Reci nam, domaćine, koja uverenja zastupa asketa Gotama."
"Poštovana gospodo, ja ne znam do kraja koja su uverenja askete Gotame."
"Pa dobro, znači ti ne znaš koja uverenja zastupa asketa Gotama. Reci nam onda koja uverenja zastupaju monasi."
"Ja čak ne znam sasvim ni koja uverenja zastupaju monasi."
"Znači ti ne znaš koja uverenja zastupa asketa Gotama, a ni koja uverenja zastupaju monasi. Reci nam onda koja su tvoja uverenja."
"Ne bi mi bilo teško da izložim koja su moja uverenja. Ali neka prvo svaki od vas poštovanih redom izloži svoje uverenje i onda mi neće biti teško da izložim koja su moja uverenja."
Kad to bi rečeno, jedan od asketa reče domaćinu Anāthapindiki: "Ovaj svet je večan. Samo je to istina, sve drugo je bezvredno. To je moje uverenje."
Drugi asketa reče Anāthapindiki: "Ovaj svet nije večan. Samo je to istina, sve drugo je bezvredno. To je moje uverenje."
Neki drugi asketa reče: "Ovaj svet je konačan…" … "Ovaj svet je beskonačan…" … "Duša i telo su jedno isto…" … "Duša je jedna stvar, a telo je druga…" … "Posle smrti Tathāgata postoji…" … "Posle smrti Tathāgata ne postoji…" … "Posle smrti Tathāgata i postoji i ne postoji…" … "Posle smrti Tathāgata niti postoji niti ne postoji. Samo je to istina, sve drugo je bezvredno. To je moje uverenje."
Kad to bi rečeno domaćin Anāthapindika reče asketama: "Što se tiče poštovanoga koji reče: 'Ovaj svet je večan. Samo je to istina, sve drugo je bezvredno. To je moje uverenje', to uverenje nastaje iz njegove neodgovarajuće pažnje ili zato što se oslanja na reči nekog drugog. Dakle, takvo je uverenje rođeno, stvoreno, izraz je volje ili nastalo u zavisnosti od nečega drugog. I što god je rođeno, stvoreno, izraz je volje ili nastalo u zavisnosti od nečega drugog, to je prolazno. Sve što je prolazno jeste patnja. Tako ovaj plemeniti sledi nešto što je patnja, potčinjava se nečemu što je patnja." (Slično i za ostale stavove.)
Kada ovo bi izrečeno, askete rekoše domaćinu Anāthapindiki: "Svako od nas ti je redom izložio svoje uverenje. A sada ti nama reci svoje uverenje."
"Što god je rođeno, stvoreno, izraz je volje ili nastalo u zavisnosti od nečega drugog, to je prolazno. Sve što je prolazno jeste patnja. Sve što jeste patnja nije deo mene, nije ono što ja jesam, nije moje sopstvo. Takvo je moje uverenje."
"Dakle, domaćine, što god je rođeno, stvoreno, izraz je volje ili nastalo u zavisnosti od nečega drugog, to je prolazno. Sve što je prolazno jeste patnja. Ti tako slediš upravo tu patnju, potčinjavaš se nečemu što je patnja."
"Poštovani, što god je rođeno, stvoreno, izraz je volje ili nastalo u zavisnosti od nečega drugog, to je prolazno. Sve što je prolazno jeste patnja. Sve što jeste patnja nije deo mene, nije ono što ja jesam, nije moje sopstvo. Dobro sagledavši to kroz ispravan uvid onakvo kakvo je sada, ja takođe uviđam izlaz iz toga kakvo je sada."
Kad to bi izrečeno, askete utihnuše, zbunjeni, klonuli, pognutih glava, zabrinuti, zanemeli. A domaćin Anāthapindika, primetivši da su askete utihnuli, zbunjeni, klonuli, pognutih glava, zabrinuti, zanemeli, ustade i otide do meste na kojem je boravio Blaženi. Stigavši, poklonivši se Blaženom, sede sa strane. Dok je tako sedeo, ispriča on Blaženome čitav svoj razgovor sa asketama.
[Blaženi reče:] Dobro učinjeno, domaćine,. Dobro učinjeno. Tako bi trebalo s vremena na vreme u raspravi pobeđivati te neznalice u pogledu Dhamme." Tada on uputi, obodri, podstaknu i ohrabri domaćina Anāthapindiku govorom o Dhammi. I pošto domaćin Anāthapindika bi upućen, obodren, podstaknut i ohrabren govorom o Dhammi, ustade on sa svoga mesta i, poklonivši se Blaženome, zaputi se kući obišavši Blaženog sa svoje desne strane. Nedugo zatim, obrati se Blaženi monasima: "Monasi, čak i onaj monah koji je duboko pronikao u Dhammu u ovom učenju i disciplini dobro bi učinio ako bi s vremena na vreme u raspravi pobedio upravo onako kako je domaćin Anāthapindika to učinio."
Videti takođe: AN X:96; Sn IV:12