Milinda pañha
4. Nibbāna vagga
Poglavlje o oslobođenju
Prevod sa pālija Branislav Kovačević
Samo za besplatnu distribuciju, kao dar Dhamme
1. Pitanje o razaznavanju
Kralj reče: „Poštovani Nāgaseno, je li moguće sve te pojave, tako pomešane, razdvojiti i razaznati svaku posebno: ovo je kontakt, ovo je osećaj, ovo je opažaj, ovo su mentalni obrasci, ovo je svest, ovo je usmerena misao, ovo je istraživanje?“
„Nije moguće, veliki kralju, sve te pojave, tako pomešane, razdvojiti i razaznati svaku posebno: ovo je kontakt, ovo je osećaj, ovo je opažaj, ovo su mentalni obrasci, ovo je svest, ovo je usmerena misao, ovo je istraživanje.“
„Daj neki primer.“
„Kao kad bi kraljev kuvar pripremao čorbu ili varivo, pa u njega ubacio mileram, so, đumbir, seme kima, biber i druge sastojke, a kralj mu ovako kaže: ‘Izvadi mi odatle ukus milerama, izvadi mi ukus soli, đumbira, kima i bibera, od svega što je tu ubačeno, daj mi samo ukus‘. Je li moguće, veliki kralju, sve te ukuse, tako pomešane, razdvojiti i razaznavši svaki posebno, izdvojiti kiseli ukus, slan, gorak, opor, ljut ili sladak ukus?“
„Nije ih moguće izdvojiti, iako su svi oni tu, svaki sa svojom posebnom karakteristikom.“
„Na isti način, veliki kralju, nije moguće, veliki kralju, sve te pojave, tako pomešane, razdvojiti i razaznati svaku posebno: ovo je kontakt, ovo je osećaj, ovo je opažaj, ovo su mentalni obrasci, ovo je svest, ovo je usmerena misao, ovo je istraživanje, iako su svi one tu, svaka sa svojom posebnom karakteristikom.“
“Mudro zboriš, Nāgaseno.”
2. Nāgasenino pitanje
Monah ovako reče: „Veliki kralju, je li moguće okom prepoznati so?“
„Jeste moguće, poštovani.“
„Jesi li siguran, veliki kralju.“
„A je li onda moguće razaznati je jezikom.“
„Da, moguće ju je razaznati jezikom.“
„Je li svaki ukus soli moguće razaznati jezikom?“
„Da, veliki kralju, svaki ukus soli je moguće razaznati jezikom.“
„Ako svaki ukus jeste moguće razaznati jezikom, zašto onda čitave zaprege donose so u džakovima. Zar je ne bi bilo moguće doneti samo njen ukus?“
„Nemoguće je, veliki kralju, doneti samo ukus. Ukus soli i težina su dve karakteristike koje idu zajedno i čine ono to je predmet čula. No, je li moguće, kralju, izmeriti so na kantaru?“
„Jeste, poštovani, moguće je.“
„Ne, kralju, nije moguće meriti so na kantaru, već samo njen težinu.“1
“Mudro zboriš, Nāgaseno.”
3. Pitanje o pet područja čula
Kralj reče: „Tih pet područja čula,2 jesu li ona stvorena različitim vrstama kamme ili samo jednom kammom?“
„Veliki kralju, ona su stvorena različitim vrstama kamme, ne samo jednom.“
„Daj neki primer.“
„Šta misliš, veliki kralju, kada bi u polju bilo posejano različito semenje, da li bi i različiti plodovi dozreli od tog semenja?“
„Naravno da bi.“
„Isto tako, i tih pet područja čula je stvoreno različitim vrstama kamme, ne samo jednom.“
“Mudro zboriš, Nāgaseno.”
4. Pitanje o različitim putevima kamme
Kralj reče: „Poštovani Nāgaseno, zašto svi ljudi nisu jednaki, već su neki kratkog, a drugi dugog veka, jedni su bolešljivi, a drugi zdravi, jedni su ružni, a drugi lepi, neki su nemoćni, a drugi uticajni, jedni siromašni, a drugi bogati, jedni niskog, a drugi visokog porekla, jedni neznalice, a drugi mudri?“
Na to monah reče: „Veliki kralju, zašto sve drveće nije jednako? Neko je kiselo, drugo slano, jedno gorko, drugo oporo, jedno skuplja usta, a drugo je slatko?“
“Zato što je izraslo iz različitog semena, poštovani.“
„Isto tako, veliki kralju, zbor razlike u njihovim postupcima, nisu svi ljudi isti. Neki su kratkog, a drugi dugog veka, jedni su bolešljivi, a drugi zdravi, jedni su ružni, a drugi lepi, neki su nemoćni, a drugi uticajni, jedni siromašni, a drugi bogati, jedni niskog, a drugi visokog porekla, jedni neznalice, a drugi mudri.
Veliki kralju, Blaženi je ovako rekao: ‚Mladiću, bića su vlasnici svojih dela, naslednici svojih dela, rođena iz svojih dela, određena svojim delima; dela su njihova zaštita, dela razdvajaju bića na niska i uzvišena.“
“Mudro zboriš, Nāgaseno.”
5. Pitanje o ulaganju napora
Kralj reče: „Poštovani Nāgaseno, ranije si rekao: ‘Prigrlio sam život monaha radi patnje koja bi mogla nestati i radi neke druge koja bi mogla nastati‘. Čemu to prethodno ulaganje napora. Zar ga ne treba uložiti u pravo vreme, sada kada se patnja pojavi?“
Monah reče: „Veliki kralju, duhovni napor ne treba ulagati sada, već je napor nužan ranije.“
„Daj neki primer.“
„Šta misliš, veliki kralju, kada bi bio žedan, da li bi tek tada trebalo krenuti da kopaš bunar?“
„Sigurno da ne, poštovani.“
„Isto tako, duhovni napor ne treba ulagati sada, već je napor nužan ranije.“
„Daj još neki primer.“
„Šta misliš, veliki kralju, kada bi osetio glad, da li bi tek tada trebalo krenuti da oreš njivu, seješ pirinač, žanješ, razmišljajući: ‘Utoliću glad pirinčem‘?“
„Sigurno da ne, poštovani.“
„Isto tako, duhovni napor ne treba ulagati sada, već je napor nužan ranije.“
„Šta misliš, veliki kralju, kada bi „Daj još neki primer.“
„Šta misliš, veliki kralju, kada bi bio u sred bitke, da li bi tek tada trebalo krenuti da kopaš rov oko utvrđenja, podižeš zidine, ulaznu kapiju, kule-stražanice, da skladištiš hranu, tek tada da obučavaš svoje trupe bornih slonova, konjicu, borne kočije, strelce i pešadiju?
„Sigurno da ne, poštovani.“
„Isto tako, duhovni napor ne treba ulagati sada, već je napor nužan ranije. Ovako je Blaženi rekao:
‘Odmah činiti treba delo za koje
znamo da do naše dobrobiti vodi.
Ko je promišljen, mudrac, nek kroz život
ne ide vođen primerom kočijaša.Kao kočijaš što glavni put napusti,
put sasvim ravan, lak za putovanje,
pa se zaputi grbavom prečicom,
te posle tuži, kad se osovina slomi.Isto tako i neznalica, napustivši Dhammu,
zaputi se stazom suprotnom Dhammi.
Pa kad u usta Smrti upadne,
tuži isto k‘o i vozar, sa osovinom slomljenom‘.“
“Mudro zboriš, Nāgaseno.”