Theravāda budistička zajednica u Srbiji

Itivuttaka 1-27

Grupa jedinica

Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme


1. Lobha sutta – Pohlepa

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, jednu stvar napustite i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika. [1] Koju to? Pohlepa je ta jedna stvar. Napustite pohlepu i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika.”

Onda još i ovo dodade:

“Pohlepom obuzeta, bića stižu na loše odredište. [2]
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.

[1] Ne-povratnik (anāgāmi) jeste treći stupanj probuđenja, viši od ulaska u toj i jednom-povratnika, a niži od arahanta. Onaj ko ga je dostigao ovaj stupanj, iskorenio je okov žudnje i odbojnosti, tako da će se preporoditi u jednom od pet nebeskih svetova nazvanih čista boravišta (suddhāvāsa) i tamo će dostići konačno probuđenje. Komentar kaže da pohlepa (lobha) ovde ima uže značenje žudnje za čulnim zadovoljstvima (kāmarāga). Okov žudnje za večnim postojanjem iskorenjuje tek arahant.

[2] Ovo se odnosi na tri sveta koja su niža od ljudskog: paklovi, svet životinja i svet gladnih duhova (peta).


2. Dosa sutta – Mržnja

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, jednu stvar napustite i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika. Koju to? Mržnja [1] je ta jedna stvar. Napustite mržnju i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika.”

Onda još i ovo dodade:

“Mržnjom obuzeta, bića stižu na loše odredište.
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.

[1] Nasuprot pohlepi, mržnja (dosa) biva elimisana tek na putu ne-povratnika. Prema komentaru, među korisnim kvalitetima pomenutim u narednim govorima, mržnja i prezir su do kraja iskorenjeni tek na putu ne-povratnika, a obmanutost i sujeta tek na putu arahanta.


3. Moha sutta – Obmanutost

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, jednu stvar napustite i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika. Koju to? Obmanutost je ta jedna stvar. Napustite je i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika.”

Onda još i ovo dodade:

“Obmanom obuzeta, bića stižu na loše odredište.
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.


4. Kodha sutta – Bes

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, jednu stvar napustite i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika. Koju to? Bes je ta jedna stvar. Napustite je i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika.”

Onda još i ovo dodade:

“Besom obuzeta, bića stižu na loše odredište.
Potpuno ga razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju ga.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.


5. Makkha sutta – Prezir

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, jednu stvar napustite i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika. Koju to? Prezir je ta jedna stvar. Napustite je i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika.”

Onda još i ovo dodade:

“Prezirom obuzeta, bića stižu na loše odredište.
Potpuno ga razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju ga.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.


6. Māna sutta – Sujeta

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, jednu stvar napustite i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika. Koju to? Sujeta je ta jedna stvar. Napustite je i garantujem vam da ćete dostići stupanj ne-povratnika.”

Onda još i ovo dodade:

“Sujetom obuzeta, bića na loše odredište stižu.
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.


7. Sabbapariññā sutta – Potpuno razumevanje svega

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja svega, [1] bez potpunog hlađenja strasti prema tome i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje svega, u kome su strasti prema svemu ohlađene i napustio ga je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”

Onda još i ovo dodade:

“Znajući sve sa svih strana,
u svemu užitak ne nalazi:
taj je, jasno shvativši sve,
svakoj patnji umakao.

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.

[1] Prema komentaru, “sve” se odnosi na sakāyadhammā: elemente bića, to jest pet sastojaka podložnih vezivanju (upādānakkhandha) – materijalni oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest. Oni čine “sve” ili totalitet našeg iskustva. Komentar objašnjava “direktno znanje” (abhiññā) kao znanje o stvarima koje nije iskrivljeno, već jasno vidi njihove osnovne karakteristike. “Potpuno razumevanje” (pariññā) objašnjava se kao razumevanje uslovljenih stvari kao prolaznih, nezadovoljavajućih i ne pod našom kontrolom, što kulminira napuštanjem vezivanja.


8. Mānapariññā sutta – Potpuno razumevanje sujete

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja sujete, bez potpunog hlađenja strasti prema njoj i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje sujete, u kome su strasti prema njoj ohlađene i napustio ju je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

“Ljudi su obuzeti sujetom. Sputani sujetom se ushićuju bivanjem.
Ne razumevajući do kraja sujetu, uvek se iznova rađaju. [5]
Al’ oni koji sujetu napuste, njenim razaranjem oslobođeni bivaju;
takvi, raskinuvši okov sujete, svakoj patnji umakli su.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.

[5] Nove egzistencije (punabhava). Videti Ud 3:10. Bhava: bivanje, nastajanje ili egzistencija samo je jedan od faktora u formuli uslovljenog nastanka (paṭićća-samuppāda). Biće nastaje iz vezivanja i vodi ka rođenju, patnji i smrti.


9. Lobhapariññā sutta – Potpuno razumevanje pohlepa

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja pohlepe, bez potpunog hlađenja strasti prema njoj i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje pohlepe, u kome su strasti prema njoj ohlađene i napustio ju je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

“Pohlepom obuzeta, bića na loše odredište stižu.
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.


10. Dosapariññā sutta – Potpuno razumevanje mržnje

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja mržnje, bez potpunog hlađenja strasti prema njoj i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje mržnje, u kome su strasti prema njoj ohlađene i napustio ju je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

“Mržnjom obuzeta, bića na loše odredište stižu.
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.


11. Mohapariññā sutta – Potpuno razumevanje obmanutosti

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja obmane, bez potpunog hlađenja strasti prema njoj i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje obmane, u kome su strasti prema njoj ohlađene i napustio ju je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

“Obmanom obuzeta, bića na loše odredište stižu.
Potpuno je razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju je.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.


12. Kodhapariññā sutta – Potpuno razumevanje besa

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja besa, bez potpunog hlađenja strasti prema njemu i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje besa, u kome su strasti prema njemu ohlađene i napustio ga je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

“Besom obuzeta, bića na loše odredište stižu.
Potpuno ga razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju ga.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.


13. Ṃakkhapariññā sutta – Potpuno razumevanje prezira

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, bez direktnog znanja i potpunog razumevanja prezira, bez potpunog hlađenja strasti prema njemu i napuštanja, nije moguće stići na kraj patnje. Ali onaj ko ima direktno znanje i potpuno razumevanje prezira, u kome su strasti prema njemu ohlađene i napustio ga je, takav jeste u stanju da stigne na kraj patnje.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

“Prezirom obuzeta, bića na loše odredište stižu.
Potpuno ga razumevši, oni sa jasnim uvidom napuštaju ga.
Na taj način nikada više se u ovaj svet ne vraćaju.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.


14. Aviđđānīvarana sutta – Neznanje kao prepreka

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, ne vidim nijednu drugu prepreku sputani kojom ljudi tako dugo putuju u krugu preporađanja kao kao što je to neznanje. [1] Sputani neznanjem, ljudi tako dugo putuju u krugu preporađanja.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

“Nijedna druga stvar ne zarobi ljude tako da bez prekida
tumaraju dan i noć, kao kada su obmanom ophrvani.
Ali oni koji, iz obmane izašavši, probiju gusti mrak,
ne tumaraju više. Klica patnje u njima iščupana je.

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.

[1] Neznanje (aviđđā) – sinonim sa obmanutošću (moha) – o patnji, njenim pravim uzrocima, prestanku i plemenitom osmostrukom putu koji vodi do prestanka patnje. Krug preporađanja (saṁsāra) je večno lutanje od jednog do drugog rođenja, koje nema ni početak ni kraj, sve dok ne postanemo probuđeni.


15. Taṇhāsaṃyođana sutta – Žudnja kao okov

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, ne vidim nijedan drugi okov okovani kojim ljudi tako dugo putuju u krugu preporađanja kao kao što je to žudnja. Okovani žudnjom, ljudi tako dugo putuju u krugu preporađanja.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

“Združen sa žudnjom, čovek dugo putuje krugom preporađanja.
Kada je u takvom ili sličnom stanju, za njega izlaza nema.
Razumevši tu opasnost, da žudnja porađa patnju,
bez žudnje, vezanosti oslobođen, sabran monah putem hodi.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.


16. Paṭhamasekha sutta – Učenik (1)

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, ne vidim nijedno drugi unutrašnji faktor kao što je to temeljno razmatranje, [1] koje monahu donosi toliko dobrobiti u njegovom vežbanju, monahu koji još nije dostigao cilj, već je i dalje na putu ka krajnjoj sigurnosti od okova. [2] Monah koji temeljno razmatra stvari, napušta ono što je štetno i razvija ono što je korisno.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

“Temeljno razmatranje kao kvalitet monaha koji vežba:
ništa drugo ne doprinosi toliko dostizanju najvišeg cilja.
Monah, temeljan u svom nastojanju, na kraj patnje stiže.”

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.

[1] Aṅga znači ud ili sastavni deo. Otuda, ovde i u narednom govoru, ključni faktor ili uslov za oslobođenje od patnje. Temeljno razmatranje (yoniso manasikāra) znači posvetiti nepodeljenu pažnju nekoj stvari ili situaciji na način koji je koristan za praktikovanje puta. Komentari pominju gledanje na tu stvar kao na prolaznu, nezadovoljavajuću, ne pod našom kontrolom i kao neprivlačnu, umesto obrnuto, kao i izbegavanje besplodnih spekulacija o njoj.

[2] Učenik (sekha) jeste plemeniti sledbenik koji još uvek nije postao arahant, ali vežba kako bi dostigao taj cilj. Sa druge strane, arahant ili plemeniti se zove asekha: onaj ko više nema šta da uči, ko je završio vežbanje. Krajnja sigurnost od okova (anuttara yogakkhema) znači oslobađanje od četiri okova (yogā): žusnje za čulnim zadovoljstvima, žudnje za večnim postojanjem, vezanost za gledišta i neznanje.


17. Dutiyasekha sutta – Učenik (2)

Ovako sam čula da je rekao Blaženi, da je rekao Plemeniti:

“Monasi, ne vidim nijedan drugi spoljašnji faktor kao što je to dobro prijateljstvo, koji monahu donosi toliko dobrobiti u njegovom vežbanju, monahu koji još nije dostigao cilj, već je i dalje na putu ka krajnjoj sigurnosti od okova. Monah koji ima dobrog prijatelja, napušta ono što je štetno i razvija ono što je korisno.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Sa dobrim prijateljem, monah je krotak, pun poštovanjem,
čini ono što mu prijatelj svetuje, jasno razume, promišljen,
tako se malo-pomalo može približiti zbacivanju svih okova.

To je savet koji izreče Blaženi, a ja sam ga čula.


18.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

“Jedna stvar, kada nastaje u ovom svetu, nastaje na štetu mnogih, na nesreću mnogih, na štetu i nesreću mnogih bića, i ljudskih i božanskih. Koja je to jedna stvar? Rascep u sanghi. Kada se sangha podeli, nastaju međusobne svađe, nastaje međusobno vređanje, udruživanje jednih protiv drugih, udaljavanje jednih od drugih. Tada oni sa malo poverenja [u učenje] potpuno gube poverenje, dok neki od onih koji su puni poverenja postaju drugačiji.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Osuđen je za čitav eon na lišavanje,
na pakao: onaj ko je izazvao rascep u sanghi.
Uživajući u deljenju, nerazborit —
lišen je prilike da zbaci okove.
Razdelivši sanghu na grupe,
kuva se on čitav eon u paklu.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

[Videti: Iti 89]


19.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

“Jedna stvar, kada nastaje u ovom svetu, nastaje na dobrobit mnogih, na sreću mnogih, na dobrobit i sreću mnogih bića, i ljudskih i božanskih. Koja je to jedna stvar? Jedinstvo u sanghi. Kada je sangha jedinstvena, nema međusobnih svađa, nema međusobnog vređanja, nema udruživanja jednih protiv drugih, nema udaljavanja jednih od drugih. Tada oni sa malo poverenja [u učenje] stiču veće poverenje, dok kod od onih koji imaju poverenja ono postaje još čvršće.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Blaženo je jedinstvo u sanghi.
Onaj ko doprinosi tom skladu —
uživajući u skladu, razborit —
nije lišen prilike da zbaci okove.
Unevši jedinstvo u sanghu,
uživa on čitav eon na nebu.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


20.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

“Ima slučajeva kada je nekoj osobi um iskvaren. Obuhvativši takav um [svojom] svešću, zaključujem: ‘Ukoliko bi ova osoba u ovom trenutku umrla, onda bi ona završila u paklu.’ A zašto? Zato što je njezin um iskvaren. Zbog iskvarenosti uma ima slučajeva kada se bića — posle sloma tela, posle smrti — preporađaju u svetu lišavanja, na lošem odredištu, u nižim svetovima, u paklu.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Znajući za slučaj
osobe iskvarenog uma,
Probuđeni je objasnio njegovo značenje
u prisustvu monaha.
Ukoliko bi ta osoba umrla u ovom trenutku,
ponovo bi se rodila u paklu
zato što joj je um iskvaren —
kao kad bi je neko poneo i postavio tamo.
Zbog iskvarenosti uma bića odlaze
na loše odredište.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


21.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

“Ima slučajeva kada je neka osoba čistog uma. Obuhvativši takav um [svojom] svešću, zaključujem: ‘Ukoliko bi ova osoba u ovom trenutku umrla, onda bi se ona našla na nebu.’ A zašto? Zato što je njezin um čist. Zbog čistote uma ima slučajeva kada se bića — posle sloma tela, posle smrti — preporađaju u nebeskom svetu.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Znajući za slučaj osobe čistog uma,
Probuđeni je objasnio njegovo značenje
u prisustvu monaha.
Ukoliko bi ta osoba umrla u ovom trenutku,
ponovo bi se rodila na nebu
zato što joj je um čist —
kao kad bi je neko poneo i postavio tamo.
Zbog čistote uma bića odlaze
na dobro odredište.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


22.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

“Monasi, Ne ustručavajte se da činite dobra dela. Ona su samo drugo ime za sreću, za ono što je poželjno, željeno, drago i prijatno. Ja to dobro znam, jer sam dugo plodove dvojih dela, doživljavao kao poželjne, željene, drage i prijatne Razvijajući u umu dobru volju tokom sedam godina, potom se sedam eona skupljanja i širenja nisam vraćao u ovaj svet. Tokom eona skupljanja, išao sam u područje snažnog blistavila. Tokom eona širenja preporađao sam se u praznom Brahminom boravištu. Tamo sam bio veliki brahman, nepobedivi pobednik, svevideći i posednik moći. Tada sam trideset šest puta bio Sakka, gospodar bogova. Više stotina puta bio sam kralj, svemoćni car što okreće točak Zakona, pravedni kralj Dhamme, osvajač sva četiri kraja sveta, što potpuno vlada unutrašnjošću, opremljen sa sedam blaga* — a da ne govorim koliko puta sam bio lokalni kralj. Tada mi se ova misao javila: ‘Kojeg mog postupka je sve ovo plod, kojeg postupka rezultat, tako da sada posedujem tako ogromnu snagu i moć?’ Tada mi se ova misao javila: ‘Ovo je plod [tri vrste] mojih postupaka, rezultat tri vrste postupaka, tako da sada posedujem tako ogromnu snagu i moć: to su velikodušnost, samokontrola i uzdržavanje’.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Vežbaj se u hvale vrednim postupcima
što donose dugotrajno blaženstvo —
razvijaj velikodušnost, skladan život,
um ispunjen dobrom voljom.
Razvijajući te tri stvari koje donose blaženstvo,
mudrac se preporađa u svetu blaženstva nepomućenog.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

[*Napomena: Tih sedam blaga su božanski točak, savršeni dragulj, savršeni konj, savršena žena, savršeni čuvar trezora, savršeni savetnik.]


23.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

“Jedna stvar, ako se neguje i često čini, čini nam obe vrste dobra dostižnim: dobrobit u ovom životu i dobrobit u životima koji dolaze. Koja je to jedna stvar? Prilježnost u dobrim delima. Ta jedna stvar, ako se neguje i često čini, čini nam obe vrste dobra dostižnim: dobrobit u ovom životu i dobrobit u životima koji dolaze.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Mudri savetuju prilježnost u činjenju dobrih dela.
Mudrac koji je prilježan, osigurava sebi dve vrste dobra:
dobro vidljivo već u ovome životu i dobro u životu što tek sledi.
Ko je postojan, te tako dobrim sebe obezbedi, njega mudracem nazivaju.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


24.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

“Ako bi jedna osoba lutala i preporađala se čitav eon, ostavila bi za sobom čitav lanac kostiju, gomilu kostiju, hrpu kostiju, visoku poput ove planine Vepule, ako bi ih samo neko sakupio na gomilu i ta gomila ostala nerazorena.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Skup kostiju samo jedne osobe
tokom jednog eona
činio bi hrpu ravnu planini,
tako reče veliki mudrac.
(Objasnio je da bi to bila velika planina Vepula na severu
od Lešinarevog vrha u planinskom masivu zemlje Māgadhe.)
Ali kada takva osoba uvidi
s pravim razumevanjem
četiri plemenite istine —
patnju, nastanak patnje,
prestanak patnje i plemeniti osmostruki put,
stazu što vodi smirenju od patnje —
ponovo se rodivši još najviše sedam puta, tada,
odbacivanjem svih okova,
stiže ona na kraj patnje.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


25.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

“Za osobu koja zgreši u jednoj stvari, kažem vam, ne postoji loše delo koje neće učiniti. Koja je to jedna stvar? Ova: smišljena laž.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Osoba koja laže,
koja zgreši u ovoj jednog stvari,
ne obazirući se na svet koji dolazi posle:
ne postoji loše delo koje ne može učiniti.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


26.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

“Kada bi bića znala, kao što ja znam, rezultate davanja i deljenja sa drugim, ona ne bi jela a da ne daju, niti bi i trunka sebičnosti uprljala njihove umove. Čak i da im je to poslednji zalogaj, posle komad, ne bi jela a da ne dele, ako bi bilo nekog da primi njihov dar. Ali pošto bića ne znaju, kao što ja znam, rezultate davanja i deljenja sa drugim, ona jedu a da ne dele. Sebičnost im prlja umove.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Kada bi bića znala šta je veliki mudrac rekao,
kako deljenje sa drugim donosi tako veliki plod,
tada bi, uklanjajući mrlju sebičnosti blistavom svesnošću,
kada dođe vreme darivala plemenite,
jer poklon donosi veliki plod.
Donoseći hranu kao ponudu
onima koji su te ponude vredni,
mnogi donosioci, kada odu sa ovoga sveta,
iz ljudskog oblika, odlaze na nebo.
Oni, obrevši se tamo na nebu,
uživaju, preplavljeni čulnim užicima.
Nesebični, oni baštine rezultat svoje velikodušnosti.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.


27.

Ovako reče Blaženi, ovako reče arahant i tako sam ja čula:

“Sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporađanju (na nebu) ne vredi ni šesnaestinu oslobađanja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja — nadišavši ih — sija, blista i zrači.

Baš kao što svetlost svih zvezda nije ravna ni jednoj šesnaestini Meseca, kao što Mesec — nadišavši ih — sija, blista i zrači, isto tako sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporađanju (na nebu) ne vredi ni šesnaestinu oslobađanja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja — nadišavši ih — sija, blista i zrači.

Baš kao što u poslednjem mesecu monsuna, u jesen, kad je nebo čisto i bez oblaka, sunce, penjući se po nebu, osvaja svemir uronjen u tamu, sija, blista i zrači, isto tako, sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporađanju (na nebu) ne vredi ni šesnaestinu oslobađanja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja — nadišavši ih — sija, blista i zrači.

Baš kao što u mraku pred svitanje jutarnja zvezda sija, blista i zrači, isto tako sticanje zasluga koje vode ka spontanom preporađanju (na nebu) ne vredi ni šesnaestinu oslobađanja svesnosti kroz dobru volju. Dobra volja — nadišavši ih — sija, blista i zrači.”

Tako reče Blaženi. A u vezi sa tim bi i ovo rečeno:

Kada neko razvija — sabran —
dobru volji bezgranično,
okovi mu spadaju,
kad ugleda kraj gomilanju.

Ako neiskvarenog uma osećate dobru volju
makar i za samo jedno biće,
postajete od toga bolji.
Ali plemeniti stvarajući um
pun saosećanja za sva bića,
toliko više zasluga stiču.

Kraljevski vidovnjaci, što osvojiše zemlju
udružujući se s drugim bićima,
neprestano izvode žrtvovanja:
žrtvovanje konja, žrtvovanje ljudi,
rituale sa vodom, rituale sa soma pićem,
i “neograničene,”
ali sve to nije ravno ni jednoj šesnaestini
dobro razvijenog uma dobre volje —
kao ni sva sazvežđa, jednoj šesnaestini
Mesečeve svetlosti.

Onaj ko niti ubija niti navodi druge da ubijaju,
koji niti osvaja, niti navodi druge da osvajaju,
dobre volje za sva bića,
nema ni trunke neprijateljstva ni prema kome
zaista.

Ovo je, takođe, značenje onoga što reče Blaženi i tako sam ja čula.

Videti takođe: AN XI:16; Sn I:8