Milinda pañha
1. Mahāvagga
Veliko poglavlje
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Pitanje o znaku
Kralj Milinda dođe do poštovanog Nāgasene i pozdravi se sa njim. Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sede on sa strane i reče:
“Poštovani gospodine, koje je vaše ime, kako vas zovu?”
“Veliki kralju, ja sam Nāgasena. Tako me zovu moji saputnici u svetačkom životu. No, iako roditelji daju svojoj deci ime kao što su Nāgasena, Sūrasena, Vīrasena ili Sīhasena, to je samo naziv, oznaka, znak, puko ime, baš kao što je to i moje ‘Nāgasena’. U tome nije moguće pronaći osobu.”
Na to kralj Milinda ovako reče okupljenima: “Čujte me, gospodo, pet stotina Yonaka i 80.000 monaha. Ovaj ovde Nāgasena kaže: ‘U tome nije moguće pronaći osobu.’ Da li se sa time treba složiti?”
Onda Milinda reče Nāgaseni: “Gospodine, ako u tome nije moguće pronaći osobu, pa ko je onda taj koji vam daje razne potrepštine kao što su ogrtač, hrana, prenoćište ili lekovi? Ko je taj koji sve to koristi? Ko je taj koji čuva svoju vrlinu, posvećuje se meditaciji i ubira veliki plod oslobođenja? A ko je taj koji ubija, krade, čini preljubu, laže, opija se, čini onih pet strašnih dela čiji plod odmah dozri?“
Prema tome što kažete, ispada da ne postoje ni dobro, ni loše, ne postoji onaj ko čini dobra ili loša dela ili navodi druge da ih čine, ne postoji dozrevanje ploda takvih dela. Ako bi vas, Nāgaseno, neko ubio, taj ne bi snosio posledice ubistva. Za vas ne postoje učitelj, onaj koji zaređuje, niti zaređenje. ‘Moji saputnici u svetačkom životu me zovu Nāgasena’, tako kažete. A gde je zapravo taj Nāgasena? Je li kosa Nāgasena?”
“Ne, veliki kralju.”
“Jesu li to malje?”
“Ne, veliki kralju.”
“Nokti… zubi… koža… mišići… tetive… kosti… koštana srž… bubrezi… srce… jetra… dijafragma.. slezina… pluća… debelo crevo… tanko crevo… želudac i njegov sadržaj… izmet… žuč… sluz… gnoj… krv… znoj… salo… suze… masnoća… pljuvačka… sline… tečnost u zglobovima… mokraća ili mozak?”
“Ne, veliki kralju.”
“Je li oblik Nāgasena?”
“Ne, veliki kralju.”
“A osećaj… opažaj… mentalni obrasci? Je li Nāgasena svest?”
“Ne, veliki kralju.”
“Je li Nāgasena u svemu tome zajedno?”
“Ne, veliki kralju.”
“Je li onda Nāgasena nešto izvan oblika, osećaja, opažaja, mentalnih obrazaca i svesti?”
“Ne, veliki kralju.”
“Gospodine, ja vas pitam sve ovo i ne vidim Nāgasenu. Nāgasena je onda glas?”
“Ne, veliki kralju.”
“Pa šta je onda Nāgasena? To kako ste na početku predstavili bilo je neistina. Ovde onda zapravo nema bilo kakvog Nāgasene!”
Na to poštovani Nāgasena reče: “Veliki kralju, ti si nežan, zaista prefinjen plemić. Kada bi se u podne našao na putu, hodajući po vrelom tlu, užarenom pesku, gazeći po šiljastim kamenčićima i grumenju, povredio bi stopala, iscrpeo telo i uznemirio svoj um. Sa takvom patnjom nastala bi svest o telu. Zato te pitam, kako si došao ovoga puta, peške i kočijom?”
“Nisam došao peške, već kočijom.”
“Ako si došao kočijom, pokaži mi je. Je li ona ruda?”
“Ne, poštovani.”
“Je li ona osovina?”
“Nije.”
“Jesu li točkovi kočija?”
“Nisu.”
“Je li trup kočije sama kočija?”
“Nije.”
“Je li držač za barjak kočija?”
“Nije.”
“Je li to jaram?”
“Nije.”
“Uzde?”
“Nisu.”
“Onda možda bič?”
“Ne.”
“Jesu li sve te stvari zajedno kočija?”
“Nisu.”
“Jesu li onda kočija nešto izvan toga?”
“Nije.”
“Veliki kralju, ja te pitam sve ovo i ne vidim kočiju. Kočija je onda zvuk kočije?”
“Nije.”
“Pa šta je onda kočija? To što si na početku rekao bilo je neistina. Ovde nema bilo kakve kočije! Veliki kralju, ti si vladar cele Đambudipe, koga se onda bojiš i govoriš neistinu?“
Onda Nāgasena ovako reče okupljenima: “Čujte me, gospodo, pet stotina Yonaka i 80.000 monaha. Ovaj ovde kralj Milinda kaže: ‘Došao sam kočijom.‘ Ali kad mu rekoh da mi je pokaže, on odgovara da je nije moguće pronaći. Da li se sa time treba složiti?”
Kada ovo bi rečeno, pet stotina Yonaka, odobravajući Nāgaseni, ovako rekoše kralju Milindi: ‘Neka se sada, vaše visočanstvo izvuče nekako iz ove klopke.”
Onda Kralj Milinda reče Nāgaseni: “Poštovani, ja ne govorim neistinu. Zbog toga što postoje ruda, osovina, točkovi, trup kočije, držač za barjak, jaram, uzde i bič, ‚kočija‘ postoji samo kao naziv, oznaka, znak, puko ime.”
“Veliki kralju, dobro si razumeo kočiju. Isto tako, zato što postoje kosa, malje, nokti, zubi, koža, mišići, tetive, kosti, koštana srž, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, slezina, pluća, debelo crevo, tanko crevo, želudac i njegov sadržaj, izmet, žuč, sluz, gnoj, krv, znoj, salo, suze, masnoća, pljuvačka, sline, tečnost u zglobovima, mokraća i mozak, oblik, osećaj, opažaj, mentalni obrasci i svest, ‘Nāgasena‘ postoji samo kao naziv, oznaka, znak, puko ime. Ali u suštini, osobu tu nije moguće naći.
Baš kao što je Blaženi rekao monahinji Vađiri:
‘Kao što se za sklop delova,
koristi reč „kočija“,
isto tako, kada postoje sastojci,
po dogovoru nazivamo ih „bićem“.‘“
„Veličanstveno je, poštovani Nāgaseno, čudesno je kako ste briljantno objasnili ovo pitanje! Da je Buda ovde stajao, siguran sam da bi i on ovo pohvalio. Odlično, Nāgaseno, odlično kako ste briljantno objasnili ovo pitanje!
2. Pitanje o broju godina
“Poštovani Nāgaseno, koliko godina monaškog staža imate?”
“Sedam godina, veliki kralju.”
“Poštovani, to sedam, šta je to? Jeste li vi to sedam ili je to tek broj?”
U tom trenutku sunce sinu i senka kralja, onako okićenog i raskošno odevenog, pojavi se na tlu i isto tako kao odraz u velikoj posudi sa vodom koja je tu stajala. Onda Nāgasena reče kralju Milindi: “Veliki kralju, vidiš li tu senku na tlu i u toj posudi? Ko je kralj? Jesi li to ti ili je to senka?”
“Ja sam kralj, ne senka. Jer ta senka postoji zahvaljujući meni.”
“Isto tako, kralju, sedam je tek broj godina otkako sam monah, ja nisam to sedam. Ali to sedam postoji zahvaljujući meni. Baš kao i senka zahvaljujući velikom kralju.”
“Veličanstveno je, poštovani Nāgaseno, čudesno je kako ste briljantno objasnili ovo pitanje!”
3. Pitanje o istraživanju
Kralj reče: “Poštovani Nāgaseno, hoćete li dalje razgovarati sa mnom?”
“Veliki kralju, ako ćeš sa mnom razgovarati kao učen čovek, razgovaraću sa tobom. Ali ako ćeš sa mnom razgovarati kao kralj, onda neću.”
“A kako to razgovara učen čovek?”
“Učen čovek u razgovoru objašnjava, analizira, pobija argumente druge strane, pronalazi sličnosti i razlike sa svojim stavovima, ali pri svemu tome nije savladan besom prema sagovorniku. Tako učen čovek razgovara.”
“A kako to kralj razgovara?”
“Kralj u razgovoru odobrava jedno mišljenje i za svakoga ko se sa njime ne složi, naredi da bude kažnjen: ‘Išibajte ga!‘ Tako kralj razgovara.”
“Poštovani, ja ću razgovarati kao učen čovek, ne kao kralj. Molim vas da govorite bez ustručavanja, kao što bi to činili sa nekim monahom, iskušenikom, nezaređenim sledbenikom ili poslužiocem u manastiru. Dakle, iznosite mišljenje bez ograda, bez straha.”
“Vrlo dobro, veliki kralju”, prihvati monah sa zadovoljstvom.
A onda kralj reče: “Da vas pitam nešto, Nāgaseno.”
“Pitaj, veliki kralju.”
“Ali ja sam već pitao.”
“I ja sam odgovorio.”
“Šta ste odgovorili.”
“To što je bilo pitano.”
4. Pitanje koje je postavio Anantakāya
Onda kralju pade na um ova misao: “Ovaj monah je vešt, sposoban da razgovara sa mnom. Ali ja imamo još toliko pitanja, tako da će pasti mrak pre nego što ih sve postavim. Kako bi bilo da nastavim razgovor sa njim sutra u mojoj palati?”
I kralj reče Devamantiyi: “Prenesi poštovanome: ‘Sutra će biti razgovor sa kraljem u njegovoj palati‘.” Potom kralj ustade sa svog mesta, zatraži saglasnost da se udalji, pa se pope na svoju kočiju, dok je u sebi ponavljao ime “Nāgasena, Nāgasena”, kako bi ga zapamtio, i otide.
A Devamantiya reče poštovanom Nāgaseni: “Poštovani gospodine, kralj Milinda je ovako rekao: ‘Sutra će biti razgovor sa kraljem u njegovoj palati‘.”
“Vrlo dobro”, saglasi se monah. A pri kraju noći, kraljevi savetnici Devamantiya, Anantakāya, Maṅkura i Sabbadinna dođoše do kralja i upitaše ga: “Vaše visočanstvo, može li poštovani Nāgasena da dođe?”
“Da, neka dođe.”
“A koliko monaha može da povede sa sobom?”
“Neka povede koliko god želi.”
Na to Devamantiya, Anantakāya i Maṅkura odoše do Nāgasene i rekoše mu: “Poštovani gospodine, kralj je ovako rekao: ‘Koliko god monaha želi, Nāgasena može povesti sa sobom‘.”
Kad je svanulo, Nagasena se obuče, uze zdelu i gornji ogrtač, pa praćen sa 80.000 monaha uđe u Sāgalu. A Anatakāya, idući pored njega, ovako ga upita: “Poštovani Nāgaseno, kada kažete ‘Nāgasena‘, ko je taj ‘Nāgasena‘?”
A monah mu odgovori: “Šta ti misliš, ko je ovde ‘Nāgasena‘?”
“Ono što je taj unutrašnji vazduh, životni princip (đīva), što ulazi i izlazi, za to mislim da je ‘Nāgasena‘.”
“Ali ako bi vazduh izašao i ne bi više ušao ili ušao i ne bi više izašao, da li bi taj čovek bio živ?”
“Sigurno da ne bi.”
“A kad neko dune u školjku, da li taj vazduh ponovo u njega uđe?”
“Ne, poštovani.”
“Isto tako kada neko dune u frulu ili trubu, da li taj vazduh ponovo u njega uđe?”
“Ne, poštovani.”
“Pa kako on onda ne umre?”
“Ja nisam dorastao da sa vama diskutujem, poštovani. Molim vas, stalo mi je da čujem vaše mišljenje.”
“Taj udah i izdah nije životni princip, on se naziva telesni proces (kāyasankhāra).” I onda mu monah izreče govor o višem učenju (abhidhamma). Zadovoljan onim što je čuo, Anantakāyo objavi da postaje njegov nezaređeni sledbenik.
5. Pitanje o odlasku u beskućnike
Onda Nāgasena otide do palate u kojoj je živeo kralj Milinda i sede na unapred pripremljeno mesto. Kralj je svojim rukama poslužio i različitim vrstama jela ugostio i nahranio Nāgasenu i monašku zajednicu, onda svakom od monaha darova dva ogrtača, a poštovanom Nāgaseni tri, pa reče:
„Poštovani Nāgaseno, ostanite ovde sa deset monaha.”
I kada je kralj Milinda video da je poštovani Nāgasena završio obrok i izvadio ruke iz činije, odabra on jedno niže mesto i sede sa strane. Dok je tako sedeo, reče Nāgaseni: „Gospodine, o čemu ćemo razgovarati?“
„Veliki kralju, svi mi želimo ono što je korisno. Neka to korisno bude predmet našeg razgovora.“
Na to kralj reče: „Dakle, radi kakve koristi, poštovani Nāgaseno, ste vi otišli u beskućnike? Šta je to što je za vas najviši cilj?“
A monah reče: „To da sadašnja patnja nestane, a da se nova ne pojavi, to je korist od odlaska u beskućnike. Krajnje oslobođenje od patnje, bez ostatka, jeste moj najviši cilj.“
“Ali, poštovani, da li svako postaje beskućnik radi takve koristi?“
„Ne, veliki kralju. Jedni imaju u vidu tu korist, druge su progonli kraljevi ili razbojnici, treći zbog dugova, a neki jednostavno zato da bi sebi obezbedili od čega da žive. No, oni koji to čine na pravi način, čine to isključivo radi takvog cilja.
„A vi ste isto tako učinili?“
“Ja sam bio sasvim mlad kada sam postao beskućnik. Nisam znao da beskućništvo donosi takvu korist, već sam razmišljao: ‘Ti askete, sledbenici Sakyanina, imaju mnogo znanja i oni će me podučiti‘. I tek kada su me podučili, tek tada sam znao: ‘Radi takvog cilja neko postaje beskućnik‘.
“Mudro zborite, poštovani Nāgaseno.“
6. Pitanje o preporađanju
Kralj reče: “Poštovani gospodine, da li se svako ponovo rodi?”
Monah odgovori: “Neki se ponovo rode, a neki ne.”
“A ko se to ponovo rodi, a ko ne?”
“Oni koji imaju u sebi nečistoće se ponovo rađaju. Oni koji su pročišćeni se ne rađaju.”
“Da li ćete se vi, poštovani, ponovo roditi?”
“Veliki kralju, ako u meni ima vezanosti, ponovo ću se roditi. Ako Ih nemam, neću.”
“Mudro govorite, poštovani Nāgaseno.”
7. Pitanje o mudroj pažnji
Kralj reče: “Poštovani gospodine, ako se neko ne rodi ponovo, nije li to zbog mudre pažnje?”
“Da, zbog mudre pažnje, zbog celokupne mudrosti i zbog drugih dobrih kvaliteta.”
„Nisu li mudra pažnja i mudrost jedno te isto?“
„Ne, veliki kralju, mudra pažnja i mudrost nisu isto. Postoji pažnja u kozama, ovcama, volovima, kamilama i magarcima, ali mudrosti u njima nema.“
“Mudro govorite, poštovani Nāgaseno.”
8. Pitanje o pažnji
Kralj ovako reče: “Poštovani Nāgaseno, šta je karakteristika pažnje, šta je karakteristika mudrosti?”
„Karakteristika pažnje, veliki kralju, jeste obuhvatanje, presecanje je karakteristika mudrosti.”
„Kako je to obuhvatanje karakteristika pažnje, kako je presecanje karakteristika mudrosti? Daj mi neki primer.“
„Veliki kralju, znaš li šta su žetoci?“
„Da, poštovani gospodine, znam.“
„A kako to žetelac žanje ječam?“
„Tako što levom rukom uhvati snop, a desnom uzme srp i njime ga preseče.“
„Onako kako, veliki kralju, žetelac levom rukom uhvati snop, a desnom uzme srp i njime ga preseče, isto tako asketa svojom pažnjom obuhvati um, a mudrošću sve nečistoće u njemu preseče. Na taj način, veliki kralju, obuhvatanje jeste karakteristika misli, a presecanje jeste karakteristika mudrosti.“
“Mudro zboriš, Nāgaseno.”
9. Pitanje o vrlini
Kralj ovako reče: „Poštovani Nāgaseno, kada kažeš: ‘I zbog drugih kvaliteta‘, na šta misliš?“
„Na vrlinu, veliki kralju, poverenje, energiju, svesnost i koncentraciju. To su ti kvaliteti.“
„A šta je karakteristika vrline?“
„Podrška za sve druge kvalitete, to je karakteristika vrline. Za pet sposobnosti, pet snaga, elemente probuđenja, elemente puta, temelje svesnosti, ispravo nastojanje, osnove psihičkih moći, oslobođenja, zadubljenja i dostizanje koncentracije, za sve to je uz podršku vrline. Oslonjen na vrlinu, jogi uz pomoć vrline, našavši uporište u vrlini, razvija pet sposobnosti: poverenje, energičnost, svesnost, koncentraciju i mudrost.
„Daj neki primer.“
„Koje god semenke ili izdanci da rastu, bujaju, razvijaju se, sve te biljke to čine uz pomoć zemlje, našavši oslonac. Isto tako, veliki kralju, jogi uz pomoć vrline, našavši oslonac u vrlini, razvija pet sposobnosti: poverenje, energičnost, svesnost, koncentraciju i mudrost.“
„Daj mi još neki primer.“
„Veliki kralju, za svaki posao koji zahteva snagu, obavlja se uz pomoć zemlje, sa zemljom kao osloncem. Isto tako, veliki kralju, učvršćen u vrlini, jogi uz pomoć vrline, našavši oslonac u vrlini, razvija pet sposobnosti: poverenje, energičnost, svesnost, koncentraciju i mudrost.“
„Daj mi još neki primer.“
„Graditelj koji želi da podigne grad, prvo raskrči mesto, izravna ga, a pošto ukloni višak zemlje, ostatak nabije. Posle to mesto izdeli na delove i krene na takvoj zemlji da zida. Isto tako, veliki kralju, učvršćen u vrlini, jogi uz pomoć vrline, našavši oslonac u vrlini, razvija pet sposobnosti: poverenje, energičnost, svesnost, koncentraciju i mudrost.“
„Daj mi još neki primer.“
„Kao što akrobata koji želi da pokaže svoju veštinu, prekopa zemljište, ukloni kamenje, uravna i utaba to mesto, te na mekoj zemlji pokazuje šta ume, isto tako, veliki kralju, učvršćen u vrlini, jogi uz pomoć vrline, našavši oslonac u vrlini, razvija pet sposobnosti: poverenje, energičnost, svesnost, koncentraciju i mudrost.
Ovako je rekao Blaženi:
‘Čovek učvršćen u vrlini, znalac,
što razvija um svoj i mudrost,
monah marljiv i oštrouman
tek on može taj čvor razvezati.
To je oslonac, kao zemlja svim bićima,
i koren iz kojeg raste svako dobro.
Kapija je to ka učenju svih pobednika,
ono što je u pātimokkhi kao vrlina zapisano.
„Mudro zboriš, Nāgaseno.“
10. Pitanje o poverenju
Kralj reče: „Poštovani Nāgaseno, koja je karakteristika poverenja?“
„Smirenje i nadahnuće su karakteristika poverenja.“
„A kako je to smirenje karakteristika poverenja?“
„Kada raste, poverenje uklanja prepreke, i tako se um oslobađa prepreka, jasan, blistav i nezamućen. Na taj način je smirenje karakteristika poverenja.
„Daj neki primer.“
„To je kao kada veliki vladar na čelu svoje četiri vojske, prevalivši dugi put, pređe preko neke rečice. I pošto su kroz nju prošli slonovi, konji, kočije i pešadija, ona ostane zamućena, uskomešana, mutna i blatnjava. Onda kralj naredi: ‘Hajdete, zahvatite mi vode, ožedneo sam!‘ I možda uz sebe ima dragulj koji bistri vodu, pa kad sluge donesu posudu sa vodom, ubace ga unutra. A one alge, travke i pena u vodi nestanu, mulj se slegne i voda postane jasna, blistava i nezamućena. Onda sluge prinesu posudu kralju: ‘Evo vode, vaše visočanstvo, ugasite žeđ‘.
„Kao što je ta voda, takav je um. Ti ljudi su poput jogija, a alge, travke i penu treba videti kao nečistoće uma. Kao što je dragulj koji vodu čini čistom, takvo je poverenje. Baš kao što kad se u vodu stavi dragulj, pa alge, travke i pena u vodi nestanu, mulj se slegne i voda postane jasna, blistava i nezamućena, isto tako, veliki kralju, kada raste, poverenje uklanja prepreke, i tako se um oslobađa prepreka, jasan, blistav i nezamućen. Na taj način je smirenje karakteristika poverenja.
„Mudro zboriš, Nāgaseno.“
11. Pitanje o nadahnuću
„Poštovani Nāgaseno, kako je to nadahnuće karakteristika poverenja?“
„Veliki kralju, kao kada jogi vidi oslobođenje uma kod nekog drugog, bilo da je onaj koji je ušao u tok, jednom povratnik, ne-povratnik ili arahant, te postane nadahnut da uloži napor, da zadobije ono što još nije dobio, dosegne ono što još nije dosegao, ostvari ono što još nije ostvario. Na taj način je nadahnuće karakteristika poverenja.
„Daj neki primer.“
„Veliki kralju, to je kao kad veliki oblak izlije obilnu kišu nad planinom, te voda jurne niz padinu, ispuni sve šupljine, otvore i uvale, a potom i reku, potopivši i njezine obale. A velika grupa ljudi naiđe i ne znajući gde je reka duboka, a gde je gaz, u strahu i zbunjeni stoje na jednoj obali. Onda neki čovek, uzdajući se u sopstvenu snagu i veštinu, dobro se opaše, skoči u reku i pređe na drugu obalu. Videvši gde je prešao, i ostali pređu za njim. Na isti način, veliki kralju, kada jogi vidi oslobođenje uma kod nekog drugog, bilo da je onaj koji je ušao u tok, jednom povratnik, ne-povratnik ili arahant, postane nadahnut da uloži napor, da zadobije ono što još nije dobio, dosegne ono što još nije dosegao, ostvari ono što još nije ostvario. Na taj način je nadahnuće karakteristika poverenja.
Ovako je Blaženi rekao u nenadmašnoj Saṁyutta nikāyi:
‘Poverenjem se prelazi bujica,
marljivošću more uskomešano.
Energičnošću se okean patnje prelazi,
mudrošću sebe pročišćujemo.‘
„Mudro zboriš, Nāgaseno.“
12. Pitanje o energiji
Kralj reče: „Poštovani Nāgaseno, šta je karakteristika energije?“
„Veliki kralju, podrška je karakteristika energije. Kada su poduprte energijom, nijedna dobra osobina ne nestaje.“
„Daj neki primer.“
„Baš kao što čovek kuće koje su sklone padu podupre novim komadom drveta, pa se tako poduprte one ne sruše, isto tako je podrška karakteristika energije. Kada su poduprte energijom, nijedna dobra osobina ne nestaje.“
„Daj još neki primer.“
„Baš kao kad bi se mala armija našla pred porazom od velike. Ali onda kralj naredi povlačenje, te je pregrupiše i pridoda nove trupe kao podršku, tako da mala armija porazi onu veliku. Na isti način, veliki kralju, podrška je karakteristika energije. Kada su poduprte energijom, nijedna dobra osobina ne nestaje.
Ovako je Blaženi rekao: ‘Ispunjen energijom, plemeniti učenik napušta ono što je štetno i razvija ono što je korisno. Odustaje od onoga što je za kritiku i razvija ono što je za pohvali. Na taj način svoju čistoću čuva‘.“
„Mudro zboriš, Nāgaseno.“
13. Pitanje o svesnosti
Kralj reče: „Poštovani Nāgaseno, šta je karakteristika svesnosti?“
„Veliki kralju, podsećanje i zadržavanje su karakteristika svesnosti.“
„Na koji način je to podsećanje karakteristika svesnosti?“
„Kada se svesnost pojavi, ona nas podseti na suprotnosti kakve su korisno i štetno, ono što je za pohvalu i ono što je za kritiku, nisko i plemenito, tamno i svetlo: ‘Ovo su četiri temelja svesnosti, ovo su četiri ispravna napora, ovo su četiri osnove duhovne moći, ovo je pet sposobnosti, ovo je pet snaga, ovo je sedam elemenata probuđenja, ovo je plemeniti osmostruki put, ovo je koncentracija, ovo je uvid, ovo je znanje, ovo je oslobođenje. Na osnovu toga, jogi se upušta u stvari u koje se treba upustiti i ne upušta u one suprotne, sledi one koje treba slediti i ne sledi one suprotne. Tako je, veliki kralju, podsećanje karakteristika svesnosti.“
„Daj neki primer.“
„Baš kao što rizničar podseća pravednog kralja na bogatstvo koje ima, i ujutro i uveče: ‘Vaše visočanstvo, imate toliko i toliko slonova, toliko konja, kočija, vojnika, toliko sirovog zlata, a toliko prečišćenoga. Neka vaše visočanstvo zapamti šta sve ima.‘ A kralj onda pregleda svoje bogatstvo. Na isti način, svesnost kada se pojavi, ona nas podseti na suprotnosti kakve su korisno i štetno, ono što je za pohvalu i ono što je za kritiku, nisko i plemenito, tamno i svetlo. Tako je, veliki kralju, podsećanje karakteristika svesnosti.“
„A kako je to zadržavanje karakteristika svesnosti?“
„Veliki kralju, kada se svesnost pojavi, ona istražuje osobine korisnih i štetnih stvari: ‘Ove stvari su korisne, ove stvari su štetne, ove stvari pomažu, ove odmažu‘. I tako, jogi odbaci štetne stvari, a one korisne drži na umu, odbaci one koje odmažu, a one koje pomažu drži na umu. Tako je zadržavanje karakteristika svesnosti.“
„Daj neki primer.“
„Baš kao što kraljev savetnik zna šta je korisno i šta je štetno za kralja: ‘Vaše visočanstvo, ovo jeste korisno, ovo jeste štetno, ovo pomaže, a ovo odmaže‘. I tako, odbaci štetne stvari, a one korisne drži na umu, odbaci one koje odmažu, a one koje pomažu drži na umu. Na isti način, kada se svesnost pojavi, ona istražuje osobine korisnih i štetnih stvari: ‘Ove stvari su korisne, ove stvari su štetne, ove stvari pomažu, ove odmažu‘. I tako, jogi odbaci štetne stvari, a one korisne drži na umu, odbaci one koje odmažu, a one koje pomažu drži na umu. Tako je zadržavanje karakteristika svesnosti.
Ovako je Blaženi rekao: ‘Monasi, kažem vam, svesnost je korisna u svakoj stvari‘.“
„Mudro zboriš, Nāgaseno.“
14. Pitanje o koncentraciji
Kralj reče: „Poštovani Nāgaseno, šta je karakteristika koncentracije?“
„Veliki kralju, karakteristika koncentracije je da predvodi. Kakvih god dobrih osobina da ima, koncentracija je povrh svih njih, one su sustiču u koncentraciji, vode ka koncentraciji, naginju koncentraciji.“
„Daj neki primer.“
„Kao kod zgrade sa šiljastim krovom, kakvih god greda koje drže krov da ima, sleme je povrh svih njih, one se sustiču u slemenu, vode ka njemu, naginju na njemu. Isto tako, kakvih dobrih osobina da ima, sve njih predvodi koncentracija, one su sustiču u koncentraciji, vode ka koncentraciji, naginju koncentraciji. Tako je predvođenje karakteristika koncentracije.
„Daj još neki primer.“
„Sa kolikom god vojskom da kralj krene u boj, sa slonovima, konjicom, bornim kočijama ili pešadijom, kralj će biti povrh sve te vojske, ona se sustiče u njemu, vodi ka njemu, naginje ka njemu, ona s eoko njega okuplja. Isto tako, kakvih god dobrih osobina da ima, koncentracija je povrh svih njih, one su sustiču u koncentraciji, vode ka koncentraciji, naginju koncentraciji. Tako je predvođenje karakteristika koncentracije.
Ovako je Blaženi rekao: ‘Monasi, razvijajte koncentraciju. Koncentracija prepoznaje stvari kakve zaista jesu‘.“
„Mudro zboriš, Nāgaseno.”
15. Pitanje o mudrosti
Kralj ovako reče: “Poštovani Nāgaseno, šta je karakteristika mudrosti?”
“Ranije sam, veliki kralju, rekao da je presecanje karakteristika mudrosti, a isto tako kažem da je blistanje karakteristika mudrosti.”
“Kako je to, poštovani gospodine, blistanje karakteristika mudrosti?”
“Veliki kralju, mudrost kada nastane, razveje mrak neznanja, stvara sjaj razumevanja, oslobađa svetlost znanja, plemenite istine učini prepoznatljivima. Zahvaljujući njoj asketa savršeno dobro zna: “Ovo je prolaznost” ili “Ovo je nedovoljnost” ili “Ovo je nepostojanje trajne suštine”.
“Daj mi neki primer.”
“Baš kao kad, veliki kralju, neki čovek unese lampu u mračnu kuću, pa ona razveje mrak, stvori sjaj, oslobodi svetlost, stvari učini prepoznatljivima. Isto tako, mudrost kada nastane, razveje mrak neznanja, stvara sjaj razumevanja, oslobađa svetlost znanja, plemenite istine učini prepoznatljivima. Zahvaljujući njoj asketa savršeno dobro zna: “Ovo je prolaznost” ili “Ovo je nedovoljnost” ili “Ovo je nepostojanje trajne suštine”. Na taj način, veliki kralju, blistanje je karakteristika mudrosti.”
“Mudro zboriš, Nāgaseno.”
16. Pitanje o nastanku jedinstvene koristi
Kralj ovako reče: „Poštovani Nāgaseno, sve ove stvari o kojima sam te pitao su različite. Ali da li one stvaraju jednu zajedničku korist?“
„Da, veliki kralju, te stvari jesu različite, ali one stvaraju jednu zajedničku korist.“
„Kako to? Daj neki primer.“
„Baš kao što armija, sačinjena iz različitih delova – slonovi, konjica, bojne kočije i pešadija – jeste različita, ali stvara jednu zajedničku korist, pobeđuje u boju, isto tako, veliki kralju, te stvari jesu različite, one stvaraju jednu zajedničku korist.“
“Mudro zboriš, Nāgaseno.”