Itivuttaka 1-27
Grupa jedinica
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, jednu stvar napustite i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika. [1] Koju to? Pohlepa je ta jedna stvar. Napustite pohlepu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Pohlepom obuzeta, bića stižu na loše odredište. [2]
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
[1] Ne-povratnik (anāgāmi) jeste treći stupanj probuđenja, viši od ulaska u toj i jednom-povratnika, a niži od arahanta. Onaj ko ga je dostigao ovaj stupanj, iskorenio je okov žudnje i odbojnosti, tako da će se preporoditi u jednom od pet nebeskih svetova nazvanih čista boravišta (suddhāvāsa) i tamo će dostići konačno probuđenje. Komentar kaže da pohlepa (lobha) ovde ima uže značenje žudnje za čulnim zadovoljstvima (kāmarāga). Okov žudnje za večnim postojanjem iskorenjuje tek arahant.
[2] Ovo se odnosi na tri sveta koja su niža od ljudskog: paklovi, svet životinja i svet gladnih duhova (peta).
2. Dosa sutta – Mržnja
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, jednu stvar napustite i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika. Koju to? Mržnja [1] je ta jedna stvar. Napustite mržnju i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Mržnjom obuzeta, bića stižu na loše odredište.
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
[1] Nasuprot pohlepi, mržnja (dosa) biva elimisana tek na putu ne-povratnika. Prema komentaru, među korisnim kvalitetima pomenutim u narednim govorima, mržnja i prezir su do kraja iskorenjeni tek na putu ne-povratnika, a obmanutost i sujeta tek na putu arahanta.
3. Moha sutta – Obmanutost
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, jednu stvar napustite i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika. Koju to? Obmanutost je ta jedna stvar. Napustite je i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Obmanom obuzeta, bića stižu na loše odredište.
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
4. Kodha sutta – Bes
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, jednu stvar napustite i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika. Koju to? Bes je ta jedna stvar. Napustite je i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Besom obuzeta, bića stižu na loše odredište.
Potpuno ga razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju ga.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
5. Makkha sutta – Prezir
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, jednu stvar napustite i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika. Koju to? Prezir je ta jedna stvar. Napustite je i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Prezirom obuzeta, bića stižu na loše odredište.
Potpuno ga razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju ga.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
6. Māna sutta – Sujeta
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, jednu stvar napustite i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika. Koju to? Sujeta je ta jedna stvar. Napustite je i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Sujetom obuzeta, bića na loše odredište stižu.
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
7. Sabbapariññā sutta – Potpuno razumevanje svega
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja svega, [1] bez potpunog hlađenja strasti prema tome i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje svega, u kome su strasti prema svemu ohlađene i napustio ga je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Znajući sve sa svih strana,
u svemu užitak ne nalazi:
taj je, jasno shvativši sve,
svakoj patnji umakao.
To su reči Blaženog koje sam čula.
[1] Prema komentaru, “sve” se odnosi na sakāyadhammā: elemente bića, to jest pet sastojaka podložnih vezivanju (upādānakkhandha) – materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest. Oni čine “sve” ili totalitet našeg iskustva. Komentar objašnjava “direktno znanje” (abhiññā) kao znanje o stvarima koje nije iskrivljeno, već jasno vidi njihove osnovne karakteristike. “Potpuno razumevanje” (pariññā) objašnjava se kao razumevanje uslovljenih stvari kao prolaznih, nezadovoljavajućih i ne pod našom kontrolom, što kulminira napuštanjem vezivanja.
8. Mānapariññā sutta – Potpuno razumevanje sujete
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja sujete, bez potpunog hlađenja strasti prema njoj i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje sujete, u kome su strasti prema njoj ohlađene i napustio ju je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Ljudi su obuzeti sujetom. Sputani sujetom se ushićuju bivanjem.
Ne razumevajući do kraja sujetu, uvek se iznova rađaju. [5]
Al’ oni koji sujetu napuste, njenim razaranjem oslobođeni bivaju;
takvi, raskinuvši okov sujete, svakoj patnji umakli su.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
[5] Nove egzistencije (punabhava). Videti Ud 3:10. Bhava: bivanje, nastajanje ili egzistencija samo je jedan od faktora u formuli uslovljenog nastanka (paṭićća-samuppāda). Biće nastaje iz vezivanja i vodi ka rođenju, patnji i smrti.
9. Lobhapariññā sutta – Potpuno razumevanje pohlepe
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja pohlepe, bez potpunog hlađenja strasti prema njoj i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje pohlepe, u kome su strasti prema njoj ohlađene i napustio ju je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Pohlepom obuzeta, bića na loše odredište stižu.
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
10. Dosapariññā sutta – Potpuno razumevanje mržnje
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja mržnje, bez potpunog hlađenja strasti prema njoj i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje mržnje, u kome su strasti prema njoj ohlađene i napustio ju je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Mržnjom obuzeta, bića na loše odredište stižu.
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
11. Mohapariññā sutta – Potpuno razumevanje obmanutosti
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja obmane, bez potpunog hlađenja strasti prema njoj i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje obmane, u kome su strasti prema njoj ohlađene i napustio ju je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Obmanom obuzeta, bića na loše odredište stižu.
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
12. Kodhapariññā sutta – Potpuno razumevanje besa
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja besa, bez potpunog hlađenja strasti prema njemu i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje besa, u kome su strasti prema njemu ohlađene i napustio ga je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Besom obuzeta, bića na loše odredište stižu.
Potpuno ga razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju ga.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
13. Ṃakkhapariññā sutta – Potpuno razumevanje prezira
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja prezira, bez potpunog hlađenja strasti prema njemu i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje prezira, u kome su strasti prema njemu ohlađene i napustio ga je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Prezirom obuzeta, bića na loše odredište stižu.
Potpuno ga razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju ga.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
14. Aviđđānīvarana sutta – Neznanje kao prepreka
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, ne vidim nijednu drugu prepreku sputani kojom ljudi tako dugo putuju u krugu preporađanja kao kao što je to neznanje. [1] Sputani neznanjem, ljudi tako dugo putuju u krugu preporađanja.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Nijedna druga stvar ne zarobi ljude tako da bez prekida
tumaraju dan i noć, kao kada su obmanom ophrvani.
Ali oni koji, iz obmane izašavši, probiju gusti mrak,
ne tumaraju više. Klica patnje u njima iščupana je.
To su reči Blaženog koje sam čula.
[1] Neznanje (aviđđā) – sinonim sa obmanutošću (moha) – o patnji, njenim pravim uzrocima, prestanku i plemenitom osmostrukom putu koji vodi do prestanka patnje. Krug preporađanja (saṁsāra) je večno lutanje od jednog do drugog rođenja, koje nema ni početak ni kraj, sve dok ne postanemo probuđeni.
15. Taṇhāsaṃyođana sutta – Žudnja kao okov
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, ne vidim nijedan drugi okov okovani kojim ljudi tako dugo putuju u krugu preporađanja kao kao što je to žudnja. Okovani žudnjom, ljudi tako dugo putuju u krugu preporađanja.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Združen sa žudnjom, čovek dugo putuje krugom preporađanja.
Kada je u takvom ili sličnom stanju, za njega izlaza nema.
Razumevši tu opasnost, da žudnja porađa patnju,
bez žudnje, vezanosti oslobođen, sabran monah putem hodi.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
16. Paṭhamasekha sutta – Učenik (1)
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, ne vidim nijedno drugi unutrašnji faktor kao što je to temeljno razmatranje, [1] koje monahu donosi toliko dobrobiti u njegovom vežbanju, monahu koji još nije dostigao cilj, već je i dalje na putu ka krajnjoj sigurnosti od okova. [2] Monah koji temeljno razmatra stvari, napušta ono što je štetno i razvija ono što je korisno.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
“Temeljno razmatranje kao kvalitet monaha koji vežba:
ništa drugo ne doprinosi toliko dostizanju najvišeg cilja.
Monah, temeljan u svom nastojanju, na kraj patnje stiže.”
To su reči Blaženog koje sam čula.
[1] Aṅga znači ud ili sastavni deo. Otuda, ovde i u narednom govoru, ključni faktor ili uslov za oslobođenje od patnje. Temeljno razmatranje (yoniso manasikāra) znači posvetiti nepodeljenu pažnju nekoj stvari ili situaciji na način koji je koristan za praktikovanje puta. Komentari pominju gledanje na tu stvar kao na prolaznu, nezadovoljavajuću, ne pod našom kontrolom i kao neprivlačnu, umesto obrnuto, kao i izbegavanje besplodnih spekulacija o njoj.
[2] Učenik (sekha) jeste plemeniti sledbenik koji još uvek nije postao arahant, ali vežba kako bi dostigao taj cilj. Sa druge strane, arahant ili plemeniti se zove asekha: onaj ko više nema šta da uči, ko je završio vežbanje. Krajnja sigurnost od okova (anuttara yogakkhema) znači oslobađanje od četiri okova (yogā): žusnje za čulnim zadovoljstvima, žudnje za večnim postojanjem, vezanost za gledišta i neznanje.
17. Dutiyasekha sutta – Učenik (2)
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, ne vidim nijedan drugi spoljašnji uticaj kao što je to dobro prijateljstvo, koji monahu donosi toliko dobrobiti u njegovom vežbanju, monahu koji još nije dostigao cilj, već je i dalje na putu ka krajnjoj sigurnosti od okova. [1] Monah koji ima dobrog prijatelja, napušta ono što je štetno i razvija ono što je korisno.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
Sa dobrim prijateljem, monah je krotak, pun poštovanjem,
čini ono što mu prijatelj svetuje, jasno razume, promišljen,
tako se malo-pomalo može približiti zbacivanju svih okova. [2]
To su reči Blaženog koje sam čula.
[1] U Visuddhimaggi, pogl. III dobar prijatelj (kalyāṇamitta) jeste učitelj, onaj ko nam odredi objekat meditacije. U SN 3:18 se kaže da nas dobro prijateljstvo ohrabruje da negujemo i razvijamo plemeniti osmostruki put. U istom govoru, Buda kaže: “Ānanda, imajući mene za dobrog prijatelja, bića koja su podložna rođenju bivaju oslobođena od rođenja, bića koja su podložna starosti bivaju oslobođena od starosti, bića koja su podložna bolesti… smrti… tuzi… naricanju… patnji… jadu… očaju, bivaju oslobođena od očajanja.”
[2] Okova (saṃyođana) ima deset: verovatnje u trajno sopstvo, sumnja, vezivanje za pravila i rituale, žudnja za čulnim zadovoljstvima, zlovolja, žudnja za oblicima, žudnja za bezobličnim, prezir, nemir i neznanje. Onaj ko je ušao u tok je raskinuo prva tri, a jednom-povratnik je oslabio četvrti i peti. Ne-povratnik je uklonio prvih pet okova, a arahant je raskinuo svih deset.
18. Saṅghabheda sutta – Razdor u monaškoj zajednici
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Jedna stvar, kada nastane u ovom svetu, nastane na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na štetu, nesreću i patnju mnogih bića, ljudskih i božanskih. A koja? Razdor u monaškoj zajednici. [1] Kada se zajednica podeli, nastaju međusobne svađe, vređanje, udruživanje jednih protiv drugih, udaljavanje jednih od drugih. Tada oni sa malo poverenja u učenje potpuno gube poverenje, dok neki od onih koji su puni poverenja menjaju mišljenje.” [2]
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
Na čitav eon lišavanja, paklova, osuđen je ko izazove rascep u sanghi.
Uživajući u deljenju, nerazborit, sigurnosti od okova biva lišen.
Razdelivši sanghu na grupe, kuva se on čitav eon u paklu. [3]
To su reči Blaženog koje sam čula.
[1] Komentar govori o razdoru u sanghi koji je izazvao Devadatta, Budin rođak. U vezi sa Devadattom, videti govor broj 40. Svesno izazvati razdor u sanghi vodi do preporađanja u jednom od paklova i boravak tamo tokom čitavog eona.
[2] Oni obični ljudi čije poverenje još nije razvijeno, oni koji su pokazali interes za Budino učenje, ali mu se još uvek nisu sasvim posvetili.
[3] Kappa, eon ili svetski ciklus, u budističkoj kosmologiji predstavlja ogroman vremenski period, tokom kojeg se naš univerzum širi i potom skuplja. Ovakvi ciklusi se nadovezuju jedan na drugi beskonačno.
19. Saṅghasāmaggi sutta – Jedinstvo monaške zajednice
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
Jedna stvar, kada nastane u ovom svetu, nastane na korist mnogih, na sreću mnogih, na korist, dobrobit i sreću mnogih bića, ljudskih i božanskih. A koja? Jedinstvo monaške zajednice. [1] Kada je zajednica jedinstvena, nema međusobnih svađa, nema vređanja, ni udruživanja jednih protiv drugih, nema udaljavanja jednih od drugih. Tada oni sa malo poverenja u učenje stiču veće poverenje, dok kod onih koji imaju poverenje, ono postaje još čvršće.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
Sreća je jedinstvo u sanghi i srećan je ko doprinosi tome.
Uživajući u skladu, razborit, nije lišen prilike da okove zbaci. [2]
Unevši jedinstvo u sanghu, uživa on čitav eon na nebesima.
To su reči Blaženog koje sam čula.
[1] Komentar govori o razdoru u sanghi koji je izazvao Devadatta, Budin rođak. U vezi sa Devadattom, videti govor broj 40. Svesno izazvati razdor u sanghi vodi do preporađanja u jednom od paklova i boravk tamo tokom čitavog eona.
[2] Još uvek ima priliku da dosegne sigurnost od četiri okova i tako postane arahant. Videti fusnotu gore.
20. Paduṭṭhaćitta sutta – Iskvaren um
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, ima slučajeva kada je nekoj osobi um iskvaren. Obuhvativši takav um svojim umom, zaključujem: ‘Ukoliko bi ova osoba u ovom trenutku umrla, završila bi u paklu, baš kao da je neko tamo odnese i ostavi.’ A zašto? Zato što je njezin um iskvaren. Zbog iskvarenog uma, ima slučajeva kada se bića — posle sloma tela, posle smrti — preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
Videvši slučaj osobe iskvarenog uma,
Probuđeni ga objasni prisustnim monasima.
Ako bi ta osoba umrla u tom trenutku,
zbog iskvarenog uma preporodila bi se u paklu,
baš kao kad bi je neko poneo i ostavio tamo.
Iskvarenost uma uzrok je da bića na loše odredište odlaze.
To su reči Blaženog koje sam čula.
21. Pasannacitta sutta – Predan um
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, ima slučajeva kada je nekoj osobi um predan. [1] Obuhvativši takav um svojim umom, zaključujem: ‘Ukoliko bi ova osoba u ovom trenutku umrla, ona bi se našla na nebu, baš kao da je neko tamo odnese i ostavi.’ A zašto? Zato što je njezin um predan. Zbog predanog uma, ima slučajeva kada se bića — posle sloma tela, posle smrti — preporađaju u nebeskom svetu.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
Videvši slučaj osobe predanoga uma,
Probuđeni ga objasni prisustnim monasima.
Ako bi ta osoba umrla u tom trenutku,
zbog svog predanog uma, preporodila bi se na nebu,
baš kao kad bi je neko poneo i ostavio tamo.
Predanost uma uzrok je da bića na dobro odredište odlaze.
To su reči Blaženog koje sam čula.
[1] Pasannaćitta: jasan, blistav, pročišćen, predan um. Prema komentaru, ova složenica znači imati poverenje u trostruki dragulj, kao i u zakon kamme, da voljni postupci donose svoje plodove.
22. Metta sutta – Prijateljska ljubav
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, ne ustručavajte se da činite dobra dela. Njihovi plodovi su samo drugo ime za sreću, za ono što je poželjno, užitak, drago i prijatno. Ja to dobro znam, [1] jer sam dugo plodove svojih dela doživljavao kao poželjne, kao užitak, drage i prijatne. Razvijajući u umu prijateljsku ljubav [2] tokom sedam godina, potom se sedam eona skupljanja i širenja ovoga sveta nisam vraćao u njega. Tokom skupljanja, išao sam u područje neprekidnog sjaja. [3] Tokom širenja preporađao sam se u praznom Brahminom boravištu. Tamo sam bio veliki Brahma, nenadmašni pobednik, svevideći i svemoćan. Takođe sam trideset šest puta bio Sakka, gospodar bogova. Više stotina puta bio sam kralj, pravedni vladar što pokreće točak Zakona, pravedni kralj Dhamme, osvajač sve četiri strane sveta, što potpuno gospodari unutrašnjošću, opremljen sa sedam blaga [4] – a da ne govorim koliko puta sam bio lokalni kralj. I tako mi se ova misao javila: ‘Kojeg mog postupka je sve ovo plod, kojeg postupka rezultat, pa sada posedujem tako ogromnu snagu i moć?’ Zatim ovako pomislih: ‘Ovo je plod [tri vrste] mojih postupaka, rezultat tri vrste postupaka: velikodušnosti, samousavršavanja i umerenosti’. Zato sada posedujem tako ogromnu snagu i moć.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
Vežbati sebe treba u hvale vrednim delima,
što dugotrajno blaženstvo donose –
negovati darežljivost, život u miru
i um ispunjen ljubavlju.
Razvijajući te tri stvari koje sreću donose,
mudrac se preporađa u svetu nepomućenog blaženstva.
To su reči Blaženog koje sam čula.
[1] Zahvaljujući sećanju na prethodne živote.
[2] Prijateljska ljubav (mettā) prvo je od četiri “uzvišena boravišta” (brahmavihāra) ili neograničena stanja ljubavi, saosećanja, radosti zbog sreće drugih i spokojstva.
[3] Područje neprekidnog sjaja (ābhassara) ne biva uništeno na kraju eona, kad se čitav kosmos ponovo vrati u jednu tačku. Kada započne novi ciklus širenja kosmosa, odatle dolaze bića koja ga nastane. Prvi koji se rodi je veliki Brahma, visoko pozicionirano božanstvo u okviru budističke kosmologije.
[4] Pravedni kralj je svetovni pandan Budin. Tih sedam blaga su simboli kraljevske moći i dostojanstva: božanski točak, savršeni dragulj, slon-predvodnik, čistokrvni konj, privržena žena, savesni čuvar trezora i mudri savetnik.
23. Ubhayattha sutta – Dve dobrobiti
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, ako se jedna stvar neguje i često čini, čini nam obe vrste dobra dostižnim: dobrobit u ovom životu i dobrobit u onima koji dolaze. Koja je to jedna stvar? Prilježnost u dobrim delima. Ta jedna stvar, ako se neguje i često čini, čini nam obe vrste dobra dostižnim: dobrobit u ovom životu i dobrobit u životima koji dolaze.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
Mudri savetuju marljivost u činjenju dobrih dela.
Mudrac koji je takav, osigurava sebi dve vrste dobra:
dobro vidljivo već u ovome životu i dobro u životu što tek sledi.
Ko tako dobrim tako sebe obezbedi, njega mudracem nazivaju.
To su reči Blaženog koje sam čula.
24. Aṭṭhipuñđa sutta – Hrpa kostiju
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Jedna osoba koja luta i preporađa se čitav eon, ostavila bi za sobom čitavu gomilu kostura, masu kostiju, hrpu kostiju visoku poput ove Vepula planine, ako bi ih samo neko sakupio na gomilu i ta gomila ostala nerazorena.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
Skup kostiju samo jedne osobe
tokom jednog eona
činio bi hrpu ravnu planini,
tako reče veliki mudrac.Objavio je da bi bila poput
velike Vepula planine
severno od Lešinareve hridi,
kraj Giribbađe, u zemlji Māgadhi.Ali kada takva osoba uvidi
s pravim razumevanjem
četiri plemenite istine —
patnju, stvaranje patnje,
nadilaženje patnje i plemeniti osmostruki put,
tu stazu što vodi smirenju od patnje —takav, preporodivši se još najviše sedam puta,
na kraj čitave te patnje stiže,
tako što raskine sve okove.
To su reči Blaženog koje sam čula.
25. Musāvāda sutta – Laž
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Za onoga ko zgreši u jednoj stvari, kažem vam, ne postoji loše delo koje neće učiniti. A koja je to jedna stvar? To je, monasi, mišljena laž.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
Ko zgreši u jednog stvari,
onaj što laži izgovara
ne mareći za svet koji dolazi posle:
ne postoji loše delo koje ne može učiniti.
To su reči Blaženog koje sam čula.
26. Dāna sutta – Darivanje
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, kada bi druga bića znala, kao što ja znam, rezultat davanja i deljenja sa drugim, ona ne bi jela, a da ne daju, niti bi sebičnost obuzela njihove umove i tu ostala. Čak i da im je to poslednji zalogaj, poslednji komad, ne bi jela, a da ne dele, ako bi bilo nekog da primi njihov dar. Ali pošto bića ne znaju, kao što ja znam, rezultat davanja i deljenja sa drugim, ona jedu, a da ne dele. Sebičnost im obuzme umove i tu ostane.”
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
Kada bi samo bića znala – reče veliki mudrac –
koliko veliki plod donosi deljenje sa drugima,
tada bi iz uma prljavštinu pohlepe uklonili
i u pravi čas s radošću darivali plemenite,
što svaki dar u blagoslov pretvaraju.Dajući obilje hrane kao ponudu
onima koji su te ponude najvredniji,
mnogi darovatelji kada sa ovoga sveta odu,
pravo na nebo odlaze.Obrevši se tamo na nebu,
uživaju preplavljeni čulnim užicima.
I tako sebičnosti lišeni baštine
plodove svoje velikodušnosti.
To su reči Blaženog koje sam čula.
27. Mettābhāvana sutta – Prijateljska ljubav
Ovako reče Blaženi, reče Plemeniti, a ja sam čula:
“Monasi, koji god da su načini sticanja dobrobiti, ne vrede ni šesnaestinu koliko oslobađanje uma zahvaljujući prijateljskoj ljubavi. Oslobađanje uma prijateljskom ljubavlju ih sve nadmašuje, te sija, zrači i blista. Baš kao što svetlost svih zvezda nije ravna ni jednoj šesnaestini svetlosti meseca, već ih mesec sve nadmašuje, te sija, zrači i blista, isto tako koji god da su načini sticanja dobrobiti, ne vrede ni šesnaestinu koliko oslobađanje uma zahvaljujući prijateljskoj ljubavi. Oslobađanje uma prijateljskom ljubavlju ih sve nadmašuje, te sija, zrači i blista.
Baš kao što u poslednjem mesecu monsuna, u jesen, kad je nebo čisto i bez oblaka, sunce, penjući se po nebu, osvaja svemir uronjen u tamu, sija, zrači i blista, isto tako, koji god da su načini sticanja dobrobiti, ne vrede ni šesnaestinu koliko oslobađanje uma zahvaljujući prijateljskoj ljubavi. Oslobađanje uma prijateljskom ljubavlju ih sve nadmašuje, te sija, zrači i blista.
Baš kao što u mraku, pred svitanje, jutarnja zvezda sija, zrači i blista, isto tako koji god da su načini sticanja dobrobiti, ne vrede ni šesnaestinu koliko oslobađanje uma zahvaljujući prijateljskoj ljubavi. Oslobađanje uma prijateljskom ljubavlju ih sve nadmašuje, te sija, zrači i blista.
Tako reče Blaženi. A potom i ovo bi izgovoreno:
Onome ko sabran razvija ljubav bezgraničnu,
ko ugleda kraj vezivanju, okovi bivaju sve tanji.
Ako čistoga uma prijateljsku ljubav oseća
makar i za samo jedno biće, time sve bolji postaje.
A plemeniti uma punog saosećanja za sva bića,
utoliko više zasluga stiču.Kraljevi-mudraci osvojiše mnogoljudnu zemlju,
te sad tu sad tamo žrtvene obrede izvode:
žrtvovanje konja, žrtvovanje ljudi,
rituale sa vodom, rituale sa soma pićem,
i druge “neograničene” ceremonije.8
Ali sve to nije vredno ni jednu šesnaestinu
dobro razvijenog uma ispunjenog ljubavlju,
baš kao što ni sjaj svih sazvežđa ne vredi
ni jednu šesnaestinu Mesečeve svetlosti.Onaj ko niti ubija, niti navodi druge da ubijaju,
koji niti osvaja, niti nagovara druge da osvajaju,
negujući prijateljsku ljubav za sva bića,
nema ni trunke neprijateljstva zaista ni prema kome.
To su reči Blaženog koje sam čula.